ПРИВРЕДНА АКТИВНОСТ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА У ГОДИНИ

Привредна комора Београда ПРИВРЕДНА АКТИВНОСТ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА У 2016. ГОДИНИ Јун 2016 Центар за економску политику, порески систем и пословно извештавање

САДРЖАЈ РЕАЛНИ СЕКТОР 3 Индустријска производња 4 Пољопривреда и шумарство 5 Промет робе у трговини на велико и мало 7 Туристи 9 Грађевинарство 10 Саобраћај, складиштење и везе 12 Потрошачке цене 13 Куповна моћ потрошачка корпа 14 Запосленост и зараде 14 УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА 18 Квартално пословање привредних друштава 19 Инфлација, девизни курс, монетарна кретања 22 Кретања на Београдској берзи Error! Bookmark not defined. Кредитна активност банака 23 Девизне резерве 23 СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА 23 2

РЕАЛНИ СЕКТОР Реални раст бруто домаћег производа у првом кварталу 2016. године, у односу на исти период претходне године, износио је 3,5%. Десезонирана серија података показује раст БДП у првом кварталу 2016. године од 1,6% у односу на претходни квартал. Посматрано по делатностима, у првом кварталу 2016. године у односу на исти период претходне године значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору грађевинарства, 15,0%, сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, 6,6% и сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране, 4,1%. Посматрано по агрегатима употребе бруто домаћег производа, у првом кварталу 2016. Године у односу на исти период претходне године реални раст забележен је код свих агрегата: издаци за финалну потрошњу домаћинства, 0,7%, издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима, 0,3%, издаци за финалну потрошњу државе, 3,2%, бруто инвестије у основне фондове, 7,9%, извоз робе и услуга, 11,5% и увоз робе и услуга, 4,7%. Учешће појединих региона у БДП-у Републике Србије, у 2014, је следеће: Београдски регион заузима водеће место са 38,7%; иза њега је Регион Војводине са 27,4%, а за њима следе Регион Шумадије и Западне Србије са 19,7% и Регион Јужне и Источне Србије са 14,1%. У поређењу са периодом 2012-2013. године, процене регионалног БДП-а за 2014. годину показују готово идентично учешће појединих региона у националном БДП-у. Београдски регион са 904 хиљада динара БДП-а по глави становника има 64,9% већи per capita износ у односу на републички ниво. То је за око 6,4% мањи износ у односу на податак из 2013. године. Слика 1 Учешће региона у националној БДВ-и (%) у 2014 Извор: РЗС, Регионални бруто домаћи производ, Региони и области РС у 2014, 2016. 3

Индустријска производња у Републици Србији у априлу 2016. године већа је за 8,4% него у априлу 2015. године, а у односу на просек 2015. године већа је за 5,7%. Индустријска производња у периоду јануар април 2016. године, у поређењу са истим периодом 2015. године, већа је за 9,9%. Посматрано по секторима, у априлу 2016. године, у односу на исти месец 2015, забележена су следећа кретања: Рударство раст од 12,5%, Прерађивачка индустрија раст од 11,0%, и Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 1,8%. Подаци о индустријској производњи по наменским групама у априлу 2016. године, у односу на исти месец претходне године, показују да je дошло до раста у производњи: трајних производа за широку потрошњу (25,4%), интермедијарних производа, осим енергије (16,3%), капиталних производа (7,2%), нетрајних производа за широку потрошњу (5,2%) и енергије (3,5%). Обим индустријске производње у априлу 2016. године, у односу на април 2015, бележи: раст код 23 области (учешће у структури индустријске производње 71%), а пад код 6 области (учешће у структури индустријске производње 29%). Највећи утицај на раст индустријске производње у априлу 2016. године, у односу на исти месец 2015. године, имале су: Производња деривата нафте, Производња производа од гуме и пластике, Производња дуванских производа, Производња електричне опреме и Производња прехрамбених производа. Укупна индустријска производња на територији Града Београда у априлу 2016. године мања је за 5,7% у односу на просек 2015. године. Индустријска производња у периоду јануар - април 2016. године у односу на исти период 2015. године већа је за 11,7%. Графикон 1 Индекс индустријске производње, 2016.г. 115 110 105 100 104 110 95 90 98 94 85 I II III IV Извор: ЗИС, Саопштење 34/2016, од 31.5.2016. 4

Сектор београдске прерађивачке индустрије је у априлу 2016. учествовао у укупној индустријској производњи Града са више од 60%, при чему је повећање производње у периоду јануар април 2016, у односу на исти период 2015. г, остварено у следећим подсекторима: производња машина и опреме (111%), остале прерађивачке делатности (175%), производња кокса и деривата нафте (86,5%), штампање и умножавање аудио и видео записа (63,5%), производња производа од осталих неметалних минерала (37,8%). Највећи пад забележен је код производње основних метала (66,9%), производње моторних возила, приколица и полуприколица (13,9%) и производње коже и предмета од коже (13,9%). Производња у периоду јануар - април 2016. године, у односу на исти период 2015. године у сектору Рударство мања је за 13,9%, у сектору Прерађивачкa индустријa већа је за 8,5%, и у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација већа је за 22,3%. Слика 2 - Учешће сектора у индустријској производњи Београда, април 2016. Прерађивачка индустрија 32,8% Рударство 61,0% Снабдевање ел. ен., гасом и климат. 6,2% Извор: ЗИС, Саопштење 34/2016, од 31.5.2016. Пољопривреда и шумарство У Републици Србији, на дан 1. децембар 2015, у односу на претходно стање, укупан број свиња већи је за 1,5%, оваца за 2,3% и живине за 1,6 %, док је мањи број говеда за 0,5%, коза за 7,2% и коња за 2,5%. У односу на десетогодишњи просек (2005-2014), укупан број говеда мањи је за 8,1%, свиња за 4,8%, коза за 16,3%, коња за 9,6% и живине за 4,2%, а већи је број оваца за 13,4%. У кланицама регистрованим на територији Републике Србије, у марту 2016, у поређењу са претходним месецом, заклано је више говеда (за 9,5%), свиња (15,3%) и живине (1,8%), а мање је заклано свиња (5,3%), оваца (36,4%) и живине (14,1%). Укупна нето маса већа је за 9,7% код говеда, свиња за 12,4%, оваца за 23,1% и живине за 13,9%. 5

