АНАЛИЗА ДУГА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

АНАЛИЗА ДУГА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Март Београд, маj

Анализа дуга Републике Србије А. Спољни дуг Републике Србије Укупан спољни дуг Републике Србије је на крају марта године износио 24,1 милијарду евра и у односу на крај 2011. године је смањен за 57,6 милиона евра, или 0,2%. У оквиру тога, дуг јавног сектора је смањен за 118,0 милиона евра, или 1,1%, док је дуг приватног сектора повећан за 60,3 милиона евра, или 0,5%. По основу апрецијације евра у односу на остале валуте заступљене у структури спољног дуга, укупан дуг је смањен за 141,2 милиона евра. Графикон 1 Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника у односу на БДП (у млрд ЕUR) 25 20 15 10 5 0 60,9 60,2 64,6 77,7 84,9 77,5 77,6 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Март (у %) 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Предузећа - лева скала Банке - лева скала НБС - лева скала Република Србија - лева скала Укупан спољни дуг у % БДП-а - десна скала Извор: Народна банка Србије. Структура укупног спољног дуга по рочности према оригиналном доспећу побољшана je током првог тромесечја смањено је учешћe краткорочног дуга са 2,7% на крају децембра 2011. на 2,4% на крају марта 2012, као резултат смањења краткорочног дуга банака. Учешће спољног дуга у процењеном БДП-у, као основни индикатор екстерне солвентности, на крају првог тромесечја је износило 77,6%, што је у односу на крај 2011. веће за 0,1 процентни поен и испод је нивоа високе задужености од 80%, према критеријуму Светске банке. Однос спољног дуга на крају првог тромесечја и 12-месечног извоза робе и услуга увећаног за иностране дознаке 1 повећан је у односу на крај 2011. за 1,1 процентни поен и износи 169,1%, што је у границама одрживости према критеријуму Светске банке (до 220%). Однос укупних отплата по спољном дугу и процењеног БДП-а у првом тромесечју износи 12,4%, од чега се 9,8% односи на отплату главнице, а 2,6% на отплату камате. 1 Према методологији Светске банке, која је приказана у публикацији World Development Indicators, у оквиру индикатора екстерне ликвидности и солвентности отплата дуга може се посматрати у односу на извоз робе и услуга у који је укључен прилив по основу иностраних дознака, с обзиром на то да је реч о стабилном и значајном приливу. 1

Табела 1 Индикатори екстерне позиције Србије Индикатори екстерне ликвидности (у %) 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. I Девизне резерве/увоз робе и услуга (у мес.) 9,0 7,2 5,2 9,4 8,1 8,6 7,8 Девизне резерве/краткорочни дуг 941,7 917,5 380,8 528,8 546,4 1860,8 1.914,1 Девизне резерве/бдп 38,7 33,8 25,0 36,6 35,7 38,7 35,7 Отплата дуга/бдп 7,0 10,1 10,6 11,5 12,3 13,1 12,4 Отплата дуга/извоз робе и услуга 23,5 33,2 34,0 39,1 33,8 35,5 33,5 Отплата дуга/извоз робе и услуга и дознаке 17,2 25,4 27,6 28,3 26,1 28,4 27,0 Индикатори екстерне солвентности (у%) Спољни дуг/бдп 60,9 60,2 64,6 77,7 84,9 77,5 77,6 Краткорочни дуг/бдп 4,1 3,7 6,6 6,9 6,5 2,1 1,9 Спољни дуг/извоз робе и услуга 204,1 197,3 207,6 265,3 236,2 210,3 210,9 Спољни дуг/извоз робе и услуга и дознаке 149,1 151,1 168,7 191,8 181,2 168,0 169,1 Извор: Народна банка Србије. Методолошка објашњења: - Девизне резерв е/увоз робе и услуга (у месецима) однос дев изних резерв и на крају посматраног периода и просечног месечног увоза робе и услуга током тог периода. - Девизне резерв е/краткорочни спољни ду г однос стања дев изних резерв и и стања краткорочног спољног ду га крајем посматраног периода. - Девизне резерв е/бдп однос стања дев изних резерв и на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Отплата