ИЗВЕШТАЈ. Анализа пословања, пројекција и пословни план ДЕП-ОТ Бања Лука. Бања Лука, јуни, 2017.године

Transkript

1 ИЗВЕШТАЈ Анализа пословања, пројекција и пословни план ДЕП-ОТ Бања Лука Бања Лука, јуни, 217.године

2 ПОСЛОВНИ ПЛАН ДЕП-ОТ Као полазна основа израде плана пословања друштва у наредном период од пет година претходи снимак постојећег стања предузећа и његовог пословања, анализа пословања, процена вредности друштва, као и пројекције пословања у наредном период. Једна од основних поставки пословања друштва у наредном период је потребно инвестирање у технологију и опрему, што захтева већа финансијска средства, као и потреба за задовољењем основних стандарда из области збрињавања комуналног отпада. Пословни план предузећа заснован је на стварном стању имовине и реалној употребној вредности, односно на имовини која је у трајном власништву ДЕП-ОТ. Подразумева се да је пословни план урађен под условом континуираног профитабилног пословања ДЕП-ОТ са тренутним кориштењем капацитета улазних елемената пословања и тренутних капацитета одлагања отпада., као и са одређеним развојним плановима. Вредност појединих позиција у билансу је узрокована њиховом функционалношћу и могућношћу кориштења, али и извршеним инвестиционим улагањима у опрему у претходном периоду. Специфичност делатности друштва, одлагање и делимична селекција комуналног отпада утиче на капацитете пословања и на економске параметре и показатеље пословања. Такође и релативно строга законска регулатива из ове области и промене које су обавезне да се проведу у наредном периоду, утичу на процес планирања у друштву. Менаџмент друштва је упознат и сагласан са плана, као и са оћекиваним пројектованим позицијама. поставкама израде пословног

3 1. Основне информације о ДЕП-ОТ-у ЈП''ДЕП-ОТ'' д.о.о. Бања Лука је основано године са циљем санације постојеће и изградње Регионалне санитарне депоније у Рамићима. Предузеће су основале Општине бањалучке регије са оснивачким удјелима како слиједи: Град/Општина удио у оснивачком капиталу 1. Град Бања Лука 5 1, КМ 2. Општина Градишка , КМ 3. Општина Прњавор 1 2., КМ 4. Општина Лакташи 8 1.6, КМ 5. Општина Србац 7 1.4, КМ 6. Општина Котор Варош 4 8, КМ 7. Општина Челинац 4 8, КМ 8. Општина Кнежево 3 6, КМ Управни одбор Предузећаје на сједници одржаној године донио је Одлуку о прихватању задужења по пројекту управљања чврстим отпадом (SOLID WASTE MANAGMENT PROJECT WB IDA 3672 BA) од Свјетске банке Међународне асoцијације за развој, под слиједећим условима: - рок отплате 25 година - грејс период за главницу ( урачунат у рок отплате ) 8 година - каматна стопа:, - сервисни трошак:,75 годишње

4 - комисиона провизија:,5 годишње (у 25. смањена на,35) Дана године закључен је Супсидијарни кредитни споразум о преносу дијела кредита Свјетске банке по Пројекту Управљања чврстим отпадом између Владе Републике Српске-Министарство финансија и ЈП ''ДЕП-ОТ'' д.о.о. Бања Лука у износу од USD 4., (еквивалент у SDR). Влада Републике Српске је на сједници одржаној 25. децембра 23. године донијела Одлуку о одобравању средстава за суфинансирање Пројекта управљања чврстим отпадом по кредиту Свјетске банке Међународне асоцијације за развој, у износу од 1, $, од чега се 2/3 или , $ односи на суфинансирање Пројекта у Бања Луци, а 1/3 или , $ на суфинансирање Пројекта у Бијељини. Отплата кредита је почела године. Отплата кредита врши се у полугодишњим ратама и то и сваке године а према плану отплате кредита. У току 21. године, успјешно је завршена прва фаза имплементације Пројекта управљања чврстим отпадом Project WB IDA-3672 BA, те уплаћена прва рата за отплату кредита у износу од SDR. Од 211 редово се два пута годишње плаћају по двије рате у износу од SDR што закључно са 31 Дец 216 иѕноси укупно SDR (13 рата). У 21. Години закључен је Супсидијарни кредитни споразум о преносу дијела кредита Свјетске банке Међународне банке за обнову и развој по Другом пројекту управљања чврстим отпадом са Владом Републике Српске у износу од 1.5 EUR-а, а на основу Споразума о зајму између Свјетске банке Међународне банке за обнову и развој и Босне и Херцеговине закљученог дана 25. Јуна 29 године о зајму у износу од 17., EUR-а. Услови враћања кредита: - Рок отплате кредита 2 година - Грејс период за главницу (урачунат у рок отплате) 8 година - Каматна стопа LIBOR + варијабилна стопа - Приступна такса која се плаћа једнократно на укупан износ зајма,25 - Отплата полугодишње 15. Јуна и 15. Децембра

5 - Отплата главнице почиње 15. Децембра 216 године, а завршава 15. Јуна 228 године - Све трошкове који настану по овом споразуму сноси Ј.П. ДЕП-ОТ д.о.о. Преузимањем управљања Депонијом у Рамићима Бања Лука, године, створени су основни предуслови за имплементацију Пројекта Управљања чврстим отпадом по кредиту Свјетске банке, те остваривање властитих прихода и прелазак на самоодрживо економско пословање. Током пословне 26./27. године органи Предузећа су обавили низ активности везаних за докапитализацију Предузећа. Докапитализација Предузећа је извршена од стране Општина Оснивача у циљу измирења обавеза Предузећа према Граду Бања Лука, за уступање на кориштење земљишта на којем се налази објекат Регионалне депоније Рамићи, Бања Лука. По извршеној докапитализацији оснивачки капитал у Предузећу износи , КМ (двамилионашестоосамдесетдвијехиљадеидвјестодевет КМ и /1) у новцу. Износ појединачних улога у новцу Оснивачa Предузећа је: 1. Град Бања Лука ,76 КМ 2. Општина Градишка ,26 КМ 3. Општина Прњавор ,9 КМ 4. Општина Лакташи ,72 КМ 5. Општина Србац 51. 4, КМ 6. Општина Котор Варош 8, КМ 7. Општина Челинац ,36 КМ 8. Општина Кнежево 6, КМ Оснивачи Предузећа имају удио у оснивању Предузећа, чија је висина утврђена по основи уложеног капитала и то: 1. Град Бања Лука 62,3 5. Општина Србац 1,92 2. Општина Градишка 14, 6. Општина Котор Варош,3 3. Општина Прњавор 1, 7. Општина Челинац 4, 4. Општина Лакташи 8, 8. Општина Кнежево,2

6 Оснивачки капитал у Предузећу представљен је у раду Скупштине Предузећа са стотину (1) гласова, тако да сваки Оснивач има одређени број гласова и то како слиједи: 1. Град Бања Лука 6 гласова 5. Општина Србац 2 гласа 2. Општина Градишка 14 гласова 6. Општина Котор Варош 1 глас 3. Општина Прњавор 1 гласова 7. Општина Челинац 4 гласа 4. Општина Лакташи 8 гласова 8. Општина Кнежево 1 глас Током пословне 216.године Скупштина Предузећа и Надзорни одбор су, у складу са својим належностима прописаним Законом о јавним предузећима, Уговором о оснивању Предузећа и Статутом, разматрали најважнија питања и доносили одлуке везано за пословање Предузећа. Скупштина Предузећа је током 216.године имала четири (4) засједања, док је Надзорни одбор одржао осам (8) сједница. Скупштина Предузећа је на приједлог Надзорног одбора дана године усвојила Финансијске извјештаје о пословању Предузећа у 216.години и донијела одлуку да исказана добит у висини од ,61 КМ не буде распоређена. У области јавних набавки, Комисија за јавне набавке је спровела планиране јавне набавке, као и оне набавке за које се указала потреба, а ради несметаног пословања Предузећа и обављања дјелатности. Закључно са године у Предузећу је било запослено 44 радника; једном раднику je престао радни однос због његове смрти. Од 44 радника у сталном радном односу је 43 радника док је један радник запослен на одређено вријеме. По степену стручности у Предузећу је запослено: један (1) радник са звањем доктор наука, двоје (2) радника са звањем магистра технолошких наука, једанаест (11) радника са ВСС-VII степен стручне спреме, четири (4) радника са ВШС-VI степен стручне спреме, једанаест (11) радника са ССС-IV степенн стручне спреме, једанаест (11) радника КВ и четири (4) радника без квалификације-нк. 1. Депонија у Рамићима се још од давне 1976.год. користи за одлагање комуналног и неопасног индустријског отпада Града Бање Луке. До јула 24. год. депонијом је управљало комунално предузеће Чистоћа а.д., а након тога надлежност над депонијом је преузело Ј.П. ДЕП-ОТ. 2. Ј.П. ДЕП-ОТ је основано као предузеће 23.год. испред Града Бања Лука и 7 општина регије (Градишка, Лакташи, Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош и Кнежево), при чему депонија добија регионални карктер. 3. Основни задатак новоствореног предузећа је санација депоније, тј. постојећу депонију довести на ниво савремене депоније. 4. Наша ВИЗИЈА и нешто чему стремимо у будућности је одлагалиште отпада које као један затворен систем са свим потребним елементима заштите неће

