Н А Р ОД Н А БА Н К А

Transkript

1 Н А Р ОД Н А БА Н К А 1601 На осно ву чла на 21. став 3, чла на 23. став 4. и чла на 24. став 2. За ко на о бан ка ма ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 107/2005 и 91/2010) и чла на 15. став 1. За ко на о На род ној бан ци Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/2003, 55/2004 и 44/2010), Из вр шни од бор На род не бан ке Ср би је до но си ОД Л У КУ о аде кват но сти ка пи та ла бан ке Гла ва I ОСНОВ НЕ ОД РЕД БЕ 1. Овом од лу ком уре ђу ју се на чин из ра чу на ва ња ка пи та ла и аде кват но сти ка пи та ла бан ке, усло ви и на чин до би ја ња са гла сности за из ра чу на ва ње ка пи та ла и аде кват но сти ка пи та ла бан ка, као и кри те ри ју ми за од ре ђи ва ње по ка за те ља аде кват но сти ка пи та ла бан ке ко ји је ве ћи од про пи са ног. 2. По је ди ни пој мо ви, у сми слу ове од лу ке, има ју сле де ће значе ње: 1) јавнa ад ми ни стра тив на те ла су прав на ли ца у јав ном секто ру ко ја су под над зо ром ор га на јав не вла сти и ко ја ни су осно вана ра ди сти ца ња до би ти; 2) ме ђу на род на раз вој на бан ка је прав но ли це чи ји су ве ћински ак ци о на ри из нај ма ње три др жа ве и чи ја је основ на де лат ност обез бе ђе ње сред ста ва за фи нан си ра ње еко ном ског раз во ја свих држа ва чла ни ца или са мо иза бра не гру пе др жа ва; 3) ма ла и сред ња пред у зе ћа су при вред на дру штва ко ја се, у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу ју ра чу но вод ство и ре ви зи ја, сврста ва ју у ма ла или сред ња прав на ли ца; 4) аген ци ја за реј тинг је прав но ли це чи ја је пре те жна де латност до де љи ва ње кре дит них реј тин га прав ним ли ци ма и/или финан сиј ским ин стру мен ти ма; 5) по доб на аген ци ја за реј тинг је аген ци ја за реј тинг чи ји су кре дит ни реј тин зи, на осно ву са гла сно сти На род не бан ке Ср би је, при зна ти као по доб ни за из ра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за кредит ни ри зик; 6) иза бра на аген ци ја за реј тинг је по доб на аген ци ја за рејтинг чи је је кре дит не реј тин ге од ре ђе на бан ка иза бра ла да ко ри сти за утвр ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка за по је ди нач не кла се изло же но сти; 7) вр сте кре дит них реј тин га об у хва та ју: ду го роч не и крат ко роч не кре дит не реј тин ге, кре дит ни реј тинг ду жни ка и кре дит ни реј тинг фи нан сијског ин стру мен та, кре дит не реј тин ге за основ не и уже тр жи шне сег мен те; 8) тр жи шни сег мент озна ча ва: основ ни тр жи шни сег мент (јав не, по слов не и струк ту ри ране фи нан си је), или ужи сег мент прав них ли ца и/или фи нан сиј ских ин стру мена та, ко ји об у хва та скуп прав них ли ца за ко ји аген ци ја за реј тинг ко ри сти исту ме то до ло ги ју за од ре ђи ва ње кре дит них реј тин га и про це ду ре ко је обез бе ђу ју при ме ну ове ме то до ло ги је; 9) ма пи ра ње кре дит них реј тин га озна ча ва про цес рас по ређи ва ња по је ди нач них кре дит них реј тин га по доб не аген ци је за рејтинг у ни вое кре дит ног ква ли те та; 10) тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка озна ча ва ко ришће ње ин стру ме на та кре дит не за шти те ра ди сма ње ња кре дит ног ри зи ка ко ме је бан ка из ло же на по осно ву јед не или ви ше из ло жено сти;

2 11) кре дит на за шти та озна ча ва пре но ше ње кре дит ног ри зика с ко ри сни ка на пру жа о ца те за шти те; 12) од но сна из ло же ност је по зи ци ја би лан сне ак ти ве или ван би лан сна став ка за ко ју је при ба вље на кре дит на за шти та; 13) ин стру мен ти кре дит не за шти те озна ча ва ју ин стру менте ма те ри јал не и не ма те ри јал не кре дит не за шти те; 14) ин стру мен ти ма те ри јал не кре дит не за шти те су инстру мен ти чи јим ко ри шће њем бан ка сма њу је кре дит ни ри зик ко ме је из ло же на по осно ву пра ва да, у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за дужни ка бан ке или на стан ка дру гог уго во ре ног кре дит ног до га ђа ја ко ји се од но си на тог ду жни ка: унов чи или оства ри пре нос, при сва ја ње или за др жа ва ње од ре ђе не имо ви не, или сма њи из нос из ло же но сти за из нос по тра жи ва ња од бан ке или из ло же ност за ме ни из но сом раз ли ке из ме ђу из но са ове из ложе но сти и из но са по тра жи ва ња од бан ке; 15) ин стру мен ти не ма те ри јал не кре дит не за шти те су инстру мен ти чи јим ко ри шће њем бан ка сма њу је кре дит ни ри зик ко ме је из ло же на, а то сма ње ње на ста је по осно ву оба ве зе тре ћег ли ца да из вр ши пла ћа ње од ре ђе ног из но са бан ци у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за ду жни ка бан ке или на стан ка дру гог уго во ре ног кре дит ног до га ђа ја ко ји се од но си на тог ду жни ка; 16) кре дит ни до га ђај је уго во ром од ре ђен до га ђај или околно сти чи јим на сту па њем бан ка сти че пра во ко ри шће ња ин стру мена та кре дит не за шти те; 17) тран сак ци ја с пра вом до дат ног обез бе ђе ња (ca pi tal market-dri ven tran sac tion) је сте тран сак ци ја код ко је бан ка има пра во да, то ком тра ја ња уго во ра, од ду жни ка, за ло жног ду жни ка или дру гог ли ца ко је је обез бе ди ло сред ство обез бе ђе ња зах те ва до датна сред ства обез бе ђе ња ако се вред ност по сто је ћег сред ства обезбе ђе ња (мар ги на) то ком тра ја ња уго во ра сма њи; 18) тран сак ци ја без пра ва до дат ног обез бе ђе ња (se cu red lending tran sac tion) је сте тран сак ци ја код ко је бан ка не ма пра во из одред бе под 17) ове тач ке; 19) кре дит ни де ри ват је из ве де ни фи нан сиј ски ин стру мент, тј. уго вор ко јим се пру жа лац кре дит не за шти те оба ве зу је да, у случа ју на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за ду жни ка или дру гог уго во ре ног кре дит ног до га ђа ја, ко ри сни ку те за шти те ис пла ти један од сле де ћих из но са: из нос сма ње ња вред но сти ре фе рент не оба ве зе у од но су на ње ну ини ци јал ну вред ност (cash set tle ment va ri a ble), из нос це ло куп не вред но сти ре фе рент не оба ве зе у за ме ну за пре нос те оба ве зе или дру гог екви ва лент ног фи нан сиј ског ин струмен та (de li ve ra ble obli ga tion), уго во ре ни фик сни из нос (bi nary payout); 20) ре фе рент на оба ве за је оба ве за ко ја се ко ри сти за утвр ђива ње вред но сти нов ча не оба ве зе пру жа о ца за шти те по кре дит ном де ри ва ту или оба ве за ко ја се пре но си на пру жа о ца за шти те по том де ри ва ту; 21) Cre dit De fa ult Swap (у да љем тек сту: CDS де ри ват) је сте вр ста кре дит ног де ри ва та ко јим се пру жа лац кре дит не за шти те оба ве зу је да ће ко ри сни ку те за шти те из ми ри ти гу би так у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за ду жни ка или не ког дру гог уго во ре ног кре дитног до га ђа ја, за шта му ко ри сник кре дит не за шти те пла ћа од го вара ју ћу на кна ду; 22) To tal Re turn Swap (у да љем тек сту: TRS де ри ват) је сте вр ста кре дит ног де ри ва та ко јим ко ри сник кре дит не за шти те све нов ча не то ко ве по од но сној из ло же но сти пре но си пру жа о цу те зашти те, за шта му пру жа лац кре дит не за шти те пла ћа од го ва ра ју ћу на кна ду об ра чу на ту на осно ву ре фе рент не ка мат не сто пе уве ћа не за од ре ђе ну мар жу, при че му: ако је вред ност ове из ло же но сти на дан до спе ћа TRS дери ва та ве ћа од ње не вред но сти у тре нут ку за кљу чи ва ња уго во ра ко ри сник кре дит не за шти те ис пла ћу је пру жа о цу те за шти те разли ку у вред но сти те из ло же но сти, ако је вред ност ове из ло же но сти на дан до спе ћа TRS дери ва та ма ња од ње не вред но сти у тре нут ку за кљу чи ва ња уго вора пру жа лац кре дит не за шти те ис пла ћу је ко ри сни ку те за шти те раз ли ку у вред но сти те из ло же но сти, ако на сту пи ста тус не из ми ре ња оба ве за ду жни ка или не ког дру гог уго во ре ног кре дит ног до га ђа ја уго вор се рас ки да, а гу битак сно си пру жа лац кре дит не за шти те; 23) стам бе на не по крет ност је ку ћа, стан и де ло ви стам бене згра де ко ји су на ме ње ни ста но ва њу, га ра жа, од но сно га ра жно ме сто за јед но са ста ном, као и зе мљи ште с гра ђе вин ском до зво лом за из град њу ку ће, с тим што се ви кен ди це не сма тра ју стам бе ном не по крет но шћу; 24) тр жи шна вред ност не по крет но сти озна ча ва про це њени нов ча ни из нос за ко ји не по крет ност, на дан утвр ђи ва ња ње не вред но сти, мо же би ти про да та под усло вом да ку пац и про да вац по сту па ју до бро вољ но, ин фор ми са но, опре зно и без при ну де, при че му ова вред ност мо ра би ти тран спа рент но и ја сно до ку мен то вана и мо ра је утвр ди ти овла шће ни про це њи вач; 25) овла шће ни про це њи вач је суд ски ве штак од го ва ра јуће стру ке, прав но ли це ко је је осно ва но за оба вља ње де лат но сти ве шта че ња у скла ду са за ко ном ко јим се утвр ђу ју усло ви за обавља ње по сло ва ве шта че ња или ор ган ко ји је, у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу ју по ре ски по сту пак и по ре ска ад ми ни стра ци ја, над ле жан за во ђе ње по ре ског по ступ ка, при че му ово ли це не може би ти ли це по ве за но с ду жни ком на на чин утвр ђен За ко ном о бан ка ма и не мо же би ти укљу че но у про цес одо бра ва ња пла сма на или про да ју не по крет но сти; 26) фак тор во ла тил но сти (ha ir cut) озна ча ва ко рек тив ни фак тор ко ји од ра жа ва во ла тил ност це на или де ви зног кур са и ко ји се ко ри сти за при ла го ђа ва ње вред но сти из ло же но сти или вред ности сред ства обез бе ђе ња; 27) при ступ за сно ван на ин тер ном реј тин гу (in ter nal ra tingsba sed ap pro ach) (у да љем тек сту: IRB при ступ) је сте при ступ у коме бан ка ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за кре дит ни ризик при ме њу је ин тер не реј тинг си сте ме; 28) основ ни IRB при ступ (fo un da tion IRB ap pro ach) (у да љем тек сту: FIRB при ступ) је сте вр ста IRB при сту па у ко ме бан ка приме њу је соп стве не про це не ве ро ват но ће не из ми ре ња оба ве за (PD па ра ме тар) и про пи са не про це не гу бит ка услед на стан ка не из мире ња оба ве за (LGD па ра ме тар), фак то ра кон вер зи је и ефек тив не роч но сти (М па ра ме тар); 29) на пред ни IRB при ступ (advan ced IRB ap pro ach) (у да љем тек сту: АIRB при ступ) је сте вр ста IRB при сту па у ко ме бан ка приме њу је соп стве не про це не ве ро ват но ће не из ми ре ња оба ве за (PD па ра ме тар), соп стве не про це не гу бит ка услед на стан ка не из ми рења оба ве за (LGD па ра ме тар) и фак то ра кон вер зи је и, ако је то примен љи во, соп стве не про це не ефек тив не роч но сти (М па ра ме тар); 30) ве ро ват но ћа на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за (pro ba bi lity of de fa ult ) (у да љем тек сту: PD па ра ме тар) је сте ве роват но ћа да ће дру га уго вор на стра на ући у ста тус не из ми ре ња обаве за у пе ри о ду од го ди ну да на од да на вр ше ња про це не; 31) гу би так услед на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за (loss gi ven de fa ult) (у да љем тек сту: LGD па ра ме тар) озна ча ва однос из но са гу бит ка оства ре ног услед на сту па ња ста ту са не из ми рења оба ве за дру ге уго вор не стра не и из но са из ло же но сти пре ма тој стра ни у тре нут ку кад је овај ста тус на сту пио, при че му се под губит ком под ра зу ме ва еко ном ски гу би так утвр ђен уз узи ма ње у об зир вре мен ске вред но сти нов ца (од но сно укљу чу ју ћи и знат не ефек те сво ђе ња на са да шњу вред ност дис кон то ва ња), као и знат не директ не и ин ди рект не тро шко ве у ве зи с на пла том по тра жи ва ња; 32) оче ки ва ни гу би так за кре дит ни ри зик (ex pec ted loss) (у да љем тек сту: EL па ра ме тар) озна ча ва од нос из ме ђу из но са из ложе но сти за ко ји се оче ку је да не ће би ти на пла ћен због мо гу ћег насту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за дру ге уго вор не стра не или због сма ње ња вред но сти ку пље ног по тра жи ва ња у пе ри о ду од годи ну да на и из но са из ло же но сти у тре нут ку на сту па ња овог стату са; 33) фак тор кон вер зи је озна ча ва од нос не ис ко ри шће ног из носа ван би лан сне оба ве зе за ко ји се оче ку је да ће би ти ис ко ри шћен у тре нут ку на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за и тре нут но не иско ри шће ног из но са ван би лан сне оба ве зе, при че му је из нос ван билан сне оба ве зе јед нак одо бре ном ли ми ту ко ји је по знат ду жни ку, осим кад је из нос ли ми та ко ји ни је по знат ду жни ку ве ћи; 34) ефек тив на роч ност (ma tu rity) (у да љем тек сту: M па раме тар) озна ча ва нај ду жи мо гу ћи пре о ста ли пе ри од у ко ме се очеку је да ду жник из ми ри сво ју оба ве зу; 35) ри зик из ми ре ња/ис по ру ке је сте ри зик мо гућ но сти на станка не га тив них ефе ка та на фи нан сиј ски ре зул тат и ка пи тал бан ке по осно ву не из ми ре них тран сак ци ја или услед не из вр ша ва ња обаве зе дру ге уго вор не стра не по тран сак ци ја ма сло бод не ис по ру ке на уго во ре ни да тум из ми ре ња/ис по ру ке (due de li very da te); 36) не из ми ре на тран сак ци ја је сте тран сак ци ја у ве зи с хар ти ја ма од вред но сти, стра ним ва лу та ма или ро бом (из у зев

3 тран сак ци ја по осно ву ре по и re ver se ре по уго во ра и уго во ра о дава њу и узи ма њу у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе) ко ја се из ми ру је пре ма прин ци пу исто вре ме на ис по ру ка и пла ћа ње (deli very ver sus payment), а ко ја ни је ре а ли зо ва на на уго во ре ни да тум због ка шње ња дру ге уго вор не стра не у из ми ри ва њу оба ве зе; 37) сло бод на ис по ру ка је тран сак ци ја у ве зи с хар ти ја ма од вред но сти, стра ним ва лу та ма или ро бом (из у зев тран сак ци ја по осно ву ре по и re ver se ре по уго во ра и уго во ра о да ва њу и узи ма њу у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе) код ко је по сто ји не ус клађе ност тре нут ка пла ћа ња и ис по ру ке, од но сно ко ја се не из ми ру је пре ма прин ци пу исто вре ме на ис по ру ка и пла ћа ње, та ко да јед на уго вор на стра на мо же да из вр ши пла ћа ње/ис по ру ку пре не го што дру га уго вор на стра на из вр ши сво ју оба ве зу. 38) ри зик дру ге уго вор не стра не (co un ter party risk) је сте ризик од не из ми ре ња оба ве зе дру ге уго вор не стра не у тран сак ци ји пре ко нач ног по рав на ња нов ча них то ко ва тран сак ци је, од но сно изми ре ња нов ча них оба ве за по тој тран сак ци ји; 39) цен трал ни тр жи шни уче сник је сте прав но ли це овлашће но да за кљу чу је ку по про дај не по сло ве чи ји су пред мет уго вори ко ји ма се тр гу је на јед ном или ви ше фи нан сиј ских тр жи шта, та ко да то ли це по ста је ку пац сва ком про дав цу и про да вац сва ком куп цу; 40) тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња (long set tle ment tran sac tion) је сте тран сак ци ја у ко јој се јед на уго вор на стра на обаве зу је да ће хар ти је од вред но сти, ро бу или од ре ђе ни из нос у страној ва лу ти пре не ти, од но сно ис по ру чи ти за нов ча ни из нос, дру ге фи нан сиј ске ин стру мен те или ро бу, при че му је уго во ром од ре ђени пе ри од из ме ђу да ту ма тр го ва ња и да ту ма из ми ре ња, од но сно ис по ру ке ду жи од пе ри о да ко ји пред ста вља тр жи шни стан дард за да ту тран сак ци ју или ду жи од пет рад них да на од да ту ма кад је тран сак ци ја уго во ре на за ви сно од то га ко ји је пе ри од кра ћи; 41) тран сак ци ја кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вредно сти (mar gin len ding tran sac tion) је сте тран сак ци ја у ко јој бан ка одо бра ва кре дит за ку по ви ну, про да ју, пре нос или тр го ва ње хар тија ма од вред но сти; 42) стан дар ди зо ва ни спо ра зум о не ти ра њу (енг. ma ster netting agre e ment) је сте уго вор ко јим се уре ђу је пре би ја ње ме ђу собних по тра жи ва ња и оба ве за уго вор них стра на на ста лих по осно ву ви ше по је ди нач них прав них по сло ва (тран сак ци ја), за тим усло ви под ко ји ма се то пре би ја ње вр ши кад су пред ме ти ових прав них по сло ва раз ли чи ти, као и то да не из вр ше ње пла ћа ња јед не уго ворне стра не по би ло ко јој тран сак ци ји ко ја је пред мет овог уго во ра да је дру гој уго вор ној стра ни пра во да рас ки не тај уго вор; 43) скуп за не ти ра ње (net ting set) је сте гру па тран сак ци ја с јед ном уго вор ном стра ном ко је су пред мет дво стра них спо ра зу ма о не ти ра њу, ко ји ис пу ња ва усло ве про пи са не тач. од 312. до 319. ове од лу ке, при че му се сва ка тран сак ци ја ко ја ни је пред мет ових спо ра зу ма сма тра по себ ним ску пом за не ти ра ње; 44) ри зич на по зи ци ја је вред ност до де ље на по је ди нач ној тран сак ци ји у скла ду са стан дар ди зо ва ним ме то дом из тач. од 289. до 295. ове од лу ке; 45) скуп за за шти ту (hed ging set) је сте гру па ри зич них по зици ја по осно ву тран сак ци ја из јед ног ску па за не ти ра ње за ко је се, при од ре ђи ва њу вред но сти из ло же но сти пре ма стан дар ди зо ва ном ме то ду у скла ду с тач ка ма из од ред бе под 45) ове тач ке, ко ри сти са мо њи хов не то из нос; 46) спо ра зум о мар ги ни (mar gin agre e ment) је сте по се бан уговор или уго вор на од ред ба у скла ду с ко јом јед на уго вор на стра на има пра во да од дру ге уго вор не стра не зах те ва до дат но сред ство обез бе ђе ња ако ње на из ло же ност пре ма тој уго вор ној стра ни прела зи утвр ђе ни ли мит; 47) праг мар ги не (mar gin thres hold) је сте нај ве ћи мо гу ћи износ из ло же но сти пре ма дру гој уго вор ној стра ни до ког пр ва уговор на стра на не ма пра во да зах те ва до дат но сред ство обез бе ђе ња; 48) пе ри од ри зи ка мар ги не (mar gin pe riod of risk) је сте пе риод од по след њег до ста вља ња сред ства обез бе ђе ња за тран сак ци је из ску па за не ти ра ње по осно ву ко јих дру га уго вор на стра на ни је из ми ри ла оба ве зе до тре нут ка кад је по зи ци ја пре ма тој уго вор ној стра ни за тво ре на и на тај на чин по но во ус по ста вље на за шти та од тр жи шног ри зи ка ко ји про из ла зи из те тран сак ци је; 49) ефек тив но до спе ће ску па за не ти ра ње, с ро ком до спе ћа ду жим од го ди ну да на, а ра ди при ме не ме то да ин тер ног мо де ла, пред ста вља од нос зби ра оче ки ва них из ло же но сти у то ку тра јања тран сак ци ја из ску па за не ти ра ње дис кон то ва них не ри зич ном сто пом при но са и зби ра оче ки ва них из ло же но сти у то ку јед не го ди не из ску па за не ти ра ње дис кон то ва них не ри зич ном сто пом при но са, при че му ово до спе ће мо же би ти ко ри го ва но та ко да одра жа ва ри зик об на вља ња (rol lo ver risk) на тај на чин да се оче кива на из ло же ност за ме ни ефек тив ном оче ки ва ном из ло же но шћу за пе ри од про це не ко ји је кра ћи од го ди ну да на; 50) не ти ра ње из ме ђу раз ли чи тих ка те го ри ја про из во да (cross-pro duct net ting) је сте укљу чи ва ње тран сак ци ја ко је се од носе на раз ли чи те ка те го ри је про из во да у исти скуп за не ти ра ње, у скла ду с тач. од 312. до 319. ове од лу ке; 51) те ку ћа тр жи шна вред ност, а ра ди при ме не стан дар дизо ва ног ме то да, је сте не то тр жи шна вред ност гру пе тран сак ција из јед ног ску па за не ти ра ње, при че му се за из ра чу на ва ње ове вред но сти ко ри сте и по зи тив не и не га тив не тр жи шне вред но сти тран сак ци ја из тог ску па; 52) рас по де ла тр жи шних вред но сти тран сак ци ја озна ча ва про це ну рас по де ле ве ро ват но ће не то тр жи шних вред но сти трансак ци ја из ску па за не ти ра ње на од ре ђе ни да тум у бу дућ но сти, за сно ва ну на тр жи шним вред но сти ма тих тран сак ци ја ко је су се ре а ли зо ва ле до да ту ма про це не, при че му пе ри од из ме ђу ова два да ту ма пред ста вља пе ри од про це не; 53) рас по де ла из ло же но сти озна ча ва про це ну рас по де ле веро ват но ће тр жи шних вред но сти тран сак ци ја или из ло же но сти, из ве де ну на та кав на чин да пред ви ђе не не га тив не не то тр жи шне вред но сти бу ду јед на ке ну ли; 54) рас по де ла нео се тљи ва на ри зи ке озна ча ва рас по де лу тржи шних вред но сти тран сак ци ја или из ло же но сти у бу ду ћем пе рио ду ко ја се из ра чу на ва на осно ву прет по ста вље них, тј. из ве де них тр жи шних вред но сти (нпр. из ве де на во ла тил ност не ког фи нан сијског ин стру мен та је во ла тил ност из ра чу на та на осно ву тр жи шне це не тог ин стру мен та, ко ри шће њем од ре ђе ног мо де ла за вред нова њ 55) ствар на рас по де ла озна ча ва рас по де лу тр жи шних вред ности тран сак ци ја или из ло же но сти у бу ду ћем пе ри о ду, из ра чу на ту при ме ном исто риј ских или ре а ли зо ва них вред но сти (нпр. исто ријска во ла тил ност не ког фи нан сиј ског ин стру мен та је во ла тил ност из ра чу на та на осно ву исто риј ских це на или про ме на сто па); 56) те ку ћа из ло же ност озна ча ва по зи тив ну вред ност трансак ци је или гру пе тран сак ци ја из ску па за не ти ра ње (ако је ова вред ност не га тив на, он да је те ку ћа из ло же ност јед на ка ну ли), ко ја би пред ста вља ла гу би так у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за дру ге уговор не стра не под прет по став ком да се, у слу ча ју сте ча ја те уго ворне стра не, ова вред ност не мо же на док на ди ти; 57) вр ху нац из ло же но сти (pe ak ex po su re) је сте нај ви ши проце нат рас по де ле из ло же но сти на би ло ко ји од ре ђе ни да тум у будућ но сти пре да ту ма до спе ћа тран сак ци је с нај ду жим уго во ре ним ро ком до спе ћа у ску пу за не ти ра ње; 58) оче ки ва на из ло же ност (у да љем тек сту: ЕЕ вред ност) јесте про сек рас по де ле из ло же но сти на би ло ко ји од ре ђе ни да тум у бу дућ но сти пре да ту ма до спе ћа тран сак ци је с нај ду жим уго во реним ро ком до спе ћа у ску пу за не ти ра ње; 59) ефек тив на оче ки ва на из ло же ност (у да љем тек сту: ЕЕЕ вред ност) на од ре ђе ни да тум је нај ве ћа ЕЕ вред ност на тај да тум или нај ве ћа ЕЕ вред ност на би ло ко ји дан пре тог да ту ма, за ви сно од то га ко ји је из нос ве ћи; 60) оче ки ва на по зи тив на из ло же ност (ex pec ted po si ti ve ex posu re) (у да љем тек сту: ЕPЕ вред ност) је сте пон де ри са ни про сек ЕЕ вред но сти у од ре ђе ном пе ри о ду (пон де ри су уче шћа по је ди нач них ЕЕ вред но сти у зби ру свих по је ди нач них ЕЕ вред но сти у том пери о ду); при из ра чу на ва њу ми ни мал ног ка пи тал ног зах те ва ко ристи се про сек то ком пр ве го ди не или, ако све тран сак ци је у ску пу за не ти ра ње има ју рок до спе ћа кра ћи од го ди ну да на про сек у пе ри о ду до до спе ћа тран сак ци је ко ја има нај ду жи рок до спе ћа у ску пу за не ти ра ње; 61) ефек тив на оче ки ва на по зи тив на из ло же ност (у да љем тек сту: ЕЕPЕ вред ност) је сте пон де ри са ни про сек ЕЕЕ вред ности у од ре ђе ном пе ри о ду (пон де ри су уче шћа по је ди нач них ЕЕЕ вред но сти у зби ру свих по је ди нач них ЕЕЕ вред но сти у том пе рио ду); при из ра чу на ва њу ми ни мал ног ка пи тал ног зах те ва ко ри сти се про сек то ком пр ве го ди не или, ако све тран сак ци је у ску пу за не ти ра ње има ју рок до спе ћа кра ћи од го ди ну да на про сек у пери о ду до до спе ћа тран сак ци је ко ја има нај ду жи рок до спе ћа у скупу за не ти ра ње; 62) при ла го ђа ва ње из ло же но сти по осно ву ри зи ка дру ге уговор не стра не (cre dit va lu a tion adjust ment) је сте при ла го ђа ва ње на

4 из нос јед нак сред њим тр жи шним вред но сти ма (mid-mar ket va lua tion) гру пе тран сак ци ја с дру гом уго вор ном стра ном, при че му то при ла го ђа ва ње од ра жа ва тр жи шну вред ност кре дит ног ри зи ка те уго вор не стра не (јед но стра но при ла го ђа ва ње из ло же но сти по осно ву ри зи ка дру ге уго вор не стра не) или тр жи шну вред ност кредит ног ри зи ка бан ке и те уго вор не стра не; 63) ри зик об на вља ња (rol lo ver risk) је сте ри зик ко ји на ста је кад је ЕPЕ вред ност пот це ње на, под прет по став ком да ће се буду ће тран сак ци је с дру гом уго вор ном стра ном кон ти ну и ра но обна вља ти, при че му до дат на из ло же ност ко ја про из ла зи из та квих бу ду ћих тран сак ци ја ни је укљу че на у об ра чун EPE вред но сти; 64) оп шти ко ре ла циј ски ри зик је сте ри зик ко ји на ста је кад је PD па ра ме тар дру ге уго вор не стра не у по зи тив ној ко ре ла ци ји са оп штим фак то ри ма тр жи шног ри зи ка; 65) спе ци фич ни ко ре ла циј ски ри зик је ри зик ко ји на ста је кад је из ло же ност пре ма дру гој уго вор ној стра ни у по зи тив ној ко рела ци ји с PD па ра ме тром те уго вор не стра не, а ко ја про из ла зи из при ро де тран сак ци ја с том уго вор ном стра ном; бан ка је из ло жена овом ри зи ку ако се оче ку је да бу ду ћа из ло же ност пре ма другој уго вор ној стра ни бу де ви со ка кад је PD па ра ме тар те уго вор не стра не та ко ђе ви сок; 66) кон вер ти бил на хар ти ја од вред но сти је хар ти ја од вредно сти ко ја има о цу да је пра во (оп ци ју) да је за ме ни за дру гу хар тију од вред но сти; 67) иден тич не хар ти је од вред но сти су хар ти је од вред но сти ко је је из дао исти из да ва лац, ко је гла се на исту ва лу ту, има ју исту ку пон ску сто пу, до спе ва ју на исти да тум и има ју исти трет ман у слу ча ју ли кви да ци је или сте ча ја; 68) по кри ве не об ве зни це су ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи је је из да ва ње уре ђе но по себ ним за ко ном, а ко је ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: да је њи хов из да ва лац бан ка, од но сно прав но ли це ван Репу бли ке Ср би је чи ја је пре те жна де лат ност при ма ње де по зи та и одо бра ва ње кре ди та за свој ра чун и ко је је, у скла ду с тим за ко ном, под по себ ним над зо ром над ле жног др жав ног ор га на ра ди за шти те пра ва вла сни ка ових об ве зни ца, да су обез бе ђе не имо ви ном ко ја пру жа до вољ но по кри ће за из ми ре ње оба ве за по овим об ве зни ца ма у це ло куп ном пе ри о ду до њи хо вог до спе ћа и да се сред ства од про да је тих об ве зни ца пла сира ју у ту имо ви ну, да, у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је из да ва о ца об ве зни ца, вла сни ци об ве зни ца, у скла ду с тим за ко ном, има ју раз луч но право у од но су на имо ви ну ко ја слу жи као обез бе ђе ње; 69) ре по уго вор је уго вор ко јим бан ка про да је хар ти је од вред но сти или ро бу уз оба ве зу по нов ног от ку па тих хар ти ја или те ро бе, од но сно хар ти ја од вред но сти или ро бе са истим ка рак тери сти ка ма по уна пред утвр ђе ној це ни и на уна пред, од но сно накнад но утвр ђен бу ду ћи да тум ко ји од ре ђу је бан ка, а re ver se ре по уго вор је уго вор ко јим бан ка ку пу је хар ти је од вред но сти или ро бу уз оба ве зу по нов не про да је тих хар ти ја или те ро бе, од но сно харти ја од вред но сти или ро бе са истим ка рак те ри сти ка ма по уна пред утвр ђе ној це ни и на уна пред, од но сно на кнад но утвр ђен бу ду ћи да тум ко ји од ре ди про да вац при че му и ре по и re ver se ре по уговор тре ба да ис пу не сле де ће усло ве: да бан ка, од но сно дру га уго вор на стра на пре не се пра во вла сни штва на хар ти ја ма од вред но сти или ро би ко ји су пред мет тог уго во ра и да бан ка хар ти је од вред но сти или ро бу ко ји су пред мет тог уго во ра мо же пре не ти са мо јед ној уго вор ној стра ни; 70) уго вор о да ва њу у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе је уго вор ко јим бан ка по зајм љу је хар ти је од вред но сти или ро бу дру гој уго вор ној стра ни уз од го ва ра ју ће сред ство обез бе ђе ња и уз оба ве зу те уго вор не стра не да ове хар ти је или ро бу вра ти на тач но утвр ђен да тум или на зах тев бан ке; 71) уго вор о узи ма њу у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе је уго вор ко јим дру га уго вор на стра на по зајм љу је хар ти је од вредно сти или ро бу бан ци уз од го ва ра ју ће сред ство обез бе ђе ња и уз оба ве зу бан ке да ове хар ти је или ро бу вра ти на тач но утвр ђе ни датум или на зах тев те уго вор не стра не; 72) OTC фи нан сиј ски де ри ват је фи нан сиј ски де ри ват ко јим се тр гу је на ван бер зан ском тр жи шту; 73) ро ба озна ча ва ма те ри јал не про из во де ко ји ма се тр гу је на ор га ни зо ва ном тр жи шту (нпр. по љо при вред ни про из во ди, мине ра ли укљу чу ју ћи и наф ту, пле ме ни ти ме та ли ис кљу чу ју ћи зла то), као и фи нан сиј ске де ри ва те ко ји се од но се на те про из во де; 74) фи нан си ра ње ро бе озна ча ва по зи ци ју у књи зи тр го ва ња ко ја про из ла зи из по сло ва тер мин ске про да је ро бе, при че му су тро шко ви фи нан си ра ња ро бе уна пред по зна ти и не ме ња ју се до да ту ма тер мин ске про да је; 75) VaR (Va lue at Risk) озна ча ва нај ве ћи мо гу ћи гу би так у порт фо ли ју бан ке то ком од ре ђе ног пе ри о да и при уна пред де фини са ном ин тер ва лу по ве ре ња; 76) ри зик до га ђа ја је ри зик про ме не вред но сти порт фо ли ја бан ке услед на глих и ве ли ких про ме на тр жи шних це на (ве ро ватно ћа на стан ка ових до га ђа ја је ма ла, али мо гу иза зва ти ве ли ке мате ри јал не гу бит ке у порт фо ли ју бан ке); 77) фак то ри по слов ног окру же ња су спољ ни (екс тер ни) факто ри ко ји ути чу на по сло ва ње бан ке; 78) оче ки ва ни гу би так за опе ра тив ни ри зик је из нос гу бит ка по осно ву опе ра тив ног ри зи ка за од ре ђе ни сег мент по сло ва ња или за це лу бан ку из ра чу нат за пе ри од од го ди ну да на; 79) нео че ки ва ни гу би так за опе ра тив ни ри зик је из нос гу битка ко ји пре ва зи ла зи из нос оче ки ва ног гу бит ка за од ре ђе ни сегмент по сло ва ња или за це лу бан ку из ра чу нат узи ма њем у об зир рас по де ле ри зи ка при ин тер ва лу по ве ре ња од 99,9% за пе ри од од го ди ну да на; 80) соп стве на про це на опе ра тив ног ри зи ка (self-as ses sment) је сте про це на по сто је ће и по тен ци јал не из ло же но сти бан ке опе ратив ном ри зи ку, за сно ва на на зна њу и ис ку ству за по сле них у по једи ним ор га ни за ци о ним је ди ни ца ма бан ке. Глава II ПО КА ЗА ТЕЉ АДЕ КВАТ НО СТИ КА ПИ ТА ЛА 3. По ка за тељ аде кват но сти ка пи та ла бан ке јед нак је од но су ка пи та ла и ри зич не ак ти ве бан ке. Ри зич на ак ти ва из ста ва 1. ове тач ке пред ста вља збир: укуп не ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком утвр ђе не на на чин про пи сан у гла ви IV ове од лу ке; ка пи тал них зах те ва за тр жи шне ри зи ке утвр ђе них на на чин про пи сан у гла ви V ове од лу ке и ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик утвр ђе ног на на чин про пи сан у гла ви VI те од лу ке, по множе них ре ци проч ном вред но шћу по ка за те ља аде кват но сти ка пи тала из ста ва 3. ове тач ке, од но сно тач ке 4. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да по ка за тељ аде кват но сти ка пи та ла одр жа ва на ни воу ко ји ни је ни жи од 12%. Бан ка чи ји је по ка за тељ аде кват но сти ка пи та ла ве ћи или би, због рас по де ле до би ти, био ве ћи од по ка за те ља утвр ђе ног у ста ву 3. ове тач ке за ма ње од 2,5 про цент них по е на, мо же вр ши ти рас поде лу до би ти са мо у еле мен те основ ног ка пи та ла. 4. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци од ре ди ти по ка за тељ аде кват но сти ка пи та ла ве ћи од оног ко ји је про пи сан у тач ки 3. став 3. ове од лу ке ако кон тро лом бо ни те та и за ко ни то сти по слова ња бан ке утвр ди да је то по треб но ра ди ста бил ног и си гур ног по сло ва ња бан ке, од но сно ис пу ње ња ње них оба ве за пре ма по вери о ци ма. По ве ћа ње по ка за те ља аде кват но сти ка пи та ла бан ке, као и износ тог по ве ћа ња, На род на бан ка Ср би је од ре ђу је на осно ву оце не: из но са ка пи та ла бан ке по треб ног за по кри ће свих ри зи ка ко ји ма је бан ка из ло же на или мо же би ти из ло же на, а на ро чи то ризи ка ко ји ни су укљу че ни у об ра чун овог по ка за те ља; све о бу хват но сти и по у зда но сти ус по ста вље ног си сте ма упра вља ња ри зи ци ма бан ке и ње го ве ускла ђе но сти с ри зич ним про фи лом бан ке; зна ча ја мо гу ћег ути ца ја не пра вил но сти утвр ђе них у си стему упра вља ња ри зи ци ма бан ке на фи нан сиј ски по ло жај бан ке; аде кват но сти ус по ста вље ног про це са ин тер не про це не адекват но сти ка пи та ла бан ке, ње го вог до след ног спро во ђе ња и ре зулта та те про це не; ути ца ја зна чај ни јих про ме на у по слов ној стра те ги ји банке или у оби му ње ног по сло ва ња, као и ефе ка та од сту па ња од ове стра те ги је, на ри зич ни про фил бан ке, од но сно њен фи нан сиј ски по ло жај. 5. Бан ка је ду жна да у свом по сло ва њу обез бе ди да ви си на ње ног капиталa ни кад не бу де ма ња од ди нар ске про тив вред но сти из но са од евра, пре ма зва нич ном сред њем кур су. Бан ка је ду жна да, по ред ис пу ње ња усло ва из ста ва 1. ове тачке, у сва ком тре нут ку одр жа ва ка пи тал и на ни воу ко ји је по тре бан

5 за по кри ће свих ри зи ка ко ји ма је из ло же на или мо же би ти из ло жена у свом по сло ва њу, а нај ма ње у ви си ни зби ра сле де ћих ка пи талних зах те ва: ка пи тал ног зах те ва за кре дит ни ри зик и за ри зик дру ге уговор не стра не за све по слов не ак тив но сти бан ке и ка пи тал ног захте ва за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке за ак тив но сти из књи ге тр го вања (у да љем тек сту: ка пи тал ни зах тев за кре дит не ри зи ке); ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ри зик за ак тив но сти из књиге тр го ва ња; ка пи тал ног зах те ва за де ви зни ри зик и за роб ни ри зик за све по слов не ак тив но сти бан ке; ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик за све по слов не актив но сти бан ке. Ка пи тал ни зах тев за кре дит не ри зи ке из ра чу на ва се мно жењем укуп не ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком, утвр ђе не на на чин про пи сан у гла ви IV ове од лу ке, са 12%. Ка пи тал ни зах те ви за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик из рачу на ва ју се на на чин про пи сан у гла ви V ове од лу ке, ка пи тал ни зах тев за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке из ра чу на ва се на на чин пропи сан у гла ви IV, оде љак 3, под о де љак 1, те од лу ке, а ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик на на чин про пи сан у гла ви VI ове од лу ке. Ако је На род на бан ка Ср би је, у скла ду с тач ком 4. ове од лу ке, бан ци од ре ди ла по ка за тељ аде кват но сти ка пи та ла ве ћи од про писа ног бан ка је ду жна да ка пи тал одр жа ва на ни воу ко ји је јед нак зби ру ка пи тал них зах те ва из ста ва 2. ове тач ке из ра чу на тих при меном уве ћа ног по ка за те ља. 6. Бан ка је ду жна да, по ред одр жа ва ња про пи са ног по ка зате ља аде кват но сти ка пи та ла и ис пу ње ња ми ни мал них ка пи тал них зах те ва у скла ду са овом од лу ком, спро во ди и про цес ин тер не проце не аде кват но сти ка пи та ла у скла ду са од лу ком ко јом се уре ђу је упра вља ње ри зи ци ма бан ке. Глава III КА ПИ ТАЛ БАН КЕ 7. Ка пи тал бан ке чи ни збир основ ног ка пи та ла и до пун ског ка пи та ла, ума њен за од бит не став ке од ка пи та ла. Бан ка је ду жна да се при об ра чу ну ка пи та ла при др жа ва ограни че ња за по је ди не еле мен те ка пи та ла про пи са них у одељ ку 5. ове гла ве. Оде љак 1. Основ ни ка пи тал 8. Основ ни ка пи тал бан ке чи ни збир сле де ћих еле ме на та, ума њен за од бит не став ке из тач ке 12. ове од лу ке: 1) упла ће ног ак циј ског ка пи та ла, осим пре фе рен ци јал них куму ла тив них ак ци ја; 2) ре зер ви из до би ти; 3) до би ти бан ке. Еле мен ти из ста ва 1. ове тач ке укљу чу ју се у основ ни ка питал ако ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: да не ма ју од ре ђе ни рок до спе ћа и да се не мо гу по ву ћи; да се без у слов но, у це ло сти и без од ла га ња мо гу ко ри сти ти за по кри ће гу би та ка у то ку ре дов ног по сло ва ња бан ке; да бан ка има пра во да не ис пла ти ди ви ден де или да огра ничи њи хо ву ис пла ту; да је, у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је бан ке, пра во власни ка ин стру ме на та ко ји се укљу чу ју у основ ни ка пи тал на учешће у рас по де ли сте чај не, од но сно ли кви да ци о не ма се под ре ђе но пра ву оста лих по ве ри ла ца бан ке и вла сни ка дру гих ин стру ме на та ка пи та ла; да су ума ње ни за све по тен ци јал не по ре ске оба ве зе. 9. Бан ка у основ ни ка пи тал укљу чу је ак циј ски ка пи тал уписан и упла ћен по осно ву из да тих обич них и пре фе рен ци јал них акци ја, осим пре фе рен ци јал них ку му ла тив них ак ци ја, у из но су: 1) но ми нал не вред но сти упла ће них обич них и пре фе рен цијал них ак ци ја и 2) при па да ју ће еми си о не пре ми је, тј. из но са упла ће ног из над но ми нал не вред но сти упи са них обич них и пре фе рен ци јал них ак ци ја. 10. Ре зер ве из до би ти ко је бан ка укљу чу је у основ ни ка пи тал чи не све вр сте ре зер ви бан ке ко је су фор ми ра не на осно ву од лу ке скуп шти не бан ке, а на те рет до би ти на кон ње ног опо ре зи ва ња. 11. До бит бан ке ко ја се укљу чу је у основ ни ка пи тал чи ни: 1) до бит из ра ни јих го ди на ко ја ни је оп те ре ће на ни ка квим буду ћим оба ве за ма а за ко ју је скуп шти на бан ке до не ла од лу ку да ће би ти рас по ре ђе на у основ ни ка пи тал; 2) до бит из те ку ће го ди не ако је На род на бан ка Ср би је, на осно ву до ста вље не до ку мен та ци је, утвр ди ла да су ис пу ње ни следе ћи усло ви: да је из нос до би ти по твр дио спољ ни ре ви зор овла шћен за ре ви зи ју фи нан сиј ских из ве шта ја бан ке; да је из нос до би ти ума њен за об ра чу на ти по рез на до бит и све дру ге оба ве зе из до би ти (оба ве зе за ди ви ден де, дру га уче шћа у рас по де ли до би ти и др.); да је скуп шти на бан ке до не ла од лу ку о рас по ре ђи ва њу доби ти у основ ни ка пи тал и да из нос до би ти бан ке из те ку ће го ди не ко ји се укљу чу је у основ ни ка пи тал ни је ве ћи од из но са утвр ђе ног на осно ву те од лу ке. 12. Од бит не став ке од основ ног ка пи та ла су: 1) гу би ци из прет ход них го ди на; 2) гу би так те ку ће го ди не; 3) не ма те ри јал на ула га ња; 4) сте че не соп стве не обич не и пре фе рен ци јал не ак ци је, осим пре фе рен ци јал них ку му ла тив них ак ци ја, у из но су њи хо ве књи говод стве не вред но сти (но ми нал не вред но сти уве ћа не за еми си о ну пре ми ју); 5) обич не и пре фе рен ци јал не ак ци је бан ке, осим пре фе ренци јал них ку му ла тив них ак ци ја, ко је је та бан ка узе ла у за ло гу у из но су вред но сти по тра жи ва ња обез бе ђе них за ло гом ак ци ја, одно сно но ми нал не вред но сти ак ци ја узе тих у за ло гу уве ћа не за при па да ју ћу еми си о ну пре ми ју, за ви сно од то га ко ја је од ове две вред но сти ни жа; 6) ре гу ла тор на ускла ђи ва ња вред но сти у од но су на ме ђу народ не стан дар де фи нан сиј ског из ве шта ва ња, од но сно ме ђу на родне ра чу но вод стве не стан дар де (у да љем тек сту: МСФИ/МРС). Не ма те ри јал на ула га ња из ста ва 1. од ред ба под 3) ове тач ке чи не гу двил (go od will), ли цен це, па тен ти, жи го ви, за штит ни зна кови и кон це си је, као и дру ги об ли ци не ма те ри јал них ула га ња вредно ва ни пре ма фер вред но сти у скла ду с МСФИ/МРС. Ре гу ла тор на ускла ђи ва ња вред но сти у од но су на МСФИ/ МРС из ста ва 1. од ред ба под 6) ове тач ке чи не: 1) не ре а ли зо ва ни гу би ци по осно ву хар ти ја од вред но сти распо ло жи вих за про да ју; 2) оста ле не то не га тив не ре ва ло ри за ци о не ре зер ве ко је се не од но се на од бит не став ке од основ ног ка пи та ла или еле мен те ко ји се укљу чу ју у до пун ски ка пи тал бан ке; 3) до бит по осно ву оба ве за бан ке вред но ва них пре ма фер вред но сти ко је су ума ње не због про ме не кре дит ног реј тин га бан ке; 4) из нос по треб не ре зер ве за про це ње не гу бит ке по би лансној ак ти ви и ван би лан сним став ка ма бан ке. Оде љак 2. До пун ски ка пи тал 13. До пун ски ка пи тал бан ке чи ни збир сле де ћих еле ме на та, ума њен за од бит не став ке из тач ке 20. ове од лу ке: 1) упла ће ног ак циј ског ка пи та ла по осно ву пре фе рен ци јалних ку му ла тив них ак ци ја бан ке; 2) де ла по зи тив них ре ва ло ри за ци о них ре зер ви бан ке; 3) хи брид них ин стру ме на та ка пи та ла; 4) суб ор ди ни ра них оба ве за; 5) ви шка из дво је них ис прав ки вред но сти, ре зер ви са ња и потреб них ре зер ви у од но су на оче ки ва не гу бит ке за бан ке ко је су до би ле са гла сност На род не бан ке Ср би је за при ме ну IRB при сту па. 14. Пре фе рен ци јал не ку му ла тив не ак ци је укљу чу ју се у допун ски ка пи тал бан ке ако ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: 1) да не ма ју од ре ђе ни рок до спе ћа и да се не мо гу по ву ћи; 2) да се без у слов но, у це ло сти и без од ла га ња мо гу ко ри сти ти за по кри ће гу би та ка у то ку ре дов ног по сло ва ња бан ке; 3) да бан ка има пра во од ла га ња ис пла те ди ви ден ди; 4) да је, у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је бан ке, пра во власни ка ових ак ци ја на уче шће у рас по де ли сте чај не, од но сно ликви да ци о не ма се под ре ђе но пра ву оста лих по ве ри ла ца бан ке и вла сни ка дру гих ин стру ме на та ка пи та ла, из у зев оних ко је се укљу чу ју у основ ни ка пи тал; 5) да су ума ње не за све по тен ци јал не по ре ске оба ве зе.