спољног ду га/бдп однос отплате спољног ду га и БДП-а током посматраног периода. - Отплата спољног ду га/изв оз робе и услуга однос отплате спољног ду га и изв оза робе и услуга током посматраног периода. - Отплата спољног ду га/изв оз робе и услуга и дознакe однос отплате спољног ду га и изв оза робе и услуга и дознака током посматраног периода. - Спољни ду г/бдп однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и услуга однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и вредности изв оза робе и услуга у последња четири тромесечја. - Краткорочни спољни ду г/бдп однос стања краткорочног спољног ду га на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и услуга однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и вредности изв оза робе и услуга у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и услуга и дознаке однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и услуга и дознака у последња четири тромесечја. Индикатор сервисирања спољног дуга који указује на спољну ликвидност однос укупних отплата по спољном дугу и годишњег извоза робе и услуга износио је на крају марта 33,5%. Ако се извозу робе и услуга додају дознаке 1, учешће отплата износи 27,0%. 1. Спољни дуг јавног сектора 2 на крају марта износио је 10,7 милијарди евра, а његово учешће у укупном спољном дугу 44,3%. Спољни дуг државе износио је 8,0 милијарди евра, државно гарантовани спољни дуг 1,0 милијарди евра, а дуг Народне банке Србије 1,7 милијарди евра. Нето задужење јавног сектора током првог тромесечја износило је 19,1 милион евра коришћено је 123,0 милиона евра, а отплаћено по основу главнице 103,9 милиона евра. Током првог тромесечја закључена су, и у Народној скупштини ратификована, три нова кредитна споразума у износу од 198,5 милиона евра, као и седам кредитних споразума с државном гаранцијом у износу од 1.008,5 милиона евра. По наведеним кредитним споразумима до краја марта није било коришћења средстава. 2 Спољним дугом Републике Србије обухваћене су и обавезе по јавном дугу према методологији Међународног монетарног фонда, у којима су, поред репрограмираних старих дугова и нових задужења државе, приказане и обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, као и део дуга локалне самоуправе и државних агенција без гаранције државе. 2

Графикон 2 Структура спољног дуга Републике Србије по кредиторима (на дан 31. март 2012) Лондонски клуб Стране владе 2,9% и развојне банке 5,0% Остали кредитори 50,2% Париски клуб 6,4% МФО 32,3% Еврообвезнице 3,1% Клиринг 0,1% Извор: Народна банка Србије. 2. Спољни дуг приватног сектора на крају марта износио је 13,4 милијарде евра, од чега је 4,3 милијарде дуг банака, а 9,1 милијарда дуг предузећа. Дуг банака у првом тромесечју смањен је за 64,7 милиона евра, што је резултат повећања дугорочног дуга за 1,6 милиона евра и смањења краткорочног дуга за 66,3 милиона евра. Дуг предузећа повећан је за 125,0 милиона евра. Учешће спољног дуга приватног сектора у укупном спољном дугу износило је 55,7%. Приватни сектор се током првог тромесечја укупно нето дугорочно задужио за 10,8 милиона евра (коришћено 374,4 милиона, а отплаћено по основу главнице 363,6 милиона). Највеће нето задужење забележено је у сектору информисања и комуникација (94,7 милиона евра) и грађевинарству (29,5 милиона евра). По основу дугорочних кредита, раздужења су забележена у банкарском сектору (55,7 милиона евра), сектору финансијског лизинга (24,6 милиона евра), прерађивачкој индустрији (9,3 милиона евра), сектору за изнајмљивање и лизинг аутомобила и лаких моторних возила (8,3 милиона евра), трговини на велико (6,7 милиона евра) и у осталим секторима (8,9 милиона евра). 