7 имати негативних утицаја по животну средину и здравље људи. Такво одлагалиште након своје основне намјене и затварања уклапаће се у природно окружење или ће добити неку своју другу одговарајућу намјену. 5. МИСИЈА предузећа је да на одговоран начин управљамо мјестом за коначно збрињавање отпада и локалним заједницама и становнишву у регији пружимо услугу одлагања комуналног отпада користећи савремене технологије на еколошки прихватљив, сигуран и ефикасан начин. Да на најбољи могући начин сарађујемо са локаним становништвом, да им одржимо и омогућимо природно окружење и благостање и да запоселнима омогућимо добре и сигурне услове рада. Да пратимо и примјењујемо најсавременије свјетске трендове у коначном збирњавању отпада 6. Такође, један од задатака Ј.П. ДЕП-ОТ је и подизање јавне свијести и едукација становништва о потреби раздвајања отпада у домаћинству, што би резултирало смањењем количине депонованог отпада а тиме и продужило вијек депоније, спречавање стварања дивљих депонија и очување примарних природних извора сировина. Партнер Кпличина(Т) Кпличина(Т) Кпличина(Т) Кпличина(Т) ЧИСТПЋА" АД БАОА ЛУКА 55, , , ,25.7 ГРАДСКА ЧИСТПЋА" ГРАДИШКА 1, , , , КПМУНАЛАЦ" ЛАКТАШИ 7, , , , ПАРК" ПРОАВПР 5, , , , КПМУНАЛНП ПРЕДУЗЕЋЕ, ЧЕЛИНАЦ 2, , , ,748.1 БПБАС АД.КПТПР ВАРПС 1, , , ,724.8 ЦИСТПЦА КНЕЖЕВП ,19.4 КПМУНАЛАЦ, СРБАЦ , , Пстали кприсници 28, , , , УКУПНО 112, , , , Табела комунална предузећа отпад ( године)

8

9 1.1 Услуге Основна дјелатност депоније Рамићи је одлагање трајно збрињавање отпада. Отпад на депонију довозе комунална предузећа, те правна и физичка лица. Правна и физичка лица могу отпад да довезу сваким радним даном у времену од 7 до 19 сати. У току прољетног чишћења, грађани су слободни да довозе отпад на депонију настао од чишћења вртова, башти и сл. 2. Методологија израде пословног плана Пословни план је израђен на бази савремених метода израде дугорочних, стартешких планова, користећи опшеприхваћенестандард и методе израде планова, као што су С.W.О.Т. анализа, компаративна анализа, истраживање улазног и излазног тржишта, статистичке И графичке методе И сл. Документациону основу за процену чине следећи документи: 1.званични прописи који регулишу ову област, 2.нормативни акти друштва 3.рачуноводствени извештаји из претходних година 4.планови пословања, 5.обрачун на дан године, 6.остали подаци који су презентирани истраживачима од стране менаџмента. Циљ израде пословног плана је да се утврде реални правци развоја и пословања друштва у наредном период. Истраживачки тим се састоји од: Проф др Зоран Лукић, Проф др Славиша Ковачевић Немања Лукић, и други сарадници-аналитичати.

10 3.Структура Извештаја I Начин израде пословног плана II Анализа пословања ДЕП-ОТ III Пројекција пословања ДЕП-ОТ IV Остали елементи пословног плана III Анализа пословања предузећа ДЕП-ОТ Снимање постојећег стања пословања извршено је на основу анализе имовинског, финансијског и приносног положаја предузећа. Снимање стања пословања друштва може се вршити из различитих разлога, а у овом случају је извршену у циљу израде пословног плана. Поред тога се снимање може вршити и за потребе подношења извештаја власницима о стању и успеху друштва, за потребе квалитетног планирање или реструктурирања друштва. Анализи се врши на бази временског поређења пословања друштва у више узастопних периода, тј.пословних година, а у овом случају снимак стања и анализа урађена је на бази три, односно четири пословна периода. Циљ временске анализе је да уоче тенденције у кретању приносног, имовинског и финансијског положаја. Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја за предузеће ДЕП- ОТвршена је за период од три године и то: 214, 215, 216. годину. Планирање је такође урађено за временски период од пет година: 217, 218, 219, 22. и 221. година. При одабиру временских периода у којима ће се вршити анализе и планирање, првенствено је узета у обзир основна делатност предузећа.

11 1. СТРУКТУРА ИМОВИНСКОГ ПОЛОЖАЈА ПРЕДУЗЕЋА Имовински положај предузећа је анализиран уз помоћ сљедећег: Анализе структуре активе и то сталне и текуће имовине Анализе структуре пассиве, и то сопствених и туђих извора Међутим, прије него што се прикаже аналитичка структура активе, приказаће се биланси стања предузећа за период Година, гдје су израчуната појединачна учешћа свих ставки(аналитичких рачуна у припадајућим синтетичким, те синтетичких у припадајућим збирним рачунима). Разлог приказивања биланса стања је то што су се управо из њих узимали подаци за појединачне анализе на основу којих је вршена анализа имовинског стања предузећа.(табела 1, страна8,9,1,11,12)

12 КОН ТО ПОЗИЦИЈА Озн ака АО П нетп Брутп Испра вка Нетп Брутп Испра вка Нетп Брутп Испра вка Нетп и и АКТИВА А. СТАЛНА ИМОВИНА ( ) И НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА (3 до 7) 1. Улагања у развој 2. Концесије, патенти, лиценце и остала права 3. Гоодwилл 4. Остала нематеријална улагања 5. Аванси и нематеријална улагања у припреми ИИ НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА, ОПРЕМА И ИНВЕСТИЦИОНЕ НЕКРЕТНИНЕ (9 до 14) 1. Земљиште 2. Грађевински објекти 3. Постројења и опрема 4. Инвестиционе некретнине 5. Аванси и некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине у припреми 6. Улагање на туђим некретнинама, постројењима и опреми ИИИ БИОЛОШКА СРЕДСТВА И СРЕДСТВА КУЛТУРЕ (16 од 2) ,171, ,277, 163 2,899, ,377, 66 13,163, ,682, ,48, , , , ,27, 563 2,682,1 25 9,823,4 16 3,969,9 3 2,899, ,2 68 2,13, ,371, 6 2,682,1 25 9,117,1 48 1,866, , , , , , ,759, 727 3,58, ,179, ,753, 127 3,58, ,172, ,682,1 2,682, ,964,2 1,117, 8,847, ,,7 2,363, 1,636, ,68 2 1,971, ,2 35,482 1,971, ,542, 1 4,41, ,5, ,542, 1 4,41, ,5, ,682,1 2,682, ,9, 1,565, 12,443, ,535,9 2,37, 2,165, , , , , ,

13 и , дио 49 41, дио 49 42, дио 49 43, дио 1. Шуме 2. Вишегодишњи засади 3. Основно стадо 4. Средства културе 5. Аванси и биолошка средства и средства културе у припреми ИВ ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ (22 до 29) 1. Учешће у капиталу зависних правних лица 2. Учешће у капиталу других правних лица 3. Дугорочни кредити повезаним правним лицима Дугорочни кредити у земљи 44, дио 5. Дугорочни кредити у 49 иностранству 45, дио 49 46, дио 49 48, дио до Финансијска средства расположива за продају 7. Финансијска средства која се држе до рока доспијећа 8. Остали дугорочни финансијски пласмани В ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА Б ТЕКУЋА ИМОВИНА ( ) И ЗАЛИХЕ, СТАЛНА СРЕДСТВА НАМИЈЕЊЕНА ОТУЂЕЊУ И ДАТИ АВАНСИ ,5.6 6,6 6,6 7,5 1 6,6 6,6 944,76 2,423,8 182,9 2,24, , , , ,6 6,6 1. 6,6 6, ,475,7 249,1 2,226, ,456 13, ,732,3 4, 2,332, ,517 12,517 #ДИ В/! #ДИ В/!