6 Бан ка у до пун ски ка пи тал укљу чу је ак циј ски ка пи тал упи сан и упла ћен по осно ву из да тих пре фе рен ци јал них ку му ла тив них акци ја у из но су: 1) но ми нал не вред но сти упла ће них пре фе рен ци јал них ку мула тив них ак ци ја; 2) при па да ју ће еми си о не пре ми је, тј. из но са упла ће ног из над но ми нал не вред но сти упи са них пре фе рен ци јал них ку му ла тив них ак ци ја. 15. Бан ка у до пун ски ка пи тал укљу чу је део по зи тив них рева ло ри за ци о них ре зер ви на ста лих по осно ву ефе ка та про ме не фер вред но сти основ них сред ста ва, хар ти ја од вред но сти и оста лих сред ста ва ко ји се, у скла ду с МСФИ/МРС, ис ка зу ју у ко рист ових ре зер ви, а ко је су ума ње не за ефек те по ре ских оба ве за. 16. Хи брид ни ин стру мен ти ка пи та ла пред ста вља ју фи нан сијске ин стру мен те ко је је из да ла бан ка и ко ји има ју ка рак те ри стике вла снич ких и ду жнич ких фи нан сиј ских ин стру ме на та. Бан ка у до пун ски ка пи тал укљу чу је оне хи брид не ин стру мен те ка пи та ла ко ји ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: 1) да су у це ли ни упла ће ни; 2) да не ма ју уго во ре ни рок до спе ћа, од но сно да има ју уго ворен рок до спе ћа ко ји ни је кра ћи од 30 го ди на од да на упла те; 3) да от пла та вла сни ци ма или от куп ко ји би из вр ши ла бан ка ни су мо гу ћи пре уго во ре ног ро ка до спе ћа, осим у слу ча ју пре твара ња тих ин стру ме на та у ак ци је бан ке ко је ни су пре фе рен ци јал не ку му ла тив не ак ци је; 4) да се без у слов но, у це ло сти и без од ла га ња мо гу ко ри сти ти за по кри ће гу би та ка у то ку ре дов ног по сло ва ња бан ке; 5) да се, у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је бан ке, оба ве зе по овим ин стру мен ти ма мо гу из ми ри ти тек на кон из ми ре ња свих дру гих оба ве за бан ке, укљу чу ју ћи и суб ор ди ни ра не оба ве зе, из у- зев оних ко је се укљу чу ју у основ ни ка пи тал; 6) да за њих бан ка или с њом по ве за но ли це ни су из да ли ника кав ин стру мент обез бе ђе ња пла ћа ња; 7) да бан ка не мо же пла ћа ти ка ма те ни на кна де по овим инстру мен ти ма ако јој је аде кват ност ка пи та ла ис под ни воа про пи саног овом од лу ком; 8) да бан ка мо же од ло жи ти пла ћа ње ка ма та и на кна да по овим ин стру мен ти ма ако ни је ис пла ти ла ди ви ден де за прет ход ну го ди ну. Бан ка је ду жна да из об ра чу на до пун ског ка пи та ла ис кљу чи хи брид не ин стру мен те ка пи та ла код ко јих је до ро ка до спе ћа прео ста ло ма ње од два на ест ме се ци. 17. Суб ор ди ни ра не оба ве зе бан ке укљу чу ју се у до пун ски капи тал бан ке ако ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: 1) да су у це ли ни упла ће не; 2) да им је уго во ре ни рок до спе ћа нај ма ње пет го ди на од да на упла те; 3) да от пла та по ве ри о ци ма или от куп тих оба ве за ни су мо гући пре уго во ре ног ро ка до спе ћа, осим у слу ча ју пре тва ра ња ових оба ве за у ак ци је бан ке ко је ни су пре фе рен ци јал не ку му ла тив не акци је; 4) да су рас по ло жи ве за по кри ће гу би та ка тек у слу ча ју стеча ја или ли кви да ци је бан ке, од но сно да ни су рас по ло жи ве за покри ће гу бит ка из ре дов ног по сло ва ња бан ке; 5) да се, у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је бан ке, мо гу из мири ти тек на кон из ми ре ња свих оба ве за бан ке ко је ни су суб ор ди нира не, а пре ак ци о на ра бан ке и вла сни ка хи брид них ин стру ме на та ко је је из да ла бан ка; 6) да за њих бан ка или с њом по ве за но ли це ни су из да ли ника кав ин стру мент обез бе ђе ња пла ћа ња; 7) да по ве ри лац бан ке ни је исто вре ме но и ду жник бан ке по ње ном суб ор ди ни ра ном по тра жи ва њу. Из нос суб ор ди ни ра не оба ве зе бан ке ко ји се укљу чу је у допун ски ка пи тал се, у по след њих пет го ди на пре ро ка до спе ћа те оба ве зе, ума њу је за 20% го ди шње, па се у по след њој го ди ни пре тог ро ка суб ор ди ни ра не оба ве зе не укљу чу ју у до пун ски ка пи тал. 18. Бан ка мо же у об ра чун до пун ског ка пи та ла укљу чи ти хибрид ни ин стру мент или суб ор ди ни ра ну оба ве зу са мо ако је нај мање 30 да на пре да на овог укљу чи ва ња о то ме оба ве сти ла На род ну бан ку Ср би је и уз то оба ве ште ње до ста ви ла сле де ћу до ку мен та ци ју: 1) до ку мен та ци ју у ве зи са из да ва њем ових ин стру ме на та, од но сно на стан ком ове оба ве зе, као и дру гу до ку мен та ци ју ко јом се до ка зу је ис пу ње ност усло ва из тач ке 16. став 1, од но сно тач ке 17. став 1. ове од лу ке; 2) при каз ис пу ње но сти усло ва из тач ке 16. став 1, од но сно тач ке 17. став 1. ове од лу ке, с по зи ва њем на од го ва ра ју ћу до кумен та ци ју; 3) опис ра чу но вод стве ног трет ма на овог ин стру мен та, од носно ове оба ве зе; 4) об ра чун из но са ка пи та ла и ка пи тал них зах те ва по след њег дана у ме се цу ко ји прет хо ди до ста вља њу овог оба ве ште ња, без укључи ва ња хи брид ног ин стру мен та, од но сно суб ор ди ни ра не оба ве зе; 5) про јек ци ју об ра чу на из но са ка пи та ла и ка пи тал них зах тева за на ред не три го ди не, укљу чу ју ћи и хи брид ни ин стру мент, одно сно суб ор ди ни ра ну оба ве зу. Ако је бан ка до ста ви ла не пот пу ну или нео д го ва ра ју ћу доку мен та ци ју из ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же, у ро ку од 20 да на од да на до ста вља ња оба ве ште ња, од но сно до кумен та ци је из тог ста ва, за тра жи ти од бан ке до ста вља ње уред не доку мен та ци је. Рок из ста ва 1. ове тач ке ра чу на се од да на до ста вља ња уредне до ку мен та ци је из тог ста ва. Бан ка је ду жна да, у слу ча ју про ме не усло ва из тач ке 16. став 1, од но сно тач ке 17. став 1. ове од лу ке, о то ме без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и до ста ви јој од го ва ра ју ћу до кумен та ци ју о тим про ме на ма. У слу ча ју пре стан ка ис пу ње ња ових усло ва, бан ка је ду жна да хи брид ни ин стру мент, од но сно суб ор дини ра ну оба ве зу ис кљу чи из об ра чу на ка пи та ла. 19. Bишак из дво је них ис прав ки вред но сти, ре зер ви са ња и потребнe резервe у од но су на оче ки ва не гу бит ке из тач ке 13. одред ба под 5) ове од лу ке пред ста вља по зи ти ван из нос раз ли ке изме ђу укуп них ис прав ки вред но сти би лан сне ак ти ве и ре зер ви са ња за гу бит ке по ван би лан сним став ка ма уве ћа них за из нос по треб не ре зер ве за про це ње не гу бит ке по би лан сној ак ти ви и ван би лансним став ка ма бан ке, с јед не стра не, и из но са укуп них оче ки ва них гу би та ка об ра чу на тих при ме ном IRB при сту па у скла ду с тач ком 258. ове од лу ке, с дру ге стра не, а нај ви ше до из но са од 0,6% укупне ак ти ве бан ке пон де ри са не кре дит ним ри зи ком до би је не при меном IRB при сту па. 20. Од бит не став ке од до пун ског ка пи та ла су: 1) сте че не соп стве не пре фе рен ци јал не ку му ла тив не ак ци је у из но су њи хо ве књи го вод стве не вред но сти; 2) пре фе рен ци јал не ку му ла тив не ак ци је бан ке ко је је та банка узе ла у за ло гу у из но су вред но сти по тра жи ва ња обез бе ђе них за ло гом ових ак ци ја, од но сно но ми нал не вред но сти ак ци ја узе тих у за ло гу уве ћа не за при па да ју ћу еми си о ну пре ми ју, за ви сно од тога ко ја је од ове две вред но сти ни жа; 3) по тра жи ва ња по осно ву би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки бан ке којa су обе зб еђенa хи брид ним ин стру мен том или суб ор ди ни ра ном оба ве зом бан ке до из но са у ко ме су ти ин струмен ти/оба ве зе укљу че ни у до пун ски ка пи тал. Оде љак 3. Од бит не став ке од ка пи та ла 21. Од бит не став ке од ка пи та ла бан ке су: 1) ди рект на или ин ди рект на ула га ња у бан ке и дру га ли ца у фи нан сиј ском сек то ру у из но су ве ћем од 10% ка пи та ла тих ба нака, од но сно дру гих ли ца; 2) ула га ња у хи брид не ин стру мен те и суб ор ди ни ра не оба ве зе дру гих ба на ка и ли ца у фи нан сиј ском сек то ру у ко ји ма бан ка има ди рект на или ин ди рект на ула га ња у из но су ве ћем од 10% ка пи тала тих ли ца; 3) уку пан из нос ди рект них и ин ди рект них ула га ња у бан ке и дру га ли ца у фи нан сиј ском сек то ру у из но су до 10% њи хо вог ка пи та ла, као и ула га ња у њи хо ве хи брид не ин стру мен те и суб орди ни ра не оба ве зе, ко ји пре ла зи 10% зби ра основ ног и до пун ског ка пи та ла бан ке за ко ју се об ра чу на ва ка пи тал; 4) из нос за ко ји су пре ко ра че на ква ли фи ко ва на уче шћа у лици ма ко ја ни су ли ца у фи нан сиј ском сек то ру; 5) ма њак из дво је них ис прав ки вред но сти, ре зер ви са ња и потреб не ре зер ве у од но су на оче ки ва не гу бит ке за бан ке ко је су доби ле са гла сност На род не бан ке Ср би је за при ме ну IRB при сту па; 6) из нос из ло же но сти по осно ву сло бод них ис по ру ка ако дру га уго вор на стра на ни је из ми ри ла сво ју оба ве зу у ро ку од чети ри рад на да на; 7) по тра жи ва ња и по тен ци јал не оба ве зе пре ма ли ци ма пове за ним с бан ком или пре ма за по сле ни ма у бан ци, ко је је бан ка

7 уго во ри ла под усло ви ма ко ји су по вољ ни ји од усло ва уго во ре них с дру гим ли ци ма ко ја ни су по ве за на с бан ком, од но сно ни су за после на у бан ци. 22. Ма њак из дво је них ис прав ки вред но сти, ре зер ви са ња и потребнe резервe у од но су на оче ки ва не гу бит ке из ста ва 1. од редба под 5) ове тач ке пред ста вља по зи ти ван из нос раз ли ке из ме ђу из но са укуп них оче ки ва них гу би та ка об ра чу на тих при ме ном IRB при сту па у скла ду с тач ком 258. ове од лу ке, с јед не стра не, и укупних ис прав ки вред но сти би лан сне ак ти ве и ре зер ви са ња за гу битке по ван би лан сним став ка ма уве ћа них за из нос по треб не ре зер ве за про це ње не гу бит ке по би лан сној ак ти ви и ван би лан сним ставка ма бан ке, с дру ге стра не. 23. Од бит не став ке из тач ке 21. ове од лу ке од у зи ма ју се од основ ног и до пун ског ка пи та ла бан ке на сле де ћи на чин: 50% њи хо вог укуп ног из но са од у зи ма се од основ ног капи та ла; 50% њи хо вог укуп ног из но са од у зи ма се од до пун ског капи та ла. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, ако је 50% укуп ног из но са од бит них став ки од ка пи та ла ве ће од из но са до пун ског ка пи та ла бан ке раз ли ка из над из но са до пун ског ка пи та ла од у зи ма се од основ ног ка пи та ла. 24. Од бит не став ке од ка пи та ла бан ке ни су ула га ња у ка пи тал бан ке или дру гог ли ца у фи нан сиј ском сек то ру ко ја су при вре меног ка рак те ра и по сле ди ца су пру жа ња фи нан сиј ске по мо ћи ра ди ре струк ту ри ра ња тих ли ца. Бан ка је ду жна да о овим ула га њи ма без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и о то ме јој до ста ви сву по треб ну до ку мен та ци ју. Оде љак 4. Огра ни че ња за по је ди не еле мен те ка пи та ла бан ке 25. Бан ка је ду жна да се при др жа ва сле де ћих огра ни че ња за по је ди не еле мен те ка пи та ла: 1) основ ни ка пи тал чи ни нај ма ње 50% ка пи та ла; 2) суб ор ди ни ра не оба ве зе укљу че не у до пун ски ка пи тал не мо гу би ти ве ће од 50% из но са основ ног ка пи та ла; 3) уку пан из нос хи брид них ин стру ме на та, ис кљу чу ју ћи хибрид не ин стру мен те ко ји се услед по гор ша ња фи нан сиј ског ста ња бан ке мо гу пре тво ри ти у ње не ак ци је (осим пре фе рен ци јал них куму ла тив них ак ци ја), не мо же би ти ве ћи од 35% основ ног ка пи та ла те бан ке; 4) уку пан из нос свих хи брид них ин стру ме на та не мо же би ти ве ћи од 50% основ ног ка пи та ла бан ке. Глава IV АК ТИ ВА ПОН ДЕ РИ СА НА КРЕ ДИТ НИМ РИ ЗИ КОМ 26. Укуп на ак ти ва пон де ри са на кре дит ним ри зи ком пред ставља збир ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком из ра чу на те кори шће њем стан дар ди зо ва ног при сту па, од но сно IRB при сту па и ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ри зик из ми ре ња/ис пору ке. Бан ка је ду жна да за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком ко ри сти стан дар ди зо ва ни при ступ про пи сан у одељ ку 1. ове гла ве. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, бан ка мо же за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком ко ри сти ти IRB при ступ про пи сан у одељ ку 2. ове гла ве ако је за то до би ла са гла сност Народ не бан ке Ср би је, под усло ви ма и на на чин утвр ђе ним у тој сагла сно сти. Оде љак 1. Стан дар ди зо ва ни при ступ 27. Ак ти ва бан ке пон де ри са на кре дит ним ри зи ком пред ставља збир вред но сти по зи ци ја би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки по мно же них од го ва ра ју ћим пон де ри ма кре дит ног ри зи ка. Бан ка мо же вр ши ти при ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком за по зи ци је би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки на ко је је при ме ни ла тех ни ке убла жа ва ња овог ри зи ка, и то при ла го ђа ва њем вред но сти тих по зи ци ја или при ме ном од го ва рају ћих пон де ра тог ри зи ка, на на чин и под усло ви ма про пи са ним у под о дељ ку 4. овог одељ ка. 1. Вред ност по зи ци ја би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки 28. Вред ност по зи ци ја би лан сне ак ти ве, ра ди об ра чу на ак тиве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком, јед на ка је из но су бру то књиго вод стве не вред но сти тих по зи ци ја ума ње не за ис прав ке вред ности и за по треб ну ре зер ву за про це ње не гу бит ке. 29. Вред ност ван би лан сних став ки, ра ди об ра чу на ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком, јед на ка је из но су бру то књи говод стве не вред но сти тих став ки ума ње не за ре зер ви са ња за гу битке по ван би лан сној ак ти ви и за по треб ну ре зер ву за про це ње не губит ке, ко ја је по мно же на сле де ћим фак то ри ма кон вер зи је: 1) 0% ако је ван би лан сна став ка рас по ре ђе на у ка те го ри ју ни ског ри зи ка; 2) 20% ако је ван би лан сна став ка рас по ре ђе на у ка те го ри ју уме ре ног ри зи ка; 3) 50% ако је ван би лан сна став ка рас по ре ђе на у ка те го ри ју сред њег ри зи ка; 4) 100% ако је ван би лан сна став ка рас по ре ђе на у ка те го ри ју ви со ког ри зи ка. Ван би лан сне став ке рас по ре ђу ју се у ка те го ри је ри зи ка на сле де ћи на чин: 1) ка те го ри ја ни ског ри зи ка об у хва та сле де ће став ке: не ис ко ри шће ни из нос оквир ног кре ди та и оста лих пла сма на ко је бан ка мо же без у слов но и без прет ход не на ја ве от ка за ти или за ко је је уго во ре но пра во бан ке да јед но стра но рас ки не уго вор услед по гор ша ња кре дит не спо соб но сти ду жни ка, при че му се овај кре дит за фи зич ка ли ца сма тра без у слов но опо зи вим ако је то пред ви ђе но про пи си ма ко ји ма се уре ђу је за шти та кли је на та бан ке фи зич ких лица или уго вор ни усло ви до пу шта ју бан ци да га у пот пу но сти опо зо ве, ван би лан сне став ке по ко ји ма не мо же до ћи до пла ћа ња; 2) ка те го ри ја уме ре ног ри зи ка об у хва та сле де ће став ке: до ку мен тар не акре ди ти ве код ко јих ро ба ко ја је пред мет испо ру ке пред ста вља сред ство обез бе ђе ња, као и дру ге слич не ванби лан сне став ке код ко јих по сто ји мо гућ ност пот пу ног на ми ре ња из сред ста ва обез бе ђе ња, не ис ко ри шће ни из нос оквир них кре ди та и оста лих пла смана са ефек тив ним ро ком до спе ћа до го ди ну да на, осим оних ко ји ис пу ња ва ју усло ве за рас по ре ђи ва ње у ка те го ри ју ни ског ри зи ка; 3) ка те го ри ја сред њег ри зи ка об у хва та сле де ће став ке: до ку мен тар не акре ди ти ве, осим оних ко ји ис пу ња ва ју услове за рас по ре ђи ва ње у ка те го ри ју уме ре ног ри зи ка, ли ци та ци о не и тен дер ске га ран ци је, га ран ци је за до бро извр ше ње по сла, ца рин ске га ран ци је и га ран ци је за из ми ре ње по реских оба ве за, као и чи нид бе не га ран ци је, нео по зи ве стенд бај акре ди ти ве ко ји ни су сред ство обез беђе ња по тра жи ва ња, не ис ко ри шће ни из нос оквир них кре ди та и оста лих пла сма на са ефек тив ним ро ком до спе ћа ду жим од го ди ну да на, осим оних који ис пу ња ва ју усло ве за рас по ре ђи ва ње у ка те го ри ју ни ског ри зи ка; 4) ка те го ри ја ви со ког ри зи ка об у хва та оста ле ван би лан сне став ке ко је ни су об у хва ће не ни јед ном дру гом ка те го ри јом ри зи ка. Ефек тив ним ро ком до спе ћа из ста ва 2. ове тач ке сма тра се пр во бит но уго во ре ни рок до спе ћа уве ћан за сва про ду же ња тог рока ко ја бан ка оче ку је, као и за про ду же ња ко ја су већ на ста ла. 30. Из у зет но од тач. 28. и 29. ове од лу ке, бан ка при ме њу је мето де про пи са не у одељ ку 3. ове гла ве за из ра чу на ва ње вред но сти по зи ци ја би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки ко је се од но се на: фи нан сиј ске де ри ва те на ве де не у При ло гу 3, ко ји је одштам пан уз ову од лу ку и њен је са став ни део; кре дит не де ри ва те (из књи ге тр го ва ња); тран сак ци је по осно ву ре по и re ver se ре по уго во ра (у да љем тек сту: ре по и re ver se ре по тран сак ци је); тран сак ци је по осно ву уго во ра о да ва њу или узи ма њу у зајам хар ти ја од вред но сти или ро бе (у да љем тек сту: тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе); тран сак ци је кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти; тран сак ци је с ду гим ро ком из ми ре ња. 2. Пон де ри кре дит ног ри зи ка 31. Пон дер кре дит ног ри зи ка се за сва ку по је ди нач ну по зици ју би лан сне ак ти ве и ван би лан сну став ку (у да љем тек сту: изло же ност) од ре ђу је на осно ву кла се из ло же но сти и ни воа ње ног кре дит ног ква ли те та.

8 32. Бан ка је ду жна да све из ло же но сти из бан кар ске књи ге, из ло же но сти из књи ге тр го ва ња за ко је је ду жна да из ра чу на ва капи тал ни зах тев за ри зик дру ге уго вор не стра не, као и оста ле из ложе но сти из књи ге тр го ва ња ако су ис пу ње ни усло ви из тач ке 320. став 4. ове од лу ке, рас по ре ди у јед ну од сле де ћих кла са: 1) из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма; 2) из ло же но сти пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је дини ца ма ло кал не са мо у пра ве; 3) из ло же но сти пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма; 4) из ло же но сти пре ма ме ђу на род ним раз вој ним бан ка ма; 5) из ло же но сти пре ма ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма; 6) из ло же но сти пре ма бан ка ма; 7) из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма; 8) из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма; 9) из ло же но сти обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти ма; 10) до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња; 11) ви со ко ри зич не из ло же но сти; 12) из ло же но сти по осно ву по кри ве них об ве зни ца; 13) из ло же но сти по осно ву ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве; 14) оста ле из ло же но сти. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка ни је ду жна да у кла се из ло же но сти из тог ста ва рас по ре ди из ло же но сти ко је су у об рачун ка пи та ла укљу че не као од бит не став ке од основ ног ка пи та ла, до пун ског ка пи та ла или ка пи та ла бан ке. Бан ка је ду жна да уну тра шњим ак ти ма бли же утвр ди кри тери ју ме на осно ву ко јих би лан сне по зи ци је и ван би лан сне став ке рас по ре ђу је у кла се из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке. 33. Ни во кре дит ног ква ли те та из ло же но сти од ре ђу је се на осно ву кре дит ног реј тин га ду жни ка, од но сно кре дит ног реј тин га фи нан сиј ског ин стру мен та ко ји је до де ли ла иза бра на аген ци ја за реј тинг и њи хо вог ма пи ра ња у скла ду с под о дељ ком 5. овог одељ ка. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка мо же ко ри сти ти кре дитне про це не аген ци ја за кре ди ти ра ње из во за за од ре ђи ва ње ни воа кре дит ног ква ли те та из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, и то: кре дит ну про це ну др жа ве ко ју су спо ра зум но од ре ди ле аген ци је за кре ди ти ра ње из во за, пот пи сни це Спо ра зу ма Ор га ни заци је за еко ном ску са рад њу и раз вој (у да љем тек сту: ОECD) Arran ge ment on Gu i de li nes for Of fi ci ally Sup por ted Ex port Cre dits, или кре дит ну про це ну др жа ве ко ју об ја вљу је по је ди нач на агенци ја за кре ди ти ра ње из во за при ме њу ју ћи ме то до ло ги ју OECD-a (кре дит на про це на рас по ре ђу је се у јед ну од осам ка те го ри ја најма њих пре ми ја оси гу ра ња из во за). Бан ка је ду жна да, при до де љи ва њу пон де ра кре дит ног ри зика, кре дит не реј тин ге иза бра не аген ци је за реј тинг ко ри сти на на чин про пи сан у под о дељ ку 3. овог одељ ка, при че му се од ред бе тог подо дељ ка сход но при ме њу ју и на до де љи ва ње пон де ра кре дит ног ризи ка пре ма кре дит ним про це на ма аген ци ја за кре ди ти ра ње из во за. Бан ка ни во кре дит ног ква ли те та за из ло же но сти по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја и фор вард уго во ра за ку по ви ну имо ви не од ре ђу је на осно ву имо ви не ко ја је пред мет тран сак ци је, а не на осно ву кре дит ног реј тин га ду жни ка. а) Из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма 34. Ако бан ка ко ри сти кре дит не реј тин ге иза бра не аген ци је за реј тинг из ло же но сти ма пре ма др жа ва ма и цен трал ним банка ма до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка на ве ден у сле де ћој та бели (Та бе ла 1), пре ма рас по ре ду кре дит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 1. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 0% 20% 50% 100% 100% 150% 35. Ако бан ка ко ри сти кре дит не про це не аген ци је за кре ди тира ње из во за из ло же но сти ма пре ма др жа ва ма и цен трал ним банка ма до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 2), пре ма рас по ре ду кре дит не про це не у ка те го ри је нај мањих пре ми ја оси гу ра ња из во за: Ка те го ри је нај ма њих пре ми ја оси гу ра ња из во за Пон дер кре дит ног ри зи ка Та бе ла % 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150% 36. Бан ка из ло же но сти ма пре ма Ре пу бли ци Ср би ји, На род ној бан ци Ср би је, као и др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма др жа ва члани ца Европ ске уни је ко ји ма је до де љен кре дит ни реј тинг ко ме одго ва ра нај ма ње ни во кре дит ног ква ли те та 3 (ин ве сти ци о ни ранг), а ко је су из ра же не и из ми ру ју се у њи хо вим на ци о нал ним ва лу тама, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%. Бан ка из ло же но сти ма пре ма др жа ва ма ко је ни су чла ни це Европ ске уни је и цен трал ним бан ка ма ових др жа ва ко ји ма је доде љен кре дит ни реј тинг ко ме од го ва ра нај ма ње ни во кре дит ног ква ли те та 3 (ин ве сти ци о ни ранг), а ко је су из ра же не и из ми ру ју се у њи хо вим на ци о нал ним ва лу та ма, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0% ако су про пи си те др жа ве ко ји ма се уре ђу је по сло ва ње ба на ка и над зор над тим по сло ва њем ускла ђе ни са од го ва ра ју ћим про пи си ма Европ ске уни је. Бан ка из ло же но сти ма пре ма Европ ској цен трал ној бан ци доде љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%. Бан ка из ло же но сти ма пре ма др жа ва ма и цен трал ним банка ма за ко је не по сто ји рас по ло жи ви кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг или кре дит на про це на аген ци је за кре ди ти ра ње из во за до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%. б) Из ло же но сти пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве 37. Бан ка из ло же но сти ма пре ма ауто ном ним по кра ји на ма у Ре пу бли ци Ср би ји до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка про пи сан за из ло же но сти пре ма Ре пу бли ци Ср би ји. 38. Бан ка из ло же но сти ма пре ма је ди ни ца ма ло кал не са мо у- пра ве у Ре пу бли ци Ср би ји, као и из ло же но сти ма пре ма те ри то ријал ним ауто но ми ја ма и је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве из ван Репу бли ке Ср би је, до де љу је пон де ре кре дит ног ри зи ка ко ји су овом од лу ком про пи са ни за из ло же но сти пре ма бан ка ма, из у зев пон дера из тач ке 46. те од лу ке. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка из ло же но сти ма пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве из др жа ва чла ни ца Европ ске уни је мо же до де ли ти пон дер кре дитног ри зи ка др жа ве у ко јој су осно ва не ако је над ле жно ре гу ла тор но те ло те др жа ве, од го ва ра ју ћим про пи сом ко јим је уре ђе но из ра чуна ва ње ка пи тал ног зах те ва за кре дит ни ри зик при ме ном стан дарди зо ва ног при сту па, од ре ди ло да се пон де ри кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти пре ма тим је ди ни ца ма утвр ђу ју на исти на чин као и за из ло же но сти пре ма др жа ви у ко јој су осно ва не. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка из ло же но сти ма пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве из др жа ва ко је ни су чла ни це Европ ске уни је мо же до де ли ти пондер кре дит ног ри зи ка др жа ве у ко јој су осно ва не ако су про пи си те др жа ве ко ји ма се уре ђу је по сло ва ње ба на ка и над зор над тим посло ва њем ускла ђе ни са од го ва ра ју ћим про пи си ма Европ ске уни је и ако је ис пу њен услов из ста ва 2. те тач ке. в) Из ло же но сти пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма 39. Бан ка из ло же но сти ма пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма из Ре пу бли ке Ср би је до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка про пи сан за из ло же но сти пре ма Ре пу бли ци Ср би ји ако су ис пу њени сле де ћи усло ви: да је осни вач јав ног ад ми ни стра тив ног те ла Ре пу бли ка Срби ја или ње на ауто ном на по кра ји на; да је за ко ном о осни ва њу јав ног ад ми ни стра тив ног те ла или дру гим од го ва ра ју ћим прав ним ак том утвр ђе но да осни вач овог те ла од го ва ра (јем чи) за све оба ве зе тог те ла. 40. Бан ка из ло же но сти ма пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма из др жа ва чла ни ца Европ ске уни је мо же до де ли ти: пон дер кре дит ног ри зи ка др жа ве у ко јој су осно ва на ако је над ле жно ре гу ла тор но те ло те др жа ве, од го ва ра ју ћим про пи сом ко јим је уре ђе но из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за кре дит ни ри зик при ме ном стан дар ди зо ва ног при сту па, од ре ди ло да се понде ри кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти пре ма тим ад ми ни стра тивним те ли ма утвр ђу ју на исти на чин као за из ло же но сти пре ма држа ви у ко јој су осно ва на, или пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји је овом од лу ком про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма, из у зев пон де ра из тач ке 46. те од лу ке ако је над ле жно ре гу ла тор но те ло те др жа ве про пи сом из али не је пр ве овог ста ва од ре ди ло да се пон де ри кре дит ног ри зи ка за изло же но сти пре ма тим ад ми ни стра тив ним те ли ма утвр ђу ју на исти на чин као за из ло же но сти пре ма бан ка ма.

9 Бан ка мо же из ло же но сти ма пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма из др жа ва ко је ни су чла ни це Европ ске уни је до де ли ти пон дере кре дит ног ри зи ка ко ји су овом од лу ком про пи са ни за из ло же но сти пре ма др жа ви у ко јој су осно ва на, од но сно за из ло же но сти пре ма банка ма ако су про пи си те др жа ве ко ји ма се уре ђу је по сло ва ње ба на ка и над зор над тим по сло ва њем ускла ђе ни са од го ва ра ју ћим про пи си ма Европ ске уни је и ако су ис пу ње ни усло ви из ста ва 1. ове тач ке. 41. Бан ка из ло же но сти ма пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма ко ја не ис пу ња ва ју усло ве из тач. 39. и 40. ове од лу ке доде љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%, од но сно пон дер кре дит ног ри зи ка 150% ако је иза бра на аген ци ја за реј тинг или аген ци ја за кре ди ти ра ње из во за до де ли ла др жа ви по ре кла тог те ла кре дит ни реј тинг ко ме од го ва ра пон дер кре дит ног ри зи ка 150%. г) Из ло же но сти пре ма ме ђу на род ним раз вој ним бан ка ма 42. Бан ка до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0% из ло же ности ма пре ма сле де ћим ме ђу на род ним раз вој ним бан ка ма: Ме ђу на род ној бан ци за об но ву и раз вој (IBRD), Ме ђу на род ној фи нан сиј ској кор по ра ци ји (IFC), Ин тер а ме рич кој раз вој ној бан ци (IADB), Азиј ској раз вој ној бан ци (АDB), Африч кој раз вој ној бан ци (AFDB), Раз вој ној бан ци Са ве та Евро пе (CEB), Нор диј ској ин ве сти ци о ној бан ци (NIB), Ка рип ској раз вој ној бан ци (CDB), Европ ској бан ци за об но ву и раз вој (ЕBRD), Европ ској ин ве сти ци о ној бан ци (EIB), Европ ском ин ве сти ци о ном фон ду (EIF), Мул ти ла те рал ној аген ци ји за га ран то ва ње ин ве сти ци ја (MI GA), Ме ђу на род ном про гра му за фи нан си ра ње иму ни за ци је (IF Fim), Ислам ској раз вој ној бан ци (IsDB). Из ло же но сти ма пре ма ме ђу на род ним раз вој ним бан ка ма ко је ни су на ве де не у ста ву 1. ове тач ке бан ка до де љу је пон дер кре дитног ри зи ка ко ји је овом од лу ком про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма, из у зев пон де ра из тач ке 46. те од лу ке. д) Из ло же но сти пре ма ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма 43. Бан ка до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0% из ло же ности ма пре ма сле де ћим ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма: Европ ској уни ји (EU), Ме ђу на род ном мо не тар ном фон ду (IMF), Бан ци за ме ђу на род на по рав на ња (BIS). ђ) Из ло же но сти пре ма бан ка ма 44. У кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма се, по ред из ло же ности пре ма бан ка ма са се ди штем у Ре пу бли ци Ср би ји, рас по ре ђу ју и из ло же но сти пре ма: прав ним ли ци ма са се ди штем ван Ре пу бли ке Ср би је чи ја је пре те жна де лат ност при ма ње де по зи та и одо бра ва ње кре ди та за свој ра чун (кре дит не ин сти ту ци је); прав ним ли ци ма чи ја је пре те жна де лат ност пру жа ње инве сти ци о них услу га тре ћим ли ци ма и оба вља ње ак тив но сти ин вести ра ња (ин ве сти ци о на дру штва); оста лим ли ци ма у фи нан сиј ском сек то ру ко ја су од над лежног ре гу ла тор ног те ла др жа ве у ко јој има ју се ди ште до би ла дозво лу за рад и под над зо ром су тог те ла, при че му су оба ве зна да ис пу ња ва ју ми ни мал не усло ве за на чин упра вља ња ри зи ци ма и ми ни мал не усло ве сол вент но сти ко ји су про пи са ни за бан ке. Из ло же но сти пре ма ли ци ма у фи нан сиј ском сек то ру ко ја не ис пу ња ва ју усло ве из ста ва 1. ове тач ке рас по ре ђу ју се у кла су изло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма. 45. Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма чи ји је пре о ста ли рок до спе ћа ду жи од три ме се ца и за ко је по сто ји кре дит ни рејтинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ризи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 3), пре ма рас по ре ду кредит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 3. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 20% 50% 50% 100% 100% 150% Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма чи ји је пре о ста ли рок до спе ћа ду жи од три ме се ца и за ко је не по сто ји рас по ло жи ви кредит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кредит ног ри зи ка др жа ве у ко јој бан ка ду жник има се ди ште или пондер кре дит ног ри зи ка 50%, за ви сно од то га ко ји је пон дер ве ћи. 46. Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма чи ји пре о ста ли рок до спе ћа ни је ду жи од три ме се ца и за ко је по сто ји кре дит ни рејтинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ризи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 4), пре ма рас по ре ду кредит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 4. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 20% 20% 20% 50% 50% 150% Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма чи ји пре о ста ли рок доспе ћа ни је ду жи од три ме се ца а за ко је не по сто ји рас по ло жи ви кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка др жа ве у ко јој бан ка ду жник има се ди ште или пон дер кре дит ног ри зи ка 20%, за ви сно од то га ко ји је пон дер ве ћи. 47. Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма ко је пред ста вља ју ула га ња у ка пи тал или у еле мен те ка пи та ла про пи са не овом од луком до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%, осим кад та ула га ња пред ста вља ју од бит ну став ку од ка пи та ла бан ке. е) Из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма 48. У кла су из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма се, по ред из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма, рас по ре ђу ју и из ло же но сти пре ма пред у зет ни ци ма и по љо при вред ни ци ма, при че му се под по љо при вред ни ци ма под ра зу ме ва ју но си о ци по љопри вред них га здин ста ва ко ја се ре ги стру ју у скла ду с про пи си ма ко ји ма се уре ђу је ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва. Бан ка из ло же но сти ма пре ма при вред ним дру штви ма за ко је посто ји кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 5), пре ма распо ре ду кре дит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 5. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 20% 50% 100% 100% 150% 150% Бан ка из ло же но сти ма пре ма при вред ним дру штви ма за које не по сто ји рас по ло жи ви кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%. ж) Из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма 49. Бан ка из ло же но сти ма рас по ре ђе ним у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 75% ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да је из ло же ност пре ма фи зич ком ли цу; да укуп на из ло же ност пре ма јед ном ду жни ку ни је ве ћа од ди на ра; да су из ло же но сти до вољ но ди вер си фи ко ва не. Из у зет но од тач ке 48. став 1. ове од лу ке, бан ка мо же у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, по ред из ло же но сти из ста ва 1, али не ја пр ва, ове тач ке, рас по ре ди ти и из ло же но сти пре ма преду зет ни ци ма, по љо при вред ни ци ма и ма лим и сред њим пред у зе ћи ма ко је ис пу ња ва ју усло ве из али не је дру ге и тре ће тог ста ва, осим потра жи ва ња по осно ву хар ти ја од вред но сти ко је су из да ла та ли ца. 50. Укуп на из ло же ност пре ма јед ном ду жни ку, у сми слу тачке 49. став 1. ове од лу ке, јед на ка је зби ру вред но сти свих би лансних и ван би лан сних по тра жи ва ња бан ке пре ма ду жни ку и лици ма по ве за ним с ду жни ком, укљу чу ју ћи и до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња, при че му се не укљу чу ју из ло же но сти обез бе ђе не хи по те ка ма на стам бе ним не по крет но сти ма. Бан ка је ду жна да пре ду зме све нео п ход не ак тив но сти ка ко би при ку пи ла ин фор маци је у ве зи са утвр ђи ва њем укуп не из ло же но сти. У сми слу тач ке 49. став 1. ове од лу ке из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма су до вољ но ди вер си фи ко ва не ако укуп на из ложе ност пре ма би ло ком ду жни ку не пре ла зи 0,2% укуп не вред ности кла се из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма. 51. Бан ка из ло же но сти ма пре ма фи зич ким ли ци ма ко је не испу ња ва ју усло ве из тач ке 49. ове од лу ке до де љу је пон дер кре дитног ри зи ка 100%.