2.1. Просечна пондерисана каматна стопа на кредите које су банке закључиле са иностранством у првом тромесечју износила је 3,0% и у односу на претходно тромесечје смањена је за 1,8 процентних поена. Сви кредити су закључени по варијабилној каматној стопи. Просечна рочност кредита закључених у посматраном периоду износи три године и пет месеци. 2.2. Трошак задуживања сектора предузећа је повећан током првог тромесечја. На кредите закључене у првом тромесечју, просечна пондерисана каматна стопа износила је 5,7% и повећана је за 0,9 процентних поена у односу на претходно тромесечје. Кредити с варијабилном каматном стопом чине 84,0% укупно закључених кредита, што је у односу на четврто тромесечје 2011. више за 14,1 процентни поен. Просечна рочност кредита износи три године и смањена је за две године и девет месеци у односу на претходно тромесечје. Од укупно коришћених дугорочних кредита сектора предузећа, 74,6% су одобриле стране банке и финансијске институције повезане с домаћим банкама, 14,7% страна предузећа повезана с домаћим предузећима, а 10,7% остали кредитори. 3

Б. Јавни дуг Републике Србије На крају првог тромесечја године јавни дуг Републике Србије износио је 14,6 милијарди евра и у односу на крај 2011. повећан је за 151,0 милиона евра. 3 Jавни унутрашњи дуг је током првог тромесечја повећан за 199,0 милиона евра, с обзиром на то да је финансирање фискалног дефицита вршено продајом државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту. По основу дугорочних динарских хартија од вредности, јавни унутрашњи дуг је повећан за 434,7 милиона евра. Истовремено, смањено је стање краткорочних динарских хартија од вредности за 141,6 милиона евра, као и стање хартија од вредности деноминованих у еврима за 89,2 милиона евра, што је утицало на побољшање рочне и валутне структуре јавног дуга. Графикон 3 Јавни дуг Републике Србије* (млрд EUR) (у %) 16 60 14 12 10 34,5 44,0 47,7 51,1 50 40 8 29,2 30 6 4 2 20 10 0 2008. 2009. 2010. 2011. Март 0 Спољни дуг - лева скала Унутрашњи дуг - лева скала Јавни дуг у % БДП-а - десна скала *Статистика јавног дуга евидентира државне хартије по тржишној вредности од новембра 2011. У складу с таквом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јавног дуга за претходни период. Извор: Министарство финансија РС и Народна банка Србије. Јавни спољни дуг је смањен за 48,0 милиона евра, пре свега због апрецијације евра у односу на остале валуте заступљене у структури дуга. Задуживање државе продајом хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, уз смањење спољног дуга, позитивно се одразило на валутну структуру јавног дуга учешће динарског дуга у укупном дугу повећано је током првог тромесечја за 1,8 процентних поена, на 16,2%. Учешће дуга у еврима износило је 57,1%, у доларима 18,0%, док се на специјална права вучења и остале валуте односило 8,7%. Каматна структура јавног дуга нешто је повољнија у односу на крај 2011. године. Удео јавног дуга уговореног по фиксним каматним стопама на крају првог тромесечја износио је 69,1% (за 0,6 процентних поена више у односу на крај 2011. године). Највећи део дуга уговореног по варијабилним каматним стопама и даље је везан за каматне стопе 3 Јавни дуг Републике Србије исказан је према методологији Министарства финансија. По овој методологији, спољни јавни дуг не обухвата обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, као ни део дуга локалне самоуправе и државних агенција без гаранције државе. Статистика јавног дуга Министарства финансија евидентира државне хартије по тржишној вредности од новембра 2011. У складу с таквом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јавног дуга за претходни период. 4

