САША СТОЈАНОВИЋ I аша Стојановић, доктор ветерине, један је од Снајугледнијих лесковачких и српских писаца с краја XX и прве деценије XXI века, рођен је 14. марта, шесдесет и пете... Намерно... У Приштини, случајно... Потомак Стојана Младеновића, највећег лесковачког земљопоседника и изданак породице Бунић... Јована, првог лесковачког кмета, после одласка Турака и Симе, првог управника и оснивача Нишког позоришта... Такође, потомак генерала Ђуре Хорватовића, оног истог који је донео поентере на двор Обреновића, и праунук новосадског трговца Александра Хорватовића... Отуда, ваљда, поверење у псе и сумња у људе... Са мајчине стране, поносан на Тановиће и Хидовиће... Завршио је Факултет ветеринарске медицине, више него случајно... Радио је као физикалац, бармен, конобар, брисао шофершајбне на пумпама, свирао на улицама Герингена, Улма и Штутгарта, и по ресторанима на Халкидикију, продавао луткице у Кнез Михајловој, шверцовао упаљаче из Аустрије и крпице из Грчке, цигаре са Кубе и маслац и кавијар из Русије... Русима плаћао у старим, безвредним петохиљадаркама које су, они, уместо рубаља, уваљивали пијаним Финцима у Лењинграду... Био ветеринарски инспектор на кланици, дао отказ после два месеца, затим ветеринар за мале животиње, уживао у свом послу, једини пут, власник апотека и веледрогерије, оснивач,,scene ehclusive у Народном позоришту у Лесковцу, један од аутора Стратегије развоја јужне Србије у оквиру пројекта UNDP-a. Тренутно производи најбоље кондоме на свету... Sky classic Путовао по Европи, Русији, Америци... Приморавао педесет грчких острва да га трпе неко време... на кратко, срећом по острва... Био је у затвору... Ни крив, ни дужан, али не и невин... Рат,,провео у 175. пешадијској бригади, на Косову... За време,,кампање добио дете... Војевање завршио недељу дана пре објаве краја, на ВМА, са дијагнозом Пострауматски Стресни Поремећај... Написао књигу,,крвоследници приручник за државне рекеташе... Пошто му то није било довољно да се опамети, написао још један роман,,,manchester Sity Blues. Истрага је у току... Живи у Лесковцу. 1 1 Подаци преузети из романа Manchester Sity Blues, Белешка о писцу, Филип Вишњић, Београд 2006, стр. 219-221. 1
II ЊИЖЕВНO СТВАРАЛАШТВО Саша К Стојановић аутор је пет романа: Крвоследници ( Филип Вишњић, Београд, 2003), Manchester City Blues ( Филип Вишњић, Београд, 2006), Вар ( Филип Вишњић, Београд, 2008. и Албатрос плус, Београд, 2009. године; Залихица, Сарајево, 2012), Последњи дан Бога Сатурна ( Албатрос плус, Београд, 2013, друго издање 2014), Пут за Јерихон ( Албатрос Плус, Београд, 2015). Роман Вар је 2011. године објављен на чешком језику (превео Јан Долежал, Dauphin, Праг). Године 2013. преведен је и на пољски (Agnješka Žuhovska Arent Агњешка), а 2015. године доживео је и своје италијанско издање (превела Anita Vuco, Enssemble Edizioni, Рим); у току су преводи на енглески, шпански, македонски и словеначки језик. Објавио је књигу приповедака Тачке топљења ( Албатрос плус, Београд 2011), као и збирку колумни Свежњеви и сужњеви, објављиваних у листу Данас (Фестивал књижевности Think Tank Town, Лесковац и Службени гласник, Београд 2012). Више пута је награђиван на конкурсима за кратку причу ( Лаза Лазаревић, Милутин Ускоковић, Улазница, Књижевна реч, Награда НБ Бор итд.). Објављивао је у часописима Кораци, Улазница, Поља, Градина, ТФТ (Театар, филм, телевизија), Међај, Наш траг, Литерарни отисак, Наше стварање; Живот, Одјек и Нови израз (Сарајево); Мост (Мостар), Зарез (Загреб), Tvář i Literárni noviny (Праг), Porta Balkanica (Брно). Уредник је часописа Think Tank Town и директор Фестивала књижевности Think Tank Town. Члан је чешког PEN клуба. 2 III РВОСЛЕДНИЦИ - Роман Саше Стојановића К,,Крвоследници (издавач Филип Вишњић, Београд 2003) цео један град, град Лесковац, подвргава књижевном преображају у мочвару настањену животињама насталим у слободном укрштању. Птице и пси, слепи мишеви и водоземци, почели су да се паре и дају резултате једне брзе и нагле, а немогуће еволуције. У духу књижевне традиције која описује преображаје живот света од Овидија и његових,,метаморфоза до Кафке и повести о деградирању човека силаском у свет 2 Саша Стојановић, Последњи дан бога Сатурна, Албатрос плус, Београд 2013. и друга дела. 2