14 (33 ДО 38) 1 до Залихе материјала 11 до Залихе недовршене производње, полупроизвода и недовршених услуга 3. Залихе готових производа 13 до Залихе робе 14 до Стална средства и средства обустављеног пословања намијењена отуђењу 15 до Дати аванси 2, , дио ИИ КРАТК. ПОТРАЖ., ПЛАСМАНИ И ГОТОВИНА ( ) 1. Краткорочна потраживања (41 ДО 45) 29 а) Купци - повезана правна лица 21, дио 29 б) Купци у земљи 22, дио 29 в) Купци у иностранству 21 до до г) сумњива и спорна потраживања д) Потраживања из специфичних послова ђ) Друга краткорочна потраживања 2. Краткорочни финансијски пласмани (47 до 54) , , , , , , ,166,7 58 1,85, , ,9 1 1,983,8 57 1,622, ,787, ,9 1 1,64,6 5 33, ,628 17, ,686 11, ,77 1, ,461,4 72 1,821, , ,1 7 2,212,3 65 1,572, ,566,4 9 1,566, ,1 249, ,111 6, ,543 9, ,974 2,974 2,719,8 48 1,862,5 36 1,46,9 4 4,3 4, 3 4, 3 2,319,8 18 1,462,5 6 1,46,9 4 4, ,62 1,

15 23, дио , дио а) Краткорочни кредити повезаним правним лицима 239 б) Краткорочни кредити у земљи 232, дио в) Краткорочни кредити у 239 иностранству 233 и , дио , дио , дио г) Дио дугорочних финансијских пласмана који доспијева за наплату у периоду до годину дана д) Финансијска средства по фер вриједности кроз биланс успјеха намијењена трговању ђ) Финансијска средства означена по фер вриједности кроз биланс успјеха е) Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удјели намијењени продаји или поништавању ж) Остали краткорочни пласмани 3.Готовински еквиваленти и готовина (56+57) а) Готовински еквиваленти - хартије од вриједности 241 до 249 б) Готовина 27 до Порез на додату вриједност 28 до 289, осим Активна временска разграничења ИИИ ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА ,57 361,57 75, , , , ,4 638, , ,4 6 1,439 1, ,23 856, ,23 856,23 1,82 1,82 24, ,

16 Г. ГУБИТАК ИЗНАД 29 ВИСИНЕ КАПИТАЛА Д. ПОСЛОВНА АКТИВА ( ) 88 до 888 Ђ. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА Е. УКУПНА АКТИВА (62+63) ,115, ,115, ,7, 3,82, 16,618, ,7, 3,82, 16,618, ,235, 3,829, 17,46, 1. 24,274, 4,441, 19,832, ,235, 3,829, 17,46, 24,274, 4,441, 19,832, П А С И В А А. КАПИТАЛ ( ) И ОСНОВНИ КАПИТАЛ (13 до 18) 1. Акцијски капитал 2. Удјели друштва са ограниченом одговорношћу 3. Задружни удјели 4. Улози 5. Државни цапитал 6. Остали основни капитал ИИ УПИСАНИ НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 32 ИИИ ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА дио 32 ИВ РЕЗЕРВЕ ( ) Законске резерве 2. Статутарне резерве 11 3,787,9 24 2,682, ,682, ,28,5 25 2,682,2 9 2,682,2 9 65, , ,834 93, ,28, ,682, ,682, , , ,5,6 22 2,682,2 9 2,682,2 9 18, , Остале ресерве

17 33, 331 и В РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ ВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА ПРОДАЈУ ВИИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА ПРОДАЈУ ВИИ НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК (118 до121) 1. Нераспоређени добитак из ранијих година 2. Нераспоређени добитак текуће године 3. Нераспоређени вишак прихода над расходима 4. Нето приход од самосталне дјелатности ИX ГУБИТАК ДО ВИСИНЕ КАПИТАЛА ( ) 1. Губитак из ранијих година 2. Губитак текуће године Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА (126 до 131) 1. Резервисања за трошкове у гарантном року 2. Резервисања за трошкове обнављања природних богатстава 3. Ретервисања за задржане кауције и депозите 4. Резервисања за трошкове реструктурисања , ,9 4 32, , ,61 5 1,141, , , , , , , , ,141, , ,39 3 3,378, , , ,42, ,148, ,86 7 7,287, Резервисања за накнаде и 13 2, 22,635 22,635 3,39 478,

18 бенефиције запослених Остала дугорочна резервисања В. ОБАВЕЗЕ (133 до 142) 41, осим И ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 418 (134 до 141) Обавезе које се могу конвертовати у капитал Обавезе према повезаним правним лицима 3. Обавезе по емитованим 412 дугорочним хартијама од вриједности 413 и Дугорочни кредити 415 и 5. Дугорочне обавезе по 416 финансијском лизингу 6. Дугорочне обавезе по фер 417 вриједности кроз биланс успјеха ,971, ,675, ,623, , ,694, 89 7,87,2 42 7,824, Одложене пореске обавезе 52,39 46, до до и Остале дугорочне обавезе ИИ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ ( ) 1. Краткорочне финансијске обавезе (144 до 147) а) Краткорочни кредити и обавезе по емитованим краткорочним хартијама од вриједности б) Дио дугорочних финансијских обавеза који за плаћање доспијева у периоду до годину дана в) Краткорочне обавезе по фер вриједности кроз биланс успјеха г) Остале краткорочне финансијске обавезе ,296, , ,51 9 2,296, , , , ,616, ,95 5 9,31,2 95 7,824,1 81 7,824, 181 2,296, , , , ,423, ,95 5 8,44,3 97 6,994,5 2 6,994, ,49, , ,74 2

19 43 2. Обавезе из пословања (149 до 152) а) Примљени аванси, депозити и 43 кауције б) Добављачи - повезана правна 431 лица 432 и 433 в) добављачи у земљи 435 г) добављачи из иностранства 439 д) Остале обавезе 44 до до до Друге обавезе 3. Обавезе из специфичних послова 4. Обавезе за зараде и накнаде зарада 47 до Порез на додату вриједност 48, осим , осим Обавезе за остале порезе, доприносе и друге дажбине 8. Обавезе за порез на добитак 9. Пасивна временска разграничења Одложене пореске обавезе Г. ПОСЛОВНА ПАСИВА ( ) 89 до 898 Д. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА Ђ. УКУПНА ПАСИВА ( ) , , , ,7 5 38, ,58 17,481 22, ,411, , ,59 4,152 2,278 14,115, ,115, 786 2, ,726,3 7 16,618, ,618, , , ,58.9 1, ,59.1 2, , , ,618, ,618, , , ,751 2,71 3, , , , ,832, 58 19,832, Табела 1 Биланс Стања

20 1.1.Анализа структуре активе Из биланса стања извлаче се прорачуни укупне активе предузећа чију структуру чине трајна (стална) имовина и текућа (обртна имовина).скраћени преглед структуре активе предузећа за период године је приказан у наставку. Ппис Трајна импвина Текућа импвина УКУПНП АКТИВА 13,171, ,377, ,5, ,171, , ,24, ,226, ,332, ,115, ,618, ,53,354 1 Табела 2 Структура активе за период године Овдје је битно напоменути да биланс стања представља варијаблу фонда, за разлику од биланса успјеха који представља варијаблу тока. То значи да биланс стања приказује стање на одређен дан, док биланс успјеха приказује све догађаје који су се десили у посматраном периоду (посматрани период је најчешће једна пословна година, полугодиште, квартал или сл.) Сагледајући процентуалне податке дате у Табели 2, као и График 1 могуће је уочити како се мењала актива у цјелости, али и како се мењала њена структура. Уочава се да се у посматраном период долази континуираног повећање вредности ацтиве, како трајне, тако и текуће имовине. Услед све већег повећања обима пословања и промета, процентуално више расте учешће текуће имовине, тако да од почетних 6,96, на крају посматраног периода имамо 13,5 учешћа у укупној активи. Описана структура активе је повољна за предузеће имајући у виду делатност којом се бави, закључује се да је структура активе задовољавајућа.