Према истим подацима, у односу на март 2015, више је заклано говеда (7,3%), свиња (10,9%) и живине (1,5%), а мање је заклано оваца (25,2%). У односу на исти период, већа је нето маса код говеда (за 12,7%), свиња (5,9%) и живине (0,1%), док је мања нето маса код оваца (20,0%). Када посматрамо Београдски регион, запажамо да је у периоду јануар март 2016. године заклано више говеда (2,3%) и живине (за 18,4%), а мање свиња (7,1%) и оваца(13%), у односу на исти период претходне године. Укупна нето маса у посматраном периоду је већа код говеда (9,3%), док је код оваца остала на истом нивоу. Мања укупна нето маса је забележена код живине (14,9%) и код свиња (8,3%). Табела 2 Клање стоке у кланицама, Београдски регион Говеда Свиње Овце Живина Београдски регион Број Нето маса, т Број Нето маса, т Број Нето маса, т Број Нето маса, т 2015 I 406 89 6869 441 512 6 306807 513 II 458 104 6948 474 436 6 294723 437 III 499 106 7417 537 374 5 182162 465 IV 524 116 10181 738 747 9 391133 596 V 619 137 9918 723 715 8 395200 566 VI 573 128 7364 597 26 1 382552 563 VII 514 119 8862 619 262 4 327670 459 VIII 499 110 7374 470 383 6 316755 441 IX 514 106 8796 623 155 2 321630 454 X 535 124 7233 503 519 7 348022 459 XI 547 132 8473 570 318 5 419130 549 XII 587 141 9987 737 932 14 384125 505 2016 I 418 102 7105 474 565 9 314940 411 II 436 107 6539 443 495 6 318394 411 III 540 119 6075 414 90 2 294432 382 I- III 2016 I- III 2015 102,3 109,7 92,9 91,7 87,0 100,0 118,4 85,1 Извор: РЗС, Месечни статистички билтен број 3/2016 Према подацима о засејаним површинама у јесењој сетви 2015. године, у Републици Србији, укупне засејане површине су 737.127 хектара, што је више у односу на коначне резултате јесење сетве у прошлој години за 0,8%. По културама засејано је више: пшенице, за 0,7%, јечма, за 6,4%, и ражи, за 7,5%, а мање овса, за 12,7%. У односу на десетогодишњи просек јесење сетве (2005 2014), површине под пшеницом повећане су за 4,8%. Београдски регион бележи укупно засејане површине у јесењој сетви 38.947 хектара, што је за 4.2% више у односу на 2014. Посматрано по културама, засејано је више пшенице (за 8,9%) и ражи (за 13,7%), а мање овса (за 15,7%) и јечма (за 9,2%), док остале засејане површине бележе пад од 11,5%. 6

Слика 3 - Површине засејане у јесењој сетви, Београд, 2015. 1% 2% 15% 13% 69% Пшеница Јечам Овас Раж Остале засејане површине Извор: Републички завод за статистику Обим радова на производњи дрвних сортимената у Републици Србији у марту 2016. године, у односу на просек радова у 2015. години, већи је за 7,5%. Према подацима о производњи дрвних сортимената за период јануар-март 2016 године, у односу на исти период претходне године, производња је већа за 27,6% (за Београдски регион, производња је већа за 12,6%). Производња дрвних сортимената у марту 2016 године износила је 168 689 m 3 у Републици Србији, у Београдском региону 5.633 m 3, у Региону Војводине 37 047 m 3, у Региону Шумадије и Западне Србије 65 874 m 3, a у Региону Јужне и Источне Србије 60 136 m 3. У Републици Србији, у марту 2016 године продато је 120 820 m 3 запремине дрвета из државних шума. Промет робе у трговини на мало у Републици Србији, у априлу 2016. године у односу на април 2015. године, већи је у текућим ценама за 7,4%, а у сталним ценама за 9,6%. У априлу 2016. у поређењу са претходним месецом, промет робе је већи у текућим ценама за 8%, а у сталним ценама за 7,2%. Промет робе у трговини на мало у периоду јануар - април 2016, у односу на исти период 2015. године, већи је у текућим ценама за 9%, а у сталним ценама за 9,9%. Промет робе у трговини на велико и мало и поправка моторних возила у Републици Србији у првом тромесечју 2016. године, у односу на исти период претходне године, бележи раст у текућим ценама од 24,5%. Уколико се упореди исти период, промет у Републици Србији код трговине на велико бележи раст у текућим ценама од 2,6%, а у трговини на мало од 9,7%. У структури трговинског промета највеће учешће оствариле су следеће робне групе: моторна возила (48,9%), прехрамбени производи, пића и дуван (24,6%), прехрамбени производи и алкохолна пића (36,3%). 7

Табела 3 - Индекси промета у трговини на мало, Република Србија, 2016. Индекси промета у трговини на мало (Ø2015=100) Текуће цене Сталне цене Јануар 2016 (90,3) (90,2) Фебруар 2016 (89,4) (90,6) I-II 2016/I-II 2015 (109,4) (108,9) Извор: РЗС Месечни статистички билтен 2/2016 У првом тромесечју 2016. години у Републици Србији укупна вредност продаје и откупа производа пољопривреде, шумарства и рибарства у односу на исти период 2015. годину, мања је у текућим ценама за 4,0%, а у сталним ценама за 2,6%. У структури вредности продаје и откупа, у првом тромесечју 2016. Највише учествују следеће групе производа: жито (35,6%), млеко (20,7%), стока (18,7%) и индустријско биље (9,7%). У периоду јануар март 2016. г. промет робе у трговини на мало, када посматрамо индексе продаје и откупа производа пољопривреде, шумарства и рибарства, Београдски регион, бележи пад од 10,2 % у односу на исти период 2015. године. За посматрани период у Београдском региону остварен је промет у износу од 3.726.216 хиљада РСД, што чини преко 11% промета оствареног у Републици. Графикон 2 Индекси продаје и откупа производа пољопривреде, шумарства и рибарства, Београд, 2016. 250 200 150 100 50 0 XII/2014 XII/2015 I/2016 II/2016 Извор РЗС, Месечни статистички билтен 12/2015 У I тромесечју 2016, када посматрамо Београдски регион, продаја производа пољопривреде, шумарства и рибарства из производње предузећа је мања за 13%, док је откуп од породичних газдинстава већи за 17%. 8