животињских форми, фантастичарски поступак наведених аутора, па и Саше Стојановића, указује на филозофску апорију да ли је човек само животиња или нешто више од тога. 3 Саша Стојановић пружа читаоцу огромну сатиричну фреску, уверен да су животиње, које су некад биле људи, најпогодније да изразе морално опадање пишчевог града у протеклим годинама. Да ли се може рећи да је овај роман политички? Џонатан Свифт, у свом генијалном делу,,гуливерова путовања истражује да ли политика уопште има смисла. У земљи патуљастих Лилипутанаца, две главне партије темеље свој политички спор на питању да ли је јаје боље разбијати са шиљасте или заобљене стране. Нико осим самих политичара не види у чему је проблем и зашто се води политичка борба. Свифт својим делом, јединственим у светској књижевности, заокружује сатиру визијом политике као потпуно бесмислене људске активности. Иследник, који испитује главног јунака и наратора, Чарлија, сматра у духу познатог зазирања од политике да само докони људи, који не воде рачуна о нужним условима егзистенције поистовећеним са материјалним богатством, губе време на кажњиву политичку делатност. Политика није право на своје мишљење и одлучивање преко изборних представника, него луксузна навика буржуја, који не знају да беже од свега што представља исповедање уверења и што превазилази старање о непосредној, уско личној користи. У једном кафићу сувласник апотекарске фирме, изјављује да је вођа у којем препознајемо Слободана Милошевића велико зло за Србију. То је још више отежало положај окривљеног због непрописног пословања и остварене незаконите добити. Корумпирани режим препознаје,,своје и,,туђе људе. Огромна новчана средства нестају и иду у џепове појединаца, а финасијска полиција налази жртвеног јарца међу онима који се сналазе размишљајући пословно и у складу са законинма приватне својине. Саша Стојановић је уверења да је његова аутобиографска пројекција, Чарли, крив што стечена добра има у своме власништву и није укључен у мрежу привредног криминала. Друштвену својину пљачкају привредни функционери не усуђујући се да се само декларишу као власници. Ту друштвену својину, у њиховим очима, ничију, требало би да препусте онима који ће се о њој старати без крађа. Чарли је иследнику, зачуђеном његовим политичким настојањем, одговорио да, премда је политика тешка, замршена и не обећава лак пут до далеких замишљених циљева, ипак нагони људе да се баве њоме, у нади да ће нешто постићи. Упркос мрачним тоновима у Стојановићевој књизи, оваплоћеним преображајем људи у животиње, он верује у циљеве и смисао политике, за разлику од Свифта, који је доказивао њен очигледни бесмисао. Другачије речено, Стојановић је написао један ангажовани роман, роман с тезом. 3 Драган Тасић, Крвоследници Саше Стојановића, приказ, Књижевни акценти, Удружење писаца Лесковац, 2004, стр. 103-107. 3