10 з) Из ло же но сти обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти ма 52. Бан ка из ло же но сти ма или де ло ви ма из ло же но сти ко је су обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти ма до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 35% ако су ис пу ње ни усло ви за при зна ва ње и утвр ђи ва ње вред но сти не по крет но сти као по доб ног сред ства обезбе ђе ња из тач ке 264. ове од лу ке, као и сле де ћи усло ви: 1) да је пред мет хи по те ке стам бе на не по крет ност у ко јој власник ста ну је или је ту не по крет ност дао у за куп на осно ву од го вара ју ћег уго во ра (или на ме ра ва да у њој ста ну је или је дâ у за куп); 2) да вред ност стам бе не не по крет но сти ко ја је пред мет хипо те ке не за ви си ве ли ким де лом од кре дит не спо соб но сти ду жника, не узи ма ју ћи у об зир ма кро е ко ном ске фак то ре ко ји ути чу и на вред ност стам бе не не по крет но сти и на кре дит ну спо соб ност дужни ка; 3) да кре дит на спо соб ност ду жни ка не за ви си ве ли ким де лом од вред но сти стам бе не не по крет но сти ко ја је пред мет хи по те ке или нов ча них то ко ва од ње не упо тре бе, већ од ду жни ко ве спо собно сти да от пла ти дуг из дру гих из во ра при хо да; 4) да вред ност из ло же но сти или де ла из ло же но сти не пре лази 75% тр жи шне вред но сти стам бе не не по крет но сти ко ја је предмет хи по те ке. Бан ка из ло же но сти ма или де ло ви ма из ло же но сти ко је су обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти ма у вла сни штву прав ног ли ца до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 35% са мо ако је ис кљу чиви вла сник тог прав ног ли ца оно фи зич ко ли це ко је у тој не по кретно сти ста ну је (или на ме ра ва да у њој ста ну је) и ако су ис пу ње ни усло ви из ста ва 1. ове тач ке. 53. Бан ка из ло же но сти ма ко је су обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти ма а ко је не ис пу ња ва ју усло ве из тач ке 52. став 1. ове од лу ке, као и де ло ви ма из ло же но сти ко је ис пу ња ва ју усло ве из тог ста ва, осим усло ва из од ред бе под 4), до де љу је пон дер кредит ног ри зи ка 100%. и) До спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња 54. Бан ка у до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња рас по ре ђу је сва по је ди нач на по тра жи ва ња по осно ву ко јих је ду жник у доцњи ду же од 90 да на у ма те ри јал но зна чај ном из но су, с тим што се ду жи на доц ње и ма те ри јал ни зна чај из но са у доц њи утвр ђу ју на на чин про пи сан од лу ком ко јом се уре ђу је кла си фи ка ци ја би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки бан ке. 55. Бан ка до спе лом не на пла ће ном по тра жи ва њу или ње го вом де лу ко ји ни је обез бе ђен по доб ним ин стру мен ти ма кре дит не зашти те, у скла ду с под о дељ ком 4. овог одељ ка, до де љу је сле де ћи пон дер кре дит ног ри зи ка: 1) 150% ако је ис прав ка вред но сти уве ћа на за по треб ну резер ву за про це ње не гу бит ке тог по тра жи ва ња ма ња од 20% ње го ве бру то књи го вод стве не вред но сти, или 2) 100% ако ис прав ка вред но сти уве ћа на за по треб ну резер ву за про це ње не гу бит ке тог по тра жи ва ња из но си 20% ње го ве бру то књи го вод стве не вред но сти или је ве ћа од тог про цен та. 56. Бан ка из ло же но сти ма из кла се из ло же но сти обез бе ђе не хи по те ка ма на не по крет но сти, ко је ис пу ња ва ју усло ве за до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња из тач ке 54. ове од лу ке, рас по ре ђу је у ову кла су из ло же но сти и до де љу је им пон дер кре дит ног ри зи ка 100%. ј) Ви со ко ри зич не из ло же но сти 57. Бан ка у ви со ко ри зич не из ло же но сти рас по ре ђу је сва билан сна и ван би лан сна по тра жи ва ња од прав них ли ца код ко јих се мо же утвр ди ти по сто ја ње ви со ког ри зи ка (нпр. ула га ња у ви со копро фи та бил не про јек те с ви со ким ри зи ком, у ин ве сти ци о не фондо ве ви со ко ри зич ног про фи ла и сл.) и до де љу је им пон дер кре дитног ри зи ка 150%. к) Из ло же но сти по осно ву по кри ве них об ве зни ца 58. Бан ка из ло же но сти ма по осно ву по кри ве них об ве зни ца за ко је не по сто ји рас по ло жи ви кре дит ни реј тинг фи нан сиј ског инстру мен та иза бра не аген ци је за реј тинг, а ко је су по кри ве не имови ном ко ја ис пу ња ва усло ве из ста ва 2. ове тач ке, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка пре ма пон де ру кре дит ног ри зи ка из да ва о ца тих об ве зни ца, у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 6): Та бе ла 6. Пон дер кре дит ног ри зи ка из да ва о ца 20% 50% 100% 150% Пон дер кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти у об ли ку по кри ве них об ве зни ца 10% 20% 50% 100% По кри ве не об ве зни це из ста ва 1. ове тач ке мо ра ју би ти обезбе ђе не сле де ћим вр ста ма имо ви не: 1) по тра жи ва њи ма од Ре пу бли кее Ср би је или На род не бан ке Ср би је, од но сно по тра жи ва њи ма обез бе ђе ним њи хо вим без у словним га ран ци ја ма пла ти вим на пр ви по зив; 2) по тра жи ва њи ма од др жа ва чла ни ца Европ ске уни је, њихо вих цен трал них ба на ка, те ри то ри јал них ауто но ми ја, је ди ница ло кал не са мо у пра ве или јав них ад ми ни стра тив них те ла, као и по тра жи ва њи ма обез бе ђе ним њи хо вим без у слов ним га ран ци ја ма пла ти вим на пр ви по зив; 3) по тра жи ва њи ма од ме ђу на род них раз вој них ба на ка, ме ђуна род них ор га ни за ци ја, др жа ва ко је ни су чла ни це Европ ске уни је или њи хо вих цен трал них ба на ка, чи ји кре дит ни реј тинг од го вара ни воу кре дит ног ква ли те та 1 у скла ду са овом од лу ком, као и по тра жи ва њи ма обез бе ђе ним њи хо вим без у слов ним га ран ци ја ма пла ти вим на пр ви по зив; 4) по тра жи ва њи ма од те ри то ри јал них ауто но ми ја, је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве или јав них ад ми ни стра тив них те ла зе ма ља ко је ни су чла ни це Европ ске уни је, чи ји се пон дер кре дит ног ризи ка, у скла ду са овом од лу ком, од ре ђу је на на чин про пи сан за изло же но сти пре ма бан ка ма, а чи ји кре дит ни реј тинг од го ва ра ни воу кре дит ног ква ли те та 1, као и по тра жи ва њи ма обез бе ђе ним њи ховим без у слов ним га ран ци ја ма пла ти вим на пр ви по зив; 5) по тра жи ва њи ма од ба на ка чи ји кре дит ни реј тинг од го ва ра ни воу кре дит ног ква ли те та 1 у скла ду са овом од лу ком, као и потра жи ва њи ма од ба на ка са се ди штем у Ре пу бли ци Ср би ји или држа ва ма чла ни ца ма Европ ске уни је са уго во ре ним ро ком до спе ћа до 100 да на, чи ји кре дит ни реј тинг од го ва ра ни воу кре дит ног квали те та 2, а под усло вом да уку пан из нос тих по тра жи ва ња не прела зи 15% но ми нал не вред но сти из да тих по кри ве них об ве зни ца; 6) по тра жи ва њи ма обез бе ђе ним хи по те ком на стам бе ним непо крет но сти ма ко ја ис пу ња ва ју усло ве из тач ке 52. ове од лу ке у из но су глав ни це ума ње ном за сва по тра жи ва ња с ви шим пра вом пр вен ства над хи по те ко ва ном не по крет но шћу или у из но су 75% вред но сти не по крет но сти на ко јој је ус по ста вље на хи по те ка, за висно од то га ко ја је вред ност ма ња. Ако збир по тра жи ва ња од ли ца из ста ва 2. од ред бе под 3) и 4) ове тач ке не пре ла зи 20% но ми нал не вред но сти из да тих по кри вених об ве зни ца из да ва о ца по кри ве не об ве зни це мо гу би ти обезбе ђе не (по кри ве не) и по тра жи ва њи ма од тих ли ца, од но сно по тражи ва њи ма ко ја су обез бе ђе на њи хо вим без у слов ним га ран ци ја ма пла ти вим на пр ви по зив ако кре дит ни реј тинг тих ли ца од го ва ра ни воу кре дит ног ква ли те та 2. л) Из ло же но сти по осно ву ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве 59. Бан ка из ло же но сти ма по осно ву ула га ња у отво ре не инве сти ци о не фон до ве за ко је по сто ји кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 7), пре ма рас по ре ду кре дит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 7. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 20% 50% 100% 100% 150% 150% 60. Бан ка мо же из ло же но сти ма по осно ву ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве до де ли ти пон дер кре дит ног ри зи ка утврђен на на чин про пи сан ст. од 2. до 4. ове тач ке ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да овим фон дом упра вља при вред но дру штво над чи јим по сло ва њем над зор вр ши: над ле жно ре гу ла тор но те ло у Ре пу бли ци Ср би ји, од но сно др жа ви чла ни ци Европ ске уни је, или над ле жно ре гу ла тор но те ло у др жа ви ко ја ни је чла ни ца Европ ске уни је ако се тај над зор спро во ди у скла ду с про пи си ма

11 Европ ске уни је и ако На род на бан ка Ср би је има од го ва ра ју ћу сарад њу с тим те лом; 2) да ин ве сти ци о на по ли ти ка и про спект овог фон да, од носно њи ма од го ва ра ју ћи акт оба ве зно са др же: об ли ке имо ви не у ко је тај фонд мо же ула га ти сред ства, по је ди нач не ли ми те ула га ња тог фон да и на чин из ра чу на вања тих ли ми та ако овај фонд при ме њу је ли ми те за сво ја ула га ња; 3) да овај фонд нај ма ње јед ном го ди шње об ја вљу је из ве штај о свом по сло ва њу ко ји омо гу ћа ва про це ну имо ви не и оба ве за, при хо да и ак тив но сти тог фон да у то ку из ве штај ног пе ри о да. Ако је бан ка упо зна та са струк ту ром из ло же но сти по осно ву ула га ња отво ре ног ин ве сти ци о ног фон да укуп ној из ло же но сти пре ма том фон ду до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји је јед нак пон де ри са ном про се ку пон де ра кре дит ног ри зи ка ко ји од го ва ра ју по је ди нач ним из ло же но сти ма по осно ву тог ула га ња до де ље них у скла ду са овим под о дељ ком. Ако бан ка ни је упо зна та са струк ту ром из ло же но сти по основу ула га ња отво ре ног ин ве сти ци о ног фонд укуп ној из ло же но сти пре ма том фон ду до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји је јед нак пон де ри са ном про се ку пон де ра кре дит ног ри зи ка ко ји од го ва рају прет по ста вље ним из ло же но сти ма по осно ву тог ула га ња до деље них у скла ду са овом од лу ком. Прет по ста вље не из ло же но сти од ре ђу ју се на сле де ћи на чин: нај пре се укљу чу ју из ло же но сти на ко је се, у скла ду са од ред ба ма ове од лу ке, при ме њу је нај ве ћи пон дер кре дит ног ри зи ка, и то под прет по став ком ис ко ри шће ности це ло куп ног ли ми та за ула га ње овог фон да у те из ло же но сти од ре ђе ног ин ве сти ци о ном по ли ти ком, од но сно за ко ном ко јим се уре ђу је по сло ва ње ин ве сти ци о них фон до ва, а на кон то га из ло жено сти на ко је се при ме њу ју ни жи пон де ри кре дит ног ри зи ка пре ма њи хо вом опа да ју ћем ре до сле ду и под прет по став ком ис ко ри шћено сти це ло куп ног ли ми та за ула га ње отво ре ног ин ве сти ци о ног фон да у те из ло же но сти. Бан ка мо же ко ри сти ти пон де ре кре дит ног ри зи ка за ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве ко је је из ра чу на ло тре ће ли це на на чин утвр ђен у ст. 2. и 3. ове тач ке под усло вом да је у ра зумној ме ри обез бе ди ла ис прав ност ра чу на ња тих пон де ра. 61. Из ло же но сти ма у об ли ку ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о- не фон до ве за ко је ни су ис пу ње ни усло ви про пи са ни тач. 59. и 60. ове од лу ке бан ка до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%. Из у зет но од од ре да ба тач. 59. и 60. ове од лу ке ула га њи ма у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве ко ја су, у скла ду с тач ком 57. те одлу ке, рас по ре ђе на у кла су ви со ко ри зич них из ло же но сти бан ка до дељу је пон дер кре дит ног ри зи ка про пи сан за ту кла су из ло же но сти. љ) Оста ле из ло же но сти 62. Бан ка го то ви ни и го то вин ским екви ва лен ти ма ко ји се нала зе у ње ном тре зо ру, од но сно бла гај на ма до де љу је пон дер кредит ног ри зи ка 0%, а го то ви ни и го то вин ским екви ва лен ти ма у про це су ре а ли за ци је пон дер кре дит ног ри зи ка 20%. Бан ка зла ту у сво јим тре зо ри ма или зла ту ко је је де по но ва но код дру гог ли ца, као обез бе ђе ње за оба ве зе бан ке до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%. 63. Бан ка је ду жна да све из ло же но сти за ко је овом од лу ком ни је про пи сан на чин до де љи ва ња пон де ра кре дит ног ри зи ка распо ре ди у кла су оста лих из ло же но сти и до де ли им пон дер кре дитног ри зи ка 100%. 3. Из бор аген ци је за реј тинг и ко ри шће ње кре дит них реј тин га за до де љи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка 64. Бан ка је ду жна да сво јим уну тра шњим ак ти ма уре ди избор аген ци је за реј тинг и ко ри шће ње кре дит них реј тин га за до дељи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка, у скла ду са овим одељ ком. Бан ка је ду жна да од ре ди кла се из ло же но сти за ко је ће ко ристи ти кре дит не реј тин ге иза бра не аген ци је за реј тинг и да их до следно и не пре кид но ко ри сти у ду жем пе ри о ду за све по зи ци је би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки рас по ре ђе не у те кла се из ло же но сти. а) Из бор аген ци је за реј тинг 65. Бан ка мо же иза бра ти јед ну или ви ше аген ци ја за реј тинг у скла ду с под о дељ ком 5. овог одељ ка, чи је ће кре дит не реј тин ге кори сти ти ра ди до де љи ва ња пон де ра кре дит ног ри зи ка про пи са них у под о дељ ку 2. тог одељ ка. Бан ка не мо же иза бра ти аген ци ју за реј тинг ко ја је ње но подре ђе но дру штво или ма тич но дру штво, или у њој има ди рект но или ин ди рект но уче шће у гла сач ким пра ви ма или ка пи та лу ве ће од 10%, или укуп на ди рект на или ин ди рект на уче шћа свих ба на ка пре ла зе 50% гла сач ких пра ва или ка пи та ла те аген ци је за реј тинг. б) Ко ри шће ње кре дит них реј тин га за до де љи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка 66. Бан ка је ду жна да ко ри сти ажу ри ра не кре дит не реј тин ге иза бра не аген ци је за реј тинг ко је је та аген ци ја об ја ви ла. Бан ка је ду жна да ко ри сти зах те ва не кре дит не реј тин ге изабра не аген ци је за реј тинг, при че му се под зах те ва ним кре дит ним реј тин гом под ра зу ме ва кре дит ни реј тинг ко ји је аген ци ја за рејтинг до де ли ла на осно ву соп стве не про це не, а на из ри чит зах тев кли јен та. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, бан ка мо же ко ри сти ти и незах те ва не кре дит не реј тин ге иза бра не аген ци је за реј тинг ако је На род на бан ка Ср би је да ла са гла сност за њи хо ву при ме ну у складу с под о дељ ком 5. овог одељ ка. Бан ка је ду жна да ко ри сти кре дит не реј тин ге иза бра них агенци ја за реј тинг ко ји се од но се на укуп ну из ло же ност, укљу чу ју ћи и глав ни цу и при па да ју ће ка ма те. 67. Ако за од ре ђе ну из ло же ност по сто ји са мо је дан кре дит ни реј тинг ко ји је до де ли ла иза бра на аген ци ја за реј тинг, бан ка је дужна да за утвр ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка ко ри сти тај реј тинг. Ако за од ре ђе ну из ло же ност по сто је два кре дит на реј тин га ко је су до де ли ле иза бра не аген ци је за реј тинг и ко ји се, пре ма распо ре ду кре дит них реј тин га у ни вое кре дит ног ква ли те та, од но се на раз ли чи те пон де ре кре дит ног ри зи ка бан ка је ду жна да ко ристи онај ко ме од го ва ра ви ши пон дер кре дит ног ри зи ка. Ако за од ре ђе ну из ло же ност по сто ји три или ви ше кре дит них реј тин га ко је су до де ли ле иза бра не аген ци је за реј тинг и ко ји се, пре ма рас по ре ду кре дит них реј тин га у ни вое кре дит ног ква ли те та, од но се на раз ли чи те пон де ре кре дит ног ри зи ка бан ка је ду жна да ко ри сти ви ши од два нај ни жа пон де ра кре дит ног ри зи ка. 68. Бан ка је ду жна да ко ри сти ду го роч не кре дит не реј тин ге ду жни ка за од ре ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка и да тај пон дер до де љу је свим из ло же но сти ма пре ма том ду жни ку ко је ни су субор ди ни ра не. Из ло же но сти ма ко је су суб ор ди ни ра не бан ка до де љује ви ши од сле де ћа два пон де ра: пон дер кре дит ног ри зи ка од ређен на осно ву ду го роч ног кре дит ног реј тин га ду жни ка или пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји се од но си на из ло же но сти за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да из ло же ности ма за ко је по сто ји кре дит ни реј тинг фи нан сиј ског ин стру мен та до де ли пон дер кре дит ног ри зи ка од ре ђен на осно ву тог реј тин га. Бан ка мо же из ло же но сти ма за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг да до де ли пон дер кре дит ног ри зи ка на осно ву кре дит ног реј тин га фи нан сиј ског ин стру мен та ду жни ка ко ји је ни жи од пон де ра кре дитног ри зи ка за из ло же но сти за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг са мо ако из ло же но сти за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг има ју нај ма ње исто пра во пр вен ства на пла те у слу ча ју сте ча ја тог ду жни ка у од но су на из ло же ност на осно ву тог фи нан сиј ског ин стру мен та. На чин до де љи ва ња пон де ра кре дит ног ри зи ка про пи сан ставом 3. ове тач ке бан ка не мо же ко ри сти ти ако по сто ји рас по ло жив кре дит ни реј тинг тог ду жни ка или кре дит ни реј тинг би ло ког другог фи нан сиј ског ин стру мен та овог ду жни ка ко ме од го ва ра пон дер кре дит ног ри зи ка јед нак пон де ру кре дит ног ри зи ка за из ло же ности за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг или ви ши од тог пон де ра, у ком слу ча ју је ду жна да овај пон дер до де ли свим из ло же но сти ма пре ма том ду жни ку за ко је не по сто ји кре дит ни реј тинг фи нан сијског ин стру мен та. Од ред бе ст. од 2. до 4. ове тач ке не при ме њу ју се на из ло жено сти по осно ву по кри ве них об ве зни ца из тач ке 58. ове од лу ке. 69. Бан ка не мо же ко ри сти ти кре дит ни реј тинг ду жни ка ко ји при па да гру пи по ве за них ли ца за до де љи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка из ло же но сти ма пре ма дру гим ли ци ма из те гру пе. в) Ко ри шће ње крат ко роч них кре дит них реј тин га 70. Бан ка мо же ко ри сти ти крат ко роч ни кре дит ни реј тинг са мо за од ре ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка крат ко роч них изло же но сти на ко је се тај реј тинг од но си и ако су те из ло же но сти

12 рас по ре ђе не у кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма или пре ма привред ним дру штви ма. Бан ка из ло же но сти ма пре ма бан ка ма или при вред ним друштви ма за ко је по сто ји крат ко роч ни кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка на ве ден у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 8), пре ма рас по ре ду кре дит них реј тин га у од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та: Та бе ла 8. Ни во кре дит ног ква ли те та Пон дер кре дит ног ри зи ка 20% 50% 100% 150% 150% 150% Ако крат ко роч ном кре дит ном реј тин гу фи нан сиј ског ин струмен та од го ва ра пон дер кре дит ног ри зи ка 150%, бан ка је ду жна да тај пон дер до де ли и свим оста лим из ло же но сти ма пре ма истом дужни ку за ко је не по сто ји рас по ло жив кре дит ни реј тинг, укљу чу јући и ду го роч не из ло же но сти. Ако крат ко роч ном кре дит ном реј тин гу фи нан сиј ског ин струмен та од го ва ра пон дер кре дит ног ри зи ка 50%, бан ка је ду жна да свим крат ко роч ним из ло же но сти ма пре ма истом ду жни ку за ко је не по сто ји рас по ло жив кре дит ни реј тинг до де ли пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји ни је ни жи од 100%. г) Ко ри шће ње кре дит ног реј тин га у до ма ћој ва лу ти и у стра ним ва лу та ма 71. Бан ка мо же ко ри сти ти кре дит ни реј тинг ко ји се од но си на из ло же ност ко ја је из ра же на у до ма ћој ва лу ти ду жни ка за од ређи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка са мо за ту из ло же ност, од но сно не мо же га ко ри сти ти за од ре ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка за дру ге из ло же но сти пре ма истом ду жни ку ко је су из ра же не у страној ва лу ти. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка мо же ко ри сти ти кре дитни реј тинг ко ји се од но си на из ло же ност ко ја је из ра же на у до маћој ва лу ти ду жни ка и за од ре ђи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка изло же но сти из ра же не у стра ној ва лу ти, у скла ду са овом од лу ком, ако је та из ло же ност на ста ла по осно ву уче шћа бан ке у кре ди ти ма ко је одо бра ва ме ђу на род на раз вој на бан ка ко јој се, у скла ду с том од лу ком, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%. 4. Тех ни ке убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка а) Оквир за при ме ну тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка 72. Бан ка мо же вр ши ти при ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ефек те тех ни ка убла жа ва ња тог ри зи ка ако, ра ди сма ње ња овог ри зи ка, ко ри сти по доб не ин стру мен те кре дит не за шти те и ако су ис пу ње ни усло ви за при зна ва ње кре дит не за штите, у скла ду са од ред ба ма овог под о дељ ка. Из нос ак ти ве пон де риса не кре дит ним ри зи ком об ра чу нат на кон при ла го ђа ва ња за ефек те тех ни ка убла жа ва ња тог ри зи ка не мо же би ти ве ћи од из но са ак тиве пон де ри са не овим ри зи ком об ра чу на те пре тог при ла го ђа ва ња. Бан ка не мо же вр ши ти при ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ефек те тех ни ка убла жа ва ња тог ри зи ка ако је: од ре ђе ни ин стру мент кре дит не за шти те већ узе ла у об зир при из ра чу на ва њу из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком, ини ци јал но уго во ре ни пе ри од ва же ња ин стру мен та кре дит не за шти те кра ћи од јед не го ди не а по сто ји роч на не ус кла ђе ност, или је пре о ста ли пе ри од ва же ња ин стру мен та кре дит не за шти те кра ћи од три ме се ца а по сто ји роч на не ус кла ђе ност. 73. Бан ка мо же ко ри сти ти ви ше од јед ног ин стру мен та кре дитне за шти те за сма ње ње кре дит ног ри зи ка по осно ву јед не из ло же ности, у ком слу ча ју је ду жна да да ту из ло же ност по де ли на та кав начин да сва ки њен део бу де по кри вен јед ним ин стру мен том кре дит не за шти те и да за сва ки од тих де ло ва по себ но об ра чу на ва из нос ак тиве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком у скла ду са овом од лу ком. б) По доб ни ин стру мен ти кре дит не за шти те 74. Бан ка мо же, ра ди при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком за ефек те тех ни ка убла жа ва ња тог ри зи ка, ко ристи ти сле де ће ин стру мен те кре дит не за шти те: 1) ин стру мен те ма те ри јал не кре дит не за шти те, и то: сред ства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не, би лан сно не ти ра ње, стан дар ди зо ва не спо ра зу ме о не ти ра њу, оста ле ин стру мен те ма те ри јал не кре дит не за шти те; 2) ин стру мен те не ма те ри јал не кре дит не за шти те, и то: га ран ци је, дру ге об ли ке јем ства и кон тра га ран ци је (укључу ју ћи и дру ге слич не ин стру мен те не ма те ри јал не кре дит не зашти те), кре дит не де ри ва те. По доб ним ин стру мен ти ма кре дит не за шти те, по ред ин струме на та из ста ва 1. ове тач ке, сма тра ју се и го то ви на, хар ти је од вред но сти и ро ба ку пље на, узе та у за јам или при мље на по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја и тран сак ци ја да ва ња или узи мања у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе. Сред ства обе з бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не 75. По доб ним сред стви ма обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не сма тра ју се: 1) го то ви на и го то вин ски екви ва лен ти де по но ва ни код бан ке; 2) ду жнич ке хар ти је од вред но сти др жа ва или цен трал них бана ка с рас по ло жи вим кре дит ним реј тин гом иза бра не аген ци је за рејтинг или аген ци је за кре ди ти ра ње из во за ко ме од го ва ра ни во кре дитног ква ли те та 4 или бо љи у скла ду с тач. од 34. до 36. ове од лу ке; 3) ду жнич ке хар ти је од вред но сти ба на ка с рас по ло жи вим кре дит ним реј тин гом иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3 или бо љи у скла ду с тач. од 44. до 47. ове од лу ке; 4) ду жнич ке хар ти је од вред но сти при вред них дру шта ва с рас по ло жи вим кре дит ним реј тин гом иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3 или бо љи у скла ду с тач ком 48. ове од лу ке; 5) ду жнич ке хар ти је од вред но сти с рас по ло жи вим крат короч ним кре дит ним реј тин гом иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3 или бо љи у скла ду с тач ком 70. ове од лу ке; 6) ак ци је или кон вер ти бил не об ве зни це ко је су укљу че не у глав ни бер зан ски ин декс; 7) зла то. Ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти др жа ва или цен трал них ба на ка у сми слу ста ва 1. од ред ба под 2) ове тач ке сма тра ју се и: ду жнич ке хар ти је од вред но сти те ри то ри јал них ауто но ми ја и је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве за ко је се пон дер кре дит ног ри зика, у скла ду с тач ком 38. ове од лу ке, до де љу је на на чин про пи сан за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма; ду жнич ке хар ти је од вред но сти јав них ад ми ни стра тив них те ла за ко је се пон дер кре дит ног ри зи ка, у скла ду с тач. од 39. до 41. ове од лу ке, до де љу је на на чин про пи сан за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма; ду жнич ке хар ти је од вред но сти ме ђу на род них раз вој них ба на ка из тач ке 42. став 1. ове од лу ке; ду жнич ке хар ти је од вред но сти ме ђу на род них ор га ни за ци ја из тач ке 43. ове од лу ке. Ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти ба на ка у сми слу ста ва 1. од ред ба под 3) ове тач ке сма тра ју се: ду жнич ке хар ти је од вред но сти ли ца ко је бан ка, у скла ду с тач ком 44. ове од лу ке, рас по ре ђу је у кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма; ду жнич ке хар ти је од вред но сти те ри то ри јал них ауто но ми ја и је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве за ко је се пон дер кре дит ног ри зика, у скла ду с тач ком 38. ове од лу ке, до де љу је на на чин про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма; ду жнич ке хар ти је од вред но сти јав них ад ми ни стра тив них тела за ко је се пон дер кре дит ног ри зи ка, у скла ду с тач ком 40. ове одлу ке, до де љу је на на чин про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма; ду жнич ке хар ти је од вред но сти ме ђу на род них раз вој них ба на ка ко је ни су на ве де не у тач ки 42. став 1. ове од лу ке. 76. По доб ним сред стви ма обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не сма тра ју се и ду жнич ке хар ти је од вред но сти ба на ка у сми слу тач ке 75. ове од лу ке ко је не ма ју рас по ло жив кре дит ни рејтинг иза бра не аген ци је за реј тинг, ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да се те хар ти је ко ти ра ју на при зна тој бер зи; 2) да те хар ти је ни су суб ор ди ни ра не у од но су на оста ле обаве зе у слу ча ју сте ча ја њи хо вог из да ва о ца; 3) да је свим оста лим ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти истог из да ва о ца ко је има ју исто пра во пр вен ства на пла те у слу ча ју

13 сте ча ја до де љен кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг коме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3 или бо љи у скла ду с тач. од 44. до 47. и тач ком 70. ове од лу ке; 4) да бан ка не рас по ла же по да ци ма ко ји ука зу ју на ма ње пово љан кре дит ни реј тинг тих хар ти ја од кре дит ног реј тин га из одред бе под 3) ове тач ке; 5) да бан ка мо же до ка за ти да су те хар ти је ла ко утр жи ве. 77. По ред по доб них сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нансиј ске имо ви не про пи са них тач. 75. и 76. ове од лу ке по доб ним се сма тра ју и ин ве сти ци о не је ди ни це отво ре них ин ве сти ци о них фон до ва ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да се вред ност ин ве сти ци о не је ди ни це об ја вљу је днев но; 2) да овај фонд ула же са мо у фи нан сиј ске ин стру мен те ко ји се, у скла ду са овим тач ка ма, сма тра ју по доб ним сред стви ма обезбе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не. У слу ча ју да отво ре ни ин ве сти ци о ни фонд из ста ва 1. од редба под 2) ове тач ке ула же и у фи нан сиј ске ин стру ме на те ко ји се не сма тра ју по доб ним сред стви ма обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не у скла ду с тач. 75. и 76. ове од лу ке бан ка мо же призна ти ула га ња у ње го ве ин ве сти ци о не је ди ни це у вред но сти инстру ме на та ко ји се при зна ју као фи нан сиј ско сред ство обез бе ђе ња под прет по став ком да је ин ве сти ци о ни фонд ис ко ри стио мо гућност ула га ња у ин стру мен те ко ји се не сма тра ју по доб ним средстви ма обез бе ђе ња до нај ви шег до зво ље ног из но са. У слу ча ју да ин стру мен ти ко ји ни су по доб на фи нан сиј ска сред ства обез бе ђе ња има ју, због оба ве за и по тен ци јал них оба ве за ко је про из ла зе из власни штва, не га тив ну вред ност бан ка је ду жна да из ра чу на укупну вред ност имо ви не ко ја ни је по доб на и да је, ако је та вред ност не га тив на, оду зме од вред но сти имо ви не ко ја је по доб но сред ство обез бе ђе ња. 78. Ако су ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти из тач ке 75. став 1. од ред бе од 2) до 5) ове од лу ке до де ље на два или ви ше кредит них реј тин га иза бра них аген ци ја за реј тинг, бан ка при ме њу је од ред бе тач ке 67. те од лу ке. 79. За бан ку ко ја ефек те тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зика из ра чу на ва при ме ном сло же ног ме то да про пи са ног тач. од 103. до 110. ове од лу ке, по ред сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нансиј ске имо ви не про пи са них тач. од 75. до 77. те од лу ке, по доб ним се сма тра ју: 1) ак ци је или кон вер ти бил не об ве зни це ко ји ма се тр гу је на при зна тим бер за ма а ни су укљу че не у глав ни бер зан ски ин декс; 2) ин ве сти ци о не је ди ни це отво ре них ин ве сти ци о них фон дова ако ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: да се вред ност ових је ди ни ца об ја вљу је днев но, да отво ре ни ин ве сти ци о ни фонд ула же са мо у фи нан сиј ске ин стру мен те ко ји се, у скла ду с тач. 75. и 76. ове од лу ке и од редбом под 1) овог ста ва, сма тра ју по доб ним сред стви ма обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не. Ако ни је ис пу њен услов из ста ва 1. од ред ба под 2), али не ја дру га, ове тач ке, бан ка мо же при зна ти ула га ња у ин ве сти ци о не једи ни це отво ре ног ин ве сти ци о ног фон да у вред но сти утвр ђе ној на на чин из тач ке 77. став 2. ове од лу ке. Би лан сно не ти ра ње 80. По доб ним би лан сним не ти ра њем сма тра се спо ра зум о не ти ра њу ме ђу соб них нов ча них по тра жи ва ња и оба ве за бан ке по осно ву кре ди та и де по зи та с дру гом уго вор ном стра ном. Ст ан дар ди зо ва ни спо ра зу ми о не ти ра њу 81. По доб ним стан дар ди зо ва ним спо ра зу мом о не ти ра њу сма тра се би ла те рал ни спо ра зум чи ји су пред мет ре по или re ver se ре по тран сак ци је, тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе и/или дру ге тран сак ци је с пра вом до дат ног обез бе ђе ња ако сред ства обез бе ђе ња, од но сно хар ти је од вред ности или ро ба по тим тран сак ци ја ма ис пу ња ва ју усло ве про пи са не тач. од 75. до 79. ове од лу ке. Спо ра зум из ста ва 1. ове тач ке, као по до бан ин стру мент ма тери јал не кре дит не за шти те, мо же ко ри сти ти са мо бан ка ко ја ефек те тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка из ра чу на ва при ме ном сложе ног ме то да про пи са ног тач. од 103. до 110. те од лу ке. Ост а ли ин ст ру мен ти ма те ри јал не кре дит не за шти те 82. По доб ним оста лим ин стру мен ти ма ма те ри јал не кре дит не за шти те сма тра ју се: 1) го то ви на и го то вин ски екви ва лен ти де по но ва ни код бан ке ко ја ни је јед на од уго вор них стра на а за ло же ни су у ко рист бан ке ко ја је јед на од уго вор них стра на; 2) по ли се жи вот ног оси гу ра ња вин ку ли ра не у ко рист бан ке; 3) фи нан сиј ски ин стру мен ти ко је је из да ла бан ка ко ја ни је јед на од уго вор них стра на а ко је ће та бан ка от ку пи ти на зах тев њи хо вог вла сни ка. Га ран ци је, дру ги об ли ци јем ства и кон т ра га ран ци је 83. Га ран ци је, дру ги об ли ци јем ства и кон тра га ран ци је сматра ју се по доб ним ин стру мен ти ма не ма те ри јал не кре дит не за штите ако су пру жа о ци кре дит не за шти те: 1) др жа ве и цен трал не бан ке; 2) те ри то ри јал не ауто но ми је и је ди ни це ло кал не са мо у пра ве; 3) ме ђу на род не раз вој не бан ке; 4) ме ђу на род не ор га ни за ци је из тач ке 43. ове од лу ке; 5) јав на ад ми ни стра тив на те ла за ко ја се пон дер кре дит ног ри зи ка, у скла ду с тач. од 39. до 41. ове од лу ке, до де љу је на на чин ко ји је про пи сан за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма или за из ло же но сти пре ма бан ка ма; 6) бан ке; 7) при вред на дру штва, укљу чу ју ћи и ма тич но дру штво и подре ђе на дру штва бан ке, с рас по ло жи вим кре дит ним реј тин гом изабра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 2 или бо љи, у скла ду с тач ком 48. ове од лу ке. Кре дит ни де ри ва ти 84. По доб ним кре дит ним де ри ва ти ма сма тра ју се CDS де риват и TRS де ри ват. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, TRS де ри ват не сма тра се подоб ним кре дит ним де ри ва том кад бан ка не то пла ћа ња при мље на по осно ву овог де ри ва та еви ден ти ра као при ход а ума ње ња вредно сти од но сне имо ви не не еви ден ти ра као рас ход (би ло сма ње њем фер вред но сти би ло уве ћа њем ре зер ви са ња). Ако бан ка ин тер ну за шти ту спро во ди ко ри шће њем кре дит ног де ри ва та, тј. сма њу је из ло же ност кре дит ном ри зи ку из бан кар ске књи ге ко ри шће њем кре дит них де ри ва та из књи ге тр го ва ња тај кредит ни де ри ват сма тра се по доб ним са мо ако је кре дит ни ри зик ко ји је ти ме унет у књи гу тр го ва ња пре нет на тре ће ли це/тре ћа ли ца. в) Усло ви за при зна ва ње кре дит не за шти те Оп шти усло ви 85. Бан ка је ду жна да сво јим уну тра шњим ак ти ма утвр ди техни ке убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка ко је ко ри сти и на чи не при бавља ња ин стру ме на та кре дит не за шти те, као и да обез бе ди мо гућност ре а ли за ци је тих ин стру ме на та у скла ду с ме ро дав ним пра вом. Бан ка је ду жна да у си стем упра вља ња ри зи ци ма на од го вара ју ћи на чин укљу чи и све ри зи ке у ве зи с ко ри шће њем ин стру мена та кре дит не за шти те. Бан ка је ду жна да на од го ва ра ју ћи на чин до ку мен ту је ис пуње ност усло ва про пи са них за при зна ва ње ин стру ме на та кре дит не за шти те. Бан ка је оба ве зна да кон ти ну и ра но про це њу је кре дит ни ризик ко ји про из ла зи из из ло же но сти бан ке, без об зи ра на то да ли ко ри сти тех ни ке за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка. Из у зет но од ста ва 4. ове тач ке, у слу ча ју ре по и re ver se ре по тран сак ци ја и тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе, бан ка мо же да про це њу је кре дит ни ри зик који про из ла зи из не то из ло же но сти ако при ме њу је тех ни ке за ублажа ва ње кре дит ног ри зи ка. 86. Да би би ли при зна ти за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка, ин стру мен ти ма те ри јал не кре дит не за шти те тре ба да ис пу ња ва ју сле де ће оп ште усло ве: 1) да су до вољ но ли квид ни, од но сно ла ко утр жи ви; 2) да се њи хо ва вред ност зна чај но не ме ња то ком вре ме на да би обез бе ди ли из ве сност кре дит не за шти те;

14 3) да уго вор ни од нос по осно ву ког су ти ин стру мен ти при бавље ни да је бан ци пра во да бла го вре ме но унов чи или пре не се, присво ји или за др жи имо ви ну ко јом се обез бе ђу је кре дит на за шти та у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за ду жни ка бан ке, од но сно ње го вог стеча ја, ли кви да ци је или на стан ка дру гог уго во ре ног кре дит ног до гађа ја ко ји се од но си на тог ду жни ка; 4) да сте пен ко ре ла ци је из ме ђу вред но сти тих ин стру ме на та и кре дит не спо соб но сти ду жни ка ни је ви сок. 87. Да би би ли при зна ти за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка, ин стру мен ти не ма те ри јал не кре дит не за шти те тре ба да ис пу ња вају сле де ће оп ште усло ве: 1) да је кре дит на за шти та ди рект на; 2) да је ни во, од но сно из нос кре дит не за шти те ја сно утвр ђен и да се не мо же оспо ри ти; 3) да уго вор по осно ву ког су при ба вље ни ин стру мен ти кредит не за шти те не са др жи од ред бе ко је: пру жа о цу кре дит не за шти те омо гу ћа ва ју да јед но стра но отка же овај уго вор, уве ћа ва ју тро шак кре дит не за шти те као ре зул тат по гор шања кре дит ног ква ли те та од но сне из ло же но сти, ути чу на оба ве зу пру жа о ца кре дит не за шти те да бла го време но из вр ши пла ћа ње у слу ча ју да ду жник бан ке по од но сној изло же но сти не из вр ши би ло ко ју до спе лу оба ве зу пла ћа ња, или пру жа о цу кре дит не за шти те омо гу ћа ва ју да скра ти рок на ко ји је уго во ре на та за шти та; 4) да се мо гу ре а ли зо ва ти у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 5) да бан ка упра вља ри зи ком кон цен тра ци је ко ји мо же на стати услед ко ри шће ња ових ин стру ме на та и да је до ку мен то ва ла начин на ко ји је стра те ги ја ко ри шће ња тих ин стру ме на та укљу че на у све о бу хват ни си стем упра вља ња ри зи ци ма. Усло ви за при зна ва ње сред ста ва обе з бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не 88. Сред ства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не призна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако, по ред усло ва из тачке 86. ове од лу ке, ис пу ња ва ју и сле де ће усло ве: 1) усло ви ко ји се од но се на по ве за ност: да не по сто ји ви со ка по зи тив на ко ре ла ци ја из ме ђу вред ности сред ства обез бе ђе ња и кре дит не спо соб но сти ду жни ка, да хар ти је од вред но сти ни је из дао ду жник или ли це по веза но с ду жни ком, из у зев у слу ча ју по кри ве них об ве зни ца ко је испу ња ва ју усло ве из тач ке 58. ове од лу ке а пред ста вља ју сред ство обез бе ђе ња за ре по и re ver se ре по тран сак ци је; 2) усло ви ко ји се од но се на прав ну си гур ност: да бан ка пред у зи ма по треб не ак тив но сти у скла ду са уго вором и за ко ном ра ди ре а ли за ци је сред ства обез бе ђе ња, да бан ка ре дов но про ве ра ва мо гућ ност ре а ли за ци је средства обез бе ђе ња; 3) опе ра тив ни усло ви: да је при ба вље на од го ва ра ју ћа до ку мен та ци ја за сред ства обез бе ђе ња, да је бан ка утвр ди ла ја сне и све о бу хват не про це ду ре за благо вре ме ну ре а ли за ци ју сред ста ва обез бе ђе ња, да је бан ка утвр ди ла ја сне и све о бу хват не про це ду ре за упра вља ње ри зи ци ма у ве зи с при ба вље ним сред стви ма обез беђе ња (укљу чу ју ћи и ри зик не мо гућ но сти ре а ли зо ва ња ових средста ва, ри зик не а де кват ног вред но ва ња, ри зик пре стан ка кре дит не за шти те пре уго во ре ног ро ка и ри зик кон цен тра ци је), као и ме ђусоб ни ути цај тих ри зи ка на ри зич ни про фил бан ке, да је бан ка утвр ди ла вр сте и из но се сред ста ва обез бе ђе ња ко је при хва та, да бан ка утвр ђу је тр жи шну вред ност сред ста ва обез бе ђе ња нај ма ње јед ном у шест ме се ци, али и че шће ако је до шло до знатног сма ње ња ове вред но сти, да је бан ка за сред ства обез бе ђе ња ко ја су код тре ћег ли ца при ба ви ла од го ва ра ју ћи до каз да то ли це ова сред ства у сво јим послов ним књи га ма во ди одво је но од оста ле имо ви не. Ако бан ка ефек те тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка изра чу на ва при ме ном јед но став ног ме то да про пи са ног тач. од 99. до 102. ове од лу ке сред ства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не, по ред усло ва из ста ва 1. ове тач ке, мо ра ју ис пу ња ва ти и услов да уго во ре ни пе ри од обез бе ђе ња бу де нај ма ње јед нак пре о- ста лој роч но сти од но сне из ло же но сти. Усло ви за при зна ва ње би лан сног не ти ра ња 89. Би лан сно не ти ра ње при зна је се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су, по ред усло ва из тач ке 86. ове од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: 1) да је мо гу ћа ре а ли за ци ја спо ра зу ма о не ти ра њу ме ђу соб них нов ча них по тра жи ва ња и оба ве за (укљу чу ју ћи и слу чај сте ча ја или ли кви да ци је дру ге уго вор не стра не) у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 2) да бан ка мо же у сва ком тре нут ку утвр ди ти по тра жи ва ња и оба ве зе ко ји су пред мет спо ра зу ма из од ред бе под 1) ове тач ке; 3) да бан ка пра ти и кон тро ли ше ри зи ке по ве за не с пре станком кре дит не за шти те пре уго во ре ног ро ка; 4) да бан ка од но сне из ло же но сти пра ти и кон тро ли ше на нето осно ви. Усло ви за при зна ва ње ст ан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу 90. Стан дар ди зо ва ни спо ра зу ми о не ти ра њу при зна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако, по ред усло ва из тач ке 86. ове од лу ке ис пу ња ва ју и сле де ће усло ве: 1) да се мо гу ре а ли зо ва ти (укљу чу ју ћи и слу чај сте ча ја или ликви да ци је дру ге уго вор не стра не) у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 2) да обез бе ђу ју ме ђу соб но не ти ра ње до би та ка и гу би та ка по осно ву из вр ше ња свих тран сак ци ја ко је су пред мет тих спо ра зу ма та ко да, на кон тог из вр ше ња, са мо јед на уго вор на стра на ду гу је дру гој уго вор ној стра ни утвр ђе ни не то из нос; 3) да, у слу ча ју не из ми ре ња оба ве зе јед не уго вор не стра не (укљу чу ју ћи и слу чај сте ча ја и ли кви да ци је те стра не) да ју дру гој уго вор ној стра ни пра во да у нај кра ћем ро ку на пла ти из нос из одред бе под 2) ове тач ке; 4) да су ис пу ње ни усло ви за при зна ва ње сред ста ва обез бе ђења у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не из тач ке 88. ове од лу ке. Усло ви за при зна ва ње о ст а лих ин ст ру ме на т а ма те ри јал не кре дит не за шти те 91. Го то ви на и го то вин ски екви ва лен ти из тач ке 82. од ред ба под 1) ове од лу ке при зна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су, по ред усло ва из тач ке 86. те од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: 1) да се по тра жи ва ње по осно ву ове го то ви не или го то вин ских екви ва ле на та мо же ре а ли зо ва ти у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 2) да бан ка код ко је су сред ства де по но ва на, на осно ву од гова ра ју ће до ку мен та ци је, мо же та сред ства пре но си ти са мо бан ци ко ја је ко ри сник кре дит не за шти те, или дру гим ли ци ма уз претход ну са гла сност те бан ке. 92. По ли се жи вот ног оси гу ра ња из тач ке 82. од ред ба под 2) ове од лу ке при зна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су, поред усло ва из тач ке 86. те од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: 1) да су вин ку ли ра не у ко рист бан ке у скла ду с ме ро дав ним правом, та ко да дру штво за оси гу ра ње ко је их је из да ло не мо же вр ши ти уго во ре не ис пла те ко ри сни ку оси гу ра ња без са гла сно сти те бан ке; 2) да бан ка има пра во да от ка же по ли су оси гу ра ња и да напла ти ње ну от куп ну вред ност у слу ча ју на сту па ња ста ту са не изми ре ња оба ве за ду жни ка; 3) да је бан ка оба ве ште на о свим слу ча је ви ма не из вр ше ња оба ве зе пла ћа ња оси гу ра ни ка по осно ву тих по ли са; 4) да има ју нај ма ње исту роч ност као и од но сна из ло же ност; 5) да је њи хо ву от куп ну вред ност утвр ди ло дру штво за осигу ра ње ко је их је из да ло и да се та вред ност не мо же ума њи ва ти; 6) да је њи хо ва от куп на вред ност на пла ти ва на зах тев у кратком ро ку; 7) да њи хо ва от куп на вред ност не мо же би ти ис пла ће на без са гла сно сти бан ке; 8) да дру штво за оси гу ра ње ко је их је из да ло има се ди ште у Ре пу бли ци Ср би ји или др жа ви чла ни ци Европ ске уни је, од но сно др жа ви ко ја ни је чла ни ца Европ ске уни је ако су ње ни про пи си који ма се уре ђу је по сло ва ње дру шта ва за оси гу ра ње и над зор над тим по сло ва њем ускла ђе ни с про пи си ма Европ ске уни је. 93. Фи нан сиј ски ин стру мен ти из тач ке 82. од ред ба под 3) ове од лу ке при зна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су, по ред усло ва из тач ке 86. те од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: 1) да бан ка ко ја их је из да ла има рас по ло жив кре дит ни рејтинг иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 1, у скла ду с тач. од 44. до 47. ове од лу ке;