Табела 4 Продаја и откуп, I тромесечје 2016. Промет, хиљ. РСД I- III 2016 Индекси, Текуће цене 2016 База исти период 2014. I II III I-III2015 I-III 2014 Република Србија 32853590 10060356 10124250 12668985 96,0 Београдски регион 3726216 1796849 1025286 904081 89,8 Продаја из производње предузећа 3267380 1622527 857677 787175 87,0 Откуп од породичних газдинстава 458836 174322 167609 116906 117,0 Извор: РЗС, Саопштење број 136 Укупна вредност промета пољопривредних производа на пијацама у Београдском региону, у првом тромесечју 2016. у односу на исти период 2015. године, мања је у текућим ценама за 10,3%. Табела 5 Промет пољопривредних производа на пијацама, IV тромесечје 2015. Промет, хиљ. РСД Индекси, текуће цене 2016 I- III 2016 I II III I-III2015 I-III 2014 Република Србија 7318968 2599832 2257918 2461218 93,4 Београдски регион 2936303 1040726 929284 966294 89,7 Извор: РЗС, Саопштење број 136 Туристи У aприлу 2016. године, у смештајним објектима у Републици Србији евидентирано је 222.912 долазака туриста, што је за 10,1% више у односу на исти месец 2015. године. Број долазака страних туриста, у односу на април претходне године, већи је за 8,1%, док је број долазака домаћих туриста већи за 11,7%. У априлу 2016. године, у односу на април 2015. године, број ноћења домаћих туриста већи је за 14,7%, а број ноћења страних туриста већи је за 6,5%. Туристи су у априлу 2016. године остварили 555.441 ноћења, од чега су 65,5% остварили домаћи, а 34,5% страни туристи. Број ноћења је већи у поређењу са априлом 2014. године за 12,1%. У априлу 2016, у структури ноћења страних туриста, највише ноћења остварили су туристи из Бугарске (7,8%), Босне и Херцеговине (8%) и Словеније (7,9%). Град Београд је у периоду јануар април 2016. године посетило укупно 232.108 туриста (47.593 домаћих и 184.515 страних посетиоца), што представља повећање од 17 % у односу на исти период претходне године. 9

Табела 6 - Промет туриста ( Укључена кола за спавање и ручавање, Београд, јануар-април 2016.) ПОСЕТИОЦИ НОЋЕЊА укупно домаћи страни укупно домаћи страни I 2016 43671 9357 34314 111343 25975 85368 II 2016 53080 11541 41539 115852 29947 85905 III 2016 61081 12806 48275 132651 32305 100346 IV 2016 74276 13889 60387 150353 32988 117365 I - IV 2015 198273 41485 156788 441415 114590 326825 I - IV 2016 232108 47593 184515 510199 121215 388984 IV 2016 / IV2015 117 115 118 116 106 119 Извор: ЗИС,( Саопштење 35/2016 од 03.06.2016) У прва четири месеца 2016. године остварено је укупно 441.415 ноћења, што представља раст у укупном броју ноћења од 15,5 % у односу на исти период 2015. годину. Табела 7 - Промет туриста (Без кола за спавање и ручавање, Београд, јануар-децембар 2015.) ПОСЕТИОЦИ НОЋЕЊА домаћи страни домаћи страни I 2016 8837 34160 25455 85214 II 2016 10994 41391 29400 85757 III 2016 12123 48170 31622 100241 IV 2016 12955 60358 32054 117336 I - IV 2015 40085 156714 113190 326751 I - IV 2016 44909 184079 118531 388548 Индекс I-XII 2015 I XII 2014 112 117 105 119 Извор: ЗИС,( Саопштење 35/2016 од 03.06.2016) Грађевинарство - Према подацима који су прикупљени у I кварталу 2016. године, вредност изведених радова извођача из Републике Србије порасла је за 16,5% у односу на I квартал 2015. године, посматрано у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 19,1%. Од укупне вредности радова изведених у I кварталу 2016. године, вредност радова на територији Републике Србије износи 90,4%, а у иностранству 9,6%. На територији Републике Србије у I кварталу 2016. године, вредност изведених радова повећана је за 17,5% у текућим ценама, док је у сталним ценама вредност повећана за 20,2% у односу на I квартал 2015. године. Посматрано према регионима у Републици Србији, у Београдском региону изведено је 32% од укупне вредности радова на територији Републике Србије, затим следе Регион Шумадије и Западне Србије, 25%, Регион Војводине, 24% и Регион Јужне и Источне Србије, 19%. 10

Укупан број издатих дозвола за период јануар март 2016. године већи је за 7,7% у односу на исти период претходне године. Број издатих дозвола за зграде већи је за 6,8%, док је број издатих дозвола за остале грађевине већи за 10,1%. Број станова за период јануар март 2016. године у односу на исти период 2015. према издатим грађевинским дозволама, већи је за 28,4%, док је корисна површина станова већа за 32,7% Према броју дозвола издатих у марту 2016, пријављена је изградња 637 станова с просечном површином 68,1 m². Према издатим дозволама, број станова мањи је за 28,6% него у марту 2015. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 10,5% станова биће грађено у зградама с једним станом, с просечном површином 134,0 m², а 86,1% станова биће грађено у зградама с три стана и више станова, и њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 56,4 m². У марту 2016. издато је 652 грађевинске дозволе, што је за 3,3% више него у марту претходне године. Индекс предвиђене вредности радова у марту 2016. већи је за 41,7% у односу на март 2015. Посматрано према врсти грађевина, у марту 2016. издато је 70,2% дозволa за зграде и 29,8% за остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 53,1% односи се на стамбене и 46,9% на нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (47,9%). Предвиђена вредност радова новоградње у марту 2016. износи 73,4% од укупно предвиђене вредности радова. Највећа грађевинска активност, посматрано према областима, забележена је у Јужнобанатској области, 20,9% од предвиђене вредности новоградње. Следе Београдска област, 15,1%, Сремска област, 11,3%, Златиборска област 10,9%, и Севернобачка област, 9,5%, док се учешћа осталих области крећу од 0,1% до 6,8%. Просечна цена стана новоградње по m 2 у Београду у другом полугодишту 2015. године, повећана је за 3,5% у односу на просечну цену у другом полугодишту 2014. године. Табела 8 - Просечне цене станова новоградње по m 2 у Београду Полугодишње Цена дин. / (м2) 2013 I 163073 II 166497 Цела година 164532 2014 I 176055 II 167658 Цела година 172568 2015 I 185040 II 173528 Извор: ЗИС 11