21 25,, 2,, 15,, 1,, Tekuda imovina Trajna imovina 5,, График 1 Структура активе за период године Анализа структуре трајне имовине Даљом анализом биланса, односно извлачењем дела који се односи само на трајну имовину, може се извршити анализа њене структуре. Основну структуру трајне имовине чине: 1. Нематеријална улагања 2. Некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине 3. Дугорочни финансијски пласмани 4. Одложена пореска средства Свака од наведених ставки (врста) даље се рашчлањује на аналитичка конта (рачуне), затим на синтетичка. Из приложене табеле може се уочити колико тачно свака од наведених ставки учествује у трајним средствима Предузећа, те каква је структура ње саме.

22 Готово целу структуру основних средстава у предузећу чине некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине, чини се удио не спушта испод 99 укупне сталне имовине.од тога се највећи део односи на грађевинске објекте, потом на опрему и постројења, те земљиште, док је преостали, мањи део распроређен на остале ставке овог рачуна. Основна карактеристика рачуна некретнина, постројења, опреме и инвестиционих некретнина јесте да они подлежу амортизацији, што директно утиче на резултате пословања.

23 ПОЗИЦИЈА И НЕМАТЕРИЈАЛ НА УЛАГАЊА (3 до 7) Исправ Исправ ка Нето Бруто ка Нето Бруто Ознака АОП Нето Бруто Исправ ка Нето Улагања у развој 2. Концесије, патенти, лиценце и остала права 3. Гоодwилл 4. Остала нематеријална улагања 5. Аванси и нематеријална улагања у припреми ИИ НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА, ОПРЕМА И ИНВЕСТИЦИОН Е НЕКРЕТНИНЕ (9 до 14) 1. Земљиште 2. Грађевински објекти 3. Постројења и опрема 4. Инвестиционе некретнине 5. Аванси и некретнине, постројења, опрема и инвестиционе некретнине у ,163,5 19 2,682,12 5 9,48, , ,27,5 2,899, ,682,12 5 9,823, ,268 3,969,9 2,13, ,371, 6 2,682,12 5 9,117,14 8 1,866, ,753,1 27 2,682,12 5 9,964,29 5 4,,74 7 3,58,2 55 1,117, 71 2,363, ,172,8 72 2,682,12 5 8,847,22 4 1,636, , , , ,682 99,2 35, ,542, 1 4,41, ,5, ,682,12 2,682, ,9,2 1,565,9 12,443, ,535,97 2,37,3 2,165, ,681 15,398 29,283.17

24 припреми 6. Улагање на туђим некретнинама, постројењима и опреми ИИИ БИОЛОШКА СРЕДСТВА И СРЕДСТВА КУЛТУРЕ (16 од 2) 1. Шуме 2. Вишегодишњи засади 3. Основно стадо 4. Средства културе 5. Аванси и биолошка средства и средства културе у припреми ИВ ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ (22 до 29) 1. Учешће у капиталу зависних правних лица 2. Учешће у капиталу других правних лица 3. Дугорочни кредити повезаним правним лицима 4. Дугорочни кредити у земљи 5. Дугорочни кредити у иностранству , ,86 89,837 43, ,971,27 8 1,971,27 8 7,5.6 6,6 6,6.5 6,6 6,6 7,5 1 6,6 6,6 1 6,6 6, , , #ДИВ/! 6. Финансијска 27

25 средства расположива за продају 7. Финансијска средства која се држе до рока доспијећа 8. Остали дугорочни финансијски пласмани В ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА А. СТАЛНА ИМОВИНА ( ) ,171, ,277,1 63 2,899, ,377, ,759,7 27 3,58, ,179, ,542, 1 4,41, ,5,2 45 #ДИВ/! Табела 3 Структура сталне имовине

26 Година Истрошеност основних средстава Истрошеност грађевинских објеката Истрошеност опреме Табела 4 Истрошеност основних средстава Из приложене табеле уочава да се истрошеност основних средстава у посматраном периоду креће између 16 и 19. Истрошеност грађевинских објеката се креће између 7 и 11, док се истрошеност опреме креће између готово52 до 59. Наведено је посљедица економског века трајања појединих основних средстава. Век трајања грађевинских објеката се процјењује на 5 година, у складу са чим је амортизација 2, вијек трајања нематеријалних улагања 5 година и припадајућа стопа амортизације је 2 и процијењени вијек трајанај опреме је 12,5 година, те је стопа амортзиатције Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Građevinski objekti График 2 Однос Некретнина, постројења опреме и инвестиционих некретнина са грађевинским објектима

27 Stalna Imovina Stalna Imovina График 3 Стална имовина Анализа структуре обртне имовине Уочено је да структуру обртне имовине највише чине краторочна потраживања, пласмани и готовина, чије се учешће у укупној обртној имовнин креће од88 до 99. Од тога се највећи део односи на потраживања од купаца у земљи. (Табела 4)..

28 И ЗАЛИХЕ, СТАЛНА СРЕДСТВА НАМИЈЕЊЕНА ОТУЂЕЊУ И ДАТИ АВАНСИ (33 ДО 38) АО П 1. Залихе материјала 33 13,11 2. Залихе недовршене производње, полупроизвода и недовршених услуга , ,69 257, ,456 13, ,517 12, , , ,686 11, ,543 9, Залихе готових производа Залихе робе Стална средства и средства обустављеног пословања намијењена отуђењу Дати аванси ,77 1, ,974 2, ИИ КРАТК. ПОТРАЖ., ПЛАСМАНИ И ГОТОВИНА ( ) 1. Краткорочна потраживања (41 ДО 45) а) Купци - повезана правна лица 39 4 б) Купци у земљи , , ,166,75 8 1,85, , ,9 1 1,983,85 7 1,622, ,461,47 2 1,821, , ,1 7 2,212,36 5 1,572, ,719,84 8 1,862,53 6 4,3 4,3 2,319,81 8 1,462, , ,787, ,9 1 1,64,65 в) Купци у иностранству 43 г) сумњива и спорна потраживања д) Потраживања из специфичних послова ђ) Друга краткорочна потраживања 2. Краткорочни финансијски пласмани (47 до 54) а) Краткорочни кредити повезаним правним лицима ,566,4 9 43б 249,17 249,1 7 1,566, ,46,9 4 4,3 4,3 1,46, , ,628 17, ,111 6, ,62 1,

29 б) Краткорочни кредити у земљи в) Краткорочни кредити у иностранству г) Дио дугорочних финансијских пласмана који доспијева за наплату у периоду до годину дана д) Финансијска средства по фер вриједности кроз биланс успјеха намијењена трговању ђ) Финансијска средства означена по фер вриједности кроз биланс успјеха е) Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удјели намијењени продаји или поништавању ж) Остали краткорочни пласмани 3.Готовински еквиваленти и готовина (56+57) а) Готовински еквиваленти - хартије од вриједности б) Готовина 57 75, , , , ,46 638, ,23 856, , , ,46 638, ,23 856,23 4. Порез на додату вриједност ,82 1,82 5. Активна временска разграничења ИИИ ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА Г. ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА Ђ. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА Б ТЕКУЋА ИМОВИНА ( ) 59 1,439 1, ,453 24, ,66 428, , ,423, ,9 1 2,24, ,475, ,1 7 2,226, ,732,36 5 4,3 2,332, Табела 5 Структура обртне имовине

30 9, Gotovina 8, 856,23 7, 6, 638,46 5, 4, Gotovina 3, 361,579 2, 1, 75, График 4 Готовина 7,, Kratkoročna potraživanja 6,, 5,, 5,47,65 6,241,553 5,937,395 6,286,136 4,, 3,, Kratkoročna potraživanja 2,, 1,,

31 График 5 Краткорочна потраживања

32 Пословна актива 14,115,786 19,7,99 21,235,52 24,274,366 Губитак исказан у активи Дугорочна резервисања Дугорочне обавезе 7,675,25 7,675,25 7,87, ,955 Краткорочне обавезе 2,296,197 2,296,197 2,296,197 1,49,895 ПВР 1,411,347 2,726,37 19,574 26,469 Нето пословна актива 14,115,786 14,115,786 17,46,158 19,832,58 Табела 6 Нето пословна актива предузећа

33 1.1.3.Нето пословна актива предузећа: Neto poslovna aktiva Dugoročna rezervisanja Gubitak iskazan u aktivi PVR Kratkoročne obaveze Dugoročne obaveze График 2 Анализа пословне актицве предузећа На приказаном графику уочава се промена структуре пословне активе и промјена износа нето пословне активе Предузећа. Нето пословна актива се може тумачити као дио пословне активе који је предузећу доступан на кориштење. Пословну активу у укупном износу, уколико је исказан, умањује губитак на страни активе. По одбитку губитка исказаног на старни активе, дио преостале активе се распоређује за дугорочна резервисања, дио служи за покриће дугорочних и краткорочних обавеза, са дијелом се морају затворити пасивна временска разграничење и оно што преостане заправо стоји предузећу на располагању да користи у процесу пословања. Тај преостали, расположиви дио пословне активе назива се нето пословна актива.