15 2) да бан ка мо же до ка за ти да су ти ин стру мен ти до вољ но ликвид ни, од но сно ла ко утр жи ви. Усло ви за при зна ва ње га ран ци ја и дру гих об ли ка јем ства 94. Га ран ци ја, од но сно дру ги об лик јем ства при зна је се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако, по ред оп штих усло ва из тач ке 87. ове од лу ке, ис пу ња ва и сле де ће усло ве: 1) да бан ка има пра во да, у слу ча ју не из ми ре ња оба ве за дужни ка бан ке или на стан ка дру гог уго во ре ног кре дит ног до га ђа ја ко ји се од но си на тог ду жни ка, од из да ва о ца га ран ци је, од но сно јем ца зах те ва бла го вре ме но пла ћа ње свих до спе лих по тра жи вања по осно ву од но сне из ло же но сти ко је ни је усло вље но оба ве зом бан ке да прет ход но зах те ва ис пу ње ње оба ве за од ду жни ка; 2) да је га ран ци ја, од но сно дру ги об лик јем ства ја сно до кумен то ва на оба ве за из да ва о ца га ран ци је, од но сно јем ца; 3) да га ран ци ја, од но сно дру ги об лик јем ства по кри ва све врсте пла ћа ња ко је је ду жник оба ве зан да из вр ши по осно ву од но сне из ло же но сти, а да је, из у зет но, кад од ре ђе не вр сте пла ћа ња ни су по кри ве не га ран ци јом, од но сно јем ством, та кво огра ни че но покри ће ја сно на зна че но. За из ло же но сти по осно ву кре ди та обез бе ђе ног хи по те ком на стам бе ној не по крет но сти га ран ци ја, од но сно дру ги об лик јемства при зна је се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су ис пу ње ни усло ви из ста ва 1. ове тач ке и ако је уго во ре но да бан ка мо же од из да ва о ца га ран ци је, од но сно јем ца зах те ва ти пла ћа ње нај ка сни је у ро ку од 24 ме се ца од да на на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба веза или на стан ка дру гог уго во ре ног до га ђа ја ако не успе да ту из ложе ност на пла ти ре а ли за ци јом хи по те ке. Усло ви за при зна ва ње кон т ра га ран ци ја 95. Ако је из ло же ност бан ке обез бе ђе на га ран ци јом, од но сно дру гим об ли ком јем ства за ко ји по сто ји кон тра га ран ци ја др жа ве, цен трал не бан ке, те ри то ри јал не ауто но ми је, је ди ни це ло кал не само у пра ве или јав ног ад ми ни стра тив ног те ла за ко је се пон дер кредит ног ри зи ка, у скла ду с тач. 39. и 40. ове од лу ке, до де љу је на на чин ко ји је про пи сан за из ло же но сти пре ма др жа ви у ко јој су осно ва не, од но сно по сто ји кон тра га ран ци ја ме ђу на род не раз вој не бан ке из тач ке 42. став 1. и ме ђу на род не ор га ни за ци је из тач ке 43. те од лу ке или кон тра га ран ци ја јав ног ад ми ни стра тив ног те ла за ко је се пон дер кре дит ног ри зи ка, у скла ду с тач ком 40. ове од лу ке, до де љу је на на чин ко ји је про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма та ква из ло же ност мо же се тре ти ра ти као из ло же ност обез бе ђе на га ран ци јом на ве де них су бје ка та ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да кон тра га ран ци ја по кри ва све еле мен те кре дит ног ри зика по осно ву по тра жи ва ња; 2) да га ран ци ја и кон тра га ран ци ја ис пу ња ва ју усло ве про писа не тач. 87. и 94. ове од лу ке, осим што кон тра га ран ци ја не мо ра би ти ди рект на; 3) да је по кри ће по у зда но и да не по сто је исто риј ски по да ци ко ји ука зу ју на то да је по кри ће кон тра га ран ци је ма ње по у зда но од ди рект не га ран ци је тих су бје ка та. Усло ви за при зна ва ње кре дит них де ри ва т а 96. Кре дит ни де ри ва ти при зна ју се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су, по ред оп штих усло ва из тач ке 87. ове од лу ке, ис пуње ни и сле де ћи усло ви: 1) да је уго во ром о кре дит ном де ри ва ту утвр ђе но да кре дит ни до га ђај на ста је у слу ча ју: не из ми ре ња до спе ле нов ча не оба ве зе у скла ду са усло ви ма уго во ре ним за од но сну из ло же ност, да ду жник не из ми ру је до спе ле нов ча не оба ве зе пре ма свим по ве ри о ци ма (нпр. сте чај или дру ги об лик не мо гућ но сти ду жни ка да сво је оба ве зе из ми ру је у ро ко ви ма до спе ћа бло ка да ду жнико вих ра чу на, из ја ва ду жни ка о не мо гућ но сти из ми ре ња оба ве за и сл.), ре струк ту ри ра ња од но сне из ло же но сти у ви ду от пи са или про ду же ња ро ка пла ћа ња глав ни це, ка ма те или на кна да, чи ја је по сле ди ца на ста нак гу бит ка (нпр. ис прав ка вред но сти или дру га слич на про ме на у би лан су успе ха); 2) да бан ка за кре дит не де ри ва те код ко јих је уго во ре но гото вин ско по рав на ње при ме њу је све о бу хва тан про цес вред но вања ра ди про це не гу би та ка, укљу чу ју ћи и ја сно утвр ђен пе ри од за вред но ва ње да те оба ве зе на кон на стан ка кре дит ног до га ђа ја; 3) да, за кре дит не де ри ва те код ко јих је уго во ре но по рав на ње уз пре нос од но сне из ло же но сти на пру жа о ца за шти те, уго вор којим је уре ђе на та из ло же ност не са др жи од ред бу ко јом се нео правда но спре ча ва та кав пре нос; 4) да је ја сно од ре ђе но ко је од го во ран за утвр ђи ва ње на станка кре дит ног до га ђа ја, при че му то ли це не мо же би ти ис кљу чи во пру жа лац кре дит не за шти те, 5) да ко ри сник кре дит не за шти те има пра во да пру жа о ца ове за шти те оба ве сти о на стан ку кре дит ног до га ђа ја. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, ако уго во ром о кре дит ном де ри ва ту ни је пред ви ђе но да кре дит ни до га ђај на ста је у слу ча ју ре струк ту ри ра ња из од ред бе под 1), али не ја тре ћа, тог ста ва кредит ни де ри ват мо же се при зна ти за убла жа ва ње кре дит ног ри зика ако је ње го ва вред ност ума ње на на на чин утвр ђен у тач ки 122. став 2. ове од лу ке. 97. За кре дит не де ри ва те код ко јих је ре фе рент на оба ве за и/ или оба ве за ко ја се ко ри сти за утвр ђи ва ње на стан ка кре дит ног дога ђа ја раз ли чи та од од но сне из ло же но сти по ред оп штих усло ва из тач ке 87. и усло ва из тач ке 96. ове од лу ке, тре ба да бу ду ис пуње ни и сле де ћи усло ви: 1) да су ре фе рент на оба ве за или оба ве за ко ја се ко ри сти за утвр ђи ва ње на стан ка кре дит ног до га ђа ја под ре ђе не или да има ју исти ре до след на ми ре ња као и од но сна из ло же ност; 2) да је исти ду жник по ре фе рент ној оба ве зи или оба ве зи ко ја се ко ри сти за утвр ђи ва ње на стан ка кре дит ног до га ђа ја и по од носној из ло же но сти, при че му су уго во ре не од ред бе о ме ђу соб но зави сном не из ми ре њу оба ве за (cross-de fa ult cla u ses) или о ме ђу собно за ви сном убр за ном до спе ћу (cross-ac ce le ra tion cla u ses). г) На чин при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ефек те тех ни ка убла жа ва ња овог ри зи ка При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком за е фек те ко ри шће ња сред ст а ва обе з бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не 98. Бан ка мо же ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком прила го ђа ва ти за ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не при ме ном јед но став ног или сло же ног ме тода, при че му не мо же исто вре ме но ко ри сти ти оба ме то да. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, за по зи ци је из књи ге тр го ва ња по осно ву ко јих је из ло же на ри зи ку дру ге уго вор не стра не бан ка мо же ко ри сти ти са мо сло же ни ме тод. (1) Јед но став ни ме тод 99. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла гођа ва за ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нансиј ске имо ви не при ме ном јед но став ног ме то да на на чин да обезбе ђе ном де лу од но сне из ло же но сти до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка сред ства обез бе ђе ња уме сто пон де ра од ре ђе ног у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка. Обез бе ђе ним де лом од но сне из ло же но сти из ста ва 1. ове тачке сма тра се вред ност од но сне из ло же но сти утвр ђе на на на чин про пи сан тач. 28. и 29. ове од лу ке до ви си не тр жи шне вред но сти сред ства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не. Вред ност ван би лан сних став ки се, у сми слу ста ва 2. ове тач ке, а из у зет но од тач ке 29. ове од лу ке, утвр ђу је при ме ном фак то ра конвер зи је 100% уме сто фак то ра кон вер зи је про пи са них том тач ком. Пон де ром кре дит ног ри зи ка сред ства обез бе ђе ња из ста ва 1. ове тач ке сма тра се пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји се, у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је из ло же но сти ма по осно ву фи нан сиј ске имо ви не ко ја пред ста вља сред ство обез бе ђе ња, а ко ји не мо же би ти ма њи од 20%, осим у слу ча је ви ма про пи са ним тач. од 100. до 102. ове од лу ке Бан ка пон дер кре дит ног ри зи ка 0% до де љу је обез бе ђеном де лу из ло же но сти по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја и тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти ко је ис пу ња ва ју усло ве за при ме ну фак то ра во ла тил но сти из тач ке 110. ове од лу ке. Ако дру га уго вор на стра на у овим тран сак ци ја ма

16 ис пу ња ва све усло ве из тач ке 110. ове од лу ке, осим усло ва из одред бе под 8) те тач ке, бан ка овим тран сак ци ја ма до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 10% Бан ка пон дер кре дит ног ри зи ка 0% до де љу је де лу изло же но сти по осно ву OTC фи нан сиј ских де ри ва та утвр ђе них у При ло гу 3 ко ји су обез бе ђе ни го то ви ном или го то вин ским еквива лен ти ма, при че му вред ност из ло же но сти ра чу на у скла ду са од ред ба ма одељ ка 3. ове гла ве, под усло вом да су на ве де ни финан сиј ски де ри ва ти пред мет днев ног вред но ва ња по те ку ћој тржи шној вред но сти и да је го то ви на или го то вин ски екви ва лент у ва лу ти у ко јој је уго во ре но из ми ре ње по овим де ри ва ти ма. Бан ка пон дер кре дит ног ри зи ка 10% до де љу је де лу из ло жено сти по осно ву фи нан сиј ских де ри ва та из ста ва 1. ове тач ке обезбе ђе ном ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти ко је су из да ле др жаве или цен трал не бан ке ко ји ма се, у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти из ста ва 2. ове тач ке об у хвата ју и: 1) ду жнич ке хар ти је од вред но сти те ри то ри јал них ауто но мија и је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве за ко је се пон дер кре дит ног ризи ка, у скла ду с тач. 37. и 38. ове од лу ке, до де љу је на на чин ко ји је про пи сан за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма; 2) ду жнич ке хар ти је од вред но сти ме ђу на род них раз вој них ба на ка из тач ке 42. став 1. ове од лу ке; 3) ду жнич ке хар ти је од вред но сти ме ђу на род них ор га ни за ција из тач ке 43. ове од лу ке Бан ка мо же пон дер кре дит ног ри зи ка 0% до де ли ти и дру гим из ло же но сти ма ко је су обез бе ђе не сред ством обез бе ђе ња чи ји је пон дер кре дит ног ри зи ка 0% са мо ако су та из ло же ност и то сред ство из ра же ни у ис тој ва лу ти. Ако је сред ство обез бе ђе ња ду жнич ка хар ти ја од вред но сти из тач ке 101. ове од лу ке по ред ис пу ње ња усло ва из ста ва 1. ове тач ке, по треб но је да од нос обез бе ђе ног де ла из ло же но сти и вредно сти сред ства обез бе ђе ња из но си 1:1,20. (2) Сло же ни ме тод 103. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при лаго ђа ва за ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку финан сиј ске имо ви не при ме ном сло же ног ме то да та ко да пон де ре кре дит ног ри зи ка од но сне из ло же но сти утвр ђе не у скла ду с подо дељ ком 2. овог одељ ка при ме њу је: на ефек тив ну вред ност од но сне из ло же но сти за би лан сне по зи ци је уме сто на вред ност тих по зи ци ја утвр ђе ну у скла ду с тач ком 28. ове од лу ке; на ефек тив ну вред ност од но сне из ло же но сти за ван би лансне став ке уме сто на вред ност те из ло же но сти утвр ђе ну у скла ду с тач ком 29. ове од лу ке. Ефек тив на вред ност од но сне из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке јед на ка је из но су раз ли ке из ме ђу при ла го ђе них вред но сти од но сне из ло же но сти и сред ства обез бе ђе ња, а ако је тај из нос нега ти ван јед на ка је ну ли: E* = max {0, [E VA - C VAM ]}, где је: E* = ефек тив на вред ност од но сне из ло же но сти, E VA = при ла го ђе на вред ност од но сне из ло же но сти из тач ке 104. ове од лу ке, C VAM = при ла го ђе на вред ност сред ства обез бе ђе ња из тач ке 105. ове од лу ке При ла го ђе на вред ност од но сне из ло же но сти из ра чу на ва се та ко што се вред ност из ло же но сти ко ри гу је за фак тор во ла тил ности утвр ђен на на чин про пи сан тач. од 106. до 110. ове од лу ке ко ји је при мен љив на од но сну из ло же ност, пре ма сле де ћој фор му ли: E VA = E (1+H E ), где је: E = вред ност би лан сних по зи ци ја и ван би лан сних став ки ко је чи не од но сну из ло же ност, ко ја је за би лан сне по зи ци је утвр ђе на на на чин про пи сан тач ком 28. ове од лу ке, од но сно за ван би лан сне став ке на на чин про пи сан тач ком 29. те од лу ке а пре при ме не факто ра кон вер зи је из те тач ке, H E = фак тор во ла тил но сти при мен љив на од но сну из ло же ност При ла го ђе на вред ност сред ства обез бе ђе ња за све трансак ци је из ра чу на ва се на тај на чин што се тр жи шна вред ност средства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не ко ри гу је за: фак тор во ла тил но сти за сред ство обез бе ђе ња утвр ђен на на чин про пи сан тач. од 106. до 110. ове од лу ке; фак тор во ла тил но сти за ва лут ну не ус кла ђе ност утвр ђен на на чин про пи сан тач ка ма из али не је пр ве ове тач ке, фак тор роч не не ус кла ђе но сти утвр ђен на на чин про пи сан тач ком 124. ове од лу ке, а пре ма сле де ћој фор му ли: C VAМ = C (1-H C -H FX ) H М, где је: С = тр жи шна вред ност сред ства обез бе ђе ња, H C = фак тор во ла тил но сти за сред ство обез бе ђе ња, H FX = фак тор во ла тил но сти за ва лут ну не ус кла ђе ност, H м = фак тор роч не не ус кла ђе но сти У слу ча ју днев ног вред но ва ња из ло же но сти, од но сно сред ства обез бе ђе ња бан ка за об ра чун при ла го ђе не вред но сти од но сне из ло же но сти и сред ства обез бе ђе ња ко ри сти про пи са не фак то ре во ла тил но сти из сле де ћих та бе ла (та бе ле 9, 10, 11. и 12): Ни во кре дит ног ква ли те та у ко ји је рас по ре ђен кре дит ни реј тинг ду жнич ке ХОВ Пре о ста ла рочност Та бе ла 9. Фак то ри во ла тил но сти за ду жнич ке ХОВ из од ред бе под 2) ста ва 1. тач ке 75. ове од лу ке 20-дневни период реализације (%) 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) Фак то ри во ла тил но сти за ду жнич ке ХОВ из од ре да ба под 3) и 4) ста ва 1. тач ке 75. ове од лу ке 20-дневни период реализације (%) 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) 1 1 године 0,707 0,5 0,354 1, ,707 >1 5 година 2, ,414 5, ,828 > 5 година 5, ,828 11, , године 1, ,707 2, ,414 >1 5 година 4, ,121 8, ,243 > 5 година 8, ,243 16, , године 21, , >1 5 година 21, , > 5 година 21, , Ниво кредитног квалитета у који је распоређен краткорочни кредитни рејтинг дужничке ХОВ Табела 10. Фактори волатилности за дужничке ХОВ из одредбе под 2) става 1. тачке 75. ове одлуке с краткорочним кредитним рејтингом 20-дневни период реализације (%) 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) Фактори волатилности за дужничке ХОВ из одредаба под 3) и 4) става 1. тачке 75. ове одлуке с краткорочним кредитним рејтингом 20-дневни период реализације (%) 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) 1 0,707 0,5 0,354 1, , , ,707 2, ,414

17 Остале врсте средстава обезбеђења или изложености Табела дневни период реализације (%) 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) Акције или конвертибилне обвезнице које су укључене у главне берзанске 21, ,607 индексе Остале акције или конвертибилне обвезнице којима се тргује на признатој берзи 35, ,678 Готовина Злато 21, , дневни период реализације (%) Табела 12. Фактори волатилности за валутну неусклађеност 10-дневни период реализације (%) 5-дневни период реализације (%) 11, ,657 Бан ка при ме њу је фак то ре во ла тил но сти про пи са не овом тачком за сле де ће пе ри о де ре а ли за ци је: 20 рад них да на за тран сак ци је без пра ва до дат ног обез беђе ња; 10 рад них да на за тран сак ци је с пра вом до дат ног обез беђе ња; 5 рад них да на за ре по и re ver se ре по тран сак ци је (осим оних тран сак ци ја чи ји је пред мет ро ба) и тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти. Бан ка на ду жнич ке хар ти је од вред но сти ба на ка ко је ис пуња ва ју усло ве про пи са не тач ком 76. ове од лу ке при ме њу је фак тор во ла тил но сти ко ји је овом тач ком про пи сан за хар ти је од вред ности ба на ка или при вред них дру шта ва чи ји кре дит ни реј тинг од гова ра ни воу кре дит ног ква ли те та 2 или 3. Бан ка на ин ве сти ци о не је ди ни це ин ве сти ци о них фон до ва које су при зна те као по доб но сред ство обез бе ђе ња при ме њу је: фак тор во ла тил но сти ко ји пред ста вља пон де ри са ни про сек фак то ра во ла тил но сти ко ји би се при ме ни ли на имо ви ну у ко ју је фонд ин ве сти рао, узи ма ју ћи у об зир пе ри од ре а ли за ци је из ста ва 2. ове тач ке, или нај ви ши фак тор во ла тил но сти ко ји се при ме њу је за имо вину у ко ју фонд има пра во да ин ве сти ра у скла ду са ин ве сти ци о ном по ли ти ком и за ко ном ко јим се уре ђу ју ин ве сти ци о ни фон до ви, ако бан ка не рас по ла же ин фор ма ци ја ма о имо ви ни у ко ју фонд ула же Бан ка је ду жна да на хар ти је од вред но сти или ро бу ко ји су да ти у за јам или про да ти у ре по и re ver se ре по тран сак ци ја ма или тран сак ци ја ма да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред ности или ро бе а не ис пу ња ва ју усло ве по доб но сти про пи са не овим под о дељ ком при ме њу је фак тор во ла тил но сти из тач ке 106. ове од лу ке ко ји се при ме њу је на ак ци је ко је ни су укљу че не у глав ни бер зан ски ин декс а ко ји ма се тр гу је на при зна тој бер зи Из у зет но од тач и 107. ове од лу ке бан ка мо же, уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је, ко ри сти ти соп стве не про це не фак то ра во ла тил но сти за об ра чун при ла го ђе не вред но сти одно сне из ло же но сти и сред ства обез бе ђе ња, под сле де ћим усло ви ма: 1) да фак то ре во ла тил но сти про це њу је за сва ку по је ди нач ну ду жнич ку хар ти ју од вред но сти, од но сно за сва ко сред ство обезбе ђе ња, а, из у зет но, да ту про це ну вр ши на груп ној осно ви за дужнич ке хар ти је од вред но сти ко ји ма је до де љен кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква лите та 3 или бо љи; ако бан ка ову про це ну вр ши на груп ној осно ви, та про це на је ре пре зен та тив на за хар ти је од вред но сти рас по ређе не у од го ва ра ју ћу гру пу, при че му рас по ред ових хар ти ја у групе вр ши узи ма ју ћи у об зир кла су ко јој при па да њи хов из да ва лац, за тим кре дит ни реј тинг тих хар ти ја, њи хо ву пре о ста лу роч ност и мо ди фи ко ва но тра ја ње; 2) да фак тор во ла тил но сти про це њу је за сред ство обез бе ђења или за ва лут ну не ус кла ђе ност не узи ма ју ћи у об зир ко ре ла ци ју из ме ђу нео бе збе ђе не из ло же но сти, сред ства обез бе ђе ња и/или деви зног кур са; 3) да при про це ни фак то ра во ла тил но сти ко ри сти ин тер вал по ве ре ња од 99%; 4) да при про це ни фак то ра во ла тил но сти ко ри сти пе ри о де ре а ли за ци је из тач ке 106. ове од лу ке, а, из у зет но, да ту про це ну вр ши на осно ву кра ћег или ду жег пе ри о да ре а ли за ци је, при че му је ду жна да ове фак то ре при ла го ди пе ри о ди ма ре а ли за ци је из те тач ке ко ри шће њем сле де ће фор му ле: где је: H M = фак тор во ла тил но сти при ла го ђен пе ри о ду ре а ли за ци је из тач ке 106. ове од лу ке, H N = фак тор во ла тил но сти про це њен на осно ву пе ри о да ре а- ли за ци је T N, T M = пе ри од ре а ли за ци је из тач ке 106. ове од лу ке, T N = пе ри од ре а ли за ци је ко ји је кра ћи или ду жи од пе ри о да ре а ли за ци је из тач ке 106. ове од лу ке; 5) да при ла го ђа ва на ви ше пе ри од ре а ли за ци је за ма ње квали тет на сред ства обез бе ђе ња услед њи хо ве сма ње не ли квид но сти, као и кад исто риј ски по да ци ука зу ју на мо гу ћу пот це ње ност вола тил но сти, при че му је нео п ход но да та кве слу ча је ве об у хва ти стрес те сто ви ма; 6) да фак то ре во ла тил но сти про це њу је на осно ву исто риј ског пе ри о да по сма тра ња ко ји ни је кра ћи од јед не го ди не, а ако у том пе ри о ду ко ри сти оби чан ме тод пон де ри са ња или не ки дру ги сличан ме тод да пон де ри са ни пе ри од по сма тра ња не бу де кра ћи од шест ме се ци; 7) да ре дов но ажу ри ра сво је вре мен ске се ри је по да та ка и да фак то ре во ла тил но сти про це њу је нај ма ње јед ном у три ме се ца, од но сно и че шће у слу ча ју знат них про ме на тр жи шних це на; 8) да ко ри сти про це ње не фак то ре во ла тил но сти у сва ко дневном упра вља њу ри зи ци ма, као и при од ре ђи ва њу ли ми та из ло жено сти; 9) да је сво јим уну тра шњим ак ти ма уре ди ла на чин и по ступак про це не фак то ра во ла тил но сти, као и њи хо во ко ри шће ње у упра вља њу ри зи ци ма, и да је ус по ста ви ла та кав си стем уну трашњих кон тро ла ко ји обез бе ђу је до след но спро во ђе ње тих ака та; 10) да ре дов но, а нај ма ње јед ном го ди шње, спро во ди уну трашњу ре ви зи ју си сте ма за про це ну фак то ра во ла тил но сти, ко ја обу хва та на ро чи то: укљу чи ва ње те про це не у днев но упра вља ње ри зи ци ма, про ве ру свих зна чај ни јих про ме на у про це су те про це не, про ве ру до след но сти ко ри шће ног пе ри о да и по у зда но сти из во ра по да та ка за ту про це ну, као и не за ви сност тих из во ра, тач ност и аде кват ност прет по став ки ко ри шће них за ту проце ну. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. овог тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви од го вара ју ћу до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је ис пу ње ност усло ва из тог ста ва. Бан ка ко ја је до би ла са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ду жна је да соп стве не про це не фак то ра во ла тил но сти ко ри сти за об ра чун при ла го ђе не вред но сти свих из ло же но сти и сред ста ва обез бе ђе ња, осим за гру пу из ло же но сти ко је ни су ма те ри јал но зна чај не и за ко је ко ри сти про пи са не фак то ре во ла тил но сти из тач ке 106. ове од лу ке. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако утвр ди да ви ше ни су ис пу ње ни усло ви из тог ста ва Бан ка ко ја из ло же но сти, од но сно сред ства обез бе ђе ња не вред ну је на днев ној осно ви ду жна је да, ра ди из ра чу на ва ња при ла го ђе не вред но сти од но сне из ло же но сти, од но сно сред ства обез бе ђе ња, фак то ре во ла тил но сти из тач. од 106. до 108. ове одлу ке при ла го ђа ва на ви ше ко ри шће њем сле де ће фор му ле: где је: H = при ла го ђе ни фак тор во ла тил но сти, H M = фак тор во ла тил но сти ко ји ва жи у слу ча ју днев ног вредно ва ња из ло же но сти/сред ства обез бе ђе ња, N R = број рад них да на из ме ђу два вред но ва ња из ло же но сти/ сред ства обез бе ђе ња, Т M = пе ри од ре а ли за ци је из тач ке 106. ове од лу ке.

18 110. Бан ка мо же, уме сто фак то ра во ла тил но сти из тач. од 106. до 108. ове од лу ке, при ме њи ва ти фак тор во ла тил но сти 0% за ре по и re ver se ре по тран сак ци је и тран сак ци је узи ма ња или да вања у за јам хар ти ја од вред но сти ко је ни су пред мет стан дар ди зо ваног спо ра зу ма о не ти ра њу и ко је ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: 1) да су из ло же ност и сред ство обез бе ђе ња го то ви на или дужнич ке хар ти је од вред но сти др жа ва или цен трал них ба на ка с распо ло жи вим кре дит ним реј тин гом иза бра не аген ци је за реј тинг или аген ци је за кре ди ти ра ње из во за ко ме од го ва ра ни во кре дит ног квали те та 4 или бо љи у скла ду с тач. од 34. до 36. ове од лу ке; 2) да су из ло же ност и сред ство обез бе ђе ња из ра же ни у ис тој ва лу ти; 3) да рок до спе ћа тран сак ци је ни је ду жи од јед ног да на или да су и из ло же ност и сред ство обез бе ђе ња пред мет днев ног вредно ва ња по те ку ћој тр жи шној вред но сти, од но сно днев ног од ме рава ња мар ги на; 4) да пе ри од из ме ђу по след њег вред но ва ња по те ку ћој тр жишној вред но сти (пре на сту па ња не мо гућ но сти од ме ра ва ња мар гина) и ре а ли за ци је сред ства обез бе ђе ња ни је ду жи од че ти ри рад на да на; 5) да се по рав на ње тран сак ци ја из вр ша ва у од го ва ра ју ћем кли ринг си сте му; 6) да је при ло же на стан дард на тр жи шна до ку мен та ци ја за репо и re ver se ре по тран сак ци је или тран сак ци је да ва ња и узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти; 7) да је уго во ре но пра во јед не уго вор не стра не да од мах оконча тран сак ци ју ако дру га уго вор на стра на не пре да го то ви ну, не пре не се хар ти је од вред но сти или на дру ги на чин не из ми ри сво ју оба ве зу, од но сно ако не одр жа ва мар ги ну на уго во ре ном ни воу; 8) да је дру га уго вор на стра на: ли це ко је је из да ва лац хар ти ја од вред но сти из тач ке 75. став 1. од ред ба под 2) и став 2. ове од лу ке, ко ме се, у скла ду с подо дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%, бан ка, прав но ли це из тач ке 44. став 1, али не ја тре ћа, ове од лу ке, ко ме се, у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 20%, дру штво за упра вља ње отво ре ним ин ве сти ци о ним фон дом над чи јим по сло ва њем над зор вр ши над ле жно ре гу ла тор но те ло ко је про пи су је ми ни мал не усло ве сол вент но сти, дру штво за упра вља ње пен зиј ским фон дом над чи јим посло ва њем над зор вр ши над ле жно ре гу ла тор но те ло, при зна та кли рин шка ку ћа (нпр. кли рин шка ку ћа на при знатој бер зи). При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком за е фек те ко ри шће ња би лан сног не ти ра ња 111. Ра ди при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ризи ком за ефек те ко ри шће ња би лан сног не ти ра ња по тра жи ва ња и оба ве зе по осно ву кре ди та и де по зи та ко ји су пред мет би лан сног не ти ра ња има ју трет ман сред ства обез бе ђе ња у об ли ку го то ви не. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла го ђа ва за ефек те ко ри шће ња би лан сног не ти ра ња на на чин ко ји је тач. од 99. до 102. ове од лу ке утвр ђен за јед но став ни ме тод. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, у слу ча ју роч не не ус кла ђе ности из ме ђу по тра жи ва ња и оба ве зе по осно ву кре ди та и де по зи та из ста ва 1. ове тач ке, бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зиком при ла го ђа ва за ефек те би лан сног не ти ра ња на на чин ко ји је тач. од 103. до 110. ове од лу ке про пи сан за сло же ни ме тод. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком за е фек те ко ри шће ња стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу 112. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла гођа ва за ефек те ко ри шће ња стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти рању на на чин ко ји је тач. од 103. до 110. ове од лу ке про пи сан за сло же ни ме тод, при че му хар ти је од вред но сти или ро ба ко ји су про да ти, да ти у за јам или пре да ти по осно ву тог спо ра зу ма предста вља ју из ло же ност бан ке, а хар ти је од вред но сти или ро ба ко ји су ку пље ни, узе ти у за јам или при мље ни по осно ву тог спо ра зу ма пред ста вља ју сред ство обез бе ђе ња Ефек тив на вред ност од но сне из ло же но сти по стан дарди зо ва ним спо ра зу ми ма о не ти ра њу из ра чу на ва се у скла ду са следе ћом фор му лом: где је: E* = ефек тив на вред ност од но сне из ло же но сти, E = вред ност по је ди нач них из ло же но сти по осно ву стан дарди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу у скла ду с тач. 28. и 29. ове од луке, под прет по став ком да не по сто ји кре дит на за шти та, Σ(E) = збир свих E по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу, C = вред ност хар ти је од вред но сти или ро бе ко ја је ку пље на, узе та у за јам или при мље на, или го то ви не ко ја је узе та у за јам или при мље на по осно ву из ло же но сти, Σ(C) = збир свих C по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу, H sec = фак тор во ла тил но сти за сред ство обез бе ђе ња утвр ђен за сва ку вр сту хар ти ја од вред но сти, не то по зи ци ја у сва кој ХОВ = раз ли ка из ме ђу укуп не вредно сти хар ти ја од вред но сти или ро бе ко ји су про да ти, да ти у за јам или пре да ти по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу и укупнe вред но сти иден тич них хар ти ја од вред но сти или ро бе исте вр сте ко ји су ку пље ни, узе ти у за јам или при мље ни по осно ву тог спо ра зу ма, E fx = по зи тив на или не га тив на не то по зи ци ја у ва лу ти (осим ва лу те по рав на ња стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу), из рачу на та као раз ли ка из ме ђу укуп не вред но сти хар ти ја од вред но сти из ра же них у тој ва лу ти ко је су про да те, да те у за јам или пре дате по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу (уве ћа не за го то вин ски из нос у тој ва лу ти ко ји је дат у за јам или пре нет по осно ву овог спо ра зу ма) и укуп не вред но сти хар ти ја од вред но сти из ра же них у тој ва лу ти ко је су ку пље не, узе те у за јам или при мљене по осно ву тог спо ра зу ма (уве ћа не за го то вин ски из нос у тој валу ти ко ји је узет у за јам или при мљен по осно ву овог спо ра зу ма), H fx = фак тор во ла тил но сти за ва лут ну не ус кла ђе ност Бан ка мо же, уз са гла сност На род не бан ке Ср би је, ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла го ђа ва ти за ефек те ко ришће ња стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу при ме ном ин терних мо де ла. Бан ка је ду жна да ин тер не мо де ле из ста ва 1. ове тач ке приме њу је на све дру ге уго вор не стра не и на све хар ти је од вред ности, осим на порт фо ли ја ко ја ни су ма те ри јал но зна чај на и за ко ја мо же ко ри сти ти фак то ре во ла тил но сти у скла ду с тач и 110. ове од лу ке или соп стве не про це не тих фак то ра у скла ду с тач и 109. те од лу ке. Бан ка је ду жна да ин тер ним мо де ли ма из ста ва 1. ове тач ке об у хва ти ко ре ла ци је из ме ђу по зи ци ја у хар ти ја ма од вред но сти које су пред мет стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу и ли квид ности тих хар ти ја, као и да обез бе ди про це не о по тен ци јал ним про мена ма вред но сти нео бе збе ђе ног из но са из ло же но сти (ΣE ΣC). Бан ка мо же ко ри сти ти ин тер не мо де ле из ста ва 1. ове тач ке за тран сак ци је кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти ако су ове тран сак ци је по кри ве не стан дар ди зо ва ним спо ра зу ми ма о не ти ра њу ко ји ис пу ња ва ју усло ве из тач и 315. ове од лу ке. Бан ка ко ја је до би ла са гла сност На род не бан ке Ср би је за кори шће ње ин тер них мо де ла за из ра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за тр жи шне ри зи ке у скла ду са одељ ком 6. гла ве V ове од лу ке мо же те мо де ле ко ри сти ти ра ди при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком за ефек те ко ри шће ња стан дар ди зо ва них спо ра зума о не ти ра њу без прет ход не са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке ако ови мо де ли ис пу ња ва ју усло ве из ст. од 2. до 4. те тач ке На род на бан ка Ср би је мо же бан ци да ти са гла сност за при ме ну ин тер них мо де ла из тач ке 114. ове од лу ке под усло вом да бан ка има ус по ста вљен све о бу хва тан, по у здан и је дин ствен систем упра вља ња ри зи ци ма ко ји мо гу на ста ти по осно ву тран сакци ја из стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу и ако су ис пу њени сле де ћи усло ви: 1) да ин тер ни мо дел за упра вља ње ри зи ци ма ко ји бан ка ко ристи за ра чу на ње по тен ци јал не про ме не вред но сти ових тран сак ција ис пу ња ва усло ве из тач ке 116. ове од лу ке, да је укљу чен у сва коднев ни про цес упра вља ња ри зи ци ма бан ке и да слу жи као осно ва за из ве шта ва ње ру ко вод ства о ри зич ним из ло же но сти ма бан ке;

19 2) да бан ка има ор га ни за ци о ну је ди ни цу у чи јем је де ло кругу кон тро ла ри зи ка ко ја је не за ви сна од ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем је де ло кру гу уго ва ра ње тран сак ци ја и ко ја ди рект но из вешта ва ру ко вод ство, из ра ђу је и ана ли зи ра днев не из ве шта је ко ји су ре зул тат ин тер них мо де ла за ме ре ње ри зи ка и пред ла же од го ва рају ће ме ре у ве зи с ли ми ти ма за по је ди не по зи ци је; 3) да ру ко вод ство ко ме ор га ни за ци о на је ди ни ца у чи јем је де ло кру гу кон тро ла ри зи ка до ста вља днев не из ве шта је има овлашће ња за огра ни ча ва ње или сма њи ва ње укуп не из ло же но сти банке ри зи ци ма и по зи ци ја ко је за по сле ни овла шће ни за уго ва ра ње тран сак ци ја за у зи ма ју; 4) да бан ка у ор га ни за ци о ној је ди ни ци у чи јем је де ло кругу кон тро ла ри зи ка има до во љан број за по сле них од го ва ра ју ће струч но сти ко ји су оспо со бље ни за ко ри шће ње сло же них ин терних мо де ла; 5) да је бан ка ус по ста ви ла про це ду ре за пра ће ње и обез бе ђива ње ускла ђе но сти са сво јим уну тра шњим ак ти ма и кон трол ним ме ха ни зми ма ко ји ма се уре ђу је ме ре ње ри зи ка; 6) да по сто ји до ку мен та ци ја о исто риј ској по у зда но сти и тачно сти ин тер ног мо де ла за ме ре ње ри зи ка до би је на бек (back) тести ра њем, од но сно про ве ром ко ри шће них мо де ла на осно ву ре а- ли зо ва них вред но сти, ко ји се спро во де нај ма ње јед ном го ди шње; 7) да бан ка ре дов но спро во ди стрес те сти ра ње, чи је ре зул тате ана ли зи ра ру ко вод ство бан ке и, у скла ду с њим, ме ња уну трашње ак те и ус по ста вље не ли ми те; 8) да уну тра шња ре ви зи ја бан ке нај ма ње јед ном го ди шње спро во ди не за ви сну про це ну си сте ма за упра вља ње тр жи шним ри зи ци ма, ко ја об у хва та ак тив но сти ор га ни за ци о не је ди ни це у чијем је де ло кру гу уго ва ра ње тран сак ци ја и ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем је де ло кру гу кон тро ла ри зи ка; 9) да бан ка нај ма ње јед ном го ди шње вр ши ре ви зи ју свог систе ма за упра вља ње ри зи ци ма; 10) да ин тер ни мо дел ис пу ња ва усло ве из тач ке 311. ове од лу ке. Бан ка мо же ко ри сти ти ем пи риј ске ко ре ла ци је у окви ру од ређе не ри зич не ка те го ри је или из ме ђу ри зич них ка те го ри ја са мо ако је у са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке про це ње но да је си стем за ме ре ње ових ко ре ла ци ја по у здан и све о бу хва тан. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви од гова ра ју ћу до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је ис пу ње ност усло ва из тог ста ва. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако утвр ди да ви ше ни су ис пу ње ни усло ви из тач ке 114. ове од лу ке и усло ви из тог ста ва Бан ка је ду жна да при из ра чу на ва њу по тен ци јал не проме не вред но сти из тач ке 115. од ред ба под 1) ове од лу ке обез бе ди ис пу ње ње сле де ћих усло ва: 1) да се ове про ме не из ра чу на ва ју нај ма ње јед ном днев но; 2) да јед но стра ни ин тер вал по ве ре ња из но си 99%; 3) да се за ре по и re ver se ре по тран сак ци је или тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти ко ри сти пе тоднев ни, а за оста ле тран сак ци је де се то днев ни пе ри од ре а ли за ци је; 4) да вре мен ска се ри ја по да та ка ни је кра ћа од јед не го ди не, осим у слу ча ју знат ног по ве ћа ња во ла тил но сти це на, кад ко ришће ње кра ће вре мен ске се ри је мо же би ти оправ да но; 5) да се вре мен ска се ри ја по да та ка ажу ри ра нај ма ње јед ном у три ме се ца, а, по по тре би и че шће, на ро чи то у слу ча ју зна чај ни јих про ме на тр жи шних це на. При из ра чу на ва њу по тен ци јал не про ме не вред но сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да обез бе ди да ин тер ни мо дел укљу чи до во љан број ре ле вант них фак то ра ри зи ка ка ко би мо де лом би ли об у хва ће ни сви ма те ри јал но зна чај ни це нов ни ри зи ци Ефек тив на вред ност из ло же но сти бан ке се, при ме ном ин тер них мо де ла, из ра чу на ва ко ри шће њем сле де ће фор му ле: где је: Е* = ефек тив на вред ност из ло же но сти, Е = вред ност по је ди нач не из ло же но сти по осно ву стан дар дизо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу утвр ђе на у скла ду с под о дељ ком 2. одељ ка 3. ове гла ве, под прет по став ком да не по сто ји кре дит на зашти та, Σ(E) = збир свих E по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу, C = вред ност хар ти је од вред но сти или ро бе ко ја је ку пље на, узе та у за јам или при мље на, или го то ви не ко ја је узе та у за јам или при мље на по осно ву из ло же но сти, Σ(C) = збир свих C по осно ву стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу. Бан ка је ду жна да, као вред ност из ло же но сти по осно ву трансак ци ја ко је су пред мет стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу, ко ри сти ефек тив ну вред ност из ло же но сти (E*) из ра чу на ту у складу с тач. од 112. до 116. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да, при из ра чу на ва њу из но са ак ти ве пон дери са не кре дит ним ри зи ком при ме ном при сту па ин тер них мо де ла, ко ри сти ре зул та те мо де ла од прет ход ног рад ног да на. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком за е фек те ко ри шће ња о ст а лих ин стру ме на т а ма те ри јал не кре дит не за шти те 118. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла го ђа ва за ефек те ко ри шће ња го то ви не и го то вин ских екви ва ле на та из тач ке 82. од ред ба под 1) ове од лу ке, сход ном при ме ном тач и 122. ове од лу ке, при че му та го то ви на, од но сно го то вин ски екви ва лен ти имају трет ман га ран ци је, од но сно јем ства бан ке код ко је су де по но ва ни Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла гођа ва за ефек те ко ри шће ња по ли са жи вот ног оси гу ра ња из тач ке 82. од ред ба под 2) ове од лу ке на тај на чин што обез бе ђе ном де лу од но сне из ло же но сти до де љу је пон де ре кре дит ног ри зи ка из ста ва 2. ове тач ке, при че му се обез бе ђе ним де лом од но сне из ло же но сти сма тра вред ност те из ло же но сти до ви си не от куп не вред но сти поли се жи вот ног оси гу ра ња. Бан ка на обез бе ђе ни део од но сне из ло же но сти при ме њу је сле де ће пон де ре кре дит ног ри зи ка: 1) 20% ако се нео бе збе ђе ној из ло же но сти, с пра вом пр венства на пла те, пре ма дру штву за оси гу ра ње ко је пру жа услу ге живот ног оси гу ра ња до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 20%; 2) 35% ако се нео бе збе ђе ној из ло же но сти, с пра вом пр венства на пла те, пре ма дру штву за оси гу ра ње ко је пру жа услу ге живот ног оси гу ра ња до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 50%; 3) 70% ако се нео бе збе ђе ној из ло же но сти, с пра вом пр венства на пла те, пре ма дру штву за оси гу ра ње ко је пру жа услу ге живот ног оси гу ра ња до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 100%; 4) 150% ако се нео бе збе ђе ној из ло же но сти, с пра вом пр венства на пла те, пре ма дру штву за оси гу ра ње ко је пру жа услу ге живот ног оси гу ра ња до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 150%. Бан ка је ду жна да, у слу ча ју ва лут не не ус кла ђе но сти из ме ђу из ло же но сти и по доб ног ин стру мен та кре дит не за шти те из ста ва 1. ове тач ке, при ме њу је на чин об ра чу на из тач ке 122. ове од лу ке Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при лаго ђа ва за ефек те ко ри шће ња фи нан сиј ских ин стру ме на та из тач ке 82. од ред ба под 3) ове од лу ке, сход ном при ме ном тач и 122. те од лу ке, при че му ови ин стру мен ти има ју трет ман га ран ци је, одно сно јем ства бан ке ко ја их је из да ла. Вред ност фи нан сиј ских ин стру ме на та из ста ва 1. ове тач ке јед на ка је: 1) њи хо вом но ми нал ном из но су ако се от куп тих ин стру мена та вр ши по но ми нал ној вред но сти, или 2) њи хо вој вред но сти утвр ђе ној на на чин про пи сан за утвр ђива ње вред но сти ду жнич ких хар ти ја од вред но сти из тач ке 76. ове од лу ке, ако се от куп тих ин стру ме на та вр ши по тр жи шној це ни. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ризи ком за е фек те ко ри шће ња ин ст ру ме на т а не ма те ријал не кре дит не за шти те 121. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при ла гођа ва за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та не ма те ри јал не кре дит не за шти те на тај на чин што обез бе ђе ном де лу од но сне из ло же но сти до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка пру жа о ца за шти те ко ји је утврђен у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка уме сто пон де ра кре дитног ри зи ка ове из ло же но сти утвр ђе ног у скла ду с тим под о дељ ком. Обез бе ђе ним де лом од но сне из ло же но сти из ста ва 1. ове тачке сма тра се: вред ност ове из ло же но сти утвр ђе на на на чин про пи сан тач. 28. и 29. ове од лу ке кад је вред ност ин стру мен та не ма те ри јал не