Саобраћај, складиштење и везе У првом кварталу 2016. индекc физичког обима у путничком саобраћају у Републици Србији већи је за 3,3% у односу на исти период претходне године. Код превоза робе примећено је повећање количине превезене робе у поређењу са претходном годином и то у друмском саобраћају за 15,4%, а у цевоводном за 10,6%. Истовремено, у саобраћају унутрашњим пловним путем запажа се повећање од 39,1%. Поштанске активности су на мање за 2,4%, а телекомуникације су веће за 1,8%, у поређењу са истим периодом претходне године. Обим промета путника на аеродромима бележи раст од 48,8% у односу на исти период 2015. године. Укупан број путничких моторних возила која су ушла у Републику Србију у првом кварталу 2016. године већи је за 15,2% у односу на исти период претходне године. Домаћих возила је више за 14,9%, док је страних возила више за 15,5%. Од возила са страном регистрацијом, највише их је са регистрацијом Мађарске, 14,2%, затим Босне и Херцеговине 6,1% и Румуније са учешћем од 4,7%. Излаз путничких моторних возила из Републике Србије већи је за 18,3% у односу на исти период 2015. године. Број возила с домаћом регистрацијом у излазу је већи за 28,1%, док је у истом периоду излаз возила са страном регистрацијом већи за 11,6%. Најбројнија су возила са регистрацијом Мађарске, са учешћем од 9,5%, а затим следе возила са регистрацијом Босне и Херцеговине са учешћем од 6,4%, и, Румуније, са учешћем од 4,9%. Укупан број путника који су свим врстама путничких превозних средстава ушли у Републику Србију током првог квартала 2016. године, већи је за 11,5% у односу на исти период претходне године. Број путника у возилима с домаћом регистрацијом већи је за 10,8%, док је у возилима са страном регистрацијом већи за 11,7%. Укупан број путника изашлих из Републике Србије током првог квартала 2016. године већи је за 13,5% у односу на исти квартал претходне године. Број путника у возилима с домаћом регистрацијом већи је за 13,6%, док је у возилима са страном регистрацијом већи за 13,4%. Када посматрамо градски саобраћај, на територији Београда је у првом кварталу 2016. превезено укупно 162.624 хиљада путника, што чини 72 одсто превезених путника у градском саобраћају у Србији, у посматраном периоду. У друмском саобраћају, Београдски регион у првом кварталу 2016, бележи 778 хиљ. превезених путника, 147 милиона путничких километара, 662 хиљаде тона превезене робе и превезених 403 милиона тонских километара. 12

Потрошачке цене - Потрошачке цене производа и услуга у Републици Србији, у априлу 2016. године, у односу на март 2016. године, у просеку су више за 0,4%. Потрошачке цене у априлу 2016. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су 0,4%, док су у поређењу са децембром 2015. године повећане 0,8%. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у априлу 2016. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама Одећа и обућа (2,1%), Транспорт (1,3%), Рекреација и култура (1,0%), Храна и безалкохолна пића (0,4%), Комуникације (0,2%), као и у групама Алкохолна пића и дуван и Намештај, покућство и текуће одржавање стана (за по 0,1%). Пад цена је забележен у групама Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива (-0,5%) и Образовање (-0,2%). Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале. Мерено индексом потрошачких цена, просечне цене у априлу 2016. г. у Београду у односу на просек за 2015. годину, повећане су за 0,8%. У априлу 2016. године у односу на март 2016. просечне цене су порасле за 0,6%. Цене хране и безалкохолних пића су у априлу 2016. године, у односу на исти месец претходне године опале за 2,5%. Цене становања, воде, ел. енергије, гаса и других горива у априлу 2016. су у односу на исти месец претходне године порасле за 2,6%. Просечни трошкови транспорта у просеку су у априлу 2016. године у односу на исти месец претходне године нижи за 2%. Ове три групе роба и услуга чине заједно скоро 60% индекса потрошачких цена, односно на њих становништво одваја највећи део буџета домаћинства. Домаћинства развијених привреда на ове трошкове одвајају 20% својих прихода. Просечан становник Србије располаже са 1/5 средстава која има на располагању просечан европљанин када измири своје основне потребе и обавезе. Када је удео трошкова за основне потребе оволико висок, последично су издаци за обућу и одећу, намештај и опремање домаћинства релативно ниски. Издаци за здравство, образовање, рекреацију и културу су маргинализовани. Табела 9- Инфлација мерена индексом потрошачких цена, Београд Годишња стопа, у % I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2015-0,2 0,8 1,9 2,1 1,7 2,0 1,6 2,8 1,5 2,1 1,8 1,7 2016 2,7 1,7 0,3 0,3 - - - - - - - - Месечна стопа, у % I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2015-0,3 0,8 1,0 0,5-0,5 0,7-0,8 0,9-0,1 0,0-0,1-0,4 2016 0,6-0,1-0,4 0,6 - - - - - - - - Извор: ЗИС,(Саопштење 30/2016 од 13.05.2016) 13