34 Анализом имовине установљава се и њена ефикасност као и коефицијент обрта имовине. Коефинијент обрта је показатељ обрнуто пропорционалан дану везивања имовине. Израчунава се као рацио број укупних дана у посматраном перидоду и броја дана везиванај поједине ставке имовине. За предузеће је боље да има што мањи број дана везивања имовине, а што већи коефицијент обрта имовине јер то значи да са мање новца може обавити жељени обим пословања. У наставку је приказана ефикаснот имовине предузећа и коефицијент обрта текуће имовине. Показатељи ефикасности Коефицијент обрта укупне имовине Коефицијент обрта текуће имовине Коефицијент обрта укупне имовине показује просечан обрт укупне имовине. У случају предузећа ДЕП-ОТ он се креће до.28, што значи да се укупна имовина обрне.28 пута, односно да се у току године толико пута употријеби у процесу репродукције. Коефицијент обрта текуће имовине показује исто само за обртну имовину. Очекивано, виши је од коефицијента обрта укупне имовине јер одлика текуће имовине и јесте већи број обрта у току пословног периода. У случају Предузећа он се креће до 4.19, што значи да се свака ставка текуће имовине годишње нађе до 4.19 у процесу репродукције. Наредни график приказује промјене у ефикасности имовине предузећадеп-от. Сваки коефицијент виши од 1 се сматра задовољавајућим јер је као такав индикатор да се имовина нађе у више процеса репродукције, односно више пута у једном процесу.

35 6 5 4 Prag efikasnosti 3 2 Koeficijent obrta ukupne imovine Koeficijent obrta tekude imovine График 6 Ефикасност имовине предузећа

36 Структура позајмљеног капитала може се најбоље уочити на графику који слиједи: 8, Kratkoročne obaveze 7, 6, 71,742 5, 572, , ,519 4, 3, Kratkoročne obaveze 2, 1, График 9 Структура позајмљеног капитала Од 9 до 97 краткорочних обавеза се односи на обавезе из пословања, које готово у цјелости чине обавезе према осатлим добављачима. (Табела 9, страна 31) На основу анализе структуре пасиве и активе предузећа израчунати су и сљедећи показатељи: Показатељи задужености Коеф. задужености Коеф. властитог финансирања Коеф. финансирања Табела 1 Показатељи задужености

37 Коефицијент задужености предузећа се израчунава стављањем у однос укупних обавеза предузећа и укупне активе. Ако је коефицијент задужености већи од 1, констатује се задуженост предузећа јер у том случају износ обавеза премашује активу што значи да обавезе не би могле бити измирене из укупне активе предузећа. у случају предузећа ДЕП-ОТ, овај коефицијент варира између,32 до,71 што значи да је задуженост предузећа у дозвољеној мјери да да актива по свом обиму знатно премашује износ укупних обавеза. Коефицијент властитог финансирања се израчунава стављањем у однос капитала и активе и он показује који дио активе је финансиран из властитих извора, а који дио из позајмљених. Рацио број представља учешће у укупном износу, које се тумачи на начин да ако је он 1, сва актива је финансирана из властитих извора, ако је мањи од један, он показује дио активе који је финансиран из властитих средстава. У случају Предузећа, коефицијент властитиог финансирања се крече између,23 и,27 што значи да је већина средстава предузећа финансирана из позајмљених извора. Анализа структруе извора средстава је претходно разјашњена.

38 2. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКОГ ПОЛОЖАЈА У оквиру овог дела извршена је анализа: Финансијске равнотеже предузећа и то дугорочне и краткорочне, Ликвидности предузећа, и Солвентности предузећа 2.1.Финансијка равнотежа Финансијска равнотежа предузећа показује у каквом се финансијском положају налази предузеће везано за рокове плаћања обавеза, наплату потраживања, показује финансијско напрезање предузећа и сл. Она се тумачи уз помоћ рацио броја или коефицијента финансијске равнотеже. Сматра се да је финансијска равнотежа прихватљива, ако је рацио број једнак 1. У случају да је већи, финансијска равнотежа је повољна, и обрнуто, ако је рацио број мањи од 1 предузеће се налази у финансијској неравнотежи Дугорочна финансијска равнотежа ДУГОРОЧНА ФИНАНСИЈСКА РАВНОТЕЖА Уписани неуплаћени капитал Стална имовина 13,171,19 14,377,66 15,179,472 17,5,245 Сталне залихе 13,11 257,69 13,456 12,517 Губитак исказан у активи Дугоорочно везана и изгубљена имовина 13,184,129 14,634,675 15,192,928 17,512,762 Капитал умањен за губитак на страни пасиве 3,787,924 4,28,525 4,28,525 4,5,622 Дугорочна резервисања Дугорочне обавезе 7,675,25 7,87, , ,955 Трајни капитал и дугорочне обавезе 11,463,174 12,78,767 4,538,48 4,83,577 Табела 11 Дугорочна финансијска равнотежа ОПИС Разлика (извори-средства) Рацио финансијске стабилности

39 Табела 12 Рацио финансијске стабилности ОПИС Дугорочно везана и изгубљена имовина Трајни капитал и дугорочне овавезе Табела 13 Одност трајног капитала И дугорчних обавеза Из приказаних табела се уочава да се предузеће налази у стању финансијске равнотеже јер је коефицијент финансијске равнотеже константно већи од 1, односно креће се између 1,15 и 3,26. Трајни капитал и дугорочне обавезе покривају 57 до 7 дугорочно везане и изгубљене имовине, док је остатак покривен краткорочним изворима средстава. ДУГОРОЧНА ФИНАНСИЈСКА РАВНОТЕЖА Уписани неуплаћени капитал Стална имовина 13,171,19 14,377,66 15,179,472 17,5,245 Губитак исказан у активи Дугоорочно везана имовина без залиха 13,171,19 14,377,66 15,179,472 17,5,245 Капитал умањен за губитак на страни пасиве 3,787,924 4,28,525 4,28,525 4,5,622 Дугорочна резервисања Дугорочне обавезе 7,675,25 7,87, , ,955 Трајни капитал и дугорочне обавезе 11,463,174 12,78,767 4,538,48 4,83,577 Табела 14 Дугорочна финансијска равнотежа

40 Краткорочна финансијска равнотежа КРАТКОРОЧНА ФИНАНСИЈСКА РАВНОТЕЖА Краткорочна потраживања 855,683 1,622,278 1,572,52 1,462,56 Краткорочни финансијски пласмани Готовински еквиваленти Готовина 75,38 361, ,46 856,23 АВР 1,439 24,453 Ликвидна и краткорочно везана средства 931,63 1,983,857 2,212,984 2,524,6 Краткорочне обавезе 2,296,197 2,296,197 2,296,197 1,49,895 ПВР 48,344 24,579 51,928 23,798 Краткорочни извори финансирања 2,344,541 2,32,776 2,348,125 1,73,693 Табела 15 Краткорочна финанисјка равнотежа ОПИС Разлика (средства-извори) -1,413, , ,141 1,45,367 Ликвидна и краткорочно везана средства Краткорочни извори финансирања Табела 16 Разлика средстава и извора По питању краткорочне финансисјке равнотеже, извори премашују средства. С обзиром да краткорочни извори финансирања износе више од 1 ликвидних и краткорочно везаних средстава, то упућује на чињеницу да је само дио краткорочних средстава ликвидан и доступан, док је остатак везан.