EURIBOR и LIBOR на евро (73,6%), затим за остале варијабилне каматне стопе (12,3%), за LIBOR на амерички долар (11,9%) и за швајцарски франак (2,2%). Табела 2 Стање јавног дуга Републике Србије* (у млрд EUR) 2008. 2009. 2010. 2011. I 1. Унутрашњи дуг 3,2 4,1 4,8 5,7 5,9 2. Спољни дуг 5,6 5,7 7,2 8,8 8,8 УКУПНО (1+2)** 8,8 9,8 12,0 14,5 14,6 * Статистика јав ног ду га ев идентира држав не хартије по тржишној вредности од нов ембра 2011. У складу с такв ом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јав ног ду га за пртходни период. ** Ев енту алне разлике у збиру настају због заокру жив ања на једну децималу. Извор: Министарств о финансија РС и Народна банка Србије. У табели 3 дат је преглед вредности традиционалних мера одрживости јавног дуга: учешћа стања и отплате јавног дуга у БДП-у, извозу (и дознакама) и буџетским приходима. Учешће јавног дуга у БДП-у повећано је током првог тромесечја за 3,4 процентна поена, на 51,1%. 4 Повећано је и учешће јавног дуга у извозу робе и услуга за 2,0 процентна поена, на 128,1%. Уколико извозу робе и услуга додамо дознаке, учешће јавног дуга је такође повећано за 2,0 процентна поена, на 102,7%. Показатељ који посматра јавни дуг у односу на буџетске приходе повећан је током првог тромесечја са 113,2% на 113,7%. Отплата јавног дуга је била већа у првом тромесечју године у поређењу са 2011, па тиме и њено учешће у БДП-у, извозу робе и услуга и дознакама, као и буџетским приходима. Влада РС је марта ове године усвојила Програм мера за одржање фискалног дефицита с обзиром на неповољна кретања јавних прихода. Међутим, према оцени Фискалног савета, укупне предвиђене уштеде од 15,7 милијарди динара нису довољне да врате фискалне токове у потребне оквире, чак и када би се у потпуности оствариле. 5 Фискални савет је упозорио да је потребно да се спроведу и друге мере у правцу фискалне консолидације. Такође, неопходно је да мере укључе и остале јединице опште државе и јавног сектора (локални ниво власти, па и јавна предузећа). 4 Стање јавног дуга према подацима Министарства финансија и процена БДП-а Народне банке Србије. 5 Оцена Програма мера за одржање фискалног дефицита Владе Републике Србије, Фискални савет, 30. март 2012; http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/300312ocena_programa_stednje.pdf. Стварни ефекти планираних мера, према процени Фискалног савета, биће мањи од предвиђених и износиће око 13 милијарди динара. 5

Табела 3 Преглед мера одрживости јавног дуга* ( у % ) I 2008. 2009. 2010. 2011. Jавни дуг/бдп 29,2 34,5 44,0 47,7 51,1 Јав ни дуг/извоз робе и услуга 86,5 115,5 119,4 126,1 128,1 Јав ни дуг/извоз робе и услуга и дознаке 70,3 83,5 91,7 100,7 102,7 Јав ни дуг /буџетски приходи 62,5 80,2 101,3 113,2 113,7 Отплата јавног дуга/бдп 2,4 6,3 10,2 12,1 12,7 Отплата јавног дуга/извоз робе и услуга 7,7 21,5 28,3 33,0 34,6 Отплата јавног дуга/извоз робе и услуга и дознаке 6,3 15,5 21,7 26,3 28,5 Отплата јавног дуга/буџетски приходи 5,6 14,9 24,0 29,6 30,2 *Статистика јав ног ду га ев идентира држав не хартије по тржишној вредности од нов ембра 2011. У складу с такв ом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јав ног ду га за претходни период. Извор: Министарство финансија РС и Народна банка Србије. Методолошка објашњења: - Јавни ду г/бдп однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Јавни дуг/изв оз робе и у слу га однос стања јавног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га у последња четири тромесечја. - Јавни дуг/извоз робе иуслугаидознаке однос стања јавног дуга на крају посматраног