Куповна моћ потрошачка корпа - Посматрано по градовима, у марту 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Панчево, Нови Сад, Ужице и Смедерево. У свим осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила је Нову Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Нове Просечне потрошачке корпе. Куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Нове Просечне, односно Нове Минималне потрошачке корпе у марту 2016. године је већа у односу на претходни месец, захваљујући повећању просечне месечне нето зараде. Нова Просечна потрошачка корпа за месец март 2016. године износила је 67.036,72 динара и мања је од Нове Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,17% или 113,9 динара. У односу на март 2015. године Нова Просечна потрошачка корпа већа је 0,61%. Нова Минимална потрошачка корпа за март 2016. године износила је 34.961,15 динара и мања је за 0,22% или 76,81 динара, у односу на Нову Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на март 2015. године Нова минимална потрошачка корпа већа је за 0,62%. За покриће Нове Просечне потрошачке корпе у марту 2016. године било је потребно 1,46 просечних зарада, а за покриће Нове Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде. Запосленост и зараде У првом кварталу 2016. године, у Републици Србији, обим радне снаге старости 15 и више година, упркос негативном демографском тренду, наставља раст започет још 2011. године. Иако се, због нарушене упоредивости података за период 2008-2013. и период након тога, раст активности (учешћа радне снаге) не може измерити апсолутним бројевима, у први мах (током 2011. и 2012. године) се евидентно одразио на повећање незапослености, а затим, почев од 2013. године, довео до раста запослености. Током протекле две године запосленост је расла, и то претежно у формалном сектору, док је незапосленост у 2015. години опала у односу на 2014. годину, да би у првом кварталу 2016. године дошло до незнатног повећања броја незапослених лица у поређењу са истим кварталом 2015. године. Код младе популације (15-24 године), лоши трендови на тржишту рада, покренути глобалном економском кризом у 2008. години, трајали су све до 2014. године, када креће континуирани раст запослености и пад незапослености. Стопа запослености младих је у првом кварталу 2016. у односу на исти квартал 2014. године, повећана за 3,1 %, док је стопа незапослености у том периоду смањена за близу 8 %. 14

Табела 10 Основни показатељи кретања на тржишту рада, становништво старо 15+, Србија I квартал 2015 II квартал 2015 III квартал 2015 IV квартал 2015 I квартал 2016 Стопа активности 50,8 51,4 51,9 51,6 52,6 Стопа запослености 41,0 42,3 43,2 42,4 42,6 Стопа незапослен. 19,2 17,9 16,7 17,9 19,0 Стопа неактивности 49,2 48,6 48,1 48,4 47,4 Извор: РЗС, Саопштење за јавност, Анкета о радној снази за I квартал 2016. Стопа запослености за становништво старости 15 и више година у I кварталу 2016. године износила је 42,6%, при чему је стопа запослености за мушкарце 49,8%, а за жене 35,9%. Стопа запослености у Београдском региону износи 43,0%. Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година у Републици Србији износила је у I кварталу 2016. године 19,0% и то 18,5% за мушко и 19,6% за женско становништво. Стопа незапослености је највећа у Београдском региону, где је за посматрани квартал износила 20,5%. У Републици Србији, у I кварталу 2016. године, у односу на IV квартал 2015, дошло је до повећања стопе активности за 0,7 процентна поена. Стопа запослености је мања за 0,1 процентни поен, док је стопа незапослености порасла за 1,3 процентна поена. У односу на I кварталу 2015. године, у I кварталу 2016. године дошло је до раста стопе активности за 1,8 процентна поена. Стопа запослености је порасла за 1,4 процентна поена, док је стопа незапослености остала на истом нивоу. Стопа неформалне запослености у I кварталу 2016. На нивоу свих делатности износи 20,3%, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима. Запосленост у неформалном сектору, изузимајући пољопривреду, смањила се у поређењу са првим и четвртим кварталом 2015. године. Графикон 2 Радни статус по региону, 15+, I квартал 2016 Извор: РЗС, Саопштење за јавност, Анкета о радној снази за I квартал 2016. 15

Укупан број запослених у Београду, исказан кроз Анкету о радној снази за I квартал 2016, за категорију становништва старог 15 и више година, износио је 617.100 лица, док је укупан број регистрованих незапослених лица за посматрани период износио 159.400 лица. Просечна зарада исплаћена у Републици Србији у априлу 2016. године износи 67.464 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у марту 2016. године, номинално је већа за 7,0% и реално је већа за 6,6%. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у априлу 2016. године износи 49.249 динара. У поређењу са просечном зарадом без пореза и доприноса исплаћеном у марту 2016. године, номинално је већа за 7,4% и реално је већа за 7,0%. Раст зарада исплаћених у априлу, у односу на март 2016. године, резултат је како динамике исплата, тако и исплате годишњих и кварталних бонуса. Наиме, због ускршњих и првомајских празника, крајем априла су исплаћене и зараде које би иначе биле исплаћене почетком маја. Просечна зарада исплаћена у априлу 2016. године номинално је већа за 7,9% и реално је већа за 7,5% од просечне зараде исплаћене у априлу 2015. године. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у априлу 2016. године номинално је већа за 8,0% и реално је већа за 7,6% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у априлу 2015. године. Просечна зарада исплаћена у периоду јануар април 2016. године, у поређењу са просечном зарадом исплаћеном у периоду јануар април 2015. године, номинално је већа за 5,4%, а реално је већа за 4,2%. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар април 2016. године, номинално је већа за 5,4 и реално је већа за 4,2% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар-април 2015. године. Табела 12 - ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО ЗАПОСЛЕНОМ, април 2016, Београд ЗАРАДЕ ЗАРАДЕ БЕЗ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА номинални реални индекси номинални реални индекси индекси индекси I-IV 2016 / I-IV 2015 106,2 104,9 106,2 104,9 IV 2016 / IV 2015 106,6 106,3 106,4 106, IV 2016/III 2016 104,7 104,1 104,8 104,2 Извор: ЗИС, Саопштење 32/2016 од 26.05.2016. године Просечна зарада у Београду, исплаћена у априлу 2016. године, износи 83095 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у марту 2016. године, номинално је виша за 4,7%, а реално за4,1%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Београду, исплаћена у априлу 2016. године, износи 60742 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у марту 2016. године, номинално је виша за 4,8%,а реално за 4,2%. 16

Просечна зарада у Београду, исплаћена у априлу 2016. године, у односу на просечну зараду исплаћену у априлу 2015. године, номинално је виша за 6,6 %, а реално за 6,3%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Београду, исплаћена у априлу 2016. године, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у априлу 2015. године, номинално је виша за 6,4%, а реално за 6,1%. Просечна зарада у Београду, исплаћена у периоду јануар април 2016. године, у односу на просечну зараду исплаћену у периоду јануар април 2015. године, номинално је виша за 6,2%, а реално за 4,9%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Београду, исплаћена у периоду јануар април 2016. године, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар април 2015. године, номинално је виша за 6,2% а реално за 4,9%. Графикон 3 Зараде без пореза и доприноса, у РСД Извор: ЗИС, Саопштење 32/2016, од 26.05.2016. 17