41 2.2.Ликвидност Ликвидност предузећа зависи од прилива и одлива готовине које оствари у посматраном периоду, те ће се из тога разлога најприје приказати биланси токова готовине предузећа ДЕП- ОТ у периоду године:

42 Редни број ПОЗИЦИЈА Ознака за АОП А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ 2. И - ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ (52 до 54) 51 4,864,529 4,252,434 6,882, Приливи од купаца и примљени аванси 52 2,773,456 3,432,727 3,449, Приливи од премија, субвенција, дотација и сл. 53 1,39, ,247 3,428, Остали приливи из пословних активности 54 7,58 2,46 5,27 6. ИИ - ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ (56 до 51) 55 2,636,949 2,433,586 2,427, Одливи по основу исплата добављачима и дати аванси ,71 64, , Одливи по основу исплата зарада, накнада зарада и осталих личних расхода 57 1,258,479 1,289,64 1,316, Одливи по основу плаћених камата 58 61,946 69,86 42, Одливи по основу пореза на добит 59 3,79 42, Остали одливи из пословних активности ,453 43,169 36, ИИИ - НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ (51-55) 511 2,227,58 1,818,848 4,455, ИВ - НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ (55-51) Б. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА 15. И - ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА (514 до 519) Приливи по основу краткорочних финансијских пласмана Приливи по основу продаје акција и удјела Приливи по основу продаје нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, инвестиционих некретнина и биолошких средстава Приливи по основу камата Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Приливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана ИИ - ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА (521 до 524) ,635,847 1,196,77 3,664,668

43 Одливи по основу краткорочних финансијских пласмана Одливи по основу куповине акција и удјела Одливи по основу куповине нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, инвестиционих некретнина и биолошких средстава Одливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана ИИИ - НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА (513-52) ИВ - НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА (52-513) 29. В. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА 3. И - ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА (528 до 531) Приливи по основу повећања основног капитала ,635,847 1,196,77 3,664,668 1,635,847 1,196,77 3,664, ,927 12,474 4, Приливи по основу дугорочних кредита ,927 12,474 4, Приливи по основу краткорочних кредита Приливи по основу осталих дугорочних и краткорочних обавеза ИИ - ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА (533 до 538) Одливи по основу откупа сопствених акција и удјела , , , Одливи по основу дугорочних кредита , , , Одливи по основу краткорочних кредита Одливи по основу финансијског лизинга Одливи по основу исплаћених дивиденди , Одливи по основу осталих дугорочних и краткорочних обавеза ИИИ - НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТ ФИНАНСИРАЊА ( ) ИВ - НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА ( ) , , , Г. УКУПНИ ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ ( ) 541 5,154,456 4,372,98 6,887,4 45. Д. УКУПНИ ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ ( ) 542 4,868,257 4,96,81 6,669, Ђ. НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ( ) , , ,824

44 47. Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ ( ) Ж. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА ,38 361, , З. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ И. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ Ј. ГОТОВИНА НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА ( ) , ,46 856,23 Табела 17 Биланс токова Готовине

45 Редни број ПОЗИЦИЈА Приливи готовине из пословних 4,864,529 4,252,434 6,882,987 активности 2 Одливи готовине из пословних 2,636,949 2,433,586 2,427,778 активности 3 Нето прилив готовине из пословне 2,227,58 1,818,848 4,455,29 активности 4 Приливи готовине из активности инвестирања 5 Одливи готовине из активности 1,635,847 1,196,77 3,664,668 инвестирања 6 Нето одлив готовине из активности 1,635,847 1,196,77 3,664,668 инвестирања 7 Прилив готовине из активности 289,927 12,474 4,17 финансирања 8 Одлив готовине из активности 595, , ,734 финансирања 9 Нето одлив готовине из активности 595, , ,734 финансирања 1 УКУПНИ ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ 5,154,456 4,372,98 6,887,4 11 УКУПНИ ОДЛИВИ ГТООВИНЕ 4,868,257 4,96,81 6,669,18 12 НЕТО НОВЧАНИ ТОК 286, , ,824 Табела 18 Структура Биланса токова готовине Структура капитала је битна са становишта власништва основног капитала, учешћа основног капитала у укупном капиталу, учешћа резервног капитала и нерапоређеног добитка у укупном капиталу се смањењу капитала по основу губитка. У наставку су дати прорачуни ликвидности предузећа у протеклом периоду године: Показатељи ликвидности Коеф. тренутне ликвидности Коеф. убрзане ликвидности Коеф. текуће ликвидности Табела 19 Показатељи ликвидности

46 Ослањајући се на претходно наведене параметре, могло би се закључити да је предузеће неликвидно, али се морају узети у обзир фактори специфичности пословања везани за динамику плаћања и наплате..коефицијент тренутне ликвидности једва да је већи од 1, а да би предузеће било ликвидно исти би морао да буде виши од 1. Узрок тога се може установити узимањем у обзир параметара који служе за обрачунавање поменутог рација. Под обавезама које су доспјеле на плаћање сматрају се све краткорочне обавезе, док је расположива готовина изражена салдом текућег рачуна. Предузеће има велики износ обавеза кратког рока, што доводи до оваквог показатеља. Међутим, даља анализа је показала је обрт обавеза, односно да је рок плаћања обавеза просечно 9 дана, док су дани обрта новца сведени на 5. Пракса показује да је предузеће ипак ликвидно, јер већину својих потраживања наплаћује промптно по реализацији продаје, тако да се наведени коефицијенти не могу узети као апсолутно репрезентативни. Могла би се узети у обзир проширена анализа ликвидности гдје би се рацио ликвидности помножио са односом дана обрта. У том случају условни рацио тренутне ликвидности би износио: Показатељи ликвидности Коеф. тренутне ликвидности Табела 2 Проширини показатељ ликвидности Слично као у питању тренутне ликвидности, добили би се закључци да је предузеће неликвидно и по методу обрачуна убрзане ликвидности и текуће, али и за њих с еможе извршити прилагођавање множењем са релативним односом дана обрта појединих средстава. Показатељи ликвидности Коеф. убрзане ликвидности Табела 21 Показатељ убрзане ликвидности

47 Из табеле прилагођене убрзане ликвидности поново се закључује да је предузеће ликвидно.преостаје још израчунавање прилагођене текуће ликвидности предузећа. Показатељи ликвидности Коеф. текуће ликвидности Табела 22 Показатељ текуће ликвидности Из табеле прилагођене текуће ликвидности увиђа је коефицијент ликвидности указује на то да је предузеће у текућем периоду ликвидно. На графику који слиједи приказаће се кретање прилагођених коефицијената ликвидности: Granica ubrzane i trenutne likvidnosti Koeficijent trenutne likvidnosti Granica tekude likvidnosti Koeficijent ubrzane likvidnosti Koeficijent tekude likvidnosti График 11 Кретање коефицијената ликвидности 2.3.Солвентност СОЛВЕНТНОСТ Пословна имовина 14,115,786 16,618,532 19,832,58 Дугови 9,971,447 11,694,89 2,616,733

48 КОЕФИЦИЈЕНТ СОЛВЕНТНОСТИ Табела 23 - Солвентност Солвентност показује какав је однос пословне имовине и укупних дугова. Солвентнос представља крајњу ликвидност предузећа. тумачи се на начин да предузеће које је солвентно има могућност измирења својих дугова кад-тад, макар и у стечајном поступку. Коефицијент солвентности се израчуванава као рацио број пословне имовине и укупних дугова. Ако је тај број једнак 1 предузеће је солвентно, и то значи да су дугови у потпуности покивени имовином. Што је коефицијент солвентности већи, предузеће послује боље, и у том случају пословна имовина са својојм вриједношћу рпевазилази цијене дугова. У случају да је коефицијент солвентности мањи од 1 предузеће је несолвентно. У случају предузећа ДЕП-ОТ, коефицијент солвентности варира између 1,42 и 7,58 што значи да је предузеће константно солвентно. 3. АНАЛИЗА ПРИНОСНОГ ПОЛОЖАЈА У оквиру анализе приносног положаја предузећа анализирана је структура биланса успјеха, структура финансијског резултата и успешност биланса, те рентабилност предузећа.

49 3.1.Структура биланса успјеха Р.БР. ПОЗИЦИЈА Пословни приходи 3,53, ,71, ,195, Финансијски приходи 1,62 3 Приходи на основу вандредних догађаја 4 Ревалоризациони добитак 5 Укупни приходи (1-4) 3,53, ,71, ,26, Пословни расходи 2,91, ,643, ,73, Финансијски расходи 42, , , Расходи на основу вандрендих догађаја 9 Ревалоризациони губитак 1 Укупни расходи (6-9) 3,321, ,77, ,783, Добитак редовне активности ( ) 12 Губитак редовне активности ( ) 268, , , Бруто добитак (5-1) -268, , , Бруто губитак (1-5) 15 Порези и доприноси -26, , Нето добитак (13-15) -241, , , Табела 23. Структура биланса успјеха. Структура прихода се може лакше уочити са графика који је дат у наставку:

50 Revalorizacioni prihodi Prihodi na osnovu vanrednih događaja Finansijski prihodi Poslovni prihodi График 12 Структура прихода

51 Слично, приказује се и структура расхода које је предузеће остварило у периоду Rashodi na osnovu vandrednih događaja Finansijski rashodi 4 Poslovni rashodi График 13 Структура расхода Да би се могли посматрати резултати које предузеће остварује из пословне активности, финансијске, вандредних догађаја те ревалоризације, редом ће се приказати односи следећих величина: 1. Пословних прихода и пословних расхода 2. Финансијских прихода и финансијских расхода 3. Прихода из вандредних активности и расхода из вандредних активности 4. Прихода од ревалоризације и расхода од ревалоризације На основу односа, лако се примјећује у којој активности предузеће осварује добитак, а у којој губитак.