20 кре дит не за шти те из тач ке 122. те од лу ке јед на ка тој вред но сти или ве ћа од ње, или вред ност ин стру мен та не ма те ри јал не кре дит не за шти те из тач ке 122. ове од лу ке кад је ова вред ност ма ња од вред но сти одно сне из ло же но сти утвр ђе не на на чин про пи сан тач. 28. и 29. те од лу ке а бан ка и пру жа лац за шти те има ју исто пра во пр вен ства на пла те у слу ча ју сте ча ја. Вред ност из ло же но сти из ста ва 2. ове тач ке ко ја је ван би лансна став ка утвр ђу је се при ме ном фак то ра кон вер зи је 100% уме сто фак то ра кон вер зи је из тач ке 29. ове од лу ке. Ак ти ва пон де ри са на кре дит ним ри зи ком при ла го ђе на за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та не ма те ри јал не кре дит не за шти те из ра чу на ва се пре ма сле де ћим фор му ла ма: 1) у слу ча ју из ста ва 2, али не ја пр ва, ове тач ке: Е g, где је: Е = вред ност из ло же но сти, g = пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји се, у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је из ло же но сти ма пре ма пру жа о цу кре дитне за шти те; 2) у слу ча ју из ста ва 2, али не ја дру га, ове тач ке: (E-G A ) r + G A g, где је: Е = вред ност из ло же но сти, G A = вред ност ин стру мен та не ма те ри јал не кре дит не за шти те из ра чу на та у скла ду с тач ком 122. ове од лу ке, r = пон дер кре дит ног ри зи ка од но сне из ло же но сти до де љен у скла ду под о дељ ком 2. овог одељ ка, g = пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји се, у скла ду с под о дељ ком 2. овог одељ ка, до де љу је из ло же но сти ма пре ма пру жа о цу кре дитне за шти те Вред ност ин стру мен та не ма те ри јал не кре дит не за шти те јед на ка је но ми нал ном из но су кре дит не за шти те (из но су за ко ји се пру жа лац те за шти те оба ве зао да ће га пла ти ти бан ци у слу чају не из ми ре ња оба ве за или не пла ћа ња ду жни ка бан ке или услед на стан ка дру гих уго во ре них кре дит них до га ђа ја) ко ри го ва ном за: фак тор во ла тил но сти за ва лут ну не ус кла ђе ност, фак тор роч не не ус кла ђе но сти, а пре ма сле де ћој фор му ли: G A = G (1-H fx ) H M, где је: G A = вред ност ин стру мен та не ма те ри јал не кре дит не за шти те, G = но ми нал ни из нос кре дит не за шти те, H fx = фак тор во ла тил но сти за ва лут ну не ус кла ђе ност утвр ђен на на чин про пи сан тач и 107. ове од лу ке, од но сно H fx = 0 ако су ва лу та из ло же но сти и ва лу та кре дит не за шти те исте, H M = фак тор роч не не ус кла ђе но сти утвр ђен на на чин про писан тач ком 124. ове од лу ке. У слу ча ју кре дит них де ри ва та код ко јих кре дит ни до га ђај не на ста је ре струк ту ри ра њем од но сне из ло же но сти у ви ду от пи са или про ду же ња ро ка пла ћа ња глав ни це, ка ма те или про ви зи је чи ја је по сле ди ца на ста нак гу бит ка (нпр. ис прав ка вред но сти или дру га слич на про ме на у би лан су успе ха) бан ка но ми нал ни из нос кредит не за шти те из ста ва 1. ове тач ке при ла го ђа ва на сле де ћи на чин: 1) ума њу је га за 40% ако се пру жа лац за шти те оба ве зао да пла ти из нос ко ји ни је ве ћи од вред но сти из ло же но сти, или 2) ако се пру жа лац за шти те оба ве зао да пла ти из нос ко ји је ве ћи од вред но сти из ло же но сти тај но ми нал ни из нос не мо же би ти ве ћи од 60% вред но сти из ло же но сти. д) Роч на не ус кла ђе ност 123. Роч на неусклaђеност из ме ђу ин стру мен та кре дит не зашти те и од но сне из ло же но сти по сто ји ако је пре о ста ли рок ва жења овог ин стру мен та кра ћи од ефек тив не роч но сти од но сне из ложе но сти. Ефек тив на роч ност од но сне из ло же но сти из ста ва 1. ове тачке из ра жа ва се у го ди на ма и не мо же би ти ду жа од пет го ди на. Пре о ста ли рок ва же ња ин стру мен та кре дит не за шти те из ста ва 1. ове тач ке пред ста вља пе ри од до нај ра ни јег да ту ма кад кре дит на за шти та пре ста је да ва жи или мо же пре ста ти да ва жи, из ра жен у годи на ма, при че му се под нај ра ни јим да ту мом под ра зу ме ва на ро чи то: нај ра ни ји да тум кад пру жа лац кре дит не за шти те има право да ис ко ри сти уго во ре ну мо гућ ност јед но стра ног окон ча ња ове за шти те; нај ра ни ји да тум кад ко ри сник кре дит не за шти те има пра во да ис ко ри сти уго во ре ну мо гућ ност јед но стра ног окон ча ња ове за шти те. Бан ка ко ја ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком при лаго ђа ва за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та ма те ри јал не кре дит не за шти те при ме ном јед но став ног ме то да не мо же ту ак ти ву прила го ђа ва ти за ефек те оних ин стру ме на та код ко јих по сто ји роч на не ус кла ђе ност у од но су на од но сну из ло же ност Бан ка фак тор роч не не ус кла ђе но сти из тач и 122. ове од лу ке из ра чу на ва пре ма сле де ћој фор му ли: H M = (t-t*)/(t-t*), где је: H М = фак тор роч не не ус кла ђе но сти, T = ефек тив на роч ност од но сне из ло же но сти, t = Т или број го ди на пре о ста лог ро ка ва же ња ин стру мен та мате ри јал не кре дит не за шти те, за ви сно од то га ко ји је пе ри од кра ћи, t* = 0, Усло ви и на чин да ва ња са гла сно сти за ко ри шће ње кре дит них реј тин га ко је до де љу ју аген ци је за реј тинг 125. На род на бан ка Ср би је да је са гла сност за по доб ност кредит них реј тин га ко је до де љу је аген ци ја за реј тинг, ра ди из ра чу нава ња ка пи тал них зах те ва за кре дит ни ри зик бан ке. Зах тев за да ва ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке На род ној бан ци Ср би је под но си аген ци ја за реј тинг и уз овај зах тев до ста вља: 1) из ја ву јед не или ви ше ба на ка о на ме ри ко ри шће ња кре дитних реј тин га ко је ова аген ци ја до де љу је за из ра чу на ва ње ка пи талног зах те ва за кре дит ни ри зик, као и из ја ву о ис пу ње но сти усло ва за из бор те аген ци је про пи са них тач ком 65. став 2. ове од лу ке; 2) до ку мен та ци ју ко ја са др жи ин фор ма ци је утвр ђе не у Прило гу 1, ко ји је од штам пан уз ову од лу ку и њен је са став ни део, ко јом се до ка зу је ис пу ње ност усло ва у ве зи с ме то до ло ги јом, проце ном кре дит ног ква ли те та и по је ди нач ним кре дит ним реј тин зи ма ко ји су про пи са ни у тач. од 126. до 132. ове од лу ке. На род на бан ка Ср би је да је са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако про це ни да су ис пу ње ни усло ви из ста ва 2. од ред ба под 2) те тач ке. Из у зет но од ста ва 3. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же да ти са гла сност из тог ста ва без про це не ис пу ње но сти усло ва у ве зи с ме то до ло ги јом и про це ном кре дит ног ква ли те та ако је агенци ја за реј тинг ре ги стро ва на у др жа ви чла ни ци Европ ске уни је и ако је до ста ви ла до каз о тој ре ги стра ци ји ко ји из да је над ле жни орган те др жа ве. Из у зет но од ста ва 3. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же дати са гла сност из тог ста ва без про це не ис пу ње но сти усло ва из ста ва 2. од ред ба под 2) те тач ке ако су ову са гла сност да ла нај ма ње два над ле жна ре гу ла тор на те ла с ко ји ма је На род на бан ка Ср би је потпи са ла спо ра зум о са рад њи и ако је ова аген ци ја о то ме до ста ви ла од го ва ра ју ће до ка зе (од го ва ра ју ћи прав ни акт о да ва њу те са гла сности ко ји су до не ла та те ла и од го ва ра ју ћи акт о ма пи ра њу кре дит них реј тин га ко ји су из вр ши ла та те ла), с тим што при под но ше њу захте ва за до би ја ње ове са гла сно сти аген ци ја за реј тинг не до ста вља до ку мен та ци ју из те од ред бе, осим на зах тев На род не бан ке Ср би је. До ку мен та ци ја из ове тач ке до ста вља се у ори ги на лу или ове ре ној ко пи ји, на срп ском је зи ку, а ако је на стра ном је зи ку до ста вља се и пре вод на срп ски је зик ко ји је ове рио овла шће ни суд ски ту мач. У по ступ ку од лу чи ва ња о зах те ву за да ва ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же тра жи ти и дру гу од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју и по дат ке. а) Усло ви у ве зи с ме то до ло ги јом и про це ном кре дит ног ква ли те та 126. Ме то до ло ги ја ко ју аген ци ја за реј тинг ко ри сти за про цену кре дит ног ква ли те та за од ре ђе ни тр жи шни сег мент (у да љем

21 тек сту: ме то до ло ги ја аген ци је за реј тинг) ис пу ња ва усло ве ко ји се од но се на објек тив ност, кон ти ну и ра но пра ће ње и тран спа рент ност Усло ви ко ји се од но се на објек тив ност ме то до ло ги је аген ци је за реј тинг под ра зу ме ва ју то да је ова ме то до ло ги ја засно ва на на прин ци пи ма опре зно сти и си сте ма тич но сти, а ње но ко ри шће ње кон ти ну и ра но и до след но, да об у хва та све ре ле вант не фак то ре од ре ђе ног тр жи шног сег мен та и да се за сни ва на аде кватним по да ци ма о сто па ма не из ми ре ња оба ве за за сва ки кре дит ни реј тинг и о тран зи тив ним ма три ца ма (ма три це ве ро ват но ће прела ска из јед ног у дру ги кре дит ни реј тинг у од ре ђе ном пе ри о ду). Аген ци ја за реј тинг сво ју ме то до ло ги ју при ме њу је на сва прав на ли ца и њи хо ве фи нан сиј ске ин стру мен те ко ји при па да ју од ре ђе ном тр жи шном сег мен ту, ре дов но спро во ди ва ли да ци ју, као и про ве ру и при ла го ђа ва ње ове ме то до ло ги је на осно ву исто ријских по да та ка. За про це ну ис пу ње но сти кри те ри ју ма објек тив но сти, агенци ја за реј тинг је ду жна да обез бе ди на ро чи то: до ку мен то ва ни кван ти та тив ни до каз о по у зда но сти про цене кре дит ног ква ли те та аген ци је за реј тинг то ком од ре ђе ног пе рио да, и то за сва ки тр жи шни сег мент; до ку мен та ци ју ко јом се до ка зу је да су код аген ци је за рејтинг ус по ста вље ни про це си за про це ну фак то ра ко ји ути чу на кре дит ни ква ли тет прав них ли ца и/или њи хо вих фи нан сиј ских инстру ме на та ко ји ма се до де љу је кре дит ни реј тинг, као и про це си за укљу чи ва ње тих фак то ра у ме то до ло ги ју аген ци је за реј тинг; про це ду ре ко је омо гу ћа ва ју до след ну и кон ти ну и ра ну приме ну ме то до ло ги је аген ци је за реј тинг на сва прав на ли ца и њи хове фи нан сиј ске ин стру мен те ко ји при па да ју од ре ђе ном тр жи шном сег мен ту Усло ви ко ји се од но се на кон ти ну и ра но пра ће ње кре дитних реј тин га под ра зу ме ва ју то да је ово пра ће ње утвр ђе но ме то доло ги јом аген ци је за реј тинг, као и да је пред ви ђе но пре и спи ти вање и при ла го ђа ва ње кре дит ног реј тин га про ме на ма фи нан сиј ских усло ва на кон сва ког зна чај ног до га ђа ја ко ји мо же ути ца ти на проце ну кре дит ног ри зи ка, а нај ма ње јед ном го ди шње. При про це ни ис пу ње но сти усло ва из ста ва 1. ове тач ке Народ на бан ка Ср би је про це њу је на ро чи то: про це ду ре за back те сти ра ње аген ци је за реј тинг; ре дов не ин тер не про ве ре кре дит ног реј тин га; са рад њу са ор га ни ма упра вља ња и ру ко во ђе ња прав них лица ко ји ма аген ци ја за реј тинг до де љу је кре дит ни реј тинг. Аген ци ја за реј тинг, и то за сва ки тр жи шни сег мент, нај ма ње јед ном го ди шње про ве ра ва ко ри шће ње ме то до ло ги је аген ци је за реј тинг на осно ву ре а ли зо ва них вред но сти (back те сти ра ње). Ре дов не ин тер не про ве ре кре дит ног реј тин га ко је спро во ди аген ци ја за реј тинг об у хва та ју све про ме не у ин тер ним и екс терним фак то ри ма за сва ко прав но ли це ко ме ова аген ци ја до де љу је кре дит ни реј тинг. Про це на кре дит ног ри зи ка ре ви ди ра се на кон сва ке бит не про ме не ових фак то ра, а нај ма ње јед ном го ди шње. Аг не ци ја за реј тинг је ду жна да На род ној бан ци Ср би је, на њен зах тев, до ста ви ин фор ма ци је о на чи ну са рад ње са ор га ни ма упра вља ња и ру ко во ђе ња прав них ли ца ко ји ма ова аген ци ја до дељу је кре дит ни реј тинг, као и о ин тен зи те ту те са рад ње Усло ви ко ји се од но се на тран спа рент ност ме то до логи је аген ци је за реј тинг под ра зу ме ва ју то да аген ци ја за реј тинг об ја вљу је основ не прин ци пе и прет по став ке на ко ји ма се ова мето до ло ги ја за сни ва, ка ко би свим за ин те ре со ва ним ли ци ма би ле до ступ не све ин фор ма ци је нео п ход не за про це ну аде кват но сти те ме то до ло ги је. На род на бан ка Ср би је тран спа рент ност ме то до ло ги је агенци је за реј тинг про це њу је на осно ву оби ма и са др жи не об ја вљених ин фор ма ци ја из ста ва 1. ове тач ке и на осно ву на чи на на ко ји су те ин фор ма ци је об ја вље не. Об ја вље не ин фор ма ци је из ста ва 1. ове тач ке на ро чи то са држе ја сан и ра зу мљив опис про це на кре дит ног ри зи ка за сва ки тржи шни сег мент, као и све зна чај не про ме не ме то до ло ги је аген ци је за реј тинг ко ја је ко ри шће на. Аген ци ја за реј тинг обез бе ђу је да ин фор ма ци је из ста ва 1. ове тач ке бу ду до ступ не и бес плат не и да се на од го ва ра ју ћи на чин об ја вљу ју (нпр. на ње ној Ин тер нет стра ни ци) Усло ви ко ји се од но се на обез бе ђе ње не за ви сно сти и аде кват но сти про це не кре дит ног ква ли те та под ра зу ме ва ју то да је ова про це на не за ви сна од по ли тич ких ути ца ја или огра ни чења, као и од еко ном ских при ти са ка. За про це ну ис пу ње но сти овог усло ва, На род на бан ка Ср би је на ро чи то ис пи ту је аде кват ност власнич ке и ор га ни за ци о не струк ту ре аген ци је за реј тинг, аде кватност струк ту ре из во ра сред ста ва аген ци је за реј тинг, ка дров ску оспо со бље ност и струч ност за по сле них аген ци је за реј тинг, као и раз ви је ност кор по ра тив ног упра вља ња у аген ци ји за реј тинг. Вла снич ка и ор га ни за ци о на струк ту ра аген ци је за реј тинг је аде кват на ако оне мо гу ћа ва ути цај вла сни ка те аген ци је, од но сно по ли тич ке и еко ном ске при ти ске на про це ну кре дит ног ри зи ка. Ак тив но сти аген ци је за реј тинг у ве зи с про це ном кре дит ног ри зика функ ци о нал но и ор га ни за ци о но су одво је не од оста лих ње них ак тив но сти. Струк ту ра из во ра сред ста ва аген ци је за реј тинг је аде кват на ако се њо ме обез бе ђу ју ста бил ни и ду го роч ни из во ри сред ста ва фи нан си ра ња ове аген ци је, као и не за ви сност од кли је на та ка ко би оне мо гу ћи ла њи хов ути цај на објек тив ност про це не кре дит ног ри зи ка. Аген ци ја за реј тинг има оно ли ки број за по сле них од го ва ра јуће струч но сти, спо соб но сти и про фе си о нал ног ис ку ства ко ји омогу ћа ва спро во ђе ње свих ње них ре ле вант них ак тив но сти, укључу ју ћи и кон ти ну и ра ну са рад њу с кли јен ти ма ра ди при ба вља ња ин фор ма ци ја ко је се ко ри сте у ме то до ло ги ји ове аген ци је, с тим што је у про цес про це не кре дит ног ква ли те та укљу чен нај ма ње један за по сле ни са од го ва ра ју ћим про фе си о нал ним ис ку ством дужим од три го ди не. По ли ти ка за ра да и/или на гра ђи ва ња за по сле них укљу че них у про цес про це не кре дит ног ква ли те та не мо же би ти по ве за на с при хо дом ко ји аген ци ја за реј тинг оства ру је ни с ви си ном до де љеног реј тин га. Раз ви је ност кор по ра тив ног упра вља ња у аген ци ји за реј тинг под ра зу ме ва: ус по ста вља ње не за ви сне функ ци је уну тра шње ре ви зи је; из ра ду про це ду ра и дру гих уну тра шњих ака та ко ји ма се обез бе ђу је ин те гри тет про це са про це не кре дит ног ри зи ка; обез бе ђи ва ње про це са и ус по ста вља ње про це ду ра за иденти фи ко ва ње, спре ча ва ње и от кла ња ње по сто је ћих и мо гу ћих су коба ин те ре са ко ји би мо гли угро зи ти објек тив ност, не за ви сност и ква ли тет про це на кре дит ног ри зи ка; об ја вљи ва ње зна чај них ин фор ма ци ја о по сло ва њу ове агенци је, укљу чу ју ћи и оне ко је се од но се на по сто је ће и мо гу ће су кобе ин те ре са. б) Усло ви у ве зи с по је ди нач ним кре дит ним реј тин зи ма 131. По је ди нач ни кре дит ни реј тин зи аген ци је за реј тинг су та кви да их уче сни ци на тр жи шту ко ри сте и да их сма тра ју ве родо стој ним и по у зда ним. На род на бан ка Ср би је ве ро до стој ност по је ди нач них кре дитних реј тин га аген ци је за реј тинг про це њу је на ро чи то на осно ву сле де ћих фак то ра: тр жи шног уче шћа те аген ци је на по је ди нач ним тр жи шним сег мен ти ма; из но са и струк ту ре при хо да и из во ра сред ста ва те аген ци је; по сто ја ња по ве за но сти из ме ђу утвр ђи ва ња це не пру же не услу ге и до де ље ног кре дит ног реј тин га; ко ри шће ња ових реј тин га, од но сно то га да су их нај ма ње две до ма ће или стра не бан ке ко ри сти ле за еми си ју об ве зни ца и/ или про це ну кре дит ног ри зи ка. Ра ди при зна ва ња кре дит них реј тин га струк ту ри ра них фи нансиј ских ин стру ме на та, по треб но је да аген ци ја за реј тинг об ја вљује об ја шње ње о то ме ка ко про ме не ква ли те та ску па од но сне имови не ути чу на кре дит ни реј тинг. На род на бан ка Ср би је мо же ве ро до стој ност по је ди нач них кре дит них реј тин га про це њи ва ти и на осно ву дру гих фак то ра ко ји за ви се од спе ци фич но сти од ре ђе ног тр жи шног сег мен та Аген ци ја за реј тинг обез бе ђу је до ступ ност по је ди нач них кре дит них реј тин га свим за ин те ре со ва ним стра ним и до ма ћим лици ма, укљу чу ју ћи и бан ке, под истим усло ви ма. в) Ма пи ра ње кре дит них реј тин га 133. На род на бан ка Ср би је ма пи ра ње кре дит них реј тин га аген ци је за реј тинг вр ши на сле де ћи на чин: 1) ди рект ним ма пи ра њем у скла ду с тач. од 134. до 136. ове од лу ке, или

22 2) ин ди рект ним ма пи ра њем у скла ду с ма пи ра њем ко је је из вр ши ло над ле жно ре гу ла тор но те ло др жа ве чла ни це Европ ске уни је. На род на бан ка Ср би је кон ти ну и ра но пра ти аде кват ност мапи ра ња кре дит них реј тин га из ста ва 1. ове тач ке, као и из ме на мапи ра ња, па ако утвр ди да из вр ше но ма пи ра ње ви ше ни је аде кватно, по но во вр ши ди рект но ма пи ра ње. На род на бан ка Ср би је при ма пи ра њу кре дит них реј тин га кори сти тро го ди шњу ку му ла тив ну сто пу не из ми ре ња оба ве за (у даљем тек сту: тро го ди шњи CDR по ка за тељ) и дру ге кван ти та тив не и ква ли та тив не по дат ке При ма пи ра њу ду го роч них кре дит них реј тин га На родна бан ка Ср би је вр ши по ре ђе ње де се то го ди шњег про се ка тро годи шњег CDR по ка за те ља за сва прав на ли ца ко ји ма је аген ци ја за реј тинг до де ли ла исти ду го роч ни кре дит ни реј тинг с ду го роч ним ре фе рент ним тро го ди шњим CDR по ка за те љем за од го ва ра ју ћи ниво кре дит ног ква ли те та, у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 13): Та бе ла 13. Ни во кре дит ног ква ли те та Ду го роч ни ре фе рент ни тро го ди шњи CDR по ка за тељ 0,10% 0,25% 1,00% 7,50% 20,00% При ма пи ра њу из ста ва 1. ове тач ке вр ши се и по ре ђе ње два по след ња тро го ди шња CDR по ка за те ља за сва прав на ли ца ко ји ма је аген ци ја за реј тинг до де ли ла исти ду го роч ни кре дит ни реј тинг с кон трол ним и ак ти ви ра ју ћим ни во ом тро го ди шњег CDR по ка зате ља за од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та у скла ду са сле дећом та бе лом (Та бе ла 14): Та бе ла 14. Ни во кре дит ног ква ли те та Кон трол ни ни во тро го ди шњег CDR по ка за те ља Ак ти ви ра ју ћи ни во тро го ди шњег CDR по ка за те ља 0,8% 1,0% 2,4% 11,0% 28,6% 1,2% 1,3% 3,0% 12,4% 35,0% Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, ако аген ци ја за реј тинг не ма до вољ но ду гу вре мен ску се ри ју по да та ка о сто па ма не из ми ре ња оба ве за ду жна је да из вр ши про це ну де се то го ди шњег про се ка тро го ди шњег CDR по ка за те ља, као и оста лих кван ти та тив них пара ме та ра ко ји се ко ри сте за ма пи ра ње кре дит ног реј тин га. Ма пи ра ње ду го роч них кре дит них реј тин га На род на бан ка Ср би је нај пре вр ши на осно ву по ре ђе ња ствар ног или про це њеног де се то го ди шњег про се ка тро го ди шњег CDR по ка за те ља до деље ног ду го роч ног кре дит ног реј тин га с ду го роч ним ре фе рент ним тро го ди шњим CDR по ка за те љем за од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та, у скла ду с Та бе лом 13. Ово ма пи ра ње по твр ђу је се кори шће њем кон трол ног и ак ти ви ра ју ћег ни воа тро го ди шњег CDR по ка за те ља за од го ва ра ју ћи ни во кре дит ног ква ли те та, у скла ду с Та бе лом 14 на сле де ћи на чин: 1) кад је по след њи тро го ди шњи CDR по ка за тељ до де ље ног ду го роч ног кре дит ног реј тин га из над од го ва ра ју ћег кон трол ног ни воа На род на бан ка Ср би је до де љу је не по вољ ни ји ни во кредит ног ква ли те та од ни воа ко ји од го ва ра кре дит ном реј тин гу ко ји је до де ли ла аген ци ја за реј тинг ако утвр ди да је про це на кре дит ног ри зи ка ко ју је из вр ши ла та аген ци ја ло ши јег ква ли те та од про це на дру гих ре ле вант них аген ци ја за реј тинг; 2) кад су два по след ња тро го ди шња CDR по ка за те ља до де љеног ду го роч ног кре дит ног реј тин га из над од го ва ра ју ћег ак ти ви рају ћег ни воа На род на бан ка Ср би је до де љу је не по вољ ни ји ни во кре дит ног ква ли те та од ни воа ко ји од го ва ра кре дит ном реј тин гу ко ји је до де ли ла аген ци ја за реј тинг. У слу ча ју да је, у скла ду са ста вом 4. ове тач ке, од ре ди ла непо вољ ни ји ни во кре дит ног ква ли те та, а аген ци ја за реј тинг на кон то га до ка же да сто пе не из ми ре ња оба ве за ко је се од но се на од ређе ни кре дит ни реј тинг ко је она до де љу је ви ше знат но не од сту па ју од ре фе рент них сто па не из ми ре ња оба ве за На род на бан ка Ср бије мо же до де ли ти пр во бит ни ни во кре дит ног ква ли те та. На род на бан ка Ср би је при ма пи ра њу ду го роч них кре дит них реј тин га, по ред тро го ди шњег CDR по ка за те ља, ана ли зи ра и дру ге по дат ке за ко је про це ни да су нео п ход ни На род на бан ка Ср би је вр ши ма пи ра ње крат ко рочних кре дит них реј тин га на осно ву ре зул та та ма пи ра ња ду го рочних кре дит них реј тин га, као и ре зул та та ма пи ра ња крат ко роч них кре дит них реј тин га ко је је аген ци ја за реј тинг из вр ши ла на осно ву ду го роч них кре дит них реј тин га На род на бан ка Ср би је вр ши ма пи ра ње по доб них кредит них реј тин га отво ре них ин ве сти ци о них фон до ва на осно ву резул та та ма пи ра ња ду го роч них кре дит них реј тин га, као и ре зул та та ма пи ра ња кре дит них реј тин га ових фон до ва ко је је аген ци ја за рејтинг из вр ши ла на осно ву ду го роч них кре дит них реј тин га. По доб ним кре дит ним реј тин гом отво ре них ин ве сти ци о них фон до ва, у сми слу ста ва 1. ове тач ке, сма тра се кре дит ни реј тинг ко ји у нај ве ћој ме ри за ви си од кре дит ног ква ли те та имо ви не тих фон до ва с фик сним при но сом, при че му се оста ли фак то ри ко ји мо гу ути ца ти на од ре ђи ва ње кре дит ног реј тин га (ква ли тет управља ња, осе тљи вост овог фон да на про ме не на тр жи шту, сте пен ди вер си фи ка ци је и роч на ускла ђе ност имо ви не и оба ве за тог фонда) узи ма ју у об зир са мо ако има ју ве ли ки ути цај. г) Ли ста по доб них аген ци ја за реј тинг 137. На род на бан ка Ср би је на сво јој Ин тер нет стра ни ци об јављу је ли сту по доб них аген ци ја за реј тинг. Ли ста из ста ва 1. ове тач ке са др жи сле де ће по дат ке: по слов но име и се ди ште по доб не аген ци је за реј тинг; на чин да ва ња са гла сно сти из тач ке 125. ове од лу ке; тр жи шни сег мент за ко ји је да та са гла сност из тач ке 125. ове од лу ке; кла се из ло же но сти из под о дељ ка 2. овог одељ ка за ко је банке мо гу ко ри сти ти кре дит не реј тин ге по доб не аген ци је за реј тинг; озна ке по доб них кре дит них реј тин га и њи хо во ма пи ра ње у ни вое кре дит ног ква ли те та; по дат ке о по доб но сти не зах те ва них кре дит них реј тин га аген ци је за реј тинг. На род на бан ка Ср би је вр ши из ме не и до пу не ли сте из ста ва 1. ове тач ке ко је се од но се на: до да ва ње ли сти сва ке аген ци је за реј тинг од мах по сле доно ше ња ре ше ња о да ва њу са гла сно сти из тач ке 125. ове од лу ке; бри са ње с ли сте сва ке аген ци је за реј тинг од мах по сле укида ња ре ше ња о да ва њу са гла сно сти из тач ке 125. ове од лу ке; ин фор ма ци је о по сле ди ца ма уки да ња де ла са гла сно сти из тач ке 125. ове од лу ке; ин фор ма ци је о ма пи ра њу и из ме на ма ма пи ра ња кре дит них реј тин га по доб них аген ци ја за реј тинг. д) Пра ће ње по доб них аген ци ја за реј тинг 138. Аген ци ја за реј тинг је ду жна да на кон ти ну и ра ној основи ис пу ња ва усло ве из тач. од 126. до 132. ове од лу ке. На род на бан ка Ср би је пра ти ис пу ње ност усло ва из ста ва 1. ове тач ке. На род на бан ка Ср би је мо же од аген ци је за реј тинг зах те вати сву по треб ну до ку мен та ци ју и ин фор ма ци је ко ји су зна чај ни за пра ће ње и по нов ну про це ну ис пу ње но сти усло ва из ста ва 1. ове тач ке. ђ) Уки да ње ре ше ња о да ва њу бан ци са гла сно сти за ко ри шће ње кре дит них реј тин га ко је до де љу је аген ци ја за реј тинг 139. На род на бан ка Ср би је мо же у це ли ни уки ну ти ре ше ње о да ва њу са гла сно сти из тач ке 125. ове од лу ке: 1) ако, у слу ча ју да ва ња ове са гла сно сти, сво јом про це ном утвр ди да ви ше ни су ис пу ње ни усло ви из тог ста ва за све тр жишне сег мен те; 2) ако је, у слу ча ју да ва ња ове са гла сно сти, а на осно ву захте ва из ста ва 4. те тач ке, аген ци ја за реј тинг бри са на из ре ги стра у др жа ви чла ни ци Европ ске уни је; 3) ако је, у слу ча ју да ва ња ове са гла сно сти, на осно ву зах те ва из ста ва 5. те тач ке, пре стао да ва жи од го ва ра ју ћи прав ни акт о дава њу аген ци ји за реј тинг са гла сно сти, од но сно о при зна ва њу ње не по доб но сти ко ји је до не ло над ле жно ре гу ла тор но те ло др жа ве члани це Европ ске уни је; 4) ако аген ци ја за реј тинг ни је до ста ви ла ин фор ма ци је и подат ке у скла ду с тач ком 138. ове од лу ке; 5) ако ни јед на бан ка не ко ри сти кре дит не реј тин ге ко је до дељу је иза бра на аген ци ја за реј тинг ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за кре дит ни ри зик бан ке.

23 На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти ре ше ње о да ва њу са гласно сти из ста ва 1. ове тач ке у де лу ко ји се од но си на по је ди нач ни тр жи шни сег мент: 1) ако на осно ву сво је про це не утвр ди да та аген ци ја ви ше не ис пу ња ва усло ве за од ре ђе ни тр жи шни сег мент, или 2) ако је од го ва ра ју ћи прав ни акт из тач ке 125. став 5. од редба под 2) ове од лу ке пре стао да ва жи у де лу ко ји се од но си на одре ђе ни тр жи шни сег мент. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти ре ше ње о да ва њу са гласно сти из ста ва 1. ове тач ке за не зах те ва не кре дит не реј тин ге ако утвр ди: 1) да су ови реј тин зи ло ши јег ква ли те та од зах те ва них кредит них реј тин га, или 2) да иза бра на аген ци ја за реј тинг ко ри сти ове реј тин ге да би ути ца ла на прав на ли ца ко ји ма је до де ли ла не зах те ва ни кре дитни реј тинг да под не су зах тев овој аген ци ји за до би ја ње зах те ва ног кре дит ног реј тин га. Оде љак 2. IRB при ступ 1. Са гла сност за ко ри шће ње IRB при сту па 140. Бан ка мо же за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком да ко ри сти IRB при ступ ако је за то до би ла са гласност На род не бан ке Ср би је (у да љем тек сту: са гла сност за IRB при ступ). Бан ка под но си На род ној бан ци Ср би је зах тев за до би ја ње сагла сно сти за IRB при ступ, уз ко ји до ста вља до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је ис пу ње ност ми ни мал них усло ва за при ме ну тог при сту па из под о дељ ка 5. овог одељ ка, а на ро чи то: 1) основ не ин фор ма ци је о ин тер ном реј тинг си сте му; 2) план им пле мен та ци је IRB при сту па; 3) сво ју про це ну спрем но сти за при ме ну IRB при сту па; 4) до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је да је, у про це су упра вља ња ри зи ци ма, и то за кла се из ло же но сти за ко је под но си зах тев, најма ње три го ди не пре под но ше ња зах те ва при ме њи ва ла ин тер не реј тинг си сте ме и соп стве не про це не ри зич них па ра ме та ра усклађе не с ми ни мал ним усло ви ма за при ме ну IRB при сту па про пи саним у том под о дељ ку. У слу ча ју да је бан ка нај ви ше ма тич но дру штво у бан кар ској гру пи у Ре пу бли ци Ср би ји, ду жна је да за све чла но ве те гру пе под не се за јед нич ки зах тев из ста ва 1. ове тач ке. У по ступ ку од лу чи ва ња о зах те ву из ове тач ке, На род на банка Ср би је мо же од бан ке зах те ва ти и дру гу од го ва ра ју ћу до ку мента ци ју и по дат ке. На род на бан ка Ср би је да је бан ци са гла сност за IRB при ступ ако бан ка има аде ква тан си стем упра вља ња кре дит ним ри зи ком и про цес до де љи ва ња реј тин га и ако су, у скла ду с под о дељ ком 5. овог одељ ка, ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да ин тер ни реј тинг си стем бан ке обез бе ђу је од го ва ра ју ћу про це ну ка рак те ри сти ка ду жни ка и пла сма на, ја сно раз ли ко ва ње ри зи ка, као и пре ци зне и до след не кван ти та тив не про це не ри зи ка; 2) да ин тер ни реј тин зи и про це не ве ро ват но ће на сту па ња стату са не из ми ре ња оба ве за и гу би та ка ко је бан ка ко ри сти за из ра чуна ва ње ка пи тал них зах те ва, као и с њи ма по ве за ни си сте ми и проце си, има ју кључ ну уло гу у упра вља њу ри зи ци ма и од лу чи ва њу, а на ро чи то при одо бра ва њу пла сма на, ин тер ној рас по де ли ка пи та ла и кор по ра тив ном упра вља њу бан ком; 3) да је бан ка ус по ста ви ла ор га ни за ци о ну је ди ни цу за контро лу кре дит ног ри зи ка не за ви сну од дру гих ор га ни за ци о них једи ни ца у бан ци, ко ја је од го вор на за ин тер не реј тинг си сте ме и није под ло жна ути ца ји ма ко ји би мо гли ума њи ти ње ну не за ви сност; 4) да бан ка при ку пља и чу ва све ре ле вант не по дат ке ра ди обез бе ђи ва ња ефек тив не по др шке про це су упра вља ња, а на ро чи то ме ре њу кре дит ног ри зи ка; 5) да бан ка аде кват но до ку мен ту је реј тинг си стем ко ји приме њу је, укљу чу ју ћи и раз ло ге из бо ра ње го ве струк ту ре и ка рак тери сти ка, као и да ре дов но спро во ди њи хо ву ва ли да ци ју. Ако, на кон до би је не са гла сно сти за IRB при ступ, ви ше не испу ња ва усло ве из ове тач ке бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је без од ла га ња до ста ви план о ускла ђи ва њу са овим услови ма у од го ва ра ју ћем ро ку или до каз да по сле ди це не ис пу ња вања тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је бан ка до ста ви ла план из овог ста ва, ду жна је да На род ну бан ку Ср би је без од лага ња оба ве сти о то ме да се ускла ди ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност за IRB приступ ако утвр ди да бан ка не ис пу ња ва усло ве из ове тач ке а после ди це тог не ис пу ња ва ња су ма те ри јал но зна чај не, ако бан ка ни је до ста ви ла план из ста ва 6. те тач ке, ако је до ста ви ла не а де ква тан план или не по сту па по до ста вље ном пла ну. Ако је На род на бан ка Ср би је уки ну ла са гла сност за IRB приступ, бан ка је ду жна да за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кредит ним ри зи ком при ме њу је стан дар ди зо ва ни при ступ Бан ка ко ја ко ри сти IRB при ступ за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком мо же пре ћи на ко ри шће ње стандар ди зо ва ног при сту па про пи са ног у одељ ку 1. ове гла ве са мо из оправ да них раз ло га и уз са гла сност На род не бан ке Ср би је. Бан ка ко ја ко ри сти АIRB при ступ за из ра чу на ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком мо же пре ћи на ко ри шће ње FIRB при сту па са мо из оправ да них раз ло га и уз са гла сност На род не бан ке Ср би је. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ст. 1. и 2. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви доку мен та ци ју ко јом до ка зу је по сто ја ње оправ да них раз ло га из тих ста во ва. 2. Оквир при ме не IRB при сту па 142. Бан ка је ду жна да IRB при ступ при ме њу је на све из ложе но сти у окви ру ко ји је утвр ђен са гла сно шћу за тај при ступ. Бан ка члан бан кар ске гру пе ду жна је да ис пу ња ва ми ни мал не усло ве за при ме ну IRB при сту па на по је ди нач ној осно ви. Ако је бан ка нај ви ше ма тич но дру штво у бан кар ској гру пи, ду жна је да обез бе ди ис пу ње ње ми ни мал них усло ва за при ме ну IRB при сту па у свим чла но ви ма те гру пе ко ји су бан ке или дру га ли ца ко ја се свр ста ва ју у кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма. Из у зет но од ст. 2. и 3. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је, у са рад њи с дру гим над ле жним ре гу ла тор ним те ли ма, мо же бан ци при зна ти ис пу ња ва ње од ре ђе них ми ни мал них усло ва за при ме ну IRB при сту па на ни воу над ре ђе ног и под ре ђе ног дру штва за једно ако нај ви ше ма тич но дру штво ко је је бан ка или фи нан сиј ски хол динг из Ре пу бли ке Ср би је или Европ ске уни је и њи хо ва под ређе на дру штва ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком из ра чу нава ју ко ри шће њем IRB при сту па на ни воу бан кар ске гру пе На род на бан ка Ср би је мо же у окви ру са гла сно сти за IRB при ступ да до зво ли при ме ну раз ли чи тих вр ста овог при сту па (FIRB при ступ или АIRB при ступ) за по је ди не кла се из ло же но сти. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка не мо же за кла су из ложе но сти пре ма фи зич ким ли ци ма да ко ри сти FIRB при ступ. Ако је до би ла са гла сност за IRB при ступ, бан ка је ду жна да овај при ступ при ме њу је и за кла су из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња, осим ако јој је том са гла сно шћу омо гу ће но да за ове кла се при ме њу је стан дар ди зо ва ни при ступ, у скла ду с тач ком 144. став 1. од ред бе под 6) и 7) ове од лу ке Ако је на зах тев бан ке то утвр ђе но у са гла сно сти за IRB при ступ, бан ка мо же да при ме њу је стан дар ди зо ва ни при ступ из одељ ка 1. ове гла ве на јед ну или ви ше сле де ћих из ло же но сти: 1) из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма ако број кли је на та у овој кла си из ло же но сти ни је ма те ри јал но зна чајан и ако би уво ђе ње реј тинг си сте ма за те кли јен те пред ста вља ло за бан ку не по треб но оп те ре ће ње; 2) из ло же но сти пре ма бан ка ма под усло ви ма из од ред бе под 1) овог ста ва; 3) из ло же но сти пре ма ма ње зна чај ним чла но ви ма бан кар ске гру пе, као и кла се из ло же но сти чи ји из нос и про це ње ни ри зич ни про фил ни су ма те ри јал но зна чај ни; 4) из ло же но сти пре ма Ре пу бли ци Ср би ји или др жа ви чла ници Европ ске уни је, као и пре ма њи хо вим те ри то ри јал ним ауто номи ја ма и је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве и јав ним ад ми ни стратив ним те ли ма ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да не по сто ји раз ли ка у ри зич но сти ових из ло же но сти, да се из ло же но сти ма пре ма др жа ви, у скла ду са одељ ком 1. ове гла ве, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0%; 5) из ло же но сти бан ке пре ма дру гој уго вор ној стра ни ако је дру га уго вор на стра на ње но ма тич но дру штво, под ре ђе но друштво, под ре ђе но дру штво ње ног ма тич ног дру штва или дру штво

24 по ве за но за јед нич ким упра вља њем ко је је бан ка, фи нан сиј ски холдинг или ли це у фи нан сиј ском сек то ру ко је је од над ле жног ре гула тор ног те ла др жа ве у ко јој има се ди ште до би ло до зво лу за рад и под над зо ром је тог те ла, при че му је оба ве зна да ис пу ња ва ми нимал не усло ве за на чин упра вља ња ри зи ци ма и ми ни мал не усло ве сол вент но сти, ко ји су про пи са ни за бан ке; 6) из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња у прав на ли ца ко ји ма се, у скла ду с тим одељ ком, до де љу је пон дер кре дит ног ризи ка 0%, укљу чу ју ћи и јав на ад ми ни стра тив на те ла; 7) из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња на ста лих по осно ву др жав них про гра ма по др шке по је ди ним при вред ним секто ри ма ако бан ка за та ква ула га ња до би ја зна чај не суб вен ци је и ако др жа ва на од го ва ра ју ћи на чин вр ши над зор над спро во ђе њем тих про гра ма (ко ји укљу чу је и огра ни че ња ка пи тал них ула га ња), под усло вом да на ве де не из ло же но сти не чи не ви ше од 10% ка пита ла бан ке, од но сно бан кар ске гру пе; 8) из ло же но сти обез бе ђе не га ран ци ја ма и кон тра га ран ци ја ма др жа ве у скла ду с тач ком 95. ове од лу ке. За јед нич ко упра вља ње, у сми слу ста ва 1. од ред ба под 5) ове тач ке, за сно ва но је на уго во ру за кљу че ним из ме ђу ли ца из те одред бе или на од ред ба ма њи хо вих ста ту та, или по сто ји кад ве ћи ну чла но ва ор га на упра вља ња тих ли ца чи не исте осо бе. 3. По сте пе но уво ђе ње IRB при сту па 145. Бан ка мо же, ако је то утвр ђе но са гла сно шћу за IRB приступ, да по сте пе но уво ди IRB при ступ: за раз ли чи те кла се из ло же но сти у јед ном чла ну бан кар ске гру пе, или за раз ли чи те кла се из ло же но сти у ви ше чла но ва бан кар ске гру пе. Бан ка мо же, ако је то утвр ђе но са гла сно шћу за IRB при ступ, по сте пе но пре ћи с FIRB при сту па на АIRB при ступ за кла се из ложе но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним друштви ма и бан ка ма. За кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма уво ђе ње IRB при сту па мо же се спро ве сти по сте пе но кроз пот кла се из ло же ности из тач ке 151. став 1. ове од лу ке. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, кла са из ло же но сти по основу вла снич ких ула га ња не мо же би ти пред мет по сте пе ног уво ђе ња IRB при сту па. Ако на ме ра ва да при ме њу је од ред бе ст. од 1. до 3. ове тач ке, бан ка је ду жна да то на ве де и де таљ но обра зло жи у зах те ву за доби ја ње са гла сно сти за IRB при ступ. План им пле мен та ци је ко ји се до ста вља уз овај зах тев оба ве зно са др жи нај ма ње пе ри од по сте пеног уво ђе ња, ре до след уво ђе ња по раз ли чи тим кла са ма из ло же ности, као и сте пен по кри ве но сти порт фо ли ја IRB при сту пом. Бан ка ко ја по сте пе но уво ди IRB при ступ ду жна је да, у тренут ку уво ђе ња овог при сту па, њи ме об у хва ти нај ма ње 75% из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком бан ке, од но сно бан кар ске гру пе. У том слу ча ју бан ка је ду жна да при ме њу је од ред бе овог одељ ка на из ло же но сти на ко је при ме њу је IRB при ступ или за које тра жи са гла сност за при ме ну овог при сту па, а на оста ле из ложе но сти ду жна је да при ме њу је од ред бе одељ ка 1. ове гла ве, при че му се у из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ризи ком бан ке не укљу чу ју из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не. По сте пе но уво ђе ње IRB при сту па, у скла ду са са гла сно шћу за овај при ступ, спро во ди се у пе ри о ду ко ји ни је ду жи од се дам годи на за кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, од но сно пет го ди на за оста ле кла се из ло же но сти, од да на ко ји је у тој са гла сности од ре ђен као дан по чет ка уво ђе ња IRB при сту па. Бан ка је ду жна да оба ве шта ва На род ну бан ку Ср би је о спрово ђе њу пла на им пле мен та ци је из ста ва 5. ове тач ке, као и о свим од сту па њи ма у спро во ђе њу тог пла на. Ако бан ка овај план не спро во ди у скла ду с до би је ном са гла сно шћу, На род на бан ка Ср бије мо же пре ма тој бан ци пред у зе ти од го ва ра ју ће ме ре или јој укину ти са гла сност за IRB при ступ. 4. Кла се из ло же но сти 146. Бан ка је ду жна да ра ди при ме не IRB при сту па, у складу са сво јом ме то до ло ги јом, све из ло же но сти из бан кар ске књиге, из ло же но сти из књи ге тр го ва ња за ко је је ду жна да из ра чу нава ка пи тал ни зах тев за ри зик дру ге уго вор не стра не, као и оста ле из ло же но сти из књи ге тр го ва ња ако су ис пу ње ни усло ви из тач ке 320. став 4. ове од лу ке, рас по ре ди у јед ну од сле де ћих кла са: 1) из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма; 2) из ло же но сти пре ма бан ка ма; 3) из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма; 4) из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма; 5) из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња; 6) из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не. Бан ка је ду жна да сва ку из ло же ност пре ма прав ном ли цу ко ју ни је рас по ре ди ла у не ку од кла са из ста ва 1. од ред бе под 1), 2), 4) и 5) ове тач ке рас по ре ди у кла су из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма. Ме то до ло ги ја ко ју бан ка ко ри сти за рас по ре ђи ва ње из ло жено сти у кла се за сни ва се на ка рак те ри сти ка ма из ло же но сти и дослед но се при ме њу је то ком вре ме на Кла са из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма укљу чу је и сле де ће из ло же но сти: из ло же но сти пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је дини ца ма ло кал не са мо у пра ве или пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма ко ји ма се, у скла ду са одељ ком 1. ове гла ве, до де љу је исти пон дер кре дит ног ри зи ка као и из ло же но сти ма пре ма др жа ви у којој су осно ва ни; из ло же но сти пре ма ме ђу на род ним раз вој ним бан ка ма и ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма ко ји ма се, у скла ду са одељ ком из али не је пр ве ове тач ке, до де љу је пон дер кре дит ног ри зи ка 0% Кла са из ло же но сти пре ма бан ка ма, по ред из ло же но сти ко је се, у скла ду са одељ ком 1. ове гла ве, рас по ре ђу ју у ту кла су, укљу чу је и из ло же но сти за ко је се, у скла ду с тим одељ ком, пон дери кре дит ног ри зи ка до де љу ју на на чин про пи сан за из ло же но сти пре ма бан ка ма Бан ка је ду жна да, у окви ру кла се из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма, по себ но из дво ји из ло же но сти по осно ву спе ци ја ли зо ва ног кре ди ти ра ња, од но сно из ло же но сти ко је има ју сле де ће ка рак те ри сти ке: 1) да је из ло же ност пре ма прав ном ли цу ко је је осно ва но искљу чи во за фи нан си ра ње ма те ри јал не имо ви не и/или упра вља ње њо ме; 2) да уго вор не од ред бе да ју бан ци ви сок сте пен кон тро ле над имо ви ном и при хо дом ко ји се оства ру је по осно ву ове имо ви не; 3) да је основ ни из вор за из ми ри ва ње оба ве за при ход ко ји се оства ру је по осно ву те имо ви не, а не нов ча ни то ко ви ко је прав но ли це из од ред бе под 1) овог ста ва оства ру је у свом укуп ном по слова њу не за ви сно од те имо ви не. Из ло же но сти по осно ву спе ци ја ли зо ва ног кре ди ти ра ња укљу чу ју сле де ће пот кла се: 1) про јект но фи нан си ра ње у ко ме из ми ри ва ње оба ве за првен стве но или ис кљу чи во за ви си од при хо да ду жни ка по осно ву фи нан си ра ног про јек та; 2) фи нан си ра ње не по крет но сти на осно ву ко јих се оства ру је при ход у ко ме из ми ри ва ње оба ве за пр вен стве но или ис кљу чиво за ви си од при хо да по осно ву те не по крет но сти (нпр. по осно ву уго во ра о за ку пу или про да ји не по крет но сти); 3) објект но фи нан си ра ње у ко ме из ми ри ва ње оба ве за првен стве но или ис кљу чи во за ви си од при хо да ду жни ка по осно ву имо ви не ко ја слу жи као сред ство обез бе ђе ња кре ди та; 4) фи нан си ра ње ро бе у ко ме из ми ри ва ње оба ве за пр венстве но или ис кљу чи во за ви си од при хо да по осно ву про да је ро бе. Ако при ме њу је трет ман из тач ке 204. ове од лу ке на ку пље на по тра жи ва ња из кла се из ло же но сти пре ма при вред ним дру штвима, бан ка је ду жна да у окви ру ове кла се из ло же но сти по себ но издво ји из ло же но сти по осно ву тих по тра жи ва ња Бан ка мо же по је ди нач не из ло же но сти да рас по ре ди у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ако су ис пу ње ни следе ћи усло ви: 1) да је из ло же ност пре ма фи зич ком ли цу, по љо при вред ни ку, пред у зет ни ку или ма лом или сред њем пред у зе ћу и да укуп на изло же ност пре ма јед ном ду жни ку ни је ве ћа од ди на ра; 2) да бан ка, у про це су упра вља ња ри зи ци ма, ове из ло же ности тре ти ра на исти или сли чан на чин; 3) да бан ка, у про це су упра вља ња ри зи ци ма, ове из ло же ности не тре ти ра на по је ди нач ној осно ви као из ло же но сти из кла се из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма; 4) да сва ка од ових из ло же но сти ни је ма те ри јал но зна чај на у гру пи из ло же но сти ко јој при па да.