Табела 13 Београд зараде по општинама, децембар 2015. Извор: ЗИС, Саопштење 32/2016, од 26.05.2016. УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА Захваљујући ублажавању монетарне политике у претходном периоду, пад каматних стопа на тржишту новца и кредита настављен је током првог тромесечја, што би, уз очекивано убрзање привредног раста, требало да допринесе и наставку раста кредитне активности. Монетарна политика ће и у наредном периоду наставити да преко кредитне активности подстиче привредни раст, у мери у којој јој то дозволе кретања кључних фактора инфлације и неизвесности из међународног окружења. Побољшање фискалних изгледа настављено је почетком 2016, вођено углавном одрживим повећањем наплате пореских прихода. Консолидовани буџетски дефицит у првом тромесечју износио је око 1,7% бруто домаћег производа и био је за готово четвртину нижи него у истом периоду прошле године и знатно нижи од горње границе предвиђене споразумом с Међународним монетарним фондом. Имајући у виду повољна фискална кретања од почетка године, процењујемо да ће консолидовани буџетски дефицит у 2016. бити нижи него у 2015. 18

Квартално пословање привредних друштава у Републици Србији Пословни приходи у нефинансијској пословној економији у првом кварталу 2016. године били су већи за 11,3% у односу на исти период претходне године. У поређењу са четвртим кварталом 2015. године, забележен је њихов пад од 8,7%. Пословни расходи у нефинансијској пословној економији у првом кварталу 2016. били су већи за 9,8% у односу на исти период претходне године. Уколико се упореде с четвртим кварталом 2015. године, њихов пад износи 10,3%. Према подацима из Градског завода за статистику у Србији је марта 2016. године пословало 425.421 привредних субјеката, што је за 4.523 привредних субјеката више у односу на крај 2015. године. У марту 2016. године, у Београду је било регистровано 118.969 привредних субјеката, што је за 2.223 више него у односу на крај 2015. Од укупног броја привредних субјеката, крајем марта 2016, број привредних друштава је износио 59.940, док је број предузетника износио 59.029. У укупном броју регистрованих привредних субјеката у Србији, Београда учествује са скоро 34%. Табела 14 - Јединице разврставања према облицима, март 2016. Београд Србија % 31.12.2015. 31.3.2016. 31.3.2016. 31.3.2016. Укупно 139.089 141.312 425.421 33,2 Привредна друштва 59.017 59.940 132.961 45,1 Предузетници 58.312 59.029 218.727 26,9 Остали 21.760 22.343 73.733 30,3 Извор: ЗИС, Саопштење 37/2016 19

Табела 15 - Јединице разврставања према облицима организовања по секторима, Србија, Београд, март 2015. Србија Београд Учешће Укупно (привредни субјекти+други 425421 141.312 33,2 субјекти+остали) Пољопривреда, шумарство и рибарство 7193 844 11,7 Рударство 554 128 23,1 Прерађивачка индустрија 56554 13398 23,7 Снабдевање ел.ен, гасом, паром и климатизација 1050 415 39,5 Снабдевање водом, управљање отпадним водама 1648 383 23,2 Грађевинарство 27866 9193 32,9 Трговина на вел и на мало, поп мотор. вози мотор. 104770 34198 32,6 Саобраћај и складиштење 33062 10549 31,9 Услуге смештаја и исхране 25098 7096 28,3 Информисање и комуникације 13557 7307 53,9 Финансијске делатности и делатности осигурања 2835 1172 41,3 Пословање некретнинама 2227 1273 57,2 Стручне, научне, ино. и тех. дел. 34053 16562 48,6 Админист. и помоћ. услужне дел. 12495 6047 42,4 Државна управа и одбрана, обавезно соц. осиг. 5019 394 7,8 Образовање 5091 1662 32,6 Здравствена и социјална заштита 5738 2017 35,2 Уметност, забава и рекреација 16959 4970 29,3 Остале услужне делатности 69647 23704 34,0 Извор: ЗИС, Саопштење 37/2016, РЗС, Саопштење бр.95, од 28.4.2016. Графикон 4 Привредна друштва и предузетници на 1000 становника по општинама, на дан 31.3.2016. Извор: ЗИС, Саопштење 37/2016 20

Графикон 5 Број јединица разврставања према облицима у правној форми 31.3.2016. (учешће Београда у Србији) Извор: ЗИС, Саопштење 37/2016 У априлу су остварени приходи у износу од 85,9 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 90,1 млрд динара, што је резултирало месечним дефицитом у износу од 4,2 млрд динара 1. Порески приходи у децембру су износили 75,9 млрд динара. Највећи приход, као и обично, забележен је по основу ПДВ и износи 43,4 млрд динара. Значајан приход забележен је по основу акциза у износу од 19,9 млрд динара. Овде бележимо растући тренд обзиром на то да слабе ефекти формирања залиха акцизних производа и да се производња и увоз ових производа враћају у нормалан ток. Преостали порески приходи су наплаћени у складу са очекивањима. Непорески приходи остварени су у износу од 9,5 млрд динара, а по основу донација је уплаћено 0,5 млрд динара. Расходи су извршени у износу од 90,1 млрд динара. Највеће ставке на расходној страни су били расходи за запослене, трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (фонд ПИО, РФЗО,НСЗ, фонд СОВО) и отплата камата. На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 млрд динара. Трансфери ООСО износили су 20,8 млрд динара, од чега је трансфер ПИО фонду износио 18,2 млрд динара. Исплата пољопривредних субвенција и подстицајних средстава за рециклирање највише су допринели расту субвенција, док је набавка обавезних резерви нафте главни фактор високих капиталних издатака у овом месецу. На нивоу опште државе у прва четири месеца је забележен дефицит у износу од 26,7 млрд динара. Посматрано по нивоима опште државе, суфицит АП Војводина износио је 1 Министарство финансија, Саопштење http://www.mfin.gov.rs/userfiles/file/tabele/2016%20maj/saopstenje_april2016.pdf 21