периода и вредности извоза робе иуслугаи дознака у последња четири тромесечја. - Јавни ду г/бу џетски приходи однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и бу џетских прихода у последња четири тромесечја. - Отплата јав ног ду га/бдп однос отплате јав ног ду га и БДП-а током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/изв оз робе и услуга однос отплате јав ног ду га и изв оза робе и услуга током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/изв оз робе и услуга и дознакe однос отплате јав ног ду га и изв оза робе и услуга и дознака током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/бу џетски приходи однос отплате јав ног ду га и бу џетских прихода током посматраног периода. 6

Фискални дефицит је током првог тромесечја финансиран задуживањем државе продајом динарских хартија од вредности, чије је стање повећано за 41,4 милијарде динара, на 253,2 милијарде динара. Стање државних хартија деноминованих у страној валути смањено је за 6,4 милијарде динара и износило је 49,5 милијарди динара. Држава је у јануару први пут емитовала динарску државну хартију од вредности рочности од пет година, чиме је динарска крива приноса додатно продужена. Постигнута је извршна стопа од 14,7%, колико су износиле и стопе на аукцијама за трогодишње хартије од вредности одржане у фебруару и марту. Извршне стопе за краћу рочност су током првог тромесечја забележиле пад, чему је допринела намера државе да смањи понуду краткорочних хартија од вредности (последња аукција тромесечних хартија одржана је у октобру 2011, док се аукције шестомесечних хартија одржавају једном месечно, уз понуду ограничену на 6,0 млрд динара). Повећан степен реализације, остварен уз веће обиме емисије, допринео је паду извршних стопа за дуже рочности. Повећана реализација резултат је повећаног учешћа страних инвеститора у првом тромесечју на овом тржишту у поређењу с претходним тромесечјем. Повољнија перцепција ризика и измене законске регулативе којима се нерезидентима обезбеђује исти порески третман улагања као и резидентима допринели су повратку нерезидената на тржиште државних хартија од вредности. Графикон 4 Структура рочности државног дуга по основу продатих трезорских записа Графикон 5 Извршне стопе на трезорске записе и референтна каматна стопа НБС (у млрд RSD) 350 300 250 200 150 100 50 0 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 2011. 3м 12м 24м 60м 6м 18м 36м 6м евро-индексирани 53 недеље у еврима 18м у еврима 2 год. у еврима 3 год. у еврима 15 год. у еврима Извор: Министарство финансија РС. (у % на годишњем нивоу) 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 2011. Референтна каматна стопа Извршна стопа 3м Извршна стопа 6м Извршна стопа 12м Извршна стопа 18м Извршна стопа 24м Извршна стопа 36м Извршна стопа 60м Извршна стопа 6м евро-инд. Извршна стопа 53 недеље у еврима Извршна стопа 18м у еврима Извршна стопа 2 год. у еврима Извршна стопа 3 год. у еврима Извршна стопа 15 год. у еврима Извор: Министарство финансија РС. 7

Прилог 1 Спољни дуг Републике Србије (Прелиминарни подаци на дан 31. марта године) Сектор/Кредитор Стање ду га по глав ници Доспела глав ница Редов на камата Затезна камата У милионима ев ра USD/EUR=0.748 УКУПНО 1 2 3 4 5=1+3+4 УКУПАН СПОЉНИ ДУГ 23.828,5 1.341,7 239,2-24.067,7 1. ЈАВНИ СЕКТОР 10.655,3 - - - 10.655,3 1.1. Средњорочни и дугорочни дуг 10.655,3 - - - 10.655,3 1.1.1. Сектор монетарне власти - НБС 1.644,5 - - - 1.644,5 ММФ 1.581,0 - - - 1.581,0 Кина - рестру кту рирање финансијског кредита од 100 млн USD 63,6 - - - 63,6 1.1.2. Општи ниво државе 9.010,8 - - - 9.010,8 1.1.2.1. Централни ниво власти - укупно 8.736,6 - - - 8.736,6 1.1.2.1.1. Централни ниво власти 7.823,4 - - - 7.823,4 Међу народне финансијске организације 3.706,8 - - - 3.706,8 СПВ - алокација MMФ-а 448,9 - - - 448,9 ИБРД - консолидов ани ду г 1.079,8 - - - 1.079,8 ИБРД 365,6 - - - 365,6 ИДА 532,3 - - - 532,3 Ев ропска заједница 373,3 - - - 373,3 ЕИБ 846,9 - - - 846,9 ЕУРОФОНД - ЦЕБ 46,1 - - - 46,1 ЕБРД 13,9 - - - 13,9 Владе и разв ојне банке страних влада 2.205,4 - - - 2.205,4 Париски клу б - консолидов ани ду г 1) 1.529,6 - - - 1.529,6 - од тога: капитализов ана камата 2) 49,8 - - - 49,8 Владе 562,0 - - - 562,0 Владе - Либија 39,8 - - - 39,8 Разв ојне банке страних влада 74,1 - - - 74,1 Лондонски клу б - регу лисани ду г 3) 697,4 - - - 697,4 Ев рообв езнице 748,1 - - 748,1 Остали кредитори 442,6 - - - 442,6 - од тога: гаранција ИБРД 292,6 - - 292,6 Клиринг - ду г у неконв ертибилној валути 23,0 - - - 23,0 1.1.2.1.2. Централни ниво власти - гарантовани дуг 913,2 - - - 913,2 Међу народне финансијске организације 718,8 - - - 718,8 ЕУРОФИМА 86,5 - - - 86,5 ЕБРД 358,3 - - - 358,3 ЕИБ 273,9 - - - 273,9 Разв ојне банке страних влада 109,6 - - - 109,6 Стране владе 19,7 - - - 19,7 Остали кредитори 65,1 - - - 65,1 1.1.2.2. Влада - фондови и агенције 65,0 - - - 65,0 Остали кредитори - негарантов ани ду г 65,0 - - - 65,0 1.1.2.3. Локална власт - укупно 209,2 - - - 209,2 1.1.2.3.1. Локална власт - негарантовани дуг 140,7 - - - 140,7 ЕБРД 140,0 - - - 140,0 Остали кредитори 0,7 - - - 0,7 1.1.2.3.2. Локална власт - гарантовани дуг 68,5 - - - 68,5 ЕИБ 58,8 - - - 58,8 ЕБРД 9,7 - - - 9,7 1.2. Краткорочни дуг - - - - - 8

2. ПРИВАТНИ СЕКТОР 4 13.173,2 1.341,7 239,2-13.412,5 2.1. Средњорочни и дугорочни кредити 12.595,8 1.307,0 238,2-12.834,0 2.1.1. Банке 3.774,3 19,5 9,7-3.784,0 Међу народне финансијске организације 976,0 15,9 2,5-978,4 ЕИБ 221,1 2,0 0,4-221,4 ЕБРД 345,6 11,6 1,9-347,4 ЕФСЕ 183,1 - - - 183,1 ИФЦ 216,2 2,3 0,2-216,4 Разв ојне банке страних влада 10,0 - - 10,0 Остали кредитори 254,4-0,7-255,0 - од тога МИГА осигу рање 2.543,9 3,6 6,6-2.550,5 2.1.2. Предузећа 8,0-0,1-8,1 Међу народне финансијске организације 8.821,5 1.287,5 228,5-9.050,0 ЕБРД 588,1 7,0 1,3-589,4 ИФЦ 276,0 5,5 0,7-276,7 ЕИБ 123,6 1,3 0,5-124,2 ЕУРОФОНД - ЦЕБ 171,2 0,3 0,1-171,3 Разв ојне банке страних влада 17,3-0,0 17,3 Остали кредитори 60,1 2,0 0,9-61,0 - од тога МИГА осигу рање 8.173,4 1.278,6 226,3-8.399,6 2.2. Краткорочни дуг 108,0 2,3 0,6-108,6 2.2.1. Банке 577,4 34,7 1,1-578,5 Банк. депозити и кред. линије 515,4 - - - 515,4 Остали кредитори 515,4 - - - 515,4 2.2.2. Предузећа 62,0 34,7 1,1-63,0 Разв ојне банке страних влада 8,0 - - 8,0 Остали кредитори 45,9 34,7 1,1-46,9 Ру сија - готов ински ду г за увоз гаса 8,1 - - - 8,1 Извор: Народна банка Србије. Напомена: Од септембра 2010. промењена је методологија статистике спољног ду га тако да сe у спољни дуг јавног сектора у кљу чу ју обав езе по основ у алокације СПВ ММФ-а (448,9 млн ев ра), искоришћене у децембру 2009, као и капитализов ана камата према Париском клу бу пов ерилаца (49,8 млн ев ра), док су из спољног ду га прив атног сектора искљу чени кредити закљу чени пре 20. децембра 2000. по којима се не в рше плаћања (867,3 млн ев ра, од чега се 403,3 млневраодносинадомаћебанке, а 464,0 млн ев ра на домаћа преду зећа). 1) Д у г према Париском клу бу пов ерилаца консолидов ан је 2001. године, када је утврђено да укупан отпис дуга износи 66%, при чему је 51% отписано 2002. године, док је додатних 15% отписано 6. фебру ара 2006. 2) У складу са споразу мом о репрограму ду га према Париском клу бу, у периоду од марта 2002. до децембра 2005. године капитализов ана је редов на камата у износу од 60%, за коју је планирана отплата у периоду од 2007. до 2014. године. 3) Споразу мом о репрограму ду га Репу блике Србије с Лондонским клу бом пов ерилаца, потписаним ју ла 2004. године, утврђен је отпис ду га од око 62%. 4 Процењу је се да су доцње прецењене због неажу рности у достав љању података. 9