Сељак је поштен човек, који се бави обрађивањем земљишта. Стојановић зато не жели да вређа сељака. Али,,сељачине, сви они који су помешали рад и преваре, приватну својину и безочно отимање туђег или ничијег, у шта спада позната,,друштвена својина, заслужују сваку осуду. Житељи града, како они који су у њему од давнина, тако и они које у град доводи урбанизација и сеоба становништва из села у град, треба да знају шта је дозвољено а шта није. Вођен сатиричном романеском маштом, аутор износи читаоцу повест финасијског полицајца који је то постао зато што има заслуге да уопште не разликује шта је криво а шта право. Они који чине преступе и богате се на њима, људи система које и систем сматра за,,своје, пошто прођу кроз затвор због махинација, регрутују се у финасијске полицајце, чији је задатак да даље шире политичку и моралну конфузију, праштајући онима који су непоштени, кажњавајући оне који не одустају од правичности. Гротескно ауторово виђење пред читаоце изводи шефа финасијске полиције који је своје знање и занат испекао на затворском курсу за будуће прогонитеље здравих економских схватања, заснованих на правом демократском поретку као институционалном оквиру у коме се може развијати исплатива и за све корисне приватна иницијатива. (...) Романопишчева машта се такмичи са изобличеном стварношћу у којој невини постају кривци и смешта прогонитеље међу злочинце које су злочинци на слободи ставили у затворе, по начелу да кога ухвате, испашта, а други, вештији, за злодела још добија почасти.,,крвоследни ци, протекли из кругова у којима не знају за добро и зло, већ само за корист, не могу да схвате да је њихов притвореник заиста различит, и мисле да он, са својим скрупулама и моралом, глуми да му је стало до правде. Покушавајући да га преобрате и себи сличног, а Чарли, који је такође доспео у затвор попут шефа финасијске полиције из романа, не успева да заврши,,затворски универзитет и изађе на слободу као послушан точких у механизму система. Затворско школовање и универзитети на робији Максима Горког и других комуниста, до последњег детаља верно пренесени у пародију и сатиру, омогућују аутору да закључи да је место универзитета тамо где они обично и јесу, а неповерење полиције према школованом затворенику говори о примитивизму који школу сматра наметом на памет. У правој школи се може научити само да се изиграва исправан човек доследних уверења. Као у Андрићевој,,Проклетој авлији, тамничари сматрају да нико није невин и да нико нема чисте побуде. Чистунство изазива гнев оних који траже од набеђеног кривца да призна како је исто што и остали,,поданици, јер, сматрају они, све да кривице нема, могло је да је буде. Ко је толико поштен да сме тврдити како се никад не би огрешио о закон? У затвору се Чарли сусреће са правим преступницима. Они брзо уочавају да нешто са новим затвореником није у реду. Или је у питању намештаљка или је нови затвореник сувише наиван. Данило Киш у 4
,,Гробници за Бориса Давидивича, говори да су,,социјално блиски, прави криминалци, били мање мучени од политичких криваца у совјетској Русији. Они који су начинили праве преступе и злочине, прихватљивији су тамничарима, јер ништа не покушавају да докажу. Политички кривци се непрестано буне и имају представу да су незаслужено кажњени тако да не прихватају услове заточења. Њихова моралистичка ишчекивања да невини буду спасени, нема темеља у стварности, јер је човек заувек жигосан чим је једном доспео у затвор. (...) Затвореници, прави криминалци, својим непогрешивим интуицијама, увиђају да је Чарли другачији и на племенит начин стављају му до знања да се чува замки живота у затвору, па и од њих самих, што му уз жељу да схвати где се нашао, саопштавају са неком врстом зачуђујућег, а ипак постојећег, поштења преступника. У том светлу, затвореници делују као људи са више разумевања за патњу окривљеног на основу прикривеног суда да се није уклопио у свакодневицу обмана и крађа, него тамничари, које ненавикнута појава власника фирме раздражује неглумљеном људском исправношћу. (...) Чарлију постаје јасно да осим остарелих злочинаца који се баве недозвољеним занатима, има и