52 Poslovni prihodi Poslovni rashodi Poslovni gubitak График 14 Однос пословних прихода и расхода Finansijski prihodi Finansijski rashodi Finansijski rezultat График 16 Однос финансихских прихода и расхода

53 Анализирајући билансе успјеха предузећа за период године, уочено је следеће: У структури укупних прихода које остварује предузеће, највише учествују пословни приходи са 1 Пословни приходи се остварују продајом услуга на домаћем тржишту (1). По питању расхода, пословни су доминантни., што показује да предузеће остварује расходе како би финансирало своје пословање, односно како би обављало своју основну делатност по основу које остварује приходе. Предузеће одређени добитак. Детаљнија структа биланса усјеха се може уочити на следећим табелама: Промене у структури бланса успеха уочавају се уз помоћ прорачуна базних и ланчаних индекса. Сваки ланчани индекс пказује промене у односу на претходну годину, док сваки базни показује промене у односу на базну годину која је у овом случају прва година посматрања односно 213.година. индекси се тумаче на начин да онај од 1 представља константно стање, сваки већи од 1 означава повећање и то за процентуални износ за колико је већи од 1, и обрнуто сваки мањи од 1 означава процентуално смањење у разлици до 1. Како би се извршила обухватнија анализа успјешности обављања редовне пословне активности предузећа анализира се структура пословних прихода и расхода. Слично као и у случају структуре укупних прихода, промјене у структури укупних прихода и расхода најлакше се уочавају посматрањем базних и ланчаних индекса чије је тумачење претходно објашњено.

54 Р.БР. ПОЗИЦИЈА Пословни приходи 3,53, ,71, ,195, Финансијски приходи 1,62 3 Приходи на основу вандредних догађаја 4 Ревалоризациони добитак 5 Укупни приходи (1-4) 3,53, ,71, ,26, Пословни расходи 2,91, ,643, ,73, Финансијски расходи 42, , , Расходи на основу вандрендих догађаја 9 Ревалоризациони губитак 1 Укупни расходи (6-9) 3,321, ,77, ,783, Добитак редовне активности ( ) 12 Губитак редовне активности ( ) 268, , , Бруто добитак (5-1) -268, , , Бруто губитак (1-5) 15 Порези и доприноси -26, , Нето добитак (13-15) -241, , , Табела 24 Структура Биланса успјеха

55 Р.БР. ПОЗИЦИЈА 214 Базни индекс Ланчани индекс 215 Базни индекс Ланчани индекс 216 Базни индекс 1 Пословни приходи 3,53, ,71, ,195, Финансијски приходи 1 1 1,62 3 Приходи на основу вандредних догађаја (остали финансијски приходи) Ревалоризациони добитак Укупни приходи (1-4) 3,53, ,71, ,26, Пословни расходи 2,91, ,643, ,73, Финансијски расходи 42, , , Расходи на основу вандрендих догађаја Ревалоризациони губитак Укупни расходи (6-9) 3,321, ,77, ,783, Добитак редовне акативности ( ) Губитак редовне активности ( ) 268, ,41-422, Бруто добитак (5-1) -268, , , Бруто губитак (1-5) Порези и доприноси -26, , Нето добитак (13-15) -241, , , Табела 25 Ланчани индекс структуре биланса успјеха 1. Прихпди пд прпдаје рпбе (23 дп 25) а) Прихпди пд прпдаје рпбе ппвезаним правним лицима б) Прихпди пд прпдаје рпбе на дпмаћем тржишту в) Прихпди пд прпдаје рпбе на инпстранпм тржишту

56 2. Прихпди пд прпдаје учинака (27 дп 29) 2,98, ,959, ,987, а) Прихпди пд прпдаје учинака ппвезаним правним лицима 69, , б) Прихпди пд прпдаје учинака на дпмаћем тржишту 2,98,41 2,959,858 2,987,839 в) Прихпди пд прпдаје учинака на инпстранпм тржишту 3. Прихпди пд активираоа или пптрпшое рпбе и учинака 4. Ппвећеое вриједнпсти залиха учинака 5. Смаоеое вриједнпсти залиха учинака 6. Ппвећеое вриједнпсти инвестиципних некретнина и биплпшких средстава кпја се не ампртизују 7. Смаоеое вриједнпсти инвестиципних некретнина и биплпшких средстава кпја се не ампртизују 8. Остали ппслпвни прихпди 73, , , Ппслпвни прихпди 3,53, ,71, ,195, Набавна вриједнпст прпдате рпбе 2. Трпшкпви материјала 397, , , Трпшкпви зарада, накнада зарада и псталих личних расхпда ( ) 1,253, ,312, ,312, а) Трпшкпви брутп зарада и брутп накнада зарада 1,178, ,279, ,285, б) Пстали лични расхпди 75, , , Трпшкпви прпизвпдних услуга 9, , , Трпшкпви ампртизације и резервисаоа ( ) 1,33, , , а) Трпшкпви ампртизације 672, , ,95 1 б) Трпшкпви резервисаоа 361,424 29,749 93, Нематеријални трпшкпви (без ппреза и дппринпса) 91, , , Трпшкпви ппреза 2, , , Трпшкпви дппринпса 14, , , Ппслпвни расхпди 2,91, ,643, ,73, Ппслпвни губитак -151, , ,

57 Табела 26 Структура пословних прихода и расхода ПОЗИЦИЈА Приходи од продаје робе (23 до 25) а) Приходи од продаје робе повезаним правним лицима б) Приходи од продаје робе на домаћем тржишту в) Приходи од продаје робе на иностраном тржишту 2,98,4 2. Приходи од продаје учинака (27 до 29) 1 а) Приходи од продаје учинака повезаним правним лицима 2,98,4 б) Приходи од продаје учинака на домаћем тржишту 1 в) Приходи од продаје учинака на иностраном тржишту 3. Приходи од активирања или потрошње робе и учинака 4. Повећење вриједности залиха учинака 5. Смањење вриједности залиха учинака 6. Повећење вриједности инвестиционих некретнина и биолошких средстава која се не амортизују 7. Смањење вриједности инвестиционих некретнина и биолошких средстава која се не амортизују 8. Остали пословни приходи 73,51 3,53,4 Пословни приходи Набавна вриједност продате робе 2. Трошкови материјала 397,155 1,253,4 3. Трошкови зарада, накнада зарада и осталих личних расхода ( ) 19 1,178,3 а) Трошкови бруто зарада и бруто накнада зарада 42 б) Остали лични расходи 75,77 Базни индекс Ланча ни индекс Базни индекс Ланча ни индекс 216 Базни индекс Ланча ни индекс #ДИВ/! 1 1 #ДИВ/! 1 1 2,959,8 2,987, ,914 5, ,959,8 2,987, #ДИВ/ #ДИВ/ #ДИВ/ #ДИВ/!!!! ,434 27, ,71, ,195, , , ,312, ,312, ,279, ,285, , ,

58 4. Трошкови производних услуга 9,27 1,33,9 5. Трошкови амортизације и резервисања ( ) 49 а) Трошкови амортизације 672,525 б) Трошкови резервисања 361, Нематеријални трошкови (без пореза и доприноса) 91, Трошкови пореза 2, Трошкови доприноса 14,346 2,91,5 Пословни расходи 22 - Пословни добитак 151, , , , , , , ,749 93, , , , , ,647 5, ,643, ,73, , ,594 Табела 27 Ланчани индекс структуре прихода и расхода

59 3.2.Структура финансијског резултата и успешности биланса Структура финансијског резултата показује колико од финансијског резултата пре опорезивања припада: Пословном резултату, Резултату финансирања, Резултату редовне активности, Резултату осталих прихода и расхода. Ако се у ову структуру укључи и порез на добитак, тада она исказује и: Оптерећење укупног финансијског резултата (бруто добитка) порезом из добитка Нето добитак, односно укупан губитак. Без обзира на коначан финансијски резултат, биланс успеха показује квалитетно пословање, ако показује позитиван резултат редовне активности, и то из следећих разлога: Резултат редовне активности исказује успјех у обавлају послова којим се предузеће бави, због чега је и основано. Ако је резултат редовне активнсоти позитиван, односно ако је резултат редовне активности добитак, то доказује да су послови обављени са успехом. Обрнуто, ако је резултат редовне активности негативан, тј.имамо губитак, послови се обављају са неупехом Резултат осталих прихода и расхода настаје у догађајима који се, у принципу не понављају. Из тог разлога за перспективу предузећа тренутни резултати нису толико битни као што је битан резултат редовне активности. Из Табеле Структура биланса успеха уочава се сљедеће: Предузеће у цијелом посматраном периоду остварује пословни добитак. Када је реч о структури добитка, као што је већ слично објашњено, добитак се остварује по основу обављања основне делатности предузећа, односно структуру добитка са око 88 чини добитак редовне активности предузећа.