25 Укуп на из ло же ност пре ма јед ном ду жни ку из ста ва 1. одред ба под 1) ове тач ке об у хва та укуп ну из ло же ност бан ке пре ма ду жни ку и ли ци ма по ве за ним с ду жни ком пре при ме не тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка, укљу чу ју ћи и до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња, а не об у хва та из ло же но сти обез бе ђе не хи по те ка ма на стам бе ним не по крет но сти ма. Бан ка мо же у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма укљу чи ти и са да шњу вред ност ли зинг на кна да по осно ву уго вора о ли зин гу ако при ма лац ли зин га при па да кла си фи зич ких ли ца, при че му ли зинг на кна да пред ста вља сва пла ћа ња ко ја је при малац ли зин га ду жан да из вр ши у скла ду са од ред ба ма овог уго во ра, укљу чу ју ћи и пра во от ку па пред ме та ли зин га ако се при за кљу чењу тог уго во ра мо же осно ва но прет по ста ви ти да ће оно би ти ре а- ли зо ва но. Ако ни је уго во ре но пра во от ку па пред ме та ли зин га или се при за кљу че њу уго во ра не мо же осно ва но прет по ста ви ти да ће ово пра во би ти ре а ли зо ва но, бан ка мо же у из нос ли зинг на кна де укљу чи ти пре о ста лу вред ност пред ме та ли зин га ако је из да та гаран ци ја ко ја ис пу ња ва усло ве про пи са не тач. 83. и 94. ове од лу ке Бан ка је ду жна да кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма по де ли на сле де ће пот кла се: 1) из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма обез бе ђе не хи по тека ма на не по крет но сти ма; 2) ква ли фи ко ва не ре вол винг из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма; 3) оста ле из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма. У ква ли фи ко ва не ре вол винг из ло же но сти пре ма фи зич ким лици ма рас по ре ђу ју се из ло же но сти ко је ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: 1) да је ду жник фи зич ко ли це; 2) да су из ло же но сти ре вол винг и да су нео бе збе ђе не, при чему се под ре вол винг из ло же но сти ма под ра зу ме ва ју из ло же но сти код ко јих је уго во рен ли мит а чи ји се ис ко ри шће ни из нос мо же ме ња ти на осно ву од лу ке ду жни ка да одо бре на сред ства ко ри сти или от пла ћу је, с тим да бан ка мо же опо зва ти не ис ко ри шће ни износ ли ми та без у слов но и без прет ход не на ја ве (не ис ко ри шће ни износ ли ми та сма тра се без у слов но опо зи вим ако је то до зво ље но у скла ду с про пи си ма и уго во ром); 3) да нај ве ћа из ло же ност пре ма јед ном ли цу у пот порт фо ли ју ни је ве ћа од ди на ра; 4) да бан ка ко ре ла ци је из тач ке 246. став 2. ове од лу ке ко ристи са мо за пот порт фо ли ја с ни ском во ла тил но шћу сто па гу бит ка у од но су на про сеч не сто пе гу бит ка порт фо ли ја, на ро чи то за изло же но сти у окви ру ма лих PD ра спо на, при че му је ду жна да, на зах тев На род не бан ке Ср би је, до ста ви ин фор ма ци је о зна чај ним ка рак те ри сти ка ма ових сто па, укљу чу ју ћи и ре ла тив ну во ла тилност тих сто па по ква ли фи ко ва ним ре вол винг пот порт фо ли ји ма фи зич ких ли ца, као и за укуп ни ква ли фи ко ва ни ре вол винг портфо лио тих ли ца; 5) да је трет ман ових из ло же но сти у скла ду са од го ва ра ју ћим ка рак те ри сти ка ма ри зи ка да тог пот порт фо ли ја. Нео бе збе ђе ним из ло же но сти ма, у сми слу ста ва 2. од ред ба под 2) ове тач ке, сма тра ју се и кре дит ни по сло ви по ве за ни с те кућим ра чу ном фи зич ког ли ца на ко ји се упла ћу ју ре дов ни ме сеч ни при хо ди тог ли ца. У овом слу ча ју бан ка при про це ни LGD па ра метра не узи ма у об зир из но се на пла ће не с тог те ку ћег ра чу на. Бан ка је ду жна да у окви ру кла се из ло же но сти пре ма фи зичким ли ци ма по себ но из дво ји из ло же но сти по осно ву ку пље них по тра жи ва ња Бан ка је ду жна да сво јим уну тра шњим ак ти ма од ре ди кри те ри ју ме за рас по ре ђи ва ње из ло же но сти пре ма ма лим и средњим пред у зе ћи ма у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, од но сно у кла су из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма, да кон ти ну и ра но пра ти ис пу ње ност усло ва из тач ке 150. став 1. одред ба под 1) ове од лу ке, као и да тим ак ти ма од ре ди кри те ри ју ме за про це ну да ли су пре ко ра че ња из но са из ло же но сти про пи са ног том од ред бом при вре ме ног или трај ног ка рак те ра и да уре ди начин по сту па ња кад су при вре ме ног ка рак те ра. Ако су пре ко ра че ња из но са из ло же но сти пре ма од ре ђе ном лицу трај ног ка рак те ра, бан ка је ду жна да из ло же но сти пре ма том лицу рас по ре ди у кла су из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма Бан ка је ду жна да у кла су из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња рас по ре ди из ло же но сти по осно ву ула га ња у вла снич ке хар ти је од вред но сти, уде ле или уче шћа, хи брид не инстру мен те и ду жнич ке хар ти је од вред но сти са слич ним ка рак тери сти ка ма Кла са из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не об у хва та по зи ци је би лан сне ак ти ве и ван би лан сне став ке ко је ни су рас поре ђе не у дру ге кла се из ло же но сти, укљу чу ју ћи и пре о ста лу вредност пред ме та ли зин га ако ова вред ност ни је укљу че на у из ло жено сти по осно ву ли зин га на на чин утвр ђен тач ком 150. став 3. ове од лу ке. 5. Ми ни мал ни усло ви за при ме ну IRB при сту па а) Ин тер ни реј тинг си стем 155. Ин тер ни реј тинг си стем об у хва та: 1) ме то де, про це се, ак тив но сти и кон тро лу при ку пља ња пода та ка ре ле вант них за про це ну кре дит ног ри зи ка; 2) ин фор ма ци о не си сте ме ко ји пред ста вља ју по др шку за проце ну кре дит ног ри зи ка; 3) на чин рас по ре ђи ва ња из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је или ску по ве из ло же но сти; 4) ме то де и про це се кван ти фи ка ци је про це на ве ро ват но ће настан ка ста ту са не из ми ре ња оба ве за и гу бит ка за од ре ђе ну вр сту из ло же но сти. У слу ча ју да бан ка ко ри сти ви ше реј тинг си сте ма, ду жна је да до ку мен ту је раз ло ге за из бор кри те ри ју ма ко ри шће них за распо ре ђи ва ње из ло же но сти пре ма ду жни ку или вр сти пла сма на у реј тинг си сте ме, при че му иза бра ни кри те ри ју ми на од го ва ра ју ћи на чин од ра жа ва ју ни во ри зи ка. Бан ка је ду жна да сво јим уну тра шњим ак ти ма про пи ше начин на ко ји спро во ди пе ри о дич ну про ве ру кри те ри ју ма и про це са за рас по ре ђи ва ње из ло же но сти пре ма ду жни ку или вр сти пла смана у од го ва ра ју ће реј тинг си сте ме, ра ди про ве ре њи хо ве аде кватно сти у од но су на по сто је ћи порт фо лио бан ке и екс тер не фак то ре. Ст рук ту ра реј тинг си сте ма 156. Бан ка је ду жна да обез бе ди да реј тинг си стем од ра жа ва ри зик ду жни ка и ри зик вр сте пла сма на, од но сно да овај си стем обу хва та све њи хо ве ка рак те ри сти ке. Ако бан ка ко ри сти ди рект ну про це ну па ра ме та ра ри зи ка, та се про це на мо же сма тра ти као про це на ри зич них ка те го ри ја на кон ти ну и ра ној реј тинг ска ли и мо же се ко ри сти ти за из ра чу на вање ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком. Ди рект ном про це ном, у сми слу ста ва 1. ове тач ке, сма тра се про це на ко ју је бан ка до би ла ди рект но из мо де ла ко ји ко ри сти, и то за сва ког ду жни ка или вр сту пла сма на по је ди нач но Бан ка је ду жна да обез бе ди да реј тинг си стем има рејтинг ска лу за ду жни ке из кла са из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма, ко ја одра жа ва ис кљу чи во ри зик не из ми ре ња оба ве за ду жни ка. Ова скала има нај ма ње се дам реј тинг ка те го ри ја за ду жни ке ко ји ни су у ста ту су не из ми ре ња оба ве за и нај ма ње јед ну реј тинг ка те го ри ју за ду жни ке ко ји су у том ста ту су. Реј тинг ка те го ри ја из ста ва 1. ове тач ке пред ста вља ри зич ну ка те го ри ју уну тар реј тинг ска ле за ду жни ке јед ног реј тинг си стема, у ко ју су из ло же но сти пре ма ду жни ци ма рас по ре ђе не на осно ву спе ци фич них и ја сно од ре ђе них реј тинг кри те ри ју ма, а из ко је се из во де про це не PD па ра ме тра. Бан ка је ду жна да до ку мен ту је ве зу из ме ђу по је ди нач них реј тинг ка те го ри ја ду жни ка и кри те ри ју ма кори шће них за раз ли ко ва ње ни воа ри зи ка не из ми ре ња оба ве за. Ако у окви ру порт фо ли ја по сто ји кон цен тра ци ја на не ком тржи шном сег мен ту на од ре ђе ном ра спо ну PD па ра ме тра, бан ка је ду жна да обез бе ди до вољ но реј тинг ка те го ри ја ду жни ка у оквиру тог ра спо на да би се из бе гла ве ли ка кон цен тра ци ја ду жни ка на ни воу јед не ка те го ри је. У слу ча ју да та ква кон цен тра ци ја по сто ји, бан ка је ду жна да до ка же да реј тинг ка те го ри ја ду жни ка по кри ва од го ва ра ју ћи ра спон PD па ра ме тра, а да ри зик не из ми ре ња оба веза свих ду жни ка из те реј тинг ка те го ри је ула зи у да ти ра спон. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, ако бан ка пон де ре кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти по осно ву спе ци ја ли зо ва ног кре ди ти ра ња до де љу је на на чин из тач ке 224. ове од лу ке ни је ду жна да има реј тинг ска лу за ду жни ке ко ја од ра жа ва ис кљу чи во кван ти фи каци ју ри зи ка не из ми ре ња оба ве за ду жни ка за ове из ло же но сти, већ је ду жна да за на ве де не из ло же но сти има нај ма ње че ти ри реј тинг ка те го ри је за ду жни ке ко ји ни су у ста ту су не из ми ре ња оба ве за и нај ма ње јед ну реј тинг ка те го ри ју за ду жни ке ко ји су у том ста ту су.

26 158. Ако бан ка при ме њу је AIRB при ступ, ду жна је да у оквиру реј тинг си сте ма ус по ста ви по себ ну реј тинг ска лу за про из воде, ко ја од ра жа ва ка рак те ри сти ке про из во да по ве за не ис кљу чи во с LGD па ра ме тром. Реј тинг ка те го ри ја про из во да пред ста вља ри зич ну ка те го рију уну тар реј тинг ска ле про из во да јед ног реј тинг си сте ма, у ко ју су из ло же но сти пре ма про из во ду рас по ре ђе не на осно ву спе цифич них и ја сно од ре ђе них реј тинг кри те ри ју ма, а из ко је се из во де соп стве не про це не LGD па ра ме тра. Де фи ни ци ја реј тинг ка те гори је укљу чу је опис на чи на на ко ји се из ло же но сти рас по ре ђу ју у ту ка те го ри ју и кри те ри ју ме за раз ли ко ва ње ни воа ри зи ка по овим ка те го ри ја ма. У слу ча ју да по сто ји ве ли ка кон цен тра ци ја у окви ру јед не реј тинг ка те го ри је про из во да, бан ка је ду жна да до ка же да та кате го ри ја по кри ва од го ва ра ју ћи ра спон LGD па ра ме тра и да ри зик ко ји по ти че од свих из ло же но сти из да те реј тинг ка те го ри је ула зи у тај ра спон Бан ка је ду жна да за кла су из ло же но сти пре ма фи зичким ли ци ма при ме њу је при ступ пре ма ду жни ку или при ступ према из ло же но сти. Из бор при сту па из ста ва 1. ове тач ке бан ка вр ши у скла ду с ка рак те ри сти ка ма про це са упра вља ња кре дит ним ри зи ком за класу из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма. Ако ко ри сти при ступ пре ма ду жни ку, бан ка је ду жна да за кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма има за себ не реј тинг ска ле за реј тинг ка те го ри је ду жни ка и реј тинг ка те го ри је про изво да, а ако ко ри сти при ступ пре ма из ло же но сти ду жна је да изло же но сти из ове кла се рас по ре ђу је у од го ва ра ју ће ску по ве из ложе но сти Бан ка је ду жна да ус по ста ви та кав ни во ди фе рен ци јаци је ри зи ка да број из ло же но сти у да тој реј тинг ка те го ри ји или ску пу из ло же но сти омо гу ћа ва од го ва ра ју ћу кван ти фи ка ци ју и вали да ци ју па ра ме та ра ри зи ка на ни воу реј тинг ка те го ри је или ску па из ло же но сти. Рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти вр ши се та ко да се из бег не ве ли ка кон цен тра ци ја. Бан ка је ду жна да до ка же да про цес рас по ре ђи ва ња из ло же ности у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти омо гу ћа ва ја сно раз ли ко ва ње из во ра ри зи ка, гру пи са ње слич них из ло же но сти, као и тач ну и до след ну про це ну ка рак те ри сти ка гу бит ка на ни воу те ка те го ри је, од но сно ску па. Гру пи са ње из ло же но сти по осно ву купље них по тра жи ва ња од ра жа ва усло ве одо бра ва ња ових по тра жива ња и ра зно вр сност кли је на та про дав ца тих по тра жи ва ња. При рас по ре ђи ва њу из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је, од носно у ску по ве из ло же но сти, бан ка је ду жна да узме у об зир сле деће из во ре ри зи ка: 1) ри зич не ка рак те ри сти ке ду жни ка; 2) ри зич не ка рак те ри сти ке пла сма на, укљу чу ју ћи и вр сте про из во да и сред ста ва обез бе ђе ња, при че му по себ ну па жњу посве ћу је слу ча је ви ма у ко ји ма је ви ше из ло же но сти обез бе ђе но истим сред ством обез бе ђе ња; 3) уред ност у из ми ри ва њу оба ве за. Рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је или ску по ве из ло же но сти 161. Бан ка је ду жна да утвр ди по себ не де фи ни ци је, про це се и кри те ри ју ме за рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те го рије, од но сно у ску по ве из ло же но сти у окви ру реј тинг си сте ма, уз ис пу ње ност сле де ћих усло ва: 1) да де фи ни ци ја реј тинг ка те го ри је или ску па из ло же но сти, као и кри те ри ју ми за рас по ре ђи ва ње, бу ду ја сни и пре ци зни ка ко би ли ци ма за ду же ним за до де љи ва ње реј тин га омо гу ћи ли да дослед но рас по ре ђу ју из ло же но сти ко је про у зро ку ју сли чан ри зик у исту реј тинг ка те го ри ју или скуп из ло же но сти, при че му ова дослед ност по сто ји и по ли ни ја ма по сло ва ња, по слов ним је ди ни цама и ге о граф ским обла сти ма; 2) да до ку мен та ци ја о реј тинг про це су бу де ја сна, ка ко би омо гу ћи ла раз у ме ва ње на чи на рас по ре ђи ва ња из ло же но сти у рејтинг ка те го ри је или ску по ве из ло же но сти, по на вља ње тог по ступка и оце ну ње го ве аде кват но сти; 3) да кри те ри ју ми бу ду ускла ђе ни са усло ви ма бан ке за одобра ва ње пла сма на и с ње ним на чи ном по сту па ња с про бле ма тичним ду жни ци ма и пла сма ни ма. Бан ка је ду жна да, при рас по ре ђи ва њу из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти, ко ри сти све ре ле вантне ажур не ин фор ма ци је на осно ву ко јих мо же пред ви ђа ти бу ду ће ка рак те ри сти ке из ло же но сти. Ако рас по ла же ма њим бро јем ре левант них ин фор ма ци ја, бан ка је ду жна да опре зни је по сту па при рас по ре ђи ва њу из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је Бан ка је ду жна да, као са став ни део про це са одо бра ва ња пла сма на, сва ку из ло же ност из кла се из ло же но сти пре ма др жа ви и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма рас поре ди у реј тинг ка те го ри ју ду жни ка. Ако при ме њу је AIRB при ступ, бан ка је ду жна да, као део проце са одо бра ва ња пла сма на, сва ку из ло же ност из ста ва 1. ове тач ке пре ма про из во ду рас по ре ди и у реј тинг ка те го ри ју про из во да. Ако бан ка при ме њу је ме тод из тач ке 244. ове од лу ке за до дељи ва ње пон де ра кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти по осно ву специ ја ли зо ва ног кре ди ти ра ња, ду жна је да сва ку од ових из ло же ности рас по ре ди у ри зич не ка те го ри је у скла ду с При ло гом 2, ко ји је од штам пан уз ту од лу ку и њен је са став ни део Бан ка је ду жна да сва ком прав ном ли цу пре ма ко ме има из ло же ност до де ли по се бан реј тинг, као и да уну тра шњим ак тим уре ди на чин рас по ре ђи ва ња по је ди нач них ду жни ка и чла но ва групе по ве за них ли ца с ду жни ком у од ре ђе не реј тинг ка те го ри је, као и ути цај њи хо ве по ве за но сти на њи хо во рас по ре ђи ва ње. Бан ка је ду жна да све из ло же но сти пре ма јед ном ду жни ку рас по ре ди у исту реј тинг ка те го ри ју ду жни ка, без об зи ра на разли ке у при ро ди сва ког по себ ног пла сма на. Из у зет но, бан ка мо же по је ди нач не из ло же но сти пре ма јед ном ду жни ку рас по ре ди ти у ви ше реј тинг ка те го ри ја ду жни ка у сле де ћим слу ча је ви ма: 1) ако по сто ји ри зик тран сфе ра, за ви сно од то га да ли су изло же но сти у до ма ћој или стра ној ва лу ти; 2) ако га ран ци је ко је се од но се на из ло же но сти ути чу на прила го ђа ва ње рас по ре ђи ва ња из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је дужни ка Бан ка је ду жна да, као са став ни део про це са одо бра ва ња пла сма на, сва ку из ло же ност из кла се из ло же но сти пре ма фи зичким ли ци ма рас по ре ди у реј тинг ка те го ри ју, од но сно скуп из ло жено сти Ра ди рас по ре ђи ва ња из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти бан ка је ду жна да уну тра шњим ак ти ма уре ди слу ча је ве у ко ји ма се мо гу ко ри го ва ти ула зни по да ци или ре зул та ти про це са рас по ре ђи ва ња, а ду жна је и да до ку мен тује по дат ке о спро ве де ним ко рек ци ја ма и свим за по сле ни ма ко ји су од го вор ни за одо бра ва ње та квих ко рек ци ја. Бан ка је ду жна и да ана ли зи ра ка рак те ри сти ке из ло же но сти чи је је рас по ре ђи ва ње пред мет ко рек ци је, при че му ова ана ли за укљу чу је све из ло же но сти чи ји је реј тинг ко ри го ва ло сва ко од говор но ли це по је ди нач но. Ин те гри тет про це с а рас по ре ђи ва ња из ло же но сти 166. Рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у кла су из ло же но сти према др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма и пе ри о дич ну про ве ру тог рас по ре ђи ва ња спро во ди или одо бра ва ор га ни за ци о на је ди ни ца у бан ци не за ви сна од дру гих орга ни за ци о них је ди ни ца, ко ја не уче ству је у до но ше њу од лу ка ко је се од но се на одо бра ва ње пла сма на. Бан ка је ду жна да нај ма ње јед ном го ди шње ажу ри ра до де љене реј тин ге ду жни ка из ста ва 1. ове тач ке, а реј тин ге ви со ко ри зичних ду жни ка и про бле ма тич них из ло же но сти и че шће, као и да ус по ста ви про це ду ре ко ји ма се уре ђу је уче ста лост про ве ра ва ња реј тин га и про цес до де љи ва ња но вог реј тин га, у скла ду с рас поло жи вим зна чај ним ин фор ма ци ја ма о ду жни ку или из ло же но сти. Бан ка је оба ве зна да ус по ста ви од го ва ра ју ћи про цес при ку пљања и ажу ри ра ња ин фор ма ци ја о ка рак те ри сти ка ма ду жни ка из ста ва 1. ове тач ке ко је ути чу на PD па ра ме тар, као и о ка рак те ри сти ка ма про из во да ко је ути чу на LGD па ра ме тар и/или фак то ре кон вер зи је Бан ка је ду жна да, нај ма ње јед ном го ди шње, ажу ри ра реј тинг до де љен ду жни ци ма и про из во ди ма, од но сно про ве ра ва ка рак те ри сти ке гу бит ка и ре дов ност из ми ри ва ња оба ве за за сва ки скуп из ло же но сти у кла си из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, као и да, на осно ву ре пре зен та тив ног узор ка, про ве ра ва ста тус поје ди нач них из ло же но сти у сва ком та квом ску пу из ло же но сти да би обез бе ди ла да из ло же но сти бу ду рас по ре ђе не у од го ва ра ју ћи скуп из ло же но сти.

27 Ко ри шће ње мо де ла 168. При ко ри шће њу ста ти стич ких и дру гих ма те ма тич ких мо де ла и ме то да за рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те гори је или ску по ве из ло же но сти бан ка је ду жна да: 1) до ка же да мо дел има до бру спо соб ност пред ви ђа ња и да ње го ва при ме на не до во ди до ка пи тал них зах те ва ко ји не од го вара ју ри зич ном про фи лу, при че му ула зне про мен љи ве пред ста вљају ква ли тет ну осно ву за про це не ко је су ре зул тат при ме не мо де ла а ове про це не ни су при стра сне; 2) ус по ста ви про цес за кон тро лу ула зних по да та ка, а на ро чито про ве ру, од но сно про це ну њи хо ве тач но сти, пот пу но сти и адекват но сти; 3) до ка же да су по да ци ко ри шће ни у раз ви ја њу мо де ла ре презен та тив ни за порт фо лио по сто је ћих ду жни ка, од но сно из ло же ности бан ке; 4) ус по ста ви ре дов ну ва ли да ци ју мо де ла, укљу чу ју ћи и праће ње ње го вих пер фор ман си и ње го ве ста бил но сти, про ве ру ње гових ка рак те ри сти ка и back те сти ра ње; 5) по ред мо де ла, ко ри сти и струч не про це не и над зор ради про ве ре рас по ре ђи ва ња из ло же но сти за сно ва ног на мо де лу и обез бе ђе ња аде кват ног ко ри шће ња мо де ла, као и ра ди про на ла жења и огра ни ча ва ња гре ша ка ко је су по сле ди ца не до ста та ка иза браног мо де ла, при че му ова про це на узи ма у об зир све ре ле вант не ин фор ма ци је ко је ни су об у хва ће не мо де лом, а бан ка је ду жна да утвр ди на чин на ко ји се ком би ну ју струч на про це на и ре зул та ти мо де ла. До ку мен т а ци ја реј тинг си сте ма 169. Бан ка је ду жна да до ку мен ту је раз вој и опе ра тив не де таље сво јих реј тинг си сте ма, при че му ова до ку мен та ци ја тре ба да са др жи до ка зе о ис пу ње но сти ми ни мал них усло ва за ко ри шће ње IRB при сту па про пи са них овим под о дељ ком, а на ро чи то о рас поре ђи ва њу из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је, о кри те ри ју ми ма за до де лу реј тин га, о од го вор но сти ма за по сле них ко ји вр ше рас по ређи ва ње из ло же но сти, о уче ста ло сти про ве ре рас по ре ђи ва ња из ложе но сти, као и о над зо ру реј тинг про це са ко ји вр ши ру ко вод ство. Бан ка је ду жна да до ку мен ту је раз ло ге за из бор реј тинг крите ри ју ма, као и пра те ћу ана ли зу ко ја по др жа ва тај из бор. Ако је до шло до зна чај них про ме на у про це су до де љи ва ња ин тер них рејтин га бан ка је ду жна да на ве де не про ме не до ку мен ту је. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре ко ји ма се уре ђу је начин до де љи ва ња реј тин га, укљу чу ју ћи и про цес тог до де љи ва ња и уну тра шње кон тро ле. Бан ка је ду жна да утвр ди де фи ни ци је ста ту са не из ми ре ња оба ве за и па ра ме та ра ри зи ка, као и да до ка же да су ове де фи ници је ускла ђе не с тач ком 2. од ред бе од 31) до 35) и тач ком 175. ове од лу ке Ако бан ка ко ри сти ста ти стич ке мо де ле у реј тинг про цесу, ду жна је да утвр ди њи хо ву ме то до ло ги ју. Ова ме то до ло ги ја садр жи: де та љан при каз те о ри је, прет по став ки и/или ма те ма тич ке и ем пи риј ске осно ве за до де љи ва ње про це на па ра ме та ра ри зи ка рејтинг ка те го ри ја ма, по је ди нач ним ду жни ци ма, из ло же но сти ма или ску по ви ма из ло же но сти, као и де та љан при каз из во ра по да та ка кори шће них за оце ну мо де ла; опис ста ти стич ког про це са ко ри шће ног за ва ли да ци ју моде ла, укљу чу ју ћи и те сто ве пер фор ман си у вре мен ском пе ри о ду и на узор ку по да та ка ко ји ни су ко ри шће ни у раз во ју мо де ла (out-ofti me и out-of-sam ple); при каз свих окол но сти у ко ји ма мо дел не да је до бре ре зулта те. Бан ка је ду жна да обез бе ди ис пу ње ност свих усло ва у ве зи с реј тинг си сте мом утвр ђе них овом од лу ком и кад ко ри сти мо дел или би ло ко ји еле мент тог си сте ма ко ји су при ба вље ни од тре ће стра не а та стра на за др жа ва аутор ска пра ва над тех но ло ги јом. При ку пља ње и чу ва ње по да т а ка 171. Бан ка је ду жна да при ку пља и чу ва по дат ке ко ји се одно се на ин тер не реј тин ге, укљу чу ју ћи и оне ко је је ду жна да об јављу је у скла ду са од лу ком ко јом се уре ђу је об ја вљи ва ње по да та ка и ин фор ма ци ја бан ке Ако бан ка при ме њу је IRB при ступ за кла се из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма ду жна је да при ку пља и чу ва: 1) исто риј ске по дат ке о реј тин гу ду жни ка и реј тин гу да ва лаца га ран ци ја; 2) по дат ке о да ту му до де љи ва ња реј тин га; 3) кључ не по дат ке и ме то до ло ги ју ко ри шће ну за од ре ђи ва ње реј тин га; 4) по дат ке о за по сле ни ма од го вор ним за до де љи ва ње реј тин га; 5) по дат ке о ду жни ци ма и из ло же но сти ма ко је су у ста ту су не из ми ре ња оба ве за; 6) по дат ке о да ту му и окол но сти ма на стан ка ста ту са не из мире ња оба ве за; 7) по дат ке о PD па ра ме три ма и ре а ли зо ва ним сто па ма не изми ре ња оба ве за ко ји се од но се на реј тинг ка те го ри је и ми гра ци ју из ме ђу реј тинг ка те го ри ја. Ако бан ка при ме њу је FIRB при ступ за кла се из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке ду жна је да при ку пља и чу ва по дат ке о по ре ђењу ре а ли зо ва них LGD па ра ме та ра с вред но сти ма про пи са ним тачком 221. ове од лу ке, као и по дат ке о по ре ђе њу ре а ли зо ва них факто ра кон вер зи је с вред но сти ма про пи са ним тач ком 234. те од лу ке. Ако бан ка при ме њу је АIRB при ступ за кла се из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке ду жна је да при ку пља и чу ва: 1) исто риј ске по дат ке о реј тин гу про из во да и про це на ма LGD па ра ме тра и фак то ра кон вер зи је ко ји се од но се на сва ку реј тинг ска лу; 2) по дат ке о да ту му до де љи ва ња реј тин га и са чи ња ва њу проце на; 3) кључ не по дат ке и ме то до ло ги ју ко ри шће ну за од ре ђи ва ње реј тин га про из во да и про це не LGD па ра ме тра и фак то ра кон верзи је; 4) по дат ке о за по сле ни ма од го вор ним за до де љи ва ње реј тинга про из во ду и о за по сле ни ма од го вор ним за са чи ња ва ње про це на LGD па ра ме тра и фак то ра кон вер зи је; 5) по дат ке о про це ње ним и ре а ли зо ва ним LGD па ра ме три ма и фак то ри ма кон вер зи је ко ји се од но се на сва ку из ло же ност у стату су не из ми ре ња оба ве за; 6) по дат ке о LGD па ра ме три ма до де ље ним из ло же но сти пре и по сле узи ма ња у об зир га ран ци ја или кре дит них де ри ва та, ако бан ка ефек те убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка ко ри шће њем га ран ција или кре дит них де ри ва та ис ка зу је кроз те па ра ме тре; 7) по дат ке о еле мен ти ма гу бит ка за сва ку из ло же ност у стату су не из ми ре ња оба ве за Ако бан ка при ме њу је IRB при ступ за кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ду жна је да при ку пља и чу ва: 1) по дат ке ко ји су ко ри шће ни у про це су рас по ре ђи ва ња изло же но сти у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти; 2) по дат ке о про це на ма PD и LGD па ра ме та ра и фак то ра конвер зи је ко ји се од но се на реј тинг ка те го ри је или ску по ве из ло жено сти; 3) по дат ке о ду жни ци ма и из ло же но сти ма ко је су у ста ту су не из ми ре ња оба ве за; 4) за из ло же но сти код ко јих је на сту пио ста тус не из ми ре ња оба ве за по дат ке о реј тинг ка те го ри ји или ску пу из ло же но сти у ко је је из ло же ност би ла рас по ре ђе на у пе ри о ду од јед не го дине пре на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за, као и ре а ли зо ва не вред но сти LGD па ра ме тра и фак то ра кон вер зи је; 5) по дат ке о сто па ма гу бит ка за ква ли фи ко ва не ре вол винг изло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма. Ст ре с те сти ра ње 174. Бан ка је ду жна да ус по ста ви од го ва ра ју ћи про цес стрес те сти ра ња у про це ни аде кват но сти ка пи та ла, при че му ово те стира ње укљу чу је иден ти фи ко ва ње мо гу ћих до га ђа ја или бу ду ћих про ме на у еко ном ским усло ви ма ко ји би мо гли не по вољ но ути цати на из ло же ност бан ке кре дит ном ри зи ку и на про це ну ње не способ но сти да из др жи та кве про ме не. Бан ка је ду жна да про цес стрес те сти ра ња спро во ди нај мање јед ном го ди шње, а, по по тре би, и че шће, ра ди оце не ефе ка та прет по став ки стрес те ста на ка пи тал ни зах тев за овај ри зик. Бан ка од лу чу је о то ме ко је ће стрес те сто ве при ме њи ва ти и они су предмет кон тро ле На род не бан ке Ср би је. Ови те сто ви за сно ва ни су на од го ва ра ју ћим и опре зним прет по став ка ма и нај ма ње об у хва та ју

28 ефек те сце на ри ја еко ном ске ре це си је. Бан ка је ду жна да оце ни мигра ци ју из ме ђу реј тинг ка те го ри ја у сце на ри ји ма стрес те сто ва. Порт фо ли ја на ко ји ма се спро во де стрес те сто ви тре ба да об у хва те нај ве ћи део укуп них из ло же но сти бан ке. Ако бан ка при ме њу је при ла го ђа ва ње из тач ке 242. ове од лу ке, ду жна је да, у окви ру сво јих стрес те сто ва, раз ма тра и ути цај погор ша ња кре дит ног ква ли те та пру жа ла ца кре дит не за шти те, а посеб но он да ка да ови пру жа о ци пре ста ну да ис пу ња ва ју усло ве за при зна ва ње по доб но сти про пи са не тач. 260, 262. и 268. те од лу ке. б) Кван ти фи ка ци ја ри зи ка Д е фи ни ци ја ста ту с а не из ми ре ња оба ве за 175. Ста тус не из ми ре ња оба ве за (de fa ult) по сто ји ка да је испу њен би ло ко ји од сле де ћих усло ва: бан ка сма тра ма ло ве ро ват ним да ће ду жник у пот пу но сти из ми ри ти сво ју оба ве зу пре ма бан ци не узи ма ју ћи у об зир мо гућност ре а ли за ци је ин стру ме на та кре дит не за шти те; ду жник је у доц њи ви ше од 90 да на по би ло ко јој ма те ријал но зна чај ној оба ве зи пре ма бан ци. Ду жи на доц ње и ма те ри јал ни зна чај оба ве зе из ста ва 1. ове тач ке утвр ђу ју се на на чин про пи сан од лу ком ко јом се уре ђу је класи фи ка ци ја би лан сне ак ти ве и ван би лан сних став ки бан ке. Бан ка мо же, по ред де фи ни ци је из ста ва 1. ове тач ке, сво јим уну тра шњим ак ти ма да од ре ди и дру ге еле мен те на осно ву ко јих це ни ве ро ват но ћу да ће ду жник у пот пу но сти из ми ри ти сво ју обаве зу пре ма њој. Бан ка је ду жна да све из ло же но сти пре ма јед ном ду жни ку рас по ре ди у исту ка те го ри ју ду жни ка без об зи ра на раз ли ку у приро ди сва ког по себ ног пла сма на. Из у зет но, у слу ча ју из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, ако ко ри сти при ступ пре ма из ло же ности, бан ка мо же да при ме њу је де фи ни ци ју ста ту са не из ми ре ња оба ве за на ни воу по је ди нач не из ло же но сти. За кре дит не по сло ве по ве за не с те ку ћим ра чу ном фи зич ког ли ца, од но сно за пре ко ра че ња по те ку ћим ра чу ни ма сма тра се да је ду жник у доц њи од да на кад пре ко ра чи одо бре ни ли мит, кад му се одо бре ни ли мит сма њи ис под тре нут но ис ко ри шће ног из но са или кад из вр ши ис пла ту сред ста ва с те ку ћег ра чу на без по кри ћа а из нос пре ко ра че ња је ма те ри јал но зна ча јан. Ако бан ка ко ри сти екс тер не по дат ке ко ји ни су ускла ђе ни с де фи ни ци јом ста ту са не из ми ре ња оба ве за, ду жна је да до ка же да је те по дат ке на од го ва ра ју ћи на чин при ла го ди ла ка ко би по сти гла ову ускла ђе ност. Ако утвр ди да ви ше ни су ис пу ње ни усло ви за ста тус не изми ре ња оба ве за, бан ка ду жни ку или про из во ду до де љу је је дан од реј тин га за ду жни ке ко ји ни су у том ста ту су. У слу ча ју да се накнад но ис пу не усло ви за сти ца ње овог ста ту са, сма тра ће се да је на сту пио но ви ста тус не из ми ре ња оба ве за. Оп шти усло ви за про це ну па ра ме т а ра ри зи ка 176. Про це не бан ке ко је се од но се на PD и LGD па ра ме тре, на фак то ре кон вер зи је и на EL па ра ме тар об у хва та ју све ре ле вантне по дат ке, ин фор ма ци је и ме то де за сно ва не и на ис ку ству бан ке и на ем пи риј ским до ка зи ма, а не са мо на су бјек тив ним оце на ма. Бан ка је ду жна да обез бе ди да те про це не бу ду ве ро до стој не, разу мљи ве и за сно ва не на зна чај ним фак то ри ма па ра ме та ра ри зи ка. Што је ма њи број по да та ка ко ји ма бан ка рас по ла же, ове про це не су опре зни је (ве ћа мар жа кон зер ва тив но сти). Бан ка за про це ну па ра ме та ра ри зи ка мо же да ко ри сти: по дат ке из свог по сло ва ња (ин тер не по дат ке), по дат ке из окру же ња (екс тер не по дат ке), по дат ке из за јед нич ке ба зе по да та ка, ком би на ци ју по да та ка из али не ја пр ве, дру ге и тре ће овог ста ва. Ако бан ка за про це ну па ра ме та ра ри зи ка ко ри сти по дат ке из за јед нич ке ба зе по да та ка ви ше ба на ка, ду жна је да до ка же: 1) да су реј тинг си сте ми и кри те ри ју ми оста лих ба на ка у зајед нич кој ба зи по да та ка слич ни ње ним; 2) да је за јед нич ка ба за по да та ка ре пре зен та тив на за порт фолио за ко ји се ко ри сте за јед нич ки по да ци; 3) да се по да ци из за јед нич ке ба зе по да та ка ко ри сте кон ти нуи ра но и до след но за про це ну бан ке Бан ка је ду жна да до ка же да су ње не про це не па ра мета ра ри зи ка ре зул тат ви ше го ди шњег ис ку ства. Бан ка је ду жна да обез бе ди пре глед исто риј ских гу би та ка ко ји укљу чу је ре а ли зо ване вред но сти уче ста ло сти на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за, LGD па ра ме тра, фак то ра кон вер зи је или гу би та ка ако про це њу је EL па ра ме тар, уз иден ти фи ко ва ње свих зна чај них фак то ра па ра мета ра ри зи ка. Бан ка је ду жна да узи ма у об зир све про ме не у про це су одобра ва ња пла сма на или про це су на пла те по тра жи ва ња то ком пе рио да по сма тра ња из тач. 179, 188, 189, 192. и 193. ове од лу ке и да ње не про це не бла го вре ме но од ра жа ва ју по сле ди це тех нич ких побољ ша ња, но вих по да та ка и оста лих ин фор ма ци ја. Бан ка је ду жна да нај ма ње јед ном го ди шње про ве ра ва сво је про це не, а у слу ча ју но вих ин фор ма ци ја и че шће. По пу ла ци ја из ло же но сти у ску пу по да та ка ко ри шће них за про це ну па ра ме та ра ри зи ка, усло ви за одо бра ва ње пла сма на кори шће ни у тре нут ку на стан ка ових по да та ка, као и оста ле ре левант не ка рак те ри сти ке, од го ва ра ју ка рак те ри сти ка ма из ло же но сти и усло ви ма бан ке. Бан ка је ду жна да до ка же да су еко ном ски или тр жи шни усло ви у ко ји ма су ти по да ци на ста ли ре ле вант ни и за са да шње и за бу ду ће усло ве. Ра ди обез бе ђи ва ња тач но сти и адекват но сти про це на, бан ка тре ба да рас по ла же до вољ ним бро јем из ло же но сти у узор ку и вре мен ским се ри ја ма по да та ка ко ри шћених за кван ти фи ка ци ју Бан ка је ду жна да обез бе ди да про це не ко је се од но се на ку пље на по тра жи ва ња од ра жа ва ју све ре ле вант не ин фор ма ци је о ква ли те ту тих по тра жи ва ња ко је су рас по ло жи ве бан ци, укључу ју ћи и по дат ке ко ји се од но се на слич не ску по ве из ло же но сти при ку пље не од про дав ца по тра жи ва ња, из дру гих екс тер них из вора или у са мој бан ци. Бан ка је ду жна да оце ни све по дат ке ко је ко ри сти а ко је је при ку пи ла од про дав ца. Бан ка је ду жна да сво јим про це на ма па ра ме та ра ри зи ка до да мар жу кон зер ва тив но сти ко ја се од но си на оче ки ва ни ра спон греша ка у про це ни, при че му је ова мар жа ве ћа што су ме то де и по даци ма ње ква ли тет ни а оче ки ва ни ра спон гре ша ка ве ћи. Ако ко ри сти раз ли чи те про це не па ра ме та ра ри зи ка за ра чуна ње пон де ра кре дит ног ри зи ка и за ин тер не свр хе, бан ка је ду жна да их до ку мен ту је и да до ка же оправ да ност њи хо ве при ме не. Усло ви за про це ну PD па ра ме т ра 179. Бан ка про це ну PD па ра ме тра за сни ва на пе ри о ду по сматра ња ко ји об у хва та нај ма ње пет го ди на за бар је дан из вор по дата ка, а ако рас по ла же ре ле вант ним по да ци ма за ду жи пе ри од на том ду жем пе ри о ду. У слу ча ју из ло же но сти пре ма фи зич ким лици ма, бан ка ни је ду жна да при да је исти зна чај исто риј ским по даци ма ако мо же до ка за ти да но ви ји по да ци бо ље пред ви ђа ју сто пе гу би та ка. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же бан ци да ти са гла сност да у тре нут ку уво ђе ња FIRB при сту па кори сти ре ле вант не по дат ке ко ји об у хва та ју пе ри од од две го ди не. Пе ри од по сма тра ња мо ра се по ве ћа ва ти сва ке го ди не за јед ну годи ну све док ре ле вант ни по да ци не об у хва те пе ри од од пет го ди на. Од ред бе ове тач ке при ме њу ју се и на из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња за ко је се ко ри сти PD/LGD при ступ Бан ка је ду жна да за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма про це њује PD па ра ме тар за сва ку реј тинг ка те го ри ју ду жни ка на осно ву више го ди шњих про се ка јед но го ди шњих сто па не из ми ре ња оба ве за. Бан ка мо же да ко ри сти тех ни ке про це не PD па ра ме тра за из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке са мо уз од го ва ра ју ће пра те ће ана ли зе. У по ступ ку ком би но ва ња ре зул та та раз ли чи тих тех ни ка и при при ла го ђа ва њу про це на услед огра ни че ња ко ри шће них техни ка и ин фор ма ци ја, бан ка узи ма у об зир ми шље ње ли ца ко је распо ла же од го ва ра ју ћим зна њем и ис ку ством ко ји се од но се на ове тех ни ке За ку пље на по тра жи ва ња од при вред них дру шта ва банка мо же да про це њу је оче ки ва ни гу би так по реј тинг ка те го ри ја ма ду жни ка на осно ву ви ше го ди шњих про се ка јед но го ди шњих сто па не из ми ре ња оба ве за. Ако бан ка ви ше го ди шње про сеч не про це не PD па ра ме тра и LGD па ра ме тра за по тра жи ва ња ку пље на од при вред них дру штава из ра чу на ва на осно ву про це на оче ки ва ног гу бит ка ду жна је да обез бе ди да про цес про це не укуп них гу би та ка ис пу ња ва оп ште