оних које је друштво дословно гурнуло међу преступнике. На Медин захтев, младић из исте ћелије прича потресну причу о нужности кога човека, премда је могао да остане поштен, да није дошао до слепог пута у животу, потискује с оне стране закон. Поменути младић је успешно завршио прву годину студија али се његов отац тешко повређује у несрећи на послу, тако да родитељи више не могу да издржавају студента. Он је приморан да се бави свакаквим пословима. Труд се не исплати. Околности гутају све што се заштеди и окрутна збиља се подсмехнула напору да се поштено заради за живот. Један случајни пролазник показује несуђеном студенту лагодну страну преступничког живота који заводи младића да се ода злочину. Чарли, иако у дну душе упорно верује да има разлике између невиних и правих грешника, кроз причу друга из ћелије, долази до сазнања да је граница између поштеног живота и преступа понекад крхка и осетљива. (...) Онај ко тражи истину, неће до ње лако доћи. Прилог трагању за истином, која, како писац истиче, увек измиче, представља роман Саше Стојановића,,Крвоследници, са својим ретким и јединственим, сатиричним погледом на ствари. (...) Лесковац је град у коме је, нажалост, остало мало тога магичног (ако не рачунамо роштиљ), и тешко да се на његовим нејаким плећима може одржати било каква конструкција неког новог имагинарног,,нишвила... Након дугогодишње владавине злосрећних мутаната, полуљуди, полугмизаваца, грешних сподоба створених дугодишњим деловањем идеолошке радијације, од Лесковца је остала само блурована сенка у којој Саша Стојановић, писац ретке ерудиције и духовитости, диже наказни,,споменик људима који су тај исти град уништили. Тај 5
,,споменик је роман,,крвоследници. Кроз причу, у већим деловима аутобиографску и самим тим итекако истиниту, писац ставља на увид историју пропадања једне старе србијанске вароши и рађање МОЧВАРЕ, новог екосистема где опстају само они који реч,,морал доживљавају као мисаону именицу. Радња романа,,крвоследници је једноставна, толико да је може разумети и финасијски инспектор. У време најгорег сатирање државе и народа од стране бескрупулозних Очева нације и њиховог идеолошког накота. Чарли бива ухапшен под лажном оптужбом за злоупотребу службеног положаја. Прави разлог лежи у чињеници да локалним пашама и њиховим бескичмењачким помоћницима није хтео да плати рекет. 4 % То је било сурово време од 1994. године, када се рекетирало у очувању голе власти све до 2000. године када је тај режим отишао са власти. И данас још те појаве, нажалост, има и овај роман му дође и као приручник за рекеташе са практикумом. Радња у роману се догађа у Лесковцу у годинама 1994. и 1999. када је Стојановић био и сам жртва тог самовладања. Сви ми на југу Србије смо преживели тај терор, али су, нажалост, остали ожиљци и ране које се тешко лече. 5,,Крвоследници је роман који има више наративних токова, испреплетаних међусобно, базиран, нажалост, на истинитим догађајима, при чему је свака сличност са постојећим личностима више него намерна и више него случајна. Основу чини дијалошка прича у затвору, суђење, љубави, слободи и смрти, исприповедана речником који се граничи са скаредним и без длаке на језику, доказујући, још једном, да само сужњи знају да певају о слободи и да само смрт достојно велича појам живота. Хапшење, притварање, осам година суђења, скоро триста дана контроле, прегледа, саслушања, вештачења и шест хиљада страница разних докумената дају овој основи болан документаристички привид. Другу димензију романа чини хроника о мочвари, повест испричана кроз ликове начелника округа и шефа тајне полиције који мењају свој облик кроз међусобно полно општеље, при чему политика доказује да је најстарији занат на свету, а тајна служба не сакрива