Прилог 2 Промет и стање по спољном дугу Републике Србије Јан.-март 2011. Уку пно 2011. Јан. 12. Феб. 12. Март 12. Прелиминарни подаци у милионима ев ра 1) Укупно Промена у 1 2 3 4 5 6 (3 to 5) 7 (6-1) Инострани кредити -820,94 500,05 69,11-61,13-42,46-34,49 786,45 A) Дугорочни и средњорочни, нето (1.- 2.) -126,27 1.630,30 42,15 16,41-28,68 29,88 156,15 1. Коришћено (1.1.+ 1.2) 710,27 4.774,55 146,22 100,93 250,26 497,40-212,88 1.1. Јавни сектор 102,47 1.857,78 4,61 34,28 84,11 123,00 20,53 од тога ММФ 0,00 51,76 - - - 0,00 0,00 1.2. Приватни сектор (1.2.1.+ 1.2.2) 607,80 2.916,76 141,60 66,65 166,14 374,40-233,40 1.2.1. Банке 85,54 768,54 9,89 0,46 48,41 58,76-26,78 1.2.2. Преду зећа 522,26 2.148,22 131,71 66,20 117,73 315,64-206,62 1.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке 378,48 773,06 107,25 6,03 81,34 194,62-183,87 2. Отплата глав нице (2.1.+ 2.2) 836,54 3.144,25 104,06 84,52 278,94 467,52-369,02 2.1. Јавни сектор 80,95 326,45 25,08 28,76 50,05 103,89 22,95 од тога ММФ - - - - - 0,00 0,00 2.2. Приватни сектор (2.2.1.+ 2.2.2) 755,60 2.817,80 78,98 55,76 228,89 363,62-391,97 2.2.1. Банке 63,25 295,83 12,48 13,64 88,39 114,50 51,25 2.2.2. Преду зећа 692,35 2.521,97 66,50 42,12 140,50 249,12-443,22 2.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке 356,69 1.354,70 27,82 25,44 108,83 162,09-194,61 3. Отплата камате (3.1.+ 3.2) 164,67 718,79 39,10 33,95 113,62 186,68 22,01 3.1. Јавни сектор 78,44 296,53 12,78 16,63 78,24 107,66 29,22 од тога ММФ 6,27 25,81 0,00 4,94 0,00 4,94-1,33 3.2. Приватни сектор (3.2.1.+ 3.2.2) 86,23 422,26 26,33 17,32 35,38 79,02-7,21 3.2.1 Банке 26,54 120,82 4,36 3,47 18,07 25,90-0,64 3.2.2. Преду зећа 59,69 301,44 21,97 13,84 17,31 53,12-6,57 3.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке 35,73 146,13 11,21 4,66 8,81 24,69-11,04 Б) Краткорочни кредити, нето (1.+ 2) -694,67-1.130,25 26,95-77,54-13,78-64,37-64,37 1. Јавни сектор, нето 0,00 0,00 - - - 0,00 0,00 2. Приватни сектор, нето (2.1.+ 2.2) -694,67-1.130,25 26,95-77,54-13,78-64,37-64,37 2.1. Банке, нето (2.1.1+ 2.1.2) -694,27-1.148,95 27,09-77,30-16,10-66,31-66,31 2.1.1. Остали краткорочни кредити, нето 0,00 0,00 - - - 0,00 0,00 2.1.2. Депозитне и кредитне линије, нето -694,27-1.148,95 27,09-77,30-16,10-66,31-66,31 2.2. Преду зећа, нето -0,40 18,70-0,14-0,24 2,32 1,94 1,94 у милионима ев ра 1) 31.3.2010. 31.12.2011. 31.1. 28.2. 31.3. у % БДП-а 31.3. Промена у 1 2 3 4 5 6 7 (6-2) Стање дуга 22.671,88 24.125,38 24.338,03 24.105,07 24.067,74 77,6% -57,64 A) Јавни сектор (1.+ 2) 8.860,64 10.773,25 10.693,78 10.607,50 10.655,29 34,3% -117,96 1. Ду горочни и средњорочни кредити 8.860,64 10.773,25 10.693,78 10.607,50 10.655,29 34,3% -117,96 2. Краткорочни кредити - - - - - 0,0% - B) Приватни сектор (1.+ 2) 13.811,24 13.352,12 13.644,26 13.497,58 13.412,45 43,3% 60,33 1. Ду горочни и средњорочни кредити 12.695,62 12.704,21 12.972,36 12.904,74 12.833,98 41,4% 129,77 2. Краткорочни кредити 1.115,62 647,92 671,89 592,84 578,47 1,9% -69,45 Банке (1.1.+ 2.1) 4.383,65 4.364,10 4.454,86 4.365,25 4.299,40 13,9% -64,70 1.1. Ду горочни и средњорочни кредити 3.347,24 3.782,37 3.846,04 3.833,72 3.783,97 12,2% 1,61 2.1. Краткорочни кредити 1.036,42 581,73 608,83 531,53 515,42 1,7% -66,31 Преду зећа (1.2.+ 2.2) 9.427,58 8.988,03 9.189,39 9.132,33 9.113,06 29,4% 125,03 1.2. Ду горочни и средњорочни кредити 9.348,38 8.921,84 9.126,33 9.071,02 9.050,01 29,2% 128,16 2.2. Краткорочни кредити 79,20 66,19 63,07 61,31 63,05 0,2% -3,14 Извор: Народна банка Србије. 1) По ку рсу на дан трансакције. 10