29 стан дар де за кван ти фи ка ци ју ри зи ка из тач. од 176. до 178. ове одлу ке и да ре зул тат те про це не бу де у скла ду са од ред ба ма тач ке 184. те од лу ке Ако бан ка ко ри сти соп стве не исто риј ске по дат ке о не изми ре њу оба ве за за про це ну PD па ра ме тра за из ло же но сти из тач ке 180. став 1. ове од лу ке, ду жна је да у сво јој ана ли зи до ка же да ње не про це не од ра жа ва ју ре ле вант не по ли ти ке и про це ду ре и све раз лике из ме ђу реј тинг си сте ма ко ри шће ног кад су на ста ли ти по да ци и по сто је ћег реј тинг си сте ма. У слу ча ју да су се ове по ли ти ке и про це ду ре или реј тинг си сте ми про ме ни ли, бан ка је ду жна да до да ве ћу мар жу кон зер ва тив но сти на сво је про це не PD па ра ме тра. Ако бан ка ма пи ра сво је ин тер не реј тинг ка те го ри је пре ма рејтинг ска ли ко ју ко ри сти аген ци ја за реј тинг и на исти на чин распо ре ђу је сто пе не из ми ре ња оба ве за ко је при па да ју реј тинг ка те гори ја ма аген ци је за реј тинг у реј тинг ка те го ри је бан ке ма пи ра ње мо ра би ти за сно ва но на по ре ђе њу ин тер них реј тинг кри те ри ју ма и кри те ри ју ма ко је ко ри сти та аген ци ја, као и на по ре ђе њу ин терних и екс тер них реј тин га свих за јед нич ких ду жни ка. Бан ка је ду жна да утвр ди на чин ма пи ра ња и да пре ду зме све нео п ход не ме ре ка ко би из бе гла нео бјек тив но сти или не до след но сти у про це су ма пи рања или ко ри шће ним по да ци ма. Кри те ри ју ми аген ци је за реј тинг на осно ву ко јих су до би је ни по да ци ко ји се ко ри сте за кван ти фи ка цију мо ра ју би ти усме ре ни ис кљу чи во на ри зик не из ми ре ња оба ве за и не мо гу од ра жа ва ти ри зич не ка рак те ри сти ке пла сма на. Ана ли за бан ке мо ра да об у хва ти по ре ђе ње ко ри шће них де фи ни ци ја ста ту са не из ми ре ња оба ве за бан ке и аген ци је за реј тинг, у скла ду с тач ком 175. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да до ку мен ту је осно ву за ма пи ра ње. Бан ка ко ја ко ри сти ста ти стич ке мо де ле за пред ви ђа ње на ступа ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за мо же да про це њу је PD па раме тар за из ло же но сти из тач ке 181. став 1. ове од лу ке као про сек про це на ве ро ват но ће на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за за по је ди нач не ду жни ке у да тој реј тинг ка те го ри ји, при че му мо ра ју би ти ис пу ње ни усло ви из тач ке 168. те од лу ке Бан ка је ду жна да PD па ра ме тар за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма про це њу је за сва ку реј тинг ка те го ри ју ду жни ка, од но сно скуп из ло же но сти на осно ву ви ше го ди шњих про се ка једно го ди шњих сто па не из ми ре ња оба ве за. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка мо же про це њи ва ти PD па ра ме тар и на осно ву ре а ли зо ва них гу би та ка и од го ва ра ју ћих проце на LGD па ра ме тра ако при ме њу је при ступ пре ма из ло же но сти. Ако из ра чу на ва ви ше го ди шње про сеч не про це не PD и LGD па ра ме тра по осно ву про це на оче ки ва ног гу бит ка бан ка је ду жна да обез бе ди да про цес про це не укуп них гу би та ка ис пу ња ва оп ште стан дар де за кван ти фи ка ци ју ри зи ка из овог под о дељ ка и да ре зултат те про це не бу де у скла ду с тач ком 184. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да, као при мар ни из вор ин фор ма ци ја за проце ну па ра ме та ра ри зи ка, ко ри сти ин тер не по дат ке за рас по ре ђива ње из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти. Бан ка мо же да ко ри сти и екс терне по дат ке, укљу чу ју ћи и по дат ке из за јед нич ке ба зе по да та ка или ста ти стич ке мо де ле за кван ти фи ка ци ју, ако до ка же да по сто ји чврста ве за из ме ђу: 1) про це са рас по ре ђи ва ња из ло же но сти пре ма фи зич ким лици ма у реј тинг ка те го ри је, од но сно у ску по ве из ло же но сти и проце са ко ји ко ри сти из вор екс тер них по да та ка; 2) ин тер ног ри зич ног про фи ла бан ке и екс тер них по да та ка. Бан ка је ду жна да за из ло же но сти по осно ву ку пље них потра жи ва ња од фи зич ких ли ца ко ри сти све ре ле вант не рас по ло живе из во ре по да та ка. Бан ка је ду жна да, у то ку по сто ја ња из ло же но сти пре ма физич ком ли цу, иден ти фи ку је и ана ли зи ра оче ки ва не про ме не па раме та ра ри зи ка ко је мо гу да на ста ну услед се зон ских ефе ка та. Усло ви за соп стве не про це не LGD па ра ме т ра 184. Бан ка је ду жна да про це њу је LGD па ра ме тар по реј тинг ка те го ри ја ма про из во да или по ску по ви ма из ло же но сти, на осно ву про сеч них ре а ли зо ва них LGD па ра ме та ра за сва ку реј тинг ка тего ри ју про из во да или скуп из ло же но сти и узи ма ју ћи у об зир сва еви ден ти ра на не из ми ре ња оба ве за утвр ђе на на осно ву ко ри шћених по да та ка (пон де ри са ни про сек не из ми ре ња оба ве за). Бан ка је ду жна да ко ри сти про це не LGD па ра ме тра ко је одго ва ра ју усло ви ма еко ном ске ре це си је ако су оне опре зни је од дуго роч ног про се ка и да сво је про це не па ра ме та ра ри зи ка по реј тинг ка те го ри ја ма или ску по ви ма из ло же но сти при ла го ди у ме ри у ко јој се оче ку је да ће реј тинг си стем то ком вре ме на пру жа ти кон стант не ре а ли зо ва не LGD па ра ме тре по тим ка те го ри ја ма или ску по ви ма, ка ко би на тај на чин огра ни чи ла ути цај еко ном ске ре це си је на капи тал Бан ка је ду жна да раз мо три да ли по сто ји би ло ка ква пове за ност из ме ђу ри зи ка ду жни ка и ри зи ка сред ства обез бе ђе ња, од но сно да ва о ца сред ства обез бе ђе ња. Ако по сто ји из ра же на за висност, бан ка је ду жна да та кве слу ча је ве тре ти ра на опре зан на чин. Бан ка је ду жна да, при из ра чу на ва њу соп стве них про це на LGD па ра ме тра, ва лут ну не ус кла ђе ност из ме ђу од но сне из ло жено сти и сред ства обез бе ђе ња тре ти ра на из ра зи то опре зан на чин. У слу ча ју да про це не LGD па ра ме тра узи ма ју у об зир по стоја ње сред ства обез бе ђе ња, бан ка је ду жна да ус по ста ви про це дуре и про це се за упра вља ње овим сред стви ма и да ис пу ња ва услове ко ји се од но се на та сред ства у скла ду с под о дељ ком 10. овог одељ ка. Те про це не не мо гу би ти за сно ва не ис кљу чи во на про цење ној тр жи шној вред но сти сред ства обез бе ђе ња, већ мо ра ју узе ти у об зир ефек те по тен ци јал не не мо гућ но сти бан ке да у нај кра ћем ро ку пре у зме сред ство обез бе ђе ња и да га ре а ли зу је. Кад бан ка при зна је ефе кат сред ства обез бе ђе ња ра ди из рачу на ва ња из но са из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не приме ном стан дар ди зо ва ног ме то да или ме то да ин тер них мо де ла, у скла ду са одељ ком 3. ове гла ве при про це ни LGD па ра ме тра не мо же узи ма ти у об зир из нос за ко ји се оче ку је да ће би ти на пла ћен ре а ли за ци јом сред ства обез бе ђе ња Код из ло же но сти ко је су у ста ту су не из ми ре ња оба ве за, бан ка је ду жна да као LGD па ра ме тар ко ри сти нај бо љу про це ну оче ки ва ног гу бит ка бан ке за сва ку из ло же ност (EL BE ), у скла ду с тре нут ним еко ном ским окол но сти ма и ста ту сом из ло же но сти, увећа ну за мо гу ће до дат не нео че ки ва не гу бит ке то ком пе ри о да на плате (re co very pe riod) Бан ка је ду жна да не на пла ће не на кна де ко је су прет ход но еви ден ти ра не у би лан су успе ха до да из но су из ло же но сти и гу бит ка Про це не LGD па ра ме тра за из ло же но сти пре ма др жава ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма за сно ва не су на исто риј ским по да ци ма ко ји об у хва та ју пе ри од од нај ма ње пет го ди на. Пе ри од по сма тра ња сва ке на ред не го ди не пове ћа ва се за јед ну го ди ну све док ре ле вант ни по да ци не об у хва те пе ри од од се дам го ди на, и то за нај ма ње је дан из вор по да та ка. Ако рас по ло жи ви пе ри од по сма тра ња об у хва та ду жи пе ри од за би ло ко ји из вор и по да ци су ре ле вант ни, бан ка је ду жна да ко ри сти тај ду жи пе ри од Из у зет но од тач ке 184. став 1. ове од лу ке, ако при ме њу је при ступ пре ма из ло же но сти, бан ка мо же да про це њу је LGD па раме тар за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма по осно ву ре а лизо ва них гу би та ка и од го ва ра ју ћих про це на PD па ра ме тра. Бан ка мо же да укљу чи бу ду ћа по вла че ња сред ста ва у сопстве не про це не LGD па ра ме тра ако их већ ни је укљу чи ла у скла ду с тач ком 193. ове од лу ке. При про це ни LGD па ра ме тра за из ло же но сти по осно ву потра жи ва ња ку пље них од фи зич ких ли ца, бан ка мо же да ко ри сти екс тер не и ин тер не ре фе рент не по дат ке. Про це не LGD па ра ме тра за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма за сни ва ју се на исто риј ским по да ци ма ко ји об у хва та ју пери од од нај ма ње пет го ди на. Бан ка ни је ду жна да при да је исти значај исто риј ским по да ци ма ако мо же да до ка же да но ви ји по да ци бо ље пред ви ђа ју сто пе гу би та ка. Из у зет но од ста ва 4. ове тач ке, бан ка мо же ко ри сти ти реле вант не по дат ке ко ји об у хва та ју пе ри од од две го ди не ако је то утвр ђе но са гла сно шћу за IRB при ступ. Пе ри од по сма тра ња сва ке на ред не го ди не по ве ћа ва се за јед ну го ди ну, све док ре ле вант ни по да ци не об у хва те пе ри од од пет го ди на. Усло ви за соп стве не про це не фак то ра кон вер зи је 190. Бан ка је ду жна да фак то ре кон вер зи је про це њу је по рејтинг ка те го ри ја ма про из во да или по ску по ви ма из ло же но сти, на осно ву про сеч них ре а ли зо ва них фак то ра кон вер зи је за сва ку рејтинг ка те го ри ју про из во да или скуп из ло же но сти и узи ма ју ћи у об зир сва еви ден ти ра на не из ми ре ња оба ве за утвр ђе на на осно ву ко ри шће них по да та ка (пон де ри са ни про сек не из ми ре ња оба ве за). Бан ка је ду жна да ко ри сти оне про це не фак то ра кон вер зи је ко је од го ва ра ју усло ви ма еко ном ске ре це си је ако су оне опре зни је

30 од ду го роч ног про се ка и да сво је про це не па ра ме та ра ри зи ка по реј тинг ка те го ри ја ма или ску по ви ма из ло же но сти при ла го ди у мери у ко јој се оче ку је да ће реј тинг си стем то ком вре ме на пру жа ти кон стант не ре а ли зо ва не фак то ре кон вер зи је по овим ка те го ри ја ма или ску по ви ма, ка ко би огра ни чи ла ути цај еко ном ске ре це си је на ка пи тал Бан ка је ду жна да обез бе ди да про це не фак то ра кон верзи је од ра жа ва ју мо гућ ност да ду жник до дат но по вла чи сред ства до тре нут ка сту па ња у ста тус не из ми ре ња оба ве за, као и на кон тог тре нут ка. Бан ка је ду жна да про це на ма фак то ра кон вер зи је до да ве ћу мар жу кон зер ва тив но сти кад се мо же оче ки ва ти ви со ка по зитив на ко ре ла ци ја из ме ђу уче ста ло сти на стан ка ста ту са не из ми рења оба ве за и вред но сти ових фак то ра. Бан ка је ду жна да, при про це ни фак то ра кон вер зи је, узи ма у об зир по ли ти ке и про це ду ре ко је се од но се на ра чу но вод стве не по ли ти ке и пра ће ње на пла те пла сма на, као и сво ју спо соб ност и спрем ност да спре чи бу ду ћа по вла че ња сред ста ва у слу ча ју на ступа ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за услед до га ђа ја ко ји се не од но се на не пла ћа ње (нпр. кр ше ња уго вор них од ре да ба или дру гих до гађа ја ко ји до во де до тзв. тех нич ког ста ту са не из ми ре ња оба ве за). Бан ка је ду жна да ус по ста ви аде кват не си сте ме и про це ду ре за пра ће ње из но са из ло же но сти, ис ко ри шће ног из но са у од но су на одо бре ни из нос из ло же но сти, као и про ме на у ис ко ри шће ним изно си ма по ду жни ци ма и по реј тинг ка те го ри ја ма, и ду жна је да ста ње ис ко ри шће них из но са пра ти на днев ној осно ви. У слу ча ју да ко ри сти раз ли чи те про це не фак то ра кон вер зи је за из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и за ин тер не свр хе, бан ка је ду жна да ко ри шће ње та квих про це на до ку мен ту је и до ка же оправ да ност њи хо ве при ме не Бан ка је ду жна да обез бе ди да су про це не фак то ра конвер зи је за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан кама, при вред ним дру штви ма и бан ка ма за сно ва не на исто риј ским по да ци ма ко ји об у хва та ју пе ри од од нај ма ње пет го ди на. Пе ри од по сма тра ња сва ке на ред не го ди не по ве ћа ва се за јед ну го ди ну све док ре ле вант ни по да ци не об у хва те пе ри од од се дам го ди на, и то за нај ма ње је дан из вор по да та ка. Ако рас по ло жи ви пе ри од по сматра ња об у хва та ду жи пе ри од за би ло ко ји из вор и по да ци су ре левант ни, бан ка је ду жна да ко ри сти тај ду жи пе ри од Бан ка бу ду ћа по вла че ња сред ста ва мо же да укљу чи у соп стве не про це не фак то ра кон вер зи је за из ло же но сти пре ма физич ким ли ци ма ако их већ ни је укљу чи ла у скла ду с тач ком 189. став 2. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да обез бе ди да се про це не фак то ра кон вер зи је за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма за сни ва ју на исто риј ским по да ци ма ко ји об у хва та ју пе ри од од нај ма ње пет го ди на. Бан ка ни је ду жна да при да је исти зна чај исто риј ским по даци ма ако мо же да до ка же да но ви ји по да ци бо ље пред ви ђа ју сто пе гу би та ка. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, бан ка мо же ко ри сти ти реле вант не по дат ке ко ји об у хва та ју пе ри од од две го ди не ако је то утвр ђе но са гла сно шћу за IRB при ступ. Пе ри од по сма тра ња сва ке на ред не го ди не по ве ћа ва се за јед ну го ди ну све док ре ле вант ни пода ци не об у хва те пе ри од од пет го ди на. Усло ви за оце ну ефе ка т а га ран ци ја и кре дит них де ри ва т а 194. Ако при ме њу је AIRB при ступ, бан ка не мо же при сопстве ној про це ни LGD па ра ме тра узи ма ти у об зир ефек те га ран ција др жа ва и цен трал них ба на ка, ба на ка и при вред них дру шта ва из тач ке 83. став 1. од ред ба под 7) ове од лу ке ако при ме њу је стан дарди зо ва ни при ступ кре дит ном ри зи ку за из ло же но сти пре ма тим ли ци ма. У том слу ча ју бан ка је ду жна да при ме њу је од ред бе под о- дељ ка 4. одељ ка 1. ове гла ве. Ако ко ри сти јем ства фи зич ких ли ца, бан ка је ду жна да при рас по ре ђи ва њу из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је или ску по ве изло же но сти, као и при про це ни PD па ра ме тра, ис пу ња ва усло ве из тач. од 195. до 197. ове од лу ке Бан ка је ду жна да утвр ди ја сне и де таљ не усло ве за избор да ва ла ца га ран ци ја ко је ко ри сти ра ди из ра чу на ва ња из но са акти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком. На ове да ва о це при ме њу ју се од ред бе тач. од 161. до 167. ове од лу ке. Га ран ци ја из ста ва 1. ове тач ке да је се у пи сме ној фор ми, дава лац га ран ци је је не мо же опо зва ти, ва жи док се оба ве за ко ја је њо ме га ран то ва на не из ми ри у це ли ни и мо же се ре а ли зо ва ти у скла ду с ме ро дав ним пра вом. Ако бан ка на ме ра ва да при хва та га ран ци је ко је са др же услове под ко ји ма да ва лац га ран ци је ни је ду жан да из вр ши оба ве зу (услов не га ран ци је), ду жна је да то на ве де у зах те ву за до би ја ње са гла сно сти за IRB при ступ. Бан ка је ду жна да до ста ви до ка зе да кри те ри ју ми рас по ре ђи ва ња из ло же но сти за ко је је при ба вље на услов на га ран ци ја на од го ва ра ју ћи на чин од ра жа ва ју сва мо гућа ума ње ња ефе ка та кре дит не за шти те, као и да утвр ди де таљ не усло ве при хва та ња и пра ће ња та квих га ран ци ја Бан ка је ду жна да утвр ди ја сне кри те ри ју ме за при ла го ђа вање реј тинг ка те го ри ја, ску по ва из ло же но сти или соп стве них про це на LGD па ра ме тра. За из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма и по основу ку пље них по тра жи ва ња ду жна је да утвр ди и кри те ри ју ме ко ји се од но се на рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је или скупо ве из ло же но сти, ка ко би ис ка за ла ути цај га ран ци ја на ра чу на ње изно са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком. Ти кри те ри ју ми утврђу ју се та ко да ис пу ња ва ју усло ве из тач. од 161. до 167. ове од лу ке. Кри те ри ју ми из ста ва 1. ове тач ке ве ро до стој ни су и од го вара ју ћи, а од ра жа ва ју: спо соб ност и спрем ност да ва о ца га ран ци је да из вр ши обаве зу по осно ву да те га ран ци је; про це ње ну ди на ми ку пла ћа ња да ва о ца га ран ци је; сте пен ко ре ла ци је из ме ђу спо соб но сти да ва о ца га ран ци је да из вр ша ва оба ве зе по осно ву да те га ран ци је и спо соб но сти дужни ка да из ми ру је оба ве зе; ни во ре зи ду ал ног ри зи ка Ми ни мал ни усло ви за га ран ци је про пи са ни у тач. од 194. до 196. ове од лу ке при ме њу ју се и на кре дит не де ри ва те с јед ним ре фе рент ним ли цем. Ако по сто ји не ус кла ђе ност из ме ђу из ло же ности за чи ју је за шти ту при ба вљен кре дит ни де ри ват и ре фе рент не оба ве зе по овом де ри ва ту или оба ве зе на осно ву ко је се од ре ђу је на ста нак кре дит ног до га ђа ја, бан ка је ду жна да при ме њу је од ред бе тач ке 97. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да, у слу ча ју из ло же но сти према фи зич ким ли ци ма и из ло же но сти по осно ву ку пље них по тра жива ња, од ред бе тач ке 97. ове од лу ке при ме њу је и на рас по ре ђи ва ње из ло же но сти у реј тинг ка те го ри је или ску по ве из ло же но сти. Кри те ри ју ми ма за при ла го ђа ва ње од ра жа ва се струк ту ра плаћа ња по осно ву кре дит ног де ри ва та и да је опре зна про це на ње говог ути ца ја на сте пен и ди на ми ку на пла те сред ста ва. При ко ри шће њу кре дит них де ри ва та бан ка је ду жна да утврди у ко јој ме ри ре зи ду ал ни ри зик још по сто ји. Усло ви за ку пље на по т ра жи ва ња 198. Бан ка је ду жна да за све из ло же но сти по осно ву ку пљених по тра жи ва ња ис пу ни усло ве ко ји се ти чу: прав не си гур но сти; ефек тив но сти си сте ма пра ће ња ква ли те та ку пље них по тражи ва ња; ефек тив но сти си сте ма ра ног уоча ва ња про бле ма тич них купље них по тра жи ва ња; ефек тив но сти си сте ма за упра вља ње ку пље ним по тра жива њи ма; ускла ђе но сти с по ли ти ка ма и про це ду ра ма бан ке Уго во ром о от ку пу по тра жи ва ња бан ка је обез бе ди ла да у свим пред ви ди вим си ту а ци ја ма има вла сни штво и кон тро лу над свим при ли ви ма го то ви не по осно ву по тра жи ва ња. У слу ча ју да ду жник пла ћа ња вр ши ди рект но про дав цу или сер ви се ру, бан ка је ду жна да ре дов но про ве ра ва да ли су та плаћа ња про сле ђе на у пот пу но сти и у скла ду са уго во ре ним усло вима, при че му се сер ви се ром сма тра ли це ко је упра вља ску пом купље них по тра жи ва ња или од но сним кре дит ним из ло же но сти ма на днев ној осно ви. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре ко је обез бе ђу ју зашти ту по тра жи ва ња и вла сни штва над при ли ви ма го то ви не по том осно ву од сте ча ја и ли кви да ци је или од дру гих прав них си ту а ци ја ко је би мо гле осет но од ло жи ти мо гућ ност ре а ли за ци је или пре носа по тра жи ва ња или ути ца ти на кон тро лу над при ли ви ма го то ви не Бан ка је ду жна да пра ти ква ли тет ку пље них по тра жи вања, као и фи нан сиј ско ста ње про дав ца и сер ви се ра, а на ро чи то да: 1) про це њу је ко ре ла ци ју из ме ђу ква ли те та ку пље них по тражи ва ња, с јед не стра не, и фи нан сиј ског ста ња про дав ца и сер ви сера, с дру ге стра не;

31 2) ус по ста ви по ли ти ке и про це ду ре ко ји ма се обез бе ђу ју адекват не ме ре за шти те од не пред ви ђе них слу ча је ва и уре ђу је до дељи ва ње ин тер ног реј тин га свим про дав ци ма и сер ви се ри ма; 3) ус по ста ви ја сне и ефек тив не по ли ти ке и про це ду ре за одре ђи ва ње по доб но сти про дав ца и сер ви се ра, као и да спро во ди и до ку мен ту је пе ри о дич не про ве ре про дав ца и сер ви се ра ра ди утврђи ва ња тач но сти из ве шта ја ко је до би ја од њих, от кри ва ња пре ва ре или по слов них сла бо сти и утвр ђи ва ња ква ли те та њи хо ве по словне по ли ти ке и прак се и про це ду ра на пла те; 4) про це њу је ка рак те ри сти ке ску по ва ку пље них по тра жи вања, укљу чу ју ћи и усло ве пла ћа ња, по сто ја ње пре ко ра че ња уго воре них из но са кре ди та у од но су на вред ност по тра жи ва ња, до спе ла не на пла ће на по тра жи ва ња, по тра жи ва ња ло шег ква ли те та и исправ ке вред но сти по осно ву по тра жи ва ња ло шег ква ли те та; 5) ус по ста ви аде кват не по ли ти ке и про це ду ре за пра ће ње кон цен тра ци је по по је ди нач ним про дав ци ма у окви ру ску па и кроз ску по ве ку пље них по тра жи ва ња; 6) обез бе ди да од сер ви се ра при ма бла го вре ме не и де таљ не из ве шта је о до спе ло сти и сма ње њу вред но сти по тра жи ва ња, а ради ускла ђи ва ња с кри те ри ју ми ма по доб но сти и по ли ти ка ма и проце ду ра ма за упра вља ње ку пље ним по тра жи ва њи ма; 7) обез бе ди аде кват но пра ће ње и про ве ру усло ва про да је потра жи ва ња и на чи на на ко ји про да вац пра ти сма ње ње вред но сти по тра жи ва ња Бан ка је ду жна да ус по ста ви си стем ра ног уоча ва ња по гор ша ња фи нан сиј ског ста ња про дав ца и ква ли те та ку пље них по тра жи ва ња ко ји омо гу ћа ва ју пре вен тив но ре ша ва ње уоче них про бле ма, а ду жна је и да ус по ста ви ја сне и ефек тив не по ли ти ке, про це ду ре и ин фор ма ци о не си сте ме за пра ће ње кр ше ња уго ворних од ре да ба, као и аде кват не про це ду ре за по кре та ње од го ва рају ћег прав ног по ступ ка и за по сту па ње с про бле ма тич ним ку пљеним по тра жи ва њи ма Бан ка је ду жна да ус по ста ви уну тра шње ак те за управља ње ку пље ним по тра жи ва њи ма, кре ди ти ма и го то ви ном, ко ји об у хва та ју све ва жне еле мен те ку пље них по тра жи ва ња, укљу чу јући и дис кон те, по доб на сред ства обез бе ђе ња, нео п ход ну до ку мента ци ју, ли ми те кон цен тра ци је и на чин по сту па ња с при мље ним го то вин ским упла та ма. Еле мен ти ма из ста ва 1. ове тач ке узи ма ју се у об зир сви значај ни фак то ри, укљу чу ју ћи и фи нан сиј ско ста ње про дав ца и серви се ра, кон цен тра ци ју ри зи ка, као и трен до ве ко ји се од но се на ква ли тет ку пље них по тра жи ва ња и оне ко ји се од но се на про давче ву ба зу кли је на та. Бан ка је ду жна да обез бе ди да се сред ства одо бра ва ју са мо ако су до ста вље на по треб на сред ства обез бе ђе ња и сва нео п ход на до ку мен та ци ја Бан ка је ду жна да ус по ста ви ефек тив не по ступ ке за оцену ускла ђе но сти от ку па по тра жи ва ња са уну тра шњим ак ти ма, што укљу чу је нај ма ње сле де ће: 1) ре дов ну ре ви зи ју свих фа за про це са от ку па по тра жи ва ња; 2) про ве ру да ли су ду жно сти и од го вор но сти за по сле них ко ји вр ше про це ну фи нан сиј ског ста ња про дав ца и сер ви се ра и за по сле них ко ји вр ше пе ри о дич не про ве ре про дав ца и сер ви се ра ја сно одво је не; 3) про це ну ак тив но сти функ ци је по др шке бан ке, а по себ но струч но сти, ис ку ства и бро ја за по сле них, као и про це ну си сте ма ко ји омо гу ћа ва ју ауто ма ти за ци ју про це са от ку па по тра жи ва ња Бан ка мо же на по тра жи ва ња ку пље на од при вред них дру шта ва да при ме њу је исти трет ман као и на из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ако су, по ред усло ва из тач. од 198. до 203. ове од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: 1) да је бан ка ку пи ла по тра жи ва ња од ли ца ко је ни је с њом по ве за но и да ни је ди рект но или ин ди рект но уче ство ва ла у настан ку тих по тра жи ва ња; 2) да су ку пље на по тра жи ва ња на ста ла у ре дов ним тр жишним усло ви ма из ме ђу ли ца ко ја ни су по ве за на и да не укљу чу ју ме ђу соб на по тра жи ва ња из ме ђу ду жни ка и по ве ри о ца ко ја мо гу би ти пред мет пре би ја ња; 3) да бан ка има пра во на све при ли ве од ку пље них по тра жива ња или на њи хов сра зме ран део; 4) да је порт фо лио ку пље них по тра жи ва ња до вољ но ди верси фи ко ван Бан ка је ду жна да ис пу ни ми ни мал не усло ве за ку пље на утвр ђе не у тач. од 198. до 203. ове од лу ке. Бан ка је ду жна да за из ло же но сти по осно ву по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва ис пу ња ва ми ни мал не усло ве у ве зи с реј тинг си сте мом и кван ти фи ка ци јом ри зи ка ко ји су у подо дељ ку 5. овог одељ ка про пи са ни за из ло же но сти пре ма при вредним дру штви ма. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, за из ло же но сти ко је ис пуња ва ју усло ве из тач ке 204. ове од лу ке и за ко је би ко ри шће ње стан дар да за кван ти фи ка ци ју ри зи ка за из ло же но сти пре ма овим при вред ним дру штви ма пред ста вља ло не по треб но оп те ре ће ње бан ка мо же уме сто њих ко ри сти ти стан дар де за кван ти фи ка ци ју ри зи ка за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма из под о дељ ка 5. овог одељ ка и про це не PD па ра ме тра и LGD па ра ме тра из во ди ти из про це на оче ки ва них гу би та ка на на чин про пи сан тач ком 218. став 3. те од лу ке. в) Ва ли да ци ја ин тер них про це на 206. Бан ка је ду жна да ус по ста ви аде кват не си сте ме за вали да ци ју тач но сти и до след но сти реј тинг си сте ма и про це са, те про це на свих ре ле вант них па ра ме та ра ри зи ка, као и да до ка же да јој про цес ин тер не ва ли да ци је омо гу ћа ва до след ну и од го ва ра ју ћу оце ну пер фор ман си си сте ма ин тер ног реј тин га и про це на ри зи ка Бан ка је ду жна да ре а ли зо ва не сто пе не из ми ре ња оба ве за ре дов но по ре ди с про це ње ним PD па ра ме тром за сва ку реј тинг кате го ри ју и, ако су те сто пе из ван оче ки ва ног ра спо на за ту реј тинг ка те го ри ју, ду жна је да по себ но ана ли зи ра раз ло ге тог од сту па ња. Ако ко ри сти соп стве не про це не LGD па ра ме тра и/или фак то ра конвер зи је, бан ка је ду жна да на исти на чин ана ли зи ра и те про це не. Ова по ре ђе ња за сни ва ју се на исто риј ским по да ци ма ко ји по кри вају нај ду жи мо гу ћи пе ри од, а бан ка је ду жна да до ку мен ту је ме то де и по дат ке ко ри шће не у тим по ре ђе њи ма. Све ове ана ли зе и до кумен та ци ју бан ка је ду жна да ажу ри ра нај ма ње јед ном го ди шње. Бан ка је ду жна да, по ред ана ли зе утвр ђе не у ста ву 1. ове тачке, ко ри сти и дру ге ме то де кван ти та тив не ва ли да ци је, као и да вр ши по ре ђе ња с по да ци ма из екс тер них из во ра. Бан ка је ду жна да обез бе ди да се ове ана ли зе за сни ва ју на по да ци ма ко ји су одго ва ра ју ћи за да ти порт фо лио, ко ји су ре дов но ажу ри ра ни и ко ји се од но се на ре ле ван тан пе ри од по сма тра ња. Ин тер на оце на бан ке о пер фор ман са ма ње них мо де ла тре ба да се за сни ва на нај ду жем мо гу ћем пе ри о ду. Бан ка је ду жна да обез бе ди кон ти ну и ра но и до след но ко ришће ње ме то да и по да та ка ко ји се ко ри сте за кван ти та тив ну ва лида ци ју, као и да до ку мен ту је њи хо ве про ме не узи ма ју ћи у об зир из во ре по да та ка и пе ри од по сма тра ња Бан ка је ду жна да ус по ста ви ја сне по ли ти ке и про це ду ре за по сту па ње у си ту а ци ја ма кад ре а ли зо ва ни PD па ра ме тар, LGD па ра ме тар, фак то ри кон вер зи је, укуп ни гу би ци и оче ки ва ни гу бици (ако се ко ри сте) од сту па ју од про це ње них вред но сти ових па раме та ра ри зи ка то ли ко да до во де у пи та ње по у зда ност про це на. Ове по ли ти ке и про це ду ре узи ма ју у об зир при вред ни ци клус и слич не про ме не у окру же њу ко је мо гу ути ца ти на на ста нак ста ту са не изми ре ња оба ве за, а ако су ре а ли зо ва не вред но сти и да ље ве ће од оче ки ва них, бан ка је ду жна да по ве ћа про це не ка ко би оне од ра жава ле оства ре не вред но сти. г) Ми ни мал ни усло ви за при ме ну IRB при сту па за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња Ка пи т а л ни зах те ви и кван ти фи ка ци ја ри зи ка 209. Бан ка је ду жна да, ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах тева за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња, ис пу ни сле де ће усло ве: 1) да ње на про це на по тен ци јал них гу би та ка на од го ва ра ју ћи на чин узме у об зир ути цај не по вољ них тр жи шних кре та ња на дуго роч ни ри зич ни про фил вла снич ких ула га ња бан ке; 2) да je по да ци ма ко ри шће ним за до би ја ње рас по де ле при носа по осно ву вла снич ких ула га ња об у хва ћен нај ду жи пе ри од посма тра ња за ко ји су по да ци рас по ло жи ви и зна чај ни за про це ну ри зич ног про фи ла вла снич ких ула га ња бан ке и да пред ста вља ју аде кват ну осно ву за обез бе ђе ње опре зне, ста ти стич ки по у зда не и ја сне про це не гу бит ка ко ја ни је за сно ва на пр вен стве но на су бјектив ним раз ма тра њи ма; 3) да је до ка за ла да ко ри шће не сце на рио ана ли зе тр жи шних шо ко ва обез бе ђу ју опре зну про це ну по тен ци јал них гу би та ка током ре ле вант ног ду го роч ног при вред ног ци клу са;

32 4) да ком би ну је ем пи риј ску ана ли зу рас по ло жи вих по да та ка с при ла го ђа ва њи ма за сно ва ним на ве ли ком бро ју фак то ра ра ди доби ја ња ре ал ни јих и све о бу хват ни јих ре зул та та мо де ла; 5) да, при раз ви ја њу VaR (Va lue at Risk) мо де ла за про це ну потен ци јал них тро ме сеч них гу би та ка, ко ри сти тро ме сеч не по дат ке или да по дат ке из кра ћег пе ри о да кон вер ту је у екви ва лент не троме сеч не по дат ке ко ри шће њем од го ва ра ју ћих ана ли тич ких ме то да, за сно ва них на ем пи риј ским до ка зи ма и раз ви је ним и до ку мен това ним про це си ма и ана ли за ма, као и да овај при ступ при ме њу је опре зно и до след но то ком вре ме на и да, ако су јој рас по ло жи ви са мо огра ни че ни ре ле вант ни по да ци, до да је од го ва ра ју ћу мар жу кон зер ва тив но сти; 6) да ко ри шће ни мо де ли на од го ва ра ју ћи на чин об у хва тају све ма те ри јал но зна чај не ри зи ке ко ји се од но се на при нос по осно ву вла снич ких ула га ња, укљу чу ју ћи и оп ште и спе ци фич не тр жи шне ри зи ке порт фо ли ја вла снич ких ула га ња бан ке, да ин терни мо де ли аде кват но об ја шња ва ју исто риј ске про ме не це на, иденти фи ку ју ве ли чи ну и про ме не у струк ту ри по тен ци јал них кон центра ци ја ула га ња и да су при мен љи ви и у ван ред ним тр жи шним усло ви ма, као и да по пу ла ци ја ри зич них из ло же но сти, пред ставље на у по да ци ма ко ри шће ним за про це ну, од го ва ра из ло же но стима бан ке по осно ву вла снич ких ула га ња или је упо ре ди ва с њи ма; 7) да ин тер ни мо дел од го ва ра ри зич ном про фи лу и сло жено сти порт фо ли ја вла снич ких ула га ња бан ке, а ако бан ка има мате ри јал но зна чај на вла снич ка ула га ња не ли не ар не при ро де да ин тер ни мо де ли на од го ва ра ју ћи на чин об у хва та ју ри зи ке ко ји се од но се на та ула га ња; 8) да је рас по ре ђи ва ње по је ди нач них по зи ци ја пре ма тр жишним ин дек си ма и ри зич ним фак то ри ма ве ро до стој но, за сно ва но на од го ва ра ју ћим прет по став ка ма и ја сно; 9) да је ем пи риј ским ана ли за ма до ка за ла аде кват ност ри зичних фак то ра, укљу чу ју ћи и њи хо ву спо соб ност да об у хва те оп ште и спе ци фич не тр жи шне ри зи ке; 10) да про це не во ла тил но сти при но са по осно ву вла сничких ула га ња укљу чу ју и све ре ле вант не и рас по ло жи ве по дат ке, ин фор ма ци је и ме то де, при че му се ко ри сте по да ци ко ји су били пред мет уну тра шње ре ви зи је или по да ци из екс тер них из во ра (укљу чу ју ћи и по дат ке из за јед нич ких ба за по да та ка); 11) да су ус по ста вље ни стро ги и све о бу хват ни стрес те сто ви. Про це с упра вља ња ри зи ци ма и уну т ра шње кон т ро ле 210. Бан ка је ду жна да при ко ри шће њу ин тер них мо де ла за из ра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња, а ра ди обез бе ђе ња ин те гри те та ин тер них мо де ла и про це са мо де ли ра ња, ус по ста ви по ли ти ке, про це ду ре и кон тролне про це се ко ји ма се на ро чи то уре ђу је: 1) пот пу на укљу че ност ин тер них мо де ла у: си стем из ве шта ва ња ру ко вод ства бан ке, упра вља ње порт фо ли ом вла снич ких ула га ња из бан кар ске књи ге, си стем упра вља ња ри зи ци ма, на ро чи то ако су ко ри шће ни за ме ре ње и про це ну пер фор ман си порт фо ли ја вла снич ких ула гања, укљу чу ју ћи и при ла го ђа ва ње ри зи ци ма, рас по де лу ин тер ног ка пи та ла на из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња, оце ну це ло куп не аде кват но сти ка пи та ла, про цес упра вља ња ин ве сти ци ја ма; 2) ус по ста вља ње си сте ма упра вља ња, про це ду ра и кон тролних функ ци ја ра ди обез бе ђе ња пе ри о дич не и не за ви сне про ве ре свих еле ме на та про це са мо де ли ра ња, укљу чу ју ћи и одо бра ва ње из ме на, кон тро лу ула зних по да та ка, као и про ве ру ре зул та та моде ла (нпр. ди рект ну про ве ру и по твр ђи ва ње ре зул та та) ко ја тре ба да утвр ди тач ност, све о бу хват ност и аде кват ност ула зних по да та ка и тих ре зул та та и да бу де усме ре на на про на ла же ње и огра ни чава ње мо гу ћих гре ша ка ко је се од но се на по зна те сла бо сти, као и на иден ти фи ко ва ње не по зна тих сла бо сти мо де ла, а ко ју спро во ди ор га ни за ци о на је ди ни ца или тре ће ли це ко ји ни су уче ство ва ли у овом про це су; 3) аде кват ни си сте ми и про це ду ре за пра ће ње ли ми та ула гања и из ло же но сти ри зи ци ма по осно ву вла снич ких ула га ња; 4) да ор га ни за ци о на је ди ни ца од го вор на за раз вој и при ме ну мо де ла бу де функ ци о нал но не за ви сна од ор га ни за ци о них је ди ница од го вор них за упра вља ње по је ди нач ним ула га њи ма; 5) да ли ца од го вор на за би ло ко ји део про це са мо де ли ра ња има ју од го ва ра ју ћу струч ност, као и да за по тре бе мо де ли ра ња руко вод ство бан ке обез бе ди до во љан број за по сле них од го ва ра ју ће струч но сти. Ва ли да ци ја мо де ла и по т реб на до ку мен т а ци ја 211. Бан ка је ду жна да ус по ста ви од го ва ра ју ћи си стем ва лида ци је тач но сти и до след но сти ин тер них мо де ла и про це са мо дели ра ња, при че му сви ва жни еле мен ти тих мо де ла и про це са тре ба да бу ду до ку мен то ва ни. Бан ка је ду жна да за оце ну пер фор ман си ин тер них мо де ла и про це са мо де ли ра ња ко ри сти про цес ин тер не ва ли да ци је, и то на до сле дан и ра зу мљив на чин. Ме то ди и по да ци ко ји се ко ри сте за кван ти та тив ну ва ли да цију мо ра ју се до след но ко ри сти ти то ком вре ме на, а про ме не у њи ма ко је се од но се на из во ре по да та ка и пе ри од по сма тра ња мо ра ју бити до ку мен то ва не Бан ка је ду жна да ре дов но вр ши по ре ђе ње ствар них прино са по осно ву вла снич ких ула га ња (из ра чу на тих на осно ву реа ли зо ва них и не ре а ли зо ва них до би та ка и гу би та ка) с про це на ма мо де ла и да до ку мен ту је ме то де и по дат ке ко ри шће не у овим поре ђе њи ма. Та по ре ђе ња мо ра ју се за сни ва ти на исто риј ским по даци ма ко ји по кри ва ју нај ду жи мо гу ћи пе ри од, а све ана ли зе и до кумен та ци ја мо ра ју би ти ажу ри ра ни нај ма ње јед ном го ди шње. Бан ка је ду жна да ко ри сти и дру ге ме то де кван ти та тив не вали да ци је, као и да вр ши по ре ђе ња с по да ци ма из екс тер них из вора ко ји су од го ва ра ју ћи за порт фо лио вла снич ких ула га ња, ко ји су ре дов но ажу ри ра ни и ко ји се од но се на ре ле ван тан пе ри од по сматра ња. Ин тер на оце на бан ке о пер фор ман са ма ње них мо де ла мо ра би ти за сно ва на на нај ду жем мо гу ћем пе ри о ду. Бан ка је ду жна да ус по ста ви ја сне по ли ти ке и про це ду ре за по сту па ње у си ту а ци ја ма кад по ре ђе ња ствар них при но са по основу вла снич ких ула га ња с про це на ма мо де ла до во де у пи та ње ваља ност ових про це на или са мог мо де ла. Овим по ли ти ка ма и проце ду ра ма узи ма ју се у об зир при вред ни ци клус и слич не про ме не у окру же њу ко је мо гу ути ца ти на при нос по осно ву вла снич ких ула га ња. Бан ка је ду жна да обез бе ди да сва при ла го ђа ва ња ин терних мо де ла на ста ла услед про ве ра мо де ла бу ду до ку мен то ва на и у скла ду с по ли ти ка ма и про це ду ра ма бан ке ко је се од но се на ту про ве ру. Бан ка је ду жна да обез бе ди да ин тер ни мо дел и про цес моде ли ра ња бу ду до ку мен то ва ни, укљу чу ју ћи и опис од го вор но сти свих ли ца укљу че них у про цес мо де ли ра ња, одо бра ва ња и про вере овог мо де ла. д) Упра вља ње и над зор Упра вља ње 213. Управ ни од бор или од го ва ра ју ћи од бор ко ји је управ ни од бор од ре дио и из вр шни од бор ду жни су да одо бре све ма те ријал но зна чај не аспек те про це са реј тинг си сте ма бан ке и про це не па ра ме та ра ри зи ка, да раз у ме ју струк ту ру и функ ци о ни са ње тих си сте ма, као и да бу ду упо зна ти са из ве шта ји ма ко ји се од но се на ове си сте ме. Из вр шни од бор је ду жан да управ ни од бор или од го ва ра јући од бор из ста ва 1. ове тач ке оба ве сти о свим про ме на ма или изу зе ћи ма од ус по ста вље них по ли ти ка ко ји мо гу бит но ути ца ти на функ ци о ни са ње реј тинг си сте ма бан ке. Из вр шни од бор је ду жан да обез бе ди аде кват но функ ци о ни сање реј тинг си сте ма на кон ти ну и ра ној осно ви. Ор га ни за ци о на је дини ца у чи јем је де ло кру гу кон тро ла кре дит ног ри зи ка ду жна је да из вр шни од бор ре дов но из ве шта ва о пер фор ман са ма реј тинг проце са, обла сти ма ко је тре ба по бољ ша ти и ста ту су ак тив но сти усмере них на по бољ ша ње прет ход но иден ти фи ко ва них не до ста та ка Из ве шта ва ње ру ко вод ства бан ке об у хва та ин тер ну анали зу ри зич ног про фи ла по осно ву кре дит ног ри зи ка бан ке за снова ну на ње ним ин тер ним реј тин зи ма. Ово из ве шта ва ње укљу чу је нај ма ње: ри зич ни про фил по реј тинг ка те го ри ја ма; ми гра ци ју из ме ђу реј тинг ка те го ри ја; про це ну ре ле вант них па ра ме та ра ри зи ка по реј тинг ка тего ри ја ма;