задовољство старе муштерије. Хроника коју они пишу, називајући себе научницима, јесте историја једне срамоте, болесна и ишчашена дисертација о пропадању једног града који, нажалост, може бити било који град у овој држави. Трећи ток јесте немушта прича исприповедана кроз истините и лажне документе, при чему је, понекад, тешко направити разлику. (...) Кроз фрагментарну форму, изречена је прича у једном даху, при чему мозаичка структура не нарушава жесток темпо приповедања. С друге стране, убеђен сам да само овакав, непрочишћен стил, може да опише 4 Дејан Стојиљковић, Чарли против Мочваре, Крвоследници Саше Стојановића, приказ, Think Tank, 1. новембар 2006. 5 Саша Стојановић, Крвоследници, Serbiancafe 6
квантум апсурда, јачину парадокса и дубину непрегледне мочваре у којој живимо. 6 Аутор преко спретно одабраних,,докумената,,,писама и,,потврда, дакле различитих доказа примитивизма и бруталности,,чувара реда и режима, те службе, тих на први поглед невидљивих али свемоћних чинилаца једног система усмереног против једног човека и његових виталних интереса, самим тим и против града и средине у којој се догодио,,случај о коме, као фабуларној основи романа, аутор пише. Ти фактори довели су до претварања града у мочвару, живо блато, у које пропадају људи без наде да ће се излечити. Мочвара је успела метафора у којој се сажима идеја овог дела. 7 (...) Брутално гоњен, наратор употребљава жесток језик, намерно непрочишћен стил, понекад чак претеријући у употреби скаредних речи, али та претеривања показују колико је оно људско у аутору повређено и упозоравају читаоца на силину изазова, психолошког и социјалног, који је покренуо писца да се на овакав начин обрачуна са једном суморном стварношћу. На крају, као закључак, могао бих да поновим речи аутора да је ово прича о,,земљи Чуда која је била држава и о Граду који је постао мочвара, са поданицима који су трпели али и допринели да им Град постане оно што сада јесте. IV ANCHESTER CUTY BLUES - Узорни припадник Mтајне полицијe Еустахије Друкић добија нимало пријатан задатак: праћење и извештавање о кретању жртве, заведене у,,протокол људских душа код Шкворецког као,,чарли. У књижевном интерегнуму између правог Manchester Sity и српског Манчестера, главни јунак је, наредбом виших истанци, приморан да преплиће путописе о Крфу, Скијатосу, Косу и Санторијану, са причама и есејима о Сократу, Прокопију, Марину Држићу и Пушкину. Принуђен да одслуша комплетан опус Кума манчестерског блуза, Џона Мејола, тајни агент примећује чудне промене у себи, штетне за успешну каријеру у Служби. Гогољевски ненаметљив, опуштен као Каруаков,,На путу и шармантно дрзак као Љосин,,Панталеон и посетитељке, роман,,manchester Suty Blues испреда антифаустовску причу о продаји,,часне удбашке душе и о трансформацији хиљаде сарадника Службе у литеропатске пацијенте. Крешендо, у виду пародије на Марловог,,Фауста, отклања све сумње у постојање и битисање оваквих 6 Део излагања аутора Саше Стојановића на промоцији романа Крвоследници, Лесковац, 17. децембар 2003. године. 7 Николај Тимченко, рецензија (на корицама романа) Крвоследници, Филип Вишњић, Београд 2003. 7
нуспродуката свих тоталитарних режима. У својим покушајима да сачини извештај, у складу са захтевима Службе, гонитељ је принуђен да упозна богату историју најлепших грчких острва. Али, у трагању за подацима који би могли да поткрепе сумњу у жртве, гонич ће морати да се запита и о постојању Сократа, веродостојности Прокопијеве,,Тајне историје, разлозима због којих је Марин Држић покушао државни удар у Дубровнику и о околностима Пушкинове смрти. При чему је, у сваком од ових случајева, најмањи заједнички именитељ управо неограничен терор државне силе над слободним појединцем. (...) Жестоко, интелигентно, безобразно...,,manchester City Blues је роман који можете или волети или мрзети, али сигурно нећете остати равнодушни. 