60 4,, 3,5, 3,, 2,5, 2,, 1,5, 1,, Dobitak Ukupni rashodi Ukupni prihodi 5, -5, График 19 Кретање укупнихприхода, расхода и добитка Као и у делу са приходима и расходима, промене у структури финансијског резултата уочавају се посматрањем базних и ланчаних индекса који су израчунати. (табела 29). Анализом прихода и расхода предузећа, установљава се начин на који предузеће долази до резултата пословања. Притом, разликује се више извора резултата пословања, од који су значајни резултат из обављања редовне активности и бруто/нето резултат пословања. Табела која слиједи приказује резултате пословања предузеће, те показује факторе пословног, финансијског и укупног ризика.

61 Р.БР. ПОЗИЦИЈА Пословни приходи 3,53,452 3,71,292 3,195,398 2 Финансијски приходи 1,62 3 Приходи на основу вандредних догађаја (остали финансијски приходи) 4 Ревалоризациони добитак 5 Укупни приходи (1-4) 3,53,452 3,71,292 3,26,18 6 Пословни расходи 2,91,522 2,643,67 2,73,84 7 Финансијски расходи 42,1 433,663 52,399 8 Расходи на основу вандрендих догађаја 9 Ревалоризациони губитак 1 Укупни расходи (6-9) 3,321,622 3,77,333 2,783,23 11 ФР из пословних прихода (1-6) 151, , , ФР из финансирања (2-7) -42, , , ФР из редовног пословања (11+12) -268,17 1-6, , ФР на основу вандредних догађаја (3-8) 15 ФР ревералоризације (4-9) 16 Бруто финансијски резултат ( ) -268,17 1-6, ,815 1 Табела 28 Структура финансијског резултата РЕДН И БРОЈ 1 Пословни приходи ПОЗИЦИЈА 214 3,53,45 2 Базни индекс Ланчан и индекс 215 3,71,29 2 Базни индекс Ланчан и индекс 216 3,195, Финансијски приходи 1,62 Базни индекс Ланчани индекс

62 3 Приходи на основу вандредних догађаја 4 Ревалоризациони добитак 5 Укупни приходи (1-4) 3,53,452 3,71,292 3,26,18 6 Пословни расходи 2,91,52 2 2,643,67 2,73,8 4 7 Финансијски расходи 42,1 433,663 52,399 8 Расходи на основу вандрендих догађаја 9 Ревалоризациони губитак 1 Укупни расходи (6-9) 3,321,622 3,77,333 2,783,23 11 ФР из пословних прихода (1-6) 151, , , ФР из финансирања (2-7) -42, , , ФР из редовног пословања (11+12) -268, , , ФР на основу вандредних догађаја (3-8) ФР ревералоризације (4-9) Бруто финансијски резултат ( ) -268, , , Табела 29 Ланчани индекс струцтуре финанисјког резултата Р.бр. Позиција Пословни приходи 3,53,452 3,71,292 3,195,398 2 Варијабилни расходи 654, ,326 59,886 3 Маржа покрића (1-2) 2,399,96 2,472,966 2,64,512

63 4 Фиксни и претежно фиксни расходи 2,247,166 2,45,344 2,139,918 5 Нето расходи финансирања 42,1 433,663 41,779 6 Пословни резултат 151,93 427, ,594 7 Резултат редовне активности (6-5) -268,17-6,41 422,815 8 Фактор пословног ризика (3/6) Фактор финансијског ризика (6/7) Фактор укупног ризика (8*9) Рацио марже покрића (3/1) Потребан пословни приход за остваривање неутралног пословног резултата (4/11) 2,86,83 2,54,28 2,625,41 13 Потребан пословни приход за оставривање неутралног резултата редовне активности ((4+5)/11) 3,394,766 3,78,795 2,676, Проценат искориштења пословног прихода за оставрење неутралног пословног резултата ((12/1)*1) Стопа еластичности остварења неутралног пословног резултата (((1-12)/1)*1) Проценат искориштења пословног прихода за оставрење неутралног резултата редовне активности ((13/1)*1) Стопа еластичности остварења неутралног резултата редовне активности (((1-13)/1)*1) Табела 3 Анализа ризика остварења финансијског резултатаи доња тачка рентабилности

64 4. Технолошка унапређења Сваки фацтор ризика већи од један представља повећано стање неизвесноти. Ако је факот ризика мањи од један то значи да предузеће послује у зони која му омогућује смањену неизвесност односно доприности сигурности пословања. За факторе финансијског и пословног ризика је карактеристично мултипликативно дејство, што значи да ако је било који од њих већи од 1, то ће имати мултипликативне (вишеструке) ефекте на укупан ризик, јер се фацтор укупног ризика добија као умножак фактора пословног и финансијског ризика. Фактор пословног ризика говори о ризику остврањена позитивног резултата из пословне активности предузећа, док фактор финансијског ризика показује колика је извесност односно неизвесност остваривања позитивног резултата из активности финансирања у којима предузеће учествује. Обиласком депоиније и у разговору са представницима ЈП ДЕП-ОТ д.о.о. установљено је да у нардних 5 година треба радити извести грађевинске радове на изхрадњи бране на сјеверозападном дијелу ћелије за одлагање отпада и доградити брану на јужном дијелу. Такође, неопходно је и извести затварање депоније на дијелу према постојећој брани. Истраживањем доступних метода за санацију и проширење депонија, консултант предлаже технологију фирме "геом. Циро Фрисоли & Ц. с.а.с." тзв. "Конструкција непропусне депоније сме а" која се већ увелико примјењује у Европи. Наиме, када се депонија напуни до максималног капацитета, уобичајена процедура је да се она затвори и изврши њено затварање са спољашње стране, у складу са Директивом Европске уније 1999/31/ЦЕ. Међутим, ова патентирана техника омогу ава наставак одлагања отпада на депоније и након попуњавања максималног капацитета, тако што се постави потпорнаконструкција за депоновање отпада отпада изнад постојећег новоа. Ова патентирана потпорна конструкција (насип) на депонији у саставу садржи 9 компримованих отпадних материјала и само 1 глине и других теригених материјала. Карактеристике конструкције су следе е: - темељни слој; - следи неколико потпорних слојева који су постављени један преко другог и ојачани компонентама специфичних димензија;

65 - систем за екстерно заптивањесе састоји од хумусне земље, глине и двије дренажне мембране, једне за кишницу и једне за биогас, у складу са европском уредбом 1999/31/ЦЕ. Најиновативнија карактеристика ових насипа је њихов нагиб у односу наповршину тла. Умјесто уобичајеног угла нагиба од 3-4 код типичних потпорних конструкцијана депонијама, ове технологије угао је 75,чиме се у великој мјери повећава капацитет складиштења и оптимално искоришћава постојећи простор депоније, смањује се површина депоније, смањују се количине процједних вода, јефтијија изградња Велика предност коју обезбјеђује пове ани нагиб чини патентирану техникупредузећа "Геом. Циро Фрисоли & Ц. с.а.с." оригиналном и јединственом. Ова технологије се може искористи за надоградњу постојеће бране, изградњу нове бране, као И за затварање депоније. Примјеном ове технологије повећао би се капацитет постојеће ћелије за депоновање отпада, чиме би се смањили трошкови приликом изградње нове ћелије за депоновање отпада. Слика 1. Детаљи кпнструкције

66 Слика 2.Типпви пптппрних зидпва кпји се реализују Слика 3. Санитарна ћелија у експлпатацији Предлог могућег решења поменутог модела је дата на следећим сликама Инвестиције. За период од планиране су следеће инвестиције: