ПРОГРАМ ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА ПРЕДМЕТ БИОЛОШКЕ СИМБИОЗЕ Седмица Предавања Наставна јединица Извор Вежбе 1. (27.10.2011.) 2. (3.11.2011.) 3. (10.11.2011.) 4. (17.11.2011.) 5. (24.11.2011.) 6. (1.12.2011.) 7- (8.12.2011.) Увод. Појам, дефиниција, историјски развој, видови јављања. Актуелни теоретски концепти. Категорије симбионтских интеракција на интрацелуларном нивоу. Ендосимбиоза и настанак еукариота. Органеле симбионтског порекла. (1. део) Категорије симбионтских интеракција на интрацелуларном нивоу. Ендосимбиоза и настанак еукариота. Органеле симбионтског порекла. (2. део) Коеволуција и хоризонтални трансфер гена. Клептоспециес. Виралне симбиозе. Вируси и бактерије. Mycovirus (вирусне инфекције гљива). Вируси у алгама. Вируси у васкуларним биљкама. Вируси у инсектима. Бактеријске асоцијације са биљкама. Асоцијације бактерија са бактерија,а. Асоцијације бактерија са алгама. Нитрификационе бактерије. Бактериозе виших биљака. Симбиозе Cyanobacteria. Бактеријске асоцијације са животињама. Бактеријске асоцијације са праживотињама, Бактеријске асоцијације са бескичмењацима. Биолуминисцентне бактерије и биолуминисценција. Бактеријска флора дигестивног тракта риба. Бактеријска флора преживара. Хумана бактеријска флора. Асоцијације гљива са алгама, гљивама и вишим биљкама. Микориза и типови микориза. Облигатна микориза орхидеја. Антагонизам и конексије међу гљивама. Патогеност гљива према вишим биљкама, примери. Capra F., 1998. Lovelock, J., 1999. Гроздановић-Радовановић, Ј., 2000. Шербан, Н., 2001. Гроздановић-Радовановић, Ј., 2000. Шербан, Н., 2001. Vukojević, J., 2006. Arsenijević, M., 1992. Stojković-Atanacković, M., Mateić, M., 1989. Ivanović, M., 1992. Tabaković-Tošić, M., Lazarev, V. i Jančić, G., 2002. Vukojević, J., 2006. Типови ћелијске организације и подела живог света. Постанак еукариотске ћелије. Постанак мембранских органела. Ендосимбионтска теорија. Појам, настанак, грађа и функција хидрогенозома и апикопласта. Појам и геном нуклеоморфа. Појам, грађа и подела вируса. Хорологија. Репродукција бактериофага. Класификација и значај вируса. Микроорганизми. Типови метаболитских односа у микробиоценозама. Циклус азота у природи. Биолошка фиксација азота. Нодуле (формирање и подела). Настанак и подела хидротермалних извора. Утицај абиотичких фактора на живи свет хидротермалних извора. Кружење сумпора у природи. Симбиоза Riftia pachyptila са хемоаутотрофима (нпр. Endoriftia persephone). Опште одлике гљива. Појам микоризе. Типови микориза. Ендомикориза. Ектомикориза. Лишајеви.
8. (15.12.2011.) 9. (22.12.2011.) 10. (29.12.2011.) 11. (5.1.2012.) 12. (12.1.2012.) 13. (19.1.2012.) Асоцијације гљива са праживотињама и животинјама. Механизам патогености гљива. Симбионтске гљиве у цреву Diptera. Асоцијације гљива са мравима. Гљиве на гуану. Гљиве као биоиндикатори. Асоцијације фотосинтетичких организама са праживотињама и бескичмењацима. Хатена. Симбиоза алги са праживотињама. Примери симбиоза алги са бескичмењацима. Категорије симбионтских нивоа на еколошком нивоу: Коменсализам. Форезије. Расељавање биљака. Транспортне форезије животиња. Копулационе форезије. Инквилинизам. Епифитизам. Метабиоза. Категорије симбионтских нивоа на еколошком нивоу: Мутуализам. Трофички мутуализам. Одбрамбени и заштитнички мутуализам. Мутуалистички однос хигијеничара. Полинациони мутуализам. Категорије симбионтских нивоа на еколошком нивоу: Паразитизам. Дефиниција паразитизма. Адаптације паразита. Биљни паразитизам. Паразитске протозое. Паразитоиди. Хиперпаразитизам. Симбионти људског тела. Синантропне врсте. Хумана микрофлора. Паразити и патогени. Зоонозе. Вирусне грознице (Лајмска болест). Ožegović, L., 1971. Stojković-Atanacković, M., Mateić, M., 1989. Tabaković-Tošić, M., Lazarev, V. i Jančić, G., 2002 Brem, A., 1953. Brem, A., 1953. Grozdanić, S., 1966. Brajković, M., 1989. Brem, A., 1953. Grozdanić, S., 1966. Симбиозе инсеката на примеру мицетоцита биљних ваши. Коменсализам. Инквилинизам.Метабиоза. Појам мутуализма. Типови мутуализма. Одбрамбени, трофички, дисперзивни мутуализам. Паразитизам. Биолуминисценција и њен значај. Физиолошка микрофлора и њен значај. Дистрибуција микрофлоре у различитим деловима организма. Патогеност. 14. (26.1.2012.) 15. (2.2.2012.) Социјалне симбиозе (са посебним освртом на симбиозе термита и мрава). Социјалне симбиозе гусеница и лептира. Социјалне симбиозе риба, птица и сисара. Социјалне симбиозе термита и мрава. Симбиозом до хармоније у природи и људском друштву. Хармонија као парадигма еволуције. Социјалне симбиозе у људском роду. Савремени видови удруживања од локалног до глобалног нивоа. Grozdanić, S., 1966. Materlink, M., 1951. Hrgović, J. i Polšek, D., 2004. Социјалне симбиозе термита и мрава. Еволуциони аспект симбиозе. Коеволуција.
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА: Arsenijević, M., 1992. Fitopatogene bakterije. Naučna knjiga, Beograd. Brajković, M., 1989. Parazitske ose (Braconidae, Hymenoptera). Naučna knjiga. Beograd. Brem, A., 1953. Život životinja. (prevod Milorad Marčetić). Narodna knjiga, Beograd. Capra F., 1998. Mreža života, novo znanstveno razumijevanje živih sustava. (hrvatski prevod). Liberata, Zagreb. Grozdanić, S., 1966. Društveni život životinja. Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije. Beograd. Grozdanović-Radovanović, J., 2000. Citologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Hrgović, J. i Polšek, D., 2004. Evolucija društvenosti. Zagreb. Na Web-adresi: http://mudrac.ffzg.hr/~dpolsek/hrgovic,%20polsek,%20evolucija%20drustvenosti.pdf Ivanović, M., 1992. Mikoze biljaka. Nauka, Beograd. Lovelock, J., 1999. Taj živi planet Geja (hrvatski prevod sa engleskog). Izvori, Zagreb. Materlink, M., 1951. Život termita i život mrava. Matica Srpska, Novi Sad. Ožegović, L., 1971. Mikoze i mikotoksikoze domaćih životinja. Sarajevo. Stojković-Atanacković, M., Mateić, M., 1989. Bolesti riba, rakova i školjki. Veterinarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1-136, Beograd. Šerban, N., 2001. Ćelija: strukture i oblici. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Tabaković-Tošić, M., Lazarev, V. i Jančić, G., 2002. Ekonomski štetni insekti i fitopatogene gljive u šumama Srbije. Beograd. Vukojević, J., 2006. Praktikum iz mikologije i lihenologije. NNK International, Beograd. Vukojević, J. i Duletić-Laušević, S., 2004. Patogene gljive povrća i voća u Srbiji. NNK International, Beograd.
ТЕРМИНИ КОНСУЛТАЦИЈА: Проф. др Предраг Јакшић: среда, 10-12 h, кабинет 403 Драгана Јеначковић, дипл. еколог: уторак, 11.00-13.00 h, кабинет 402. НАПОМЕНА: Присуство на вежбама је обавезно. Студент може изостати највише са једне вежбе без обавезе за надокнаду. За сваки наредни изостанак мора донети писмено оправдање из студентске поликлинике и платити надокнаду вежби према Правилнику Факултета. Надокнада вежби се организује на крају семестра. ЈАНУАРСКИ ИСПИТНИ РОК: БИОЛОШКЕ СИМБИОЗЕ Термини испита за школску 2011-2012 годину Tест: 31.01.2012. u 14.00 h. Практични испит: 07.02.2012. u 9 h. Усмени испит: 09.02.2012. u 14.00 h. АПРИЛСКИ ИСПИТНИ РОК: Tест: 20.04.2012. u 14.00 h. Практични испит: 24.04.2012. u 9.00 h. Усмени испит: 26.04.2012. u 14.00 h. ЈУНСКИ ИСПИТНИ РОК: Тест: 05.06. u 9.00 h. Практични испит: 07.06.2012. u 9.00 h. Усмени испит: 12.06.2012. u 9.00 h. СЕПТЕМБАРСКИ ИСПИТНИ РОК: Тест: 04.09. u 9.00 h. Практични испит: 06.09.2012. u 9.00 h. Усмени испит: 07.09.2012. u 9.00 h. ОКТОБАРСКИ ИСПИТНИ РОК: Тест: 12.09. u 9.00 h. Практични испит: 13.09.2012. u 9.00 h.
Усмени испит: 14.09.2012. u 9.00 h. ОКТОБАРСКИ II ИСПИТНИ РОК: Тест: 26.09. u 9.00 h. Практични испит: 27.09.2012. u 9.00 h. Усмени испит: 28.09.2012. u 9.00 h. ПРИНЦИПИ НА КОЈИМА ЈЕ ЗАСНОВАНО ОЦЕЊИВАЊЕ Оцене из предмета Биолошке симбиозе ће се формирати на основу континуираног вредновања, залагања и успешности студената у праћењу наставе, научених чињеница, њиховог разумевања и практичне примене. Вреднује се рад на вежбама, колоквијумима, тесту затвореног типа, практични и усмени испит и праћење предавања. Тест може да се полаже у целости, у испитним роковима факултета, или из два дела, током семестра. Свака валоризација знања и активности студента се изражава у бодовима. Максималан број бодова добијен сабирањем свих вредновања је 100. Коначна оцена се даје на основу збира бодова према следећем обрасцу: Бодови Оцена 91-100 10 81-90 9 71-80 8 61-70 7 51-60 6 Компоненте оцене су: 1. Активност на предавањима 5 бодова 2. Активност на вежбама 5 бодова 3. Колоквијуми (Тест) 20 бодова 4. Тест затвореног типа (2) 30 бодова 5. Практични 10 бодова 6. Усмени 30 бодова 7. Укупно: 100 бодова Образложење компоненти оцене
1. Кредит представља вредновање активности и знања студента на вежбама и праћењу предавања према следећем обрасцу: Вежбе: 0 5 бода Предавања: 0 5 бода Бодове за рад на вежбама даје асистент. Они се дају на основу показаног знања студента и његовог ангажовања на вежбама. Бодови за предавања се дају на основу регистрованог присуства предавањима. 2. Тест је затвореног и квалификационог типа. Њиме се проверава способност препознавања појмова и чињеница, њихова усвојеност, међусобне релације и способност примене стечених знања. Тест покрива цело градиво. Број питања на тесту зависи од њихове тежине и сложености и може бити од 30 до 60. Питања су типа: вишеструки избор, ДА-НЕ, спаривање појмова и уписивање одговора. Питања типа спаривања појмова и уписивања одговора се бодују парцијално. Услов за пролаз на тесту је освојених више од 15 бодова. Положени тест важи за текућу школску годину. Излазак на тест се рачуна као први излазак на испит 3. Практични испит се обавља после положеног теста. Студент ради 5 задатка из програма за вежбе. Задаци се бодују парцијално, а број бодова по задатку зависи од њихове тежине, при чему ни један задатак не може да вреди више од 7 бодова. Граница за пролаз практичног испита је 10 бодова. Положен практични важи за текућу школску годину. Студент излази на усмени после положеног теста и практичног испита. Списак са 50 100 питања за усмени испит објављује се почетком школске године на огласној табли. 4. Усмени испит служи за допуну претходно стеченог бодовног салда у коначном формирању оцене. Студент може да положи испит и без изласка на усмени испит, ако је претходно прикупио довољно бодова за пролаз на испиту. Ако је знање студента на усменом испиту валоризовано мањим бројем бодова од потребног да му се формира прелазна оцена, усмени испит се понавља, али највише до истека важности теста и практичног испита. Парцијално полагање теста Тест се може полагати кроз два колоквијума један половином семестра, а други непосредно по завршетку наставе. Колоквијуми се састављају и одговори вреднују по истом принципу као интегрални тест који се полаже у испитним роковима. Студент је положио колоквијум ако је сакупио више од 50% бодова. Тест је положен парцијалним начином, ако је збирно на оба колоквијума студент сакупио више од 15 бодова. Парцијално положен тест се води у евиденцији јануарског испитног рока.
После парцијално положеног теста студент стиче право да полаже практични и усмени испит. Коначна оцена се формира на исти начин као када се испит полаже у целости. За време трајања наставе се стичу бодови за кредит и полажу колоквијуми. Услов за излазак на тест је оверен семестар, услов за практични је положен тест, а услов за усмени је положен практични.