8 Стојановић је, нема никакве сумње, успео да се наметне читалаштву и изван завичајног круга и његово стваралаштво је препознатљиво широм Србије, а представљено је и у иностранству и зато важе за једног од најмодернијих српских писаца. 9 V АР - Саше Стојановића, запаженог писца од пре В неколико година, по драмском склопу је ратни ораторијум исказан у тридесетак исповести несрећних јунака који су се присилно затекли у Милошевићевом походу на Косово, и оданде се вратили са крвавим ранама и тешко залеченим траумама. 10 Роман ВАР се отвара Матејевим монологом који пали иницијалну мотивацијску капислу, одврће осигурач оне прве касетне мине, помера ороз који испаљује први метак Роман стилске виртуозности и духовитости! 11 Бруталним, али функционалним и инвентивним језиком, намерно сведеним готово на најнижи значењски регистар који је вербални аналогон догађаја, приповедач читаоца доводи до дилеме која постоји 8 Machester Sity Blues, прилог на корицама романа (у роману није назначен рецензент),,,филип Вишњић, посебна издања, Београд 2006. Напомена: На промоцији у Лесковцу, 21. фебруара 2007. године, о роману су говорили Душан Стошић, Дејан Стојиљковић, Зоран Пешић Сигма и Зоран Ћирић. 9 Шта се, на крају, може рећи о роману Саше Стојановића,,Manchester Sity Blues. Неколико су примисли пристутне и најпре једно питање: Да ли је ово, уопште, роман? Ако јесте, он је заиста толико посмодернистички да захтева пажљиве, добро образоване читаоце. Зоран Ћирић, добитник НИН-ове награде, на промоцији у Лесковцу, фебруара 2007. године, био је више него отворен:,,на ТВ сам хвалио Сашу и сада није ред да га критикујем. Да ли то значи да се ово дело није допалу Ћирићу? Једно је сасвим извесно: роман мора да се чита!!! Укратко, аутору ове студије, роман се допао, јер је по много чему необичан и привлачан можда понајпре због опорог хумора, језика и гротескне имагинације. Ето, то је то, довољна препорука за читање! Све остало је историја! 10 Милан Влајчић, познати новинар и књижевни критичар, НИН, Београд 11 Владимир Арсенијевић, познати посац, Данас, Београд 8
откако људи бележе ратове избора између епске/медијске слике рата сасвим супротних сведочанстава учесника. 12 Саша Стојановић је један од најинтересантнијих и најинтригантнијих писаца из сусједне Србије. 13 ВАР је истинско ремек-дело, а Саша Стојановић је ударник нове гарде српских писаца! 14 П VI ОСЛЕДЊИ ДАН БОГА САТУРНА - За разлику од претходних књига у којима је бележио углавном сопствена искуства - Крвоследници, Manchester Siti Blues, Вар, Саша Стојановић у новом роману Последњи дан бога Сатурна напустио је свој наративни проседе. Роман је написан у само једној реченици и има скоро хиљаду фуснота. На овај начин остављена је могућност читања само основног текста, саме фусноте чине посебну приповедачку позицију, а читалац може и да укршта ове две наративне нити. Уз елементе романа-опсаде, тока свести и пикарског романа, пред нама је књига која говори о последњем дану "диктатора", менталног болесника који окупира лудницу и диже револуцију по угледу на Француску. Проблем је што и ослободиоци нису ништа нормалнији. Роман тражи образованог, посвећеног и стрпљивог читаоца. 15 Ову књигу могу узети или оставити кад год зажелим. Кад сам празан или пун. Један лист могу појести за минут или га њушкати пола сата. Могу је насумично отворити, ослобођен круте читалачке дужности, и узети колико ми треба. Свевремени Сатурн, генијални и глупи гад, силази на дно мог бића и ја више не знам колико је људи на том дну ни шта су они заправо, одевени у исконско и будуће, у смежурани уд немоћи и блистави врх поимања и визије, у несхватљиви вртлог стваралачког и уништавајућег. 