0,1 млрд динара, а збирни суфицит локалних самоуправа износио је 2,9 млрд динара. ПИО фонд је забележио дефицит у износу од 5,2 млрд динара,с обзиром на значајан депозит из претходне године којим располаже. Фонд СОВО је у дефициту од 0,3 млрд динара. Национална служба за запошљавање и РФЗО су забележили суфиците у износу од 0,5 и 3,7 млрд динара, респективно. Суфицит РФЗО је последица динамике исплата плата, пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола месечне зараде. Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит износио 5,7 млрд динара. Инфлација Као и у претходном периоду, инфлаторни притисци остали су ниски у првом тромесечју 2016, како по основу већине домаћих фактора, тако и по основу ниских трошковних притисака из међународног окружења услед сниженe ценe нафте и примарних пољопривредних производа на светском тржишту и генерално ниске инфлације у међународном окружењу. Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене су у мају оствариле раст од 0,1%. Месечна инфлација је највећим делом последица поскупљења свежег меса, воћа и нафтних деривата, док је у супротном смеру деловало појефтињење свежег поврћа 2. Међугодишња инфлација је забележила очекивани раст и у мају је износила 0,7%. Према пројекцији Народне банке Србије, у наредном периоду очекујемо умерен раст међугодишње инфлације, која би у границе циља требало да се врати почетком следеће године. На раст међугодишње инфлације у наредном периоду у највећој мери ће утицати ниска база, опоравак цена примарних производа, као и раст агрегатне тражње. Ризици пројекције односе се на кретања у међународном окружењу, а посебно на кретање цена примарних производа. Графикон 6 Текућа инфлација и инфлациона очекивања 12 месеци унапред 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. Текућа инфлација Финансијски сектор Привреда Извор: сајт НБС 2 НБС, Кретање инфлације у мају, од 13.6.2016. 22

Кредитна активност банака Кредитни услови за привреду су се побољшали, што се огледа и у смањењу каматних маржи и провизија и накнада, а најављено је и појефтињење кредита током другог тромесечја. Током првог тромесечја 2016. стандарди за новоодобрене кредите привреди су пооштрени једино на сегменту тржишта који се односи на велика предузећа, као и да је у већој мери било заступљено код краткорочних кредита 3. Према оцени банака, током посматраног тромесечја, знатно више су били заступљени фактори који су деловали у правцу ублажавања стандарда, а који се односе на трошкове извора кредита и конкуренцију. У првом тромесечју је настављен тренд смањења цене кредита, пошто је већина банака смањила каматне марже и провизије и накнаде, и то како на динарске, тако и на девизне кредите привреди. Остали услови, који се односе на највећи износ и рочност кредита и захтеве у погледу колатерала, пооштрени су код малог броја банака. Према оцени банака, као и у претходна три тромесечја, и у првом тромесечју је повећана тражња привреде за кредитима. Раст тражње је највише био заступљен од стране малих и средњих предузећа. Мишљења банака указују да се раст тражње дугује потреби привреде за обртним средствима, а код мањег броја банака и потребом за реструктурирањем постојећих обавеза. Девизне резерве Народне банке Србије су на крају маја износиле 9.263,9 милиона евра, чиме се обезбеђује покривеност новчане масе М1 од 227 одсто и шест месеци увоза робе и услуга. Tоком маја 2016. смањење девизних резерви Народне банке Србије било је најмање у целој години и износило је 74,1 милион евра. Динар је у мају номинално депрецирао према евру за 0,4 одсто, а Народна банка Србије је у том месецу интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 65 милиона евра како би ублажила претеране дневне осцилације курса. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за јануар април 2016. године износи: 10763,0 милионa долара пораст од 6,8% у односу на исти период претходне године и 9668,4 милиона евра пораст од 7,0% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 4732,8 мил. долара, што чини раст од 11,8% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 6030,2 мил. долара, што је за 3,2% више него у истом периоду претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4251,2 милиона, и то је повећање од 11,9% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 5417,2 милиона, што представља повећање од 3,4% у односу на исти период прошле године. 3 НБС, Извештај о резултатима Анкете о кредитној активности банака, мај 2016. 23

Дефицит износи 1297,4 мил. долара, што чини смањење од 19,3% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 1166,1 милион, што је смањење од 19,1% у поређењу са истим периодом претходне године. Покривеност увоза извозом је 78,5% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 72,5%. Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (30,3%); следи Регион Шумадије и Западне Србије (28,1%), Београдски регион (24,7%), Регион Јужне и Источне Србије (16,8%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама. Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (44,0%); следе Регион Војводине (26,1%), Регион Шумадије и Западне Србије (18,6%), Регион Јужне и Источне Србије (10,3%), а око 0,9% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија. Слика 5 - Учешће региона у извозу, јануар-април 2016 Слика 6 - Учешће региона у увозу, јануар-април 2016 0% Регион Војводине 0,9% Београдски регион 24,7% 16,8% 30,3% Регион Шумадије и Западне Србије Београдски регион 10,3% 18,6% 44% Регион Војводине Регион Шумадије и Западне Србије 28,1% Регион Јужне и Источне Србије 26,1% Регион Јужне и Источне Србије Неразврстано по категоријама Неразврстано по категоријама Извор: РЗС, Саопштење од 31.05.2016 У априлу 2016. године је извезено је робе у вредности од 1317,2 милиона долара, што чини повећање од 19,0% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1628,1 милиона долара,што је повећање од 10,4% у односу на исти месец претходне године. Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 1163,8 милиона евра, што чини повећање од 13,8% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1438,4 милиона евра, што је повећање од 5,5% у односу на исти месец претходне године. 24