Прилог 3 Преглед коришћења, отплате главнице и отплате камате дугорочних иностраних кредита приватног сектора по привредним гранама (у периоду од 1. јануара до 31. марта 2012) Извор: Народна банка Србије. У милионима евра ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ Jaн. Феб. Март УКУПНО Учешће % Извоз 1) Финансијске делатности и делатност осигу рања Коришћено 11,46 2,20 104,83 118,49 33% Отпл. глав. 28,91 21,06 154,46 204,43 Отпл. кам. 5,84 4,30 21,02 31,15 од тога: Остало монетарно посредов ање Коришћено 9,89 0,46 48,41 58,76 22% Отпл. глав. 12,48 13,64 88,39 114,50 Отпл. кам. 4,36 3,47 18,07 25,90 од тога: Финансијски лизинг Коришћено 54,17 54,17 8% Отпл. глав. 8,69 5,13 64,94 78,75 Отпл. кам. 0,43 0,35 2,76 3,53 Информисање и комуникација Коришћено 100,43 7,53 107,96 3% 11,40 Отпл. глав. 3,37 5,00 4,85 13,22 Отпл. кам. 4,11 0,67 0,32 5,10 Грађев инарств о Коришћено 1,99 33,91 4,32 40,22 3% Отпл. глав. 1,42 6,36 2,92 10,69 Отпл. кам. 4,00 0,66 0,62 5,28 Прерађивачка инду стрија Коришћено 18,88 7,92 7,63 34,43 16% 1.592,60 Отпл. глав. 16,31 9,36 18,05 43,72 Отпл. кам. 3,82 1,48 3,83 9,12 Пословање некретнинама Коришћено 0,10 3,50 26,49 30,09 10% Отпл. глав. 0,74 2,29 32,66 35,69 Отпл. кам. 0,62 0,54 2,30 3,46 Тргов ина на велико и тргов ина на мало и поправ ка Коришћено 2,52 12,36 3,70 18,58 10% моторних возила Отпл. глав. 11,11 6,72 7,47 25,29 Отпл. кам. 4,95 5,18 1,82 11,95 Стручне, нау чне, инов ационе и техничке Коришћено 3,90 2,50 0,68 7,09 3% 0,10 делатности Отпл. глав. 4,86 0,54 0,58 5,97 Отпл. кам. 0,43 0,05 0,24 0,72 Услу ге смештаја и исхране Коришћено 1,24 0,13 3,17 4,54 0% Отпл. глав. 0,43 2,07 0,91 3,41 Отпл. кам. 0,06 0,07 0,26 0,39 Саобраћај и складиштење Коришћено 0,70 3,66 4,36 7% Отпл. глав. 2,74 0,53 0,91 4,18 Отпл. кам. 1,39 1,77 2,06 5,22 Административ не и помоћне услужне делатности Коришћено 0,02 1,41 1,56 2,99 1% Отпл. глав. 6,87 0,87 4,02 11,76 Отпл. кам. 0,22 0,11 0,56 0,88 од тога: Изнајмљивање и лизинг ау томобила и Коришћено 1,40 1,50 2,90 1% лаких моторних возила Отпл. глав. 6,68 0,68 3,83 11,19 Отпл. кам. 0,16 0,06 0,51 0,73 Пољоприв реда, шу марств о и рибарств о Коришћено 1,48 0,86 2,34 1% 178,30 Отпл. глав. 0,48 0,51 0,86 1,84 Отпл. кам. 0,05 0,16 0,07 0,28 Ру дарств о Коришћено 0,04 0,52 1,41 1,97 12% 12,60 Отпл. глав. 1,37 0,03 0,05 1,45 Отпл. кам. 0,72 2,29 2,24 5,25 Снабдевање водом и у прав љање отпадним водама Коришћено 0,88 0,31 1,18 0% 44,60 Отпл. глав. 0,26 0,34 1,08 1,68 Отпл. кам. 0,06 0,04 0,04 0,14 Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Коришћено 0,14 0,02 0,01 0,17 0% 19,70 Отпл. глав. 0,01 0,01 Остале услужне делатности Отпл. кам. Коришћено 0,01 0,01 0% Отпл. глав. 0,03 0,03 0,03 0,08 Отпл. кам. 0,00 0,00 0,00 0,01 Образов ање Коришћено 0% Отпл. глав. Отпл. кам. 0,04 0,04 Здрав ств ена и социјална заштита Коришћено 0% Отпл. глав. 0,00 0,00 0,01 0,02 Отпл. кам. 0,00 0,00 0,00 0,01 Уметност, забав а и рекреација Коришћено 0% 0,30 Отпл. глав. 0,08 0,06 0,03 0,17 Отпл. кам. 0,01 0,00 0,00 0,02 УКУПНО: Коришћено 141,60 66,65 166,14 374,40 100% 1.859,60 Отпл. глав. 78,98 55,76 228,89 363,62 Отпл. кам. 26,33 17,32 35,38 79,02 1) Уку пан изв оз Репу блике Србије у марту износи 1.859,8 милиона ев ра. У табели је приказан укупан изв оз прив редних грана у периоду јану ар - март 2012, искључујући износ од 0,2 милион ев ра за неразв рстане категорије по делатностима. 11