16 Да логорејично булажњење главног лика, који се појављује пред нама у улози једног од вођа крвавог Термидора (у ком врхуни Француска буржоаска револуција започета 1789. године), изговорено и исписано практично у једном даху, може бити компоновано као роман састављен од једне једине реченице (са близу хиљаду фуснота које су, као крхотине некад цјеловите и јединствене планете Свезнања, дозване силом теже креативног ума да фигурирају у тексту као неизбјежни противпол апсолутној неукротивости и непредвидљивости приповједно-исповиједног тока /не/свијести јединог јунака и да буду, дакле, у функцији бек-вокала 12 Младен Весковић, Блиц, Београд 13 Зоран Рошко, Зарез, Загреб. 14 Горан Карановић, Књижевност. орг. Мостар 15 Напомена: Оцена уредника Јагоша Ђуретића 16 Предраг Станковић, рецензија, Последњи дан бога Сатурна, Албатрос плус, београд 2013. године. 9
или бекграунда, који, из позадине дискурзивно-рационалног филозофског, историографског, научног, есејистичког или књижевноумјетничког виђења и тумачења историје, на осебујан начин прате и подупиру непрестанонасамојгранициексплозије енергетски набој и фреквентни спектар тог незаустављивог солилоквија)... те да тај и такав роман, дубоко укопан у црницу-земљу апсурда, може бити млад и лијеп као пјесма склопљена од тек створених, још неупотребљаваних ријечи и да може у нарастајућој динамици своје властитости доћи до оног нивоа на ком га осјећамо и реципирамо као Саму Свеприсутност Творачког Даха у кључној тачки енергетског пражњења кад се у космосу-језику рађа једна звијезда све то нисмо знали нити смо могли знати, док се Саша Стојановић није одважио страћити четири године свог живота да би нам показао како је и колико је свака сличност између луднице и историје... не случајна (никако!), већ, напротив, кључајна...! 17 У најновијем, 57-58. броју Босанске виле, листа за књижевност, културу и друштвена питања, објављен је одломак из романа лесковачког књижевника Саше Стојановића Последњи дан Бога Сатурна. У најави редакције се каже да се тај одломак објављује као ексклузивитети овог броја. Босанска вила обилежава две значајне годишњице 120 година од рођења великог књижевника Милоша Црњанског и 20. годишњицу од смрти највеће поетесе Балкана Десанке Максимовић. Кроз већ сталне и новоотворене рубрике поезија, проза, есеји, студије, портрети уметника и преводи, прве странице овог часописа Српског просвјетно-културног друштва Просвјета посвећене су поетском стваралаштву Мирјане Стефановић, добитнице награде Босански стећак 2013. Између рата и јамске белине језик ове прозе је укљештен али се томе отима. Зашто? Па то је најпсовачкији говор који наша мирна, благоуштројена књижевност готово не памти 18 Ауторово лично учешће у рату је важан предуслов веродостојности приче, јер упркос постмодерном поимању књижевности као необавезног конструкта имагинације, постоје теме попут рата, чија обрада без реалног, доживљеног искуства не може имати жељени аутентицитет. У убрзаном темпу приповедања се смењују исповести шахисте, проститутке, месара, мајора, психијатра, наркомана, љубавнице, наставника филозофије, окорелог криминалца, заповедника резервистабравара, адвоката, возача, супруге и др. Писац ове исповести/поглавља романа приређује и даје им наслове, неретко према канонским делима западне књижевности. 19 17 Жељко Граховац, рецензија, Последњи дан бога Сатурна, Албатрос плус, Београд 2013. године 18 Миљурко Вукадиновић, Књижевне новине, Београд 19 Јан Долежарл, Право, Праг. Напомена: У најновијем, 57-58. броју (за 2013) Босанске виле, листа за књижевност, културу и друштвена питања, објављен је одломак из романа лесковачког књижевника Саше Стојановића Последњи дан Бога Сатурна. 10