Табела 20 - Спољнотрговинска размена Србије и Београда (индекси) Јануар април 2016, у мил. ЕУР извоз увоз удео у ук. удео у ук. салдо извозу у % увозу у % 2015 2016 индекс 2015 2016 индекс 2015 2016 2015 2016 2015 2016 Србија 3797,5 4251,2 111,9 5238,1 5417,2 103,4 100,0 100,0 100,0 100,0-1440,6-1166,1 Београд 805,7 1051,4 130,5 2263,3 2385,7 105,4 21,2 24,7 43,2 44,0-1457,6-1334,3 Извор: РЗС, Саопштење 140 од 31.05.2016. Укупна спољнотрговинска размена Београда за месец април 2016. износила је 1044 мил. долара, од чега је 321,8 мил. долара извоз, док је увоз износио 722,2 мил. долара. Спољотрговински дефицит Београда је у априлу 2016. износио 400,4 мил. долара. У еврима, укупна размена је износила 922,4 мил. евра, од чега 284,2 мил. евра је био извоз, а 638,2 мил. евра увоз, па је дефицит износио 354 мил. евра. Укупна спољнотрговинска размена Београда за период јануар април 2016. је износила 3826,2 мил. долара (3437.1 мил. евра), од од чега је извоз износио 1170,6 мил. долара (1051,4 мил. евра), док је увоз износио 2655,6 мил. долара (2385,7 мил. евра). Спољнотрговински дефицит Београда за посматрани период је износио 1485 мил. долара (1334,3 мил. евра). У привреди Београда у периоду јануар април 2016. стопа покривености увоза извозом износила је 44% и већа је за 8,5 одсто у односу на исти период претходне године. Табела 21 Спољнотрговинска размена по месецима, за период јан-април 2016. УВОЗ ИЗВОЗ Месец Износ (ЕУР) Износ (УСД) Месец Износ (ЕУР) Износ (УСД) 01 432,982,670 471,116,262 01 221,024,595 240,501,334 02 587,485,936 655,857,701 02 277,021,333 309,297,404 03 667,339,426 747,399,333 03 330,187,999 370,046,202 04 610,633,243 691,132,502 04 313,226,229 354,551,628 Извор: Управа царине Посматрано по регионима, Београдски регион је остварио 24,7% у извозу Србије, док у увозу Београдски регион је остварио водећу позицију, од 44% увоза Србије. 25

Табела 22 - Главни спољнотрговински партнери београдске привреде за период јануар - април 2016. У В О З И З В О З НАЗИВ Износ (ЕУР) НАЗИВ Износ (ЕУР) Немачка 431,328,464 Нeмачка 208,960,357 Кина 264,723,264 Босна и Херцеговина 128,628,219 Италија 181,344,956 Црна Гора 91,601,682 Француска 102,346,745 Република Македонија 68,100,762 Мађарска 100,580,348 Руска федерација 56,469,496 Турска 72,610,635 Италија 51,271,736 Пољска 69,982,599 Румунија 46,669,073 Руска федерација 66,619,847 Косово 43,471,664 Словенија 62,506,775 Хрватска 39,983,871 Румунија 61,477,717 Словенија 36,522,913 Извор: Управа царине У извозу, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери београдске привреде, појединачно, били су: Немачка, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Република Македонија и Руска федерација. У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка, Кина, Италија, Француска и Мађарска. Табела 23- Највећи увозници/извозници за период јан-април 2016. УВОЗНИЦИ ИЗВОЗНИЦИ МБ Назив МБ Назив 17134965 SIEMENS DOO BEOGRAD 17134965 SIEMENS DOO 17164627 TETRA PAK PRODUCTION D.O.O. BEOGRAD 07051751 JP JUGOIMPORT SDPR 074462905 COCA COLA HBC SRBIJA 17164627 TETRA PAK PRODUCTION 21127124 SRBIJA VOZ AD BEOGRAD 20148241 BOSCH 08806128 SPORT TIME D.O.O 07102160 HENKEL SRBIJA 20148241 ROBERT BOSCH DOO 21114804 ADRIATIC MOTORS DOO 17304712 BALL PAKOVANJA EVROPA NELT CO DOO 17376845 BEOGRAD 17569171 DELHAIZE SERBIA D.O.O. 20236434 DELTA AGRAR D.O.O. 07517807 PHOENIX PHARMA D.O.O. 20053658 JP EPS 20941839 STAR IMPORT D.O.O.,BEOGRAD 07007019 UMKA Извор: Управа царине Спољнотрговинска робна размена, у периоду јануар април 2016. године била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Са земљама чланицама Европске уније укупна спољнотрговинска размена износила је 2033,6 милиона еура, од чега на извоз отпада 563,1 мил. еура, а на увоз 1470,5 мил. еура. Остале европске земље чине другу најзначајнију географску зону, са којом је београдска привреда остварила укупну размену у износу од 789,4 мил. евра. Са земљама ЦЕФТA, београдска привреда је забележила суфицит у размени од 272,3 мил. еура. 26

Табела 24 Спољнотрговинска размена по географским зонама за период јануар децембар 2015. УВОЗ ИЗВОЗ Назив зоне Износ (ЕУР) Назив зоне Износ (ЕУР) Европска Унија 1,470,539,266 Evropska Unija 563,140,735 Остале Азијске земље 408,805,904 Остале европске земље 399,019,165 Остале европске земље 390,401,114 ЦЕФТА 384,767,732 ЦЕФТА Земље Блиског, Средњег 112,425,876 истока 44,046,169 Северна Америка 54,788,153 Ostale Azijske zemље 32,360,407 Јужна Америка 24,618,402 Остале афричке земље 12,820,841 Земље Блиског, Средњег истока 17,622,614 Северна Африка 12,186,003 Остале афричке земље 9,276,493 Северна Америка 5,860,607 Централна Америка, Кариби 6,985,435 Јужна Америка 1,609,894 Извор: Управа царине У структури извоза, по царинској тарифи, у периоду јануар април 2016, највише су заступљени делови за машине из тр. бр. 8501 и 8502 (168 мил. еура), следе остали лекови за продају на мало (67,7 мил. еура), телефони за мрежу станица или за друге бежичне везе (47,3 мил. еура), тешка гасна уља добијена од нафте са садржајем сумпора не преко 0,001% по маси (37 мил. евра) и вагони железнички, трамвајски, самоходни путнички и теретни вагони (32,4 мил еура). У структури увоза највише су заступљени електрична енергија (57,7 мил. еура), следе генератори наизменичне струје преко 750 ква (54,9 мил. еура), хартија, картон, импрегнисани или прекривени пластичним масама (48,6 мил. еура), препарати за ручно прање рубља и посуђа (32,2 мил еура) и муниција за војно оружје (28,8 мил еура). ИЗВОРИ: Интерни подаци Привредне коморе Београда Макроекономске анализе и трендови, Економски институт, Привредна комора Србије www.зис.београд.гов.рс www.стат.гов.рс www.нбс.рс www.апр.гов.рс www.привреда.гов.рс www.пкс.рс www.мфин.гов.рс www.макроекономија.орг 27