33 по ре ђе ње ре а ли зо ва них сто па не из ми ре ња оба ве за са очеки ва ним вред но сти ма и с ре зул та ти ма стрес те сто ва; по ре ђе ње соп стве них про це на ре а ли зо ва них LGD па ра мета ра и ре а ли зо ва них фак то ра кон вер зи је са оче ки ва ним вред ности ма и с ре зул та ти ма стрес те сто ва ако бан ка при ме њу је сопстве не про це не ових гу би та ка и фак то ра. Уче ста лост из ве шта ва ња у сми слу ове тач ке за ви си од зна чаја и вр сте ин фор ма ци ја и ни воа ко ри сни ка из ве шта ја. Кон т ро ла кре дит ног ри зи ка 215. Бан ка је ду жна да обез бе ди ја сну ор га ни за ци о ну раз двоје ност и опе ра тив ну не за ви сност функ ци је кон тро ле кре дит ног ри зи ка од функ ци је пре у зи ма ња тог ри зи ка. Ор га ни за ци о на је дини ца у чи јем је де ло кру гу кон тро ла кре дит ног ри зи ка ду жна је да ди рект но из ве шта ва из вр шни од бор бан ке, од го вор на је за раз вој или из бор, им пле мен та ци ју, над зи ра ње и пер фор ман се реј тинг систе ма, а ду жна је и да ре дов но са чи ња ва и ана ли зи ра из ве шта је о ре зул та ти ма тог си сте ма. Од го вор ност ор га ни за ци о не је ди ни це из ста ва 1. ове тач ке укљу чу је нај ма ње: 1) раз вој или из бор реј тинг си сте ма, као и им пле мен та ци ју, над зи ра ње и пер фор ман се тог си сте ма; 2) те сти ра ње и пра ће ње реј тинг ка те го ри ја и ску по ва из ложе но сти; 3) са чи ња ва ње и ана ли зу из ве шта ја ко ји се од но се на реј тинг си сте ме бан ке; 4) ус по ста вља ње про це ду ре за про ве ру да ли се де фи ни ци је реј тинг ка те го ри ја и ску по ва из ло же но сти до след но при ме њу ју у свим по слов ним је ди ни ца ма и ге о граф ским обла сти ма; 5) про ве ру и до ку мен то ва ње свих про ме на про це са до де љива ња реј тин га, укљу чу ју ћи и раз ло ге тих про ме на; 6) про ве ру реј тинг кри те ри ју ма ра ди оце не њи хо ве спо собно сти пред ви ђа ња, уз до ку мен то ва ње про ме не про це са до де љи вања реј тин га, реј тинг кри те ри ју ма или ин ди ви ду ал них па ра ме та ра реј тин га; 7) ак тив но уче ство ва ње у из ра ди или из бо ру, им пле мен та цији и ва ли да ци ји мо де ла ко ји се ко ри сте у про це су до де љи ва ња рејтин га; 8) над зор над мо де ли ма ко ри шће ним у про це су до де љи ва ња реј тин га и кон тро лу тих мо де ла; 9) кон ти ну и ра ну про ве ру мо де ла ко ри шће них у про це су доде љи ва ња реј тин га и свих њи хо вих из ме на. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, ако ко ри сти по дат ке из за једнич ке ба зе по да та ка у скла ду с тач ком 176. став 3. ове од лу ке, банка мо же дру гом ли цу по ве ри ти оба вља ње сле де ћих ак тив но сти: 1) са чи ња ва ње ин фор ма ци ја ре ле вант них за те сти ра ње и праће ње реј тинг ка те го ри ја и ску по ва из ло же но сти; 2) са чи ња ва ње из ве шта ја у ве зи с реј тинг си сте ми ма бан ке; 3) са чи ња ва ње ин фор ма ци ја ре ле вант них за про ве ру реј тинг кри те ри ју ма ра ди оце не њи хо ве спо соб но сти пред ви ђа ња; 4) до ку мен то ва ње про ме на про це са до де љи ва ња реј тин га, кри те ри ју ма или ин ди ви ду ал них па ра ме та ра реј тин га; 5) са чи ња ва ње ин фор ма ци ја ре ле вант них за кон ти ну и ра ну про ве ру мо де ла и свих из ме на мо де ла ко ри шће них у реј тинг проце су. Ако бан ка дру гом ли цу по ве ра ва оба вља ње ак тив но сти из ста ва 3. ове тач ке, ду жна је да На род ној бан ци Ср би је обез бе ди при ступ свим ре ле вант ним ин фор ма ци ја ма нео п ход ним за утврђи ва ње ускла ђе но сти с ми ни мал ним усло ви ма из овог под о дељ ка, укљу чу ју ћи и не по сред но пра во уви да у по слов не књи ге и дру гу до ку мен та ци ју тих ли ца на исти на чин и у истом оби му ка кви по сто је и у са мој бан ци. Уну т ра шња ре ви зи ја 216. Уну тра шња ре ви зи ја је ду жна да нај ма ње јед ном годи шње про ве ра ва реј тинг си сте ме и пра те ће ак тив но сти бан ке, укљу чу ју ћи и ак тив но сти у ве зи с функ ци јом пре у зи ма ња кре дитног ри зи ка и про це не PD па ра ме тра, LGD па ра ме тра и оче ки ва них гу би та ка, као и фак то ра кон вер зи је. Ова про ве ра об у хва та и прове ру ускла ђе но сти са свим при мен љи вим ми ни мал ним усло ви ма про пи са ним у овом под о дељ ку. 6. Про це на па ра ме та ра ри зи ка 217. Бан ка је ду жна да PD, LGD и M па ра ме тре за ра чу на ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са оче ки ваних гу би та ка про це њу је у скла ду с ми ни мал ним усло ви ма за ко ришће ње IRB при сту па про пи са ним у под о дељ ку 5. овог одељ ка и у овом под о дељ ку. а) Ве ро ват но ћа на стан ка ста ту са не из ми ре ња оба ве за (PD па ра ме тар) PD па ра ме т ар за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен т рал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма 218. PD па ра ме тар за из ло же ност пре ма при вред ном дру штву или бан ци из но си нај ма ње 0,03%. PD па ра ме тар за из ло же но сти пре ма ду жни ку у ста ту су не изми ре ња оба ве за из но си 100%. Бан ка је ду жна да, за из ло же но сти по осно ву по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва за ко је не мо же да до ка же да ње не про це не PD па ра ме тра ис пу ња ва ју ми ни мал не усло ве за проце ну овог па ра ме тра про пи са не тач. од 176. до 183. ове од лу ке, тај па ра ме тар утвр ђу је у скла ду са сле де ћим ме то дом: за из ло же но сти с пра вом пр вен ства у на пла ти по осно ву ових по тра жи ва ња PD па ра ме тар јед нак је од но су про це не очеки ва ног гу бит ка и LGD па ра ме та ра тих по тра жи ва ња; за суб ор ди ни ра не из ло же но сти по осно ву ових по тра жи вања PD па ра ме тар јед нак је про це ни оче ки ва ног гу бит ка. Ра ди из ра чу на ва ња из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком смање ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва, PD па ра ме тар јед нак је про це ни оче ки ва ног гу бит ка за овај ри зик. Ако ко ри сти АIRB при ступ за из ло же но сти по осно ву по тражи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва а соп стве не про це не оче ки ва них гу би та ка за ри зик не из ми ре ња оба ве за или за ри зик сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жи ва ња мо же по у зда но и на за до во ља ва ју ћи на чин да раш чла ни на PD и LGD па ра ме тре банка мо же да ко ри сти про це ње ни PD па ра ме тар. Бан ка мо же ко ри сти ти не ма те ри јал ну кре дит ну за шти ту прила го ђа ва њем PD па ра ме тра у скла ду с тач ком 276. ове од лу ке. Ако ко ри сти АIRB при ступ за ри зик не из ми ре ња оба ве за или за ри зик сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру штава, бан ка мо же да при зна не ма те ри јал ну кре дит ну за шти ту при лаго ђа ва њем PD па ра ме тра у скла ду с тач ком 222. став 2. ове од лу ке. PD па ра ме т ар за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма 219. За из ло же но сти из кла се из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма, PD па ра ме тар ду жни ка, од но сно из ло же но сти тре ба да из но си нај ма ње 0,03%, а за ду жни ка или из ло же ност у ста ту су неиз ми ре ња оба ве за 100%. Ра ди из ра чу на ва ња из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком смање ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од фи зич ких ли ца PD па ра ме тар јед нак је про це ни оче ки ва ног гу бит ка за овај ри зик. Ако соп стве не про це не оче ки ва ног гу бит ка за ри зик сма ње ња вред ности по тра жи ва ња ку пље них од фи зич ких ли ца мо же по у зда но и на за до во ља ва ју ћи на чин да раш чла ни на PD и LGD па ра ме тре банка мо же да ко ри сти про це ње ни PD па ра ме тар. Бан ка мо же да ко ри сти не ма те ри јал ну кре дит ну за шти ту при при ла го ђа ва њу PD па ра ме тра у скла ду с тач ком 223. ове од лу ке. Ако бан ка за ри зик сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жи ва ња не ко ри сти соп стве не про це не LGD па ра ме тра, ду жна је да при ме њује од ред бе под о дељ ка 10. овог одељ ка. PD па ра ме т ар за из л о же но сти по о сно ву вл а снич ких ула га ња пре ма PD/LGD ме то ди 220. За из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња на које бан ка при ме њу је PD/LGD ме тод PD па ра ме тар се од ре ђу је у скла ду с ме то ди ма за утвр ђи ва ње овог па ра ме тра за из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма про пи са ним тач ком 218. ове од луке. Бан ка је ду жна да при ме њу је сле де ће ми ни мал не PD па ра ме тре: 1) 0,09% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ко ји ма се тр гу је на бер зи и ко је пред ста вља ју део ду го роч ног послов ног од но са с кли јен том;

34 2) 0,09% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ко ји ма се не тр гу је на бер зи и чи ји су при но си за сно ва ни на редов ним и пе ри о дич ним нов ча ним то ко ви ма, а не на ка пи тал ним до би ци ма; 3) 0,40% за оста ле из ло же но сти по осно ву вла снич ких улага ња ко ји ма се тр гу је на бер зи, укљу чу ју ћи и крат ке по зи ци је из тач ке 248. став 2. ове од лу ке; 4) 1,25% за оста ле из ло же но сти по осно ву вла снич ких улага ња ко ји ма се не тр гу је на бер зи, укљу чу ју ћи и крат ке по зи ци је из тач ке 248. став 2. ове од лу ке. б) Гу би так услед на стан ка ста ту са не из ми ре ња оба ве за (LGD па ра ме тар) LGD па ра ме т ар за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен т рал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма 221. Бан ка ко ја при ме њу је FIRB при ступ ду жна је да за изло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма ко ри сти сле де ће вред но сти LGD па ра ме тра: 1) за из ло же но сти с пра вом пр вен ства у на пла ти без по добног сред ства обез бе ђе ња 45%; 2) за суб ор ди ни ра не из ло же но сти без по доб ног сред ства обез бе ђе ња 75%; 3) за из ло же но сти с пра вом пр вен ства у на пла ти по осно ву по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва, ако бан ка не може да до ка же да ње не про це не PD па ра ме тра ис пу ња ва ју ми нимал не усло ве из тач. од 176. до 183. ове од лу ке 45%; 4) за суб ор ди ни ра не из ло же но сти по осно ву по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва, ако бан ка не мо же да до ка же да ње не про це не PD па ра ме тра ис пу ња ва ју ми ни мал не усло ве из тач. од 176. до 183. ове од лу ке 100%; 5) за ри зик сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва 75%. Бан ка из ста ва 1. ове тач ке мо же по кри ве ним об ве зни ца ма утвр ђе ним у тач ки 58. ове од лу ке до де ли ти вред ност LGD па раме тра од 12,5%. Бан ка из ста ва 1. ове тач ке мо же LGD па ра ме тар из тог става при ла го ђа ва ти за ефек те при ме не ин стру ме на та ма те ри јал не и не ма те ри јал не кре дит не за шти те ако су ис пу ње ни усло ви из под о- дељ ка 10. овог одељ ка Ра ди из ра чу на ва ња из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња и ри зи ком не из ми ре ња оба ве за, бан ка ко ја при ме њу је АIRB при ступ за по тра жи ва ња ку пље на од при вред них дру шта ва мо же да ко ри сти про це не LGD па ра ме тра за ове из ло же но сти под усло вом да сво је про це не оче ки ва ног гу битка мо же по у зда но и на за до во ља ва ју ћи на чин раш чла ни ти на PD и LGD па ра ме тре. Бан ка из ста ва 1. ове тач ке на из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма мо же, при при ла го ђа ва њу PD па ра ме тра и/или LGD па ра ме тра, да ко ристи не ма те ри јал ну кре дит ну за шти ту са мо ако су ис пу ње ни услови про пи са ни тач. од 176. до 183. ове од лу ке и ако је то утвр ђе но у са гла сно сти за IRB при ступ. Бан ка не мо же обез бе ђе ној из ло жено сти да до де љу је при ла го ђе ни PD па ра ме тар или та кав LGD пара ме тар при ко ме је при ла го ђе ни пон дер кре дит ног ри зи ка ни жи од оног ко ји се ина че до де љу је упо ре ди вој ди рект ној из ло же но сти пре ма пру жа о цу за шти те. Из у зет но од тач ке 221. ове од лу ке и ста ва 2. ове тач ке, а ра ди из ра чу на ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком у скла ду с тач ком 242. те од лу ке као LGD па ра ме тар упо ре ди ве ди рект не из ло же но сти пре ма пру жа о цу за шти те бан ка мо же ко ри сти ти овај па ра ме тар ко ји се од но си на нео бе збе ђе ну из ло же ност пре ма: пру жа о цу за шти те ако то ком тра ја ња обез бе ђе не из ло жено сти рас по ло жи ви до ка зи и струк ту ра кре дит не за шти те ука зу ју на то да, у слу ча ју на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за и пружа о ца за шти те и ду жни ка, из нос на пла те за ви си пр вен стве но од фи нан сиј ског ста ња пру жа о ца за шти те, или ду жни ку ако то ком тра ја ња обез бе ђе не из ло же но сти распо ло жи ви до ка зи и струк ту ра кре дит не за шти те ука зу ју на то да, у слу ча ју на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за и пру жа о ца за штите и ду жни ка, из нос на пла те за ви си пр вен стве но од фи нан сиј ског ста ња ду жни ка. LGD па ра ме т ар за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма 223. Бан ка је ду жна да обез бе ди соп стве не про це не LGD пара ме тра ко је ис пу ња ва ју усло ве про пи са не у под о дељ ку 5. одељ ка 2. ове од лу ке. Ра ди из ра чу на ва ња из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком по осно ву сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од фи зич ких ли ца бан ка је ду жна да ко ри сти LGD па ра ме тар од 75%. Ако своје про це не оче ки ва ног гу бит ка за ри зик сма ње ња вред но сти купље них по тра жи ва ња мо же по у зда но и на за до во ља ва ју ћи на чин да раш чла ни на PD и LGD па ра ме тре, бан ка мо же да ко ри сти проце ње ни LGD па ра ме тар. Бан ка мо же да ко ри сти не ма те ри јал ну кре дит ну за шти ту при ли ком при ла го ђа ва ња PD па ра ме тра и/или LGD па ра ме тра за по је ди нач ну из ло же ност или за скуп из ло же но сти са мо ако су испу ње ни усло ви из тач. од 194. до 197. ове од лу ке и ако је то утврђе но у са гла сно сти за IRB при ступ. Бан ка не мо же обез бе ђе ној изло же но сти да до де љу је та кав при ла го ђе ни PD или LGD па ра ме тар при ко ме ће пон дер кре дит ног ри зи ка би ти ни жи од оног ко ји се ина че до де љу је упо ре ди вој ди рект ној из ло же но сти пре ма пру жао цу за шти те. Из у зет но од ста ва 3. ове тач ке, а ра ди из ра чу на ва ња ак тиве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти из тач ке 246. став 1. ове од лу ке, као LGD па ра ме тар упо ре ди ве ди рект не изло же но сти пре ма пру жа о цу за шти те бан ка мо же да ко ри сти овај па ра ме тар ко ји се од но си на нео бе збе ђе ну из ло же ност на на чин утвр ђен тач ком 222. став 3. те од лу ке. LGD па ра ме т ар за из л о же но сти по о сно ву вл а снич ких ул а га ња пре ма PD/LGD ме то ди 224. Бан ка мо же из ло же но сти ма по осно ву вла снич ких ула гања ко ји ма се не тр гу је на бер зи, а ко ја су у до вољ но ди вер си фи кова ним порт фо ли ји ма, да до де љу је LGD па ра ме тар од 65%, а свим оста лим из ло же но сти ма по осно ву вла снич ких ула га ња ду жна је да до де љу је LGD па ра ме тар од 90%. Бан ка мо же при про це ни LGD па ра ме тра из ста ва 1. ове тачке ко ри сти ти ин стру мен те ма те ри јал не и не ма те ри јал не кре дит не за шти те ако су ис пу ње ни усло ви из под о дељ ка 10. овог одељ ка. в) Ефек тив на роч ност (M па ра ме тар) М па ра ме т ар за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен т рал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма 225. Бан ка ко ја при ме њу је FIRB при ступ ду жна је да из ло жено сти ма на ста лим по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја да ва ња и узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе до де љу је M па ра ме тар од по ла го ди не, а свим оста лим из ложе но сти ма M па ра ме тар од две и по го ди не. Ра ди при ме не тач ке 242. ове од лу ке као М па ра ме тар изло же но сти ко ри сти се ефек тив на роч ност кре дит не за шти те, при че му ова роч ност мо ра из но си ти нај ма ње јед ну го ди ну Ако ко ри сти АIRB при ступ за из ло же но сти пре ма др жава ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма или бан кама бан ка је ду жна да M па ра ме тар ра чу на за сва ку по је ди нач ну из ло же ност на на чин утвр ђен у од ред ба ма од 1) до 6) овог ста ва и у скла ду с тач и 228. ове од лу ке, при че му M па ра ме тар не мо же из но си ти ви ше од пет го ди на и то на сле де ћи на чин: 1) за ин стру мен те за ко је је утвр ђен план от пла те M па раме тар се ра чу на у скла ду са сле де ћом фор му лом: где CF t пред ста вља нов ча не то ко ве (глав ни цу, ка ма те, про визи је и на кна де) ко је је ду жник оба ве зан да пла ти у го ди ни t;

35 2) за де ри ва те ко ји су пред мет стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу M па ра ме тар се ра чу на као пон де ри са ни про сек прео ста ле роч но сти из ло же но сти, при че му M па ра ме тар из но си најма ње јед ну го ди ну, а за пон де ри са ње роч но сти ко ри сти се хи по тетич ки из нос сва ке из ло же но сти; 3) за из ло же но сти по осно ву пот пу но или пре те жно обез бе ђених тран сак ци ја фи нан сиј ским де ри ва ти ма на ве де ним у При ло гу 3, као и по осно ву пот пу но или пре те жно обез бе ђе них тран сак ција кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти ко је су пред мет стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу M па ра ме тар се ра чу на као пон де ри са ни про сек пре о ста ле роч но сти тран сак ци ја и из но си нај ма ње де сет да на; за из ло же но сти по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја, тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе по осно ву стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о нети ра њу M па ра ме тар се ра чу на као пон де ри са ни про сек пре о стале роч но сти тран сак ци ја и из но си нај ма ње пет да на, а за пон де риса ње роч но сти ко ри сти се хи по те тич ки из нос сва ке тран сак ци је; 4) ако бан ка ко ри сти соп стве не про це не PD па ра ме тра за потра жи ва ња ку пље на од при вред них дру шта ва за ис ко ри шће не из но се оквир них кре ди та код ко јих бан ка пре у зи ма по тра жи ва ња од кли јен та, M па ра ме тар јед нак је пон де ри са ној про сеч ној роч ности из ло же но сти по осно ву ку пље ног по тра жи ва ња, при че му изно си нај ма ње 90 да на; на овај на чин из ра чу на ти M па ра ме тар мо ра се ко ри сти ти и за не ис ко ри шће не из но се ових оквир них кре ди та ако по сто је уго вор не од ред бе (као што је мо гућ ност пре вре ме ног от пи са) ко је шти те бан ку од осет ног по гор ша ња ква ли те та бу дућих по тра жи ва ња за ко ја по сто ји зах тев от ку па за вре ме тра ја ња уго во ра, а ако та ква за шти та ни је ус по ста вље на, M па ра ме тар се за не ис ко ри шће не из но се оквир них кре ди та ра чу на као збир рочно сти по тен ци јал них по тра жи ва ња с нај ду жим ро ком до спе ћа из уго во ра о от ку пу по тра жи ва ња и пре о ста ле роч но сти уго во ра, и при том из но си нај ма ње 90 да на; 5) за оста ле ин стру мен те или ако бан ка ни је у мо гућ но сти да М па ра ме тар ра чу на у скла ду са од ред бом под 1) овог ста ва као M па ра ме тар ко ри сти се нај ду же пре о ста ло вре ме (у го ди на ма) које је ду жни ку од ре ђе но за ис пу ње ње уго вор них оба ве за, при че му ова роч ност из но си нај ма ње јед ну го ди ну; 6) за из ло же но сти чи је вред но сти ра чу на при ме ном ме то да интер них мо де ла из тач. од 296. до 311. ове од лу ке, а роч ност уго во ра с нај ду жим ро ком до спе ћа из ску па за не ти ра ње је ве ћа од јед не го дине M па ра ме тар се ра чу на у скла ду са сле де ћом фор му лом: где df пред ста вља не ри зич ни дис конт ни фак тор за бу ду ћи пери од вре ме на t k, а оста ле вред но сти су утвр ђе не у одељ ку 3. ове гла ве. Из у зет но од ста ва 1. од ред ба под 6) ове тач ке, ако ко ри сти ин тер не мо де ле за ра чу на ње јед но стра ног при ла го ђа ва ња из ло жено сти по осно ву ри зи ка дру ге уго вор не стра не бан ка мо же као М па ра ме тар да ко ри сти ефек тив но до спе ће про це ње но ин тер ним мо де лом, ако је то утвр ђе но са гла сно шћу за IRB при ступ. Бан ка је ду жна да за ску по ве за не ти ра ње у ко ји ма сви уго вори има ју пр во бит но уго во ре ни рок до спе ћа кра ћи од го ди ну да на при ме њу је фор му лу из ста ва 1. од ред ба под 1) ове тач ке Из у зет но од тач ке 226. став 1. од ред бе од 1) до 5) ове од лу ке, у слу ча ју днев ног од ме ра ва ња мар ги на и днев ног ускла ђива ња вред но сти, као и ако је, у слу ча ју на сту па ња ста ту са не из мире ња оба ве за или не мо гућ но сти од ме ра ва ња мар ги на, уго во ре на мо гућ ност ре а ли за ци је сред ства обез бе ђе ња без од ла га ња M пара ме тар је нај ма ње је дан дан за: пот пу но или нај ве ћим де лом обез бе ђе не фи нан сиј ске де рива те на ве де не у При ло гу 3; пот пу но или нај ве ћим де лом обез бе ђе не тран сак ци је креди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти; ре по и re ver se ре по тран сак ци је, тран сак ци је да ва ња и узима ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе. У слу ча ју роч не не ус кла ђе но сти, бан ка је ду жна да при про цени М па ра ме тра при ме њу је од ред бе из под о дељ ка 10. овог одељ ка. М па ра ме т ар за из ло же но сти по о сно ву вла снич ких ула га ња пре ма PD/LGD ме то ди 228. Бан ка је ду жна да свим из ло же но сти ма по осно ву власнич ких ула га ња до де љу је M па ра ме тар од пет го ди на. 7. Из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти (EAD) a) Из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма и из но са из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма 229. Бан ка је ду жна да из нос из ло же но сти по осно ву би лансних по зи ци ја из ра чу на ва у бру то из но су (пре ума ње ња за ис правке вред но сти). За ку пље на по тра жи ва ња уз дис конт или пре ми ју, из нос изло же но сти је но ми нал ни из нос, без ко ри го ва ња за из нос дис кон та или пре ми је. Из нос из ло же но сти за ра чу на ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ку пље на по тра жи ва ња је сте пре о ста ли износ тог по тра жи ва ња ума њен за ка пи тал ни зах тев за ри зик сма њења вред но сти ку пље них по тра жи ва ња, пре при ме не ин стру ме на та кре дит не за шти те У слу ча ју фи нан сиј ских де ри ва та на ве де них у При ло гу 3, из нос из ло же но сти утвр ђу је се ко ри шће њем ме то да про пи са них у одељ ку 3. ове гла ве Ако ко ри сти стан дар ди зо ва не спо ра зу ме о не ти ра њу ко ји се од но се на ре по и re ver se ре по тран сак ци је или тран сак ци је да вања или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе, бан ка је дужна да из нос из ло же но сти ра чу на у скла ду с тач ком 274. ове од лу ке. За би лан сно не ти ра ње по тра жи ва ња и оба ве за по осно ву креди та и де по зи та, бан ка је ду жна да, при ра чу на њу из но са из ло жено сти, ко ри сти из нос из ло же но сти из ра чу нат у скла ду с тач ком 274. ове од лу ке Из нос из ло же но сти по осно ву ре по и re ver se ре по трансак ци ја, тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вредно сти или ро бе, тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња и тран сакци ја кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти бан ка мо же да утвр ђу је у скла ду са одељ ком 3. ове гла ве или у скла ду с тач. од 113. до 117. ове од лу ке и тач ком 274. те од лу ке. За из ло же но сти у об ли ку хар ти ја од вред но сти или ро бе ко ја је про да та, да та у за јам или пре да та по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар тија од вред но сти или ро бе, тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња и тран сак ци ја кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти банка је ду жна да из нос из ло же но сти утвр ђу је као вред ност од но сне хар ти је од вред но сти или ро бе у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђују ра чу но вод ство и ре ви зи ја. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, ако ко ри сти сло же ни ме тод за сред ства обез бе ђе ња у скла ду с под о дељ ком 10. овог одељ ка, бан ка је ду жна да из нос из ло же но сти из тог ста ва уве ћа за фак тор во ла тил но сти ко ји од го ва ра хар ти ја ма или ро би из тог ста ва. Из у зет но од од ре да ба ове тач ке, бан ка је ду жна да из нос изло же но сти пре ма цен трал ном тр жи шном уче сни ку утвр ђу је у скла ду с тач ком 285. став 3. ове од лу ке ако су ис пу ње ни усло ви утвр ђе ни у том ста ву Из нос из ло же но сти по осно ву ли зин га јед нак је са дашњој вред но сти ли зинг на кна де Бан ка је ду жна да на ван би лан сне став ке при ме њу је фак то ре кон вер зи је из тач ке 29. ове од лу ке. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, из нос из ло же но сти се за следе ће став ке ра чу на као одо бре ни и не ис ко ри шће ни из нос по множен сле де ћим фак то ри ма кон вер зи је: 1) 0% за не ис ко ри шће ни из нос оквир ног кре ди та (укљу чују ћи и оквир не кре ди те уз от куп по тра жи ва ња) ко је бан ка мо же без у слов но и без прет ход не на ја ве от ка за ти или за ко је је уго воре но пра во бан ке да јед но стра но рас ки не уго вор услед по гор шања кре дит не спо соб но сти ду жни ка, под усло вом да бан ка ак тивно пра ти фи нан сиј ско ста ње ду жни ка и да јој си стем уну тра шњих кон тро ла омо гу ћа ва бла го вре ме но уоча ва ње тог по гор ша ња, при че му се овај кре дит за фи зич ка ли ца сма тра без у слов но опо зи вим ако је то пред ви ђе но про пи си ма ко ји ма се уре ђу је за шти та кли јена та бан ке фи зич ких ли ца или уго вор ни усло ви до пу шта ју банци да га у пот пу но сти опо зо ве;

36 2) 20% за крат ко роч не по твр ђе не акре ди ти ве на ста ле по осно ву ис по ру ке ро бе, ка ко за бан ку ко ја је из да ла акре ди ти ве та ко и за ону ко ја их је по твр ди ла; 3) 75% за окви р не кре ди те ко ји ни су об у хва ће ни од ред бом под 1) овог ста ва. Из у зет но од ст. 1. и 2. ове тач ке, ако је то утвр ђе но у са гласно сти за IRB при ступ бан ка мо же ко ри сти ти соп стве не про це не фак то ра кон вер зи је. У слу ча ју да се бан ка уго во ром ко јим је пре у зе ла ван би лансну оба ве зу оба ве за ла на пре у зи ма ње но ве ван би лан сне оба ве зе, при ме њу је се фак тор кон вер зи је ко ји је ни жи од фак то ра кон верзи је ко ји се од но се на ове оба ве зе. б) Из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња и из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не 235. Из нос из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња и износ из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не је сте њи хо ва вред ност при ка за на у фи нан сиј ским из ве шта ји ма. Вред ност ових из ло же ности утвр ђу је се на сле де ћи на чин: 1) за ула га ња ко ја се при ка зу ју по фер вред но сти вред ност из ло же но сти је фер вред ност при ка за на у фи нан сиј ским из ве штаји ма; 2) за ула га ња ко ја се при ка зу ју по на бав ној це ни или оној ко ја је ни жа од на бав не и тр жи шне вред но сти вред ност из ло же но сти је на бав на или тр жи шна вред ност при ка за на у фи нан сиј ским изве шта ји ма. 8. Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком 236. Бан ка је ду жна да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти ко је при па да ју кла са ма из ло же но сти према др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма, банка ма и фи зич ким ли ци ма, као и кла си из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња, ра чу на у скла ду с тач. од 241. до 250. ове од лу ке, осим ако оне не пред ста вља ју од бит не став ке од ка пи та ла. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком по осно ву ку пље них по тра жи ва ња пред ставља збир: из но са те ак ти ве из ра чу на тог у скла ду с тач. од 241. до 246. ове од лу ке и из но са те ак ти ве за ри зик сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња из ра чу на тог у скла ду с тач ком 252. ове од лу ке. Ако бан ка има уго во ре но пра во ре гре са с про дав цем ку пљеног по тра жи ва ња за та по тра жи ва ња ни је ду жна да из ра чу на ва из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за ри зик сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жи ва ња, већ та по тра жи ва ња мо же трети ра ти као обез бе ђе на ако су ис пу ње ни усло ви из тач ке 265. ове од лу ке Бан ка је ду жна да ра чу на ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за сни ва на ре ле вант ним па ра ме три ма ри зи ка за да ту из ло же ност PD, LGD и M па ра ме три ма и вред но сти ма из ло же но сти. PD и LGD па ра ме три мо гу се по сма тра ти по је ди начно или за јед но, у скла ду с под о дељ ком 6. овог одељ ка. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка из нос ак ти ве пон де риса не кре дит ним ри зи ком ра чу на за све из ло же но сти ко је при па да ју кла си из ло же но сти у об ли ку вла снич ких ула га ња при ме ном јед ног од при сту па у скла ду с тач. од 247. до 250. ове од лу ке, при че му мо же да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла из тач ке 250. ове одлу ке ако су ис пу ње ни ми ни мал ни усло ви из тач. од 209. до 212. те од лу ке и ако је то утвр ђе но у са гла сно сти за IRB при ступ. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка из нос ак ти ве пон де риса не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти по осно ву спе ци ја ли зо ваног кре ди ти ра ња мо же да ра чу на у скла ду с тач ком 244. ове од лу ке. На чин рас по ре ђи ва ња ових из ло же но сти и од го ва ра ју ћи пон де ри кре дит ног ри зи ка про пи са ни су у При ло гу 2. Бан ка је ду жна да успо ста ви ме то до ло ги ју за рас по ре ђи ва ње ових из ло же но сти За из ло же но сти ко је при па да ју кла са ма из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма, бан ка је ду жна да обез бе ди соп стве не про це не PD па раме тра ко је ис пу ња ва ју усло ве из под о дељ ка 5. овог одељ ка. За из ло же но сти ко је при па да ју кла си из ло же но сти пре ма држа ва ма и цен трал ним бан ка ма и кла си из ло же но сти пре ма банка ма, бан ка је ду жна да при ме њу је вред но сти LGD па ра ме тра из тач ке 221. ове од лу ке и фак то ре кон вер зи је из тач ке 234. ст. 1. или 3. те од лу ке. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, за све из ло же но сти ко је припа да ју кла са ма из ло же но сти из тог ста ва, На род на бан ка Ср би је мо же са гла сно шћу за IRB при ступ омо гу ћи ти бан ци да ко ри сти соп стве не про це не LGD па ра ме тра и фак то ра кон вер зи је ко је испу ња ва ју усло ве из под о дељ ка 5. овог одељ ка. За из ло же но сти ко је при па да ју кла си из ло же но сти пре ма физич ким ли ци ма, бан ка је ду жна да обез бе ди соп стве не про це не LGD па ра ме тра и фак то ра кон вер зи је ко је ис пу ња ва ју усло ве из под о дељ ка 5. овог одељ ка Ако из ло же но сти по осно ву ула га ња у отво ре ни ин вести ци о ни фонд ис пу ња ва ју усло ве из тач ке 60. став 1. ове од лу ке и ако је бан ка у це ли ни или де ли мич но упо зна та са струк ту ром из ло же но сти тог фон да, ду жна је да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка за од но сне из ложе но сти из ра чу на ва у скла ду с ме то ди ма про пи са ним тач ком 247. те од лу ке. Ако бан ка не ис пу ња ва усло ве про пи са не овим одељ ком за ко ри шће ње ме то да из ста ва 1. ове тач ке, ду жна је да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка за укуп ну из ло же ност или за део из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке ра чу на на сле де ћи на чин: 1) за из ло же но сти ко је при па да ју кла си из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ко ри шће њем при сту па јед но став них пон де ра ри зи ка; ако бан ка ни је у мо гућ но сти да на пра ви раз ли ку из ме ђу ула га ња ко ји ма се не тр гу је на бер зи, ула га ња ко ји ма се тргу је на бер зи и оста лих из ло же но сти у об ли ку вла снич ких ула га ња ду жна је да их тре ти ра као оста ле из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња; ако збир ова квих (ин ди рект них) из ло же но сти и ди рект них из ло же но сти у овој кла си ни је ма те ри јал но зна ча јан у сми слу тач ке 144. став 3. ове од лу ке, бан ка мо же, ако је то утвр ђено у са гла сно сти за IRB при ступ, да при ме њу је тач ку 144. став 1. те од лу ке; 2) за све оста ле од но сне из ло же но сти ко је су рас по ре ђе не у ка те го ри ју из ло же но сти без реј тин га или у ка те го ри ју с нај лоши јим ни во ом кре дит ног ква ли те та до де љу је се пон дер кре дитног ри зи ка у скла ду са одељ ком 1. ове гла ве по мно жен фак то ром 2, при че му до би је ни пон дер овог ри зи ка не мо же би ти ве ћи од 1250%; 3) за све оста ле из ло же но сти до де љу је се пон дер кре дит ног ри зи ка у скла ду са одељ ком 1. ове гла ве по мно жен фак то ром 1,1, при че му до би је ни пон дер овог ри зи ка не мо же би ти ма њи од 5% Ако ни су ис пу ње ни усло ви из тач ке 60. став 1. ове од луке или бан ка ни је упо зна та са струк ту ром из ло же но сти отво ре ног ин ве сти ци о ног фон да ду жна је да ана ли зи ра од но сне из ло жено сти и да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка ра чу на ко ри шће њем при сту па јед но став них пон де ра ри зи ка. Ако бан ка ни је у мо гућ но сти да на пра ви раз ли ку из ме ђу улага ња ко ји ма се не тр гу је на бер зи, ула га ња ко ји ма се тр гу је на берзи и оста лих из ло же но сти у об ли ку вла снич ких ула га ња ду жна је да их тре ти ра као оста ле из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња. Из ло же но сти по осно ву ула га ња ко ја ни су вла снич ка улага ња рас по ре ђу ју се у јед ну од пот кла са у скла ду с тач ком 248. ове од лу ке, док се из ло же но сти с чи јом струк ту ром бан ка ни је упо зната рас по ре ђу ју у кла су из ло же но сти по осно ву оста лих вла сничких ула га ња. Из у зет но од ст. 1. и 2. ове тач ке, ра ди из ра чу на ва ња про сечног из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из ве шта вања о то ме бан ка мо же да ра чу на тај про сеч ни из нос или да кори сти пон де ре кре дит ног ри зи ка за отво ре ни ин ве сти ци о ни фонд ко је је на осно ву струк ту ре из ло же но сти из ра чу на ло тре ће ли це, на на чин утвр ђен у тач ки 239. став 2. ове од лу ке. а) Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма 241. Бан ка је ду жна да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма,

37 при вред ним дру штви ма и бан ка ма ра чу на у скла ду са сле де ћим фор му ла ма: где је: b = (0, ,05478 ln(pd))² RWА = RW EA D, R = ко ре ла ци ја за из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен тралним бан ка ма, при вред ним дру штви ма и бан ка ма ко ја пред ста вља ме ру си стем ског ри зи ка; b = фак тор роч ног при ла го ђа ва ња ко ји од ра жа ва ути цај PD па ра ме тра; N(x) = функ ци ја ку му ла тив не рас по де ле ве ро ват но ће за стандард ну нор мал ну слу чај ну про мен љи ву (тј. ве ро ват но ћа да нормал на слу чај на про мен љи ва са оче ки ва ном вред но шћу ну ла и вари јан сом 1 бу де јед на ка x или ма ња); G(Z) = ин верз на функ ци ја ку му ла тив не рас по де ле ве ро ват ноће за стан дард ну нор мал ну слу чај ну про мен љи ву (тј. вред ност x та ква да је N(x)=z); RW = пон дер кре дит ног ри зи ка; RWА = из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком; EAD = вред ност из ло же но сти. За PD = 0, пон дер кре дит ног ри зи ка (RW) је 0%. За PD = 1, од но сно за из ло же но сти у ста ту су не из ми ре ња оба ве за: ако бан ка при ме њу је вред ност LGD па ра ме тра из тач ке 221. ове од лу ке RW је 0%, ако бан ка при ме њу је соп стве не про це не LGD па ра ме тра: RW = Max{0; 12,5 (LGD-EL BE )}, где је EL BE нај бо ља про це на оче ки ва ног гу бит ка бан ке за изло же ност у ста ту су не из ми ре ња оба ве за у скла ду с тач ком 186. ове од лу ке Бан ка мо же из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зиком за из ло же но сти обез бе ђе не ин стру мен ти ма кре дит не за шти те ко ји ис пу ња ва ју усло ве из тач и 268. ове од лу ке да при ла гођа ва при ме ном сле де ће фор му ле: евра, S је јед нак том из но су. За ку пље на по тра жи ва ња уку пан годи шњи при ход је про сек пон де ри сан ин ди ви ду ал ним из ло же ности ма из ску па из ло же но сти. Бан ка је ду жна да уку пан го ди шњи при ход за ме ни укуп ном ак ти вом на кон со ли до ва ном ни воу гру пе ако укуп на ак ти ва предста вља аде кват ни ји по ка за тељ ве ли чи не при вред ног дру штва од укуп ног го ди шњег при хо да. Бан ка је ду жна да за сва ку по је ди начну за ме ну обез бе ди од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју ко ја са др жи крите ри ју ме на осно ву ко јих је из вр ше на ова ква за ме на Бан ка је ду жна да из ло же но сти ма по осно ву спе ци ја лизо ва ног кре ди ти ра ња за ко је не мо же да до ка же да ње не про це не PD па ра ме тра ис пу ња ва ју ми ни мал не усло ве про пи са не у под о- дељ ку 5. овог одељ ка до де љу је пон де ре кре дит ног ри зи ка на основу ри зич них ка те го ри ја из При ло га 2, а у скла ду са сле де ћом та белом (Та бе ла 15): Пре о ста ла роч ност Ри зич на ка те го ри ја 1 Ри зич на ка те го ри ја 2 Та бе ла 15. Ри зич на ка те го ри ја 3 Ри зич на ка те го ри ја 4 Ри зич на ка те го ри ја 5 < 2,5 го ди не 50% 70% 115% 250% 0% 2,5 го ди не 70% 90% 115% 250% 0% Ри зич на ка те го ри ја 5 из Та бе ле 15. об у хва та ду жни ке у ста тусу не из ми ре ња оба ве за. При до де љи ва њу пон де ра кре дит ног ри зи ка из ло же но сти ма по осно ву спе ци ја ли зо ва ног кре ди ти ра ња, бан ка је ду жна да узме у об зир сле де ће фак то ре: фи нан сиј ску ис пла ти вост про јек та, поли тич ко и за ко но дав но окру же ње, ка рак те ри сти ке про јек та и/или имо ви не, фи нан сиј ску сна гу и ис ку ство ли ца укљу че них у проје кат, укљу чу ју ћи и све нов ча не то ко ве ко ји про из ла зе из јав нопри ват ног парт нер ства, као и фак то ре ко ји се од но се на кре дит ну за шти ту. Бан ка мо же из ло же но сти ма чи ја роч ност ни је кра ћа од две и по го ди не да до де љу је сле де ће пре фе рен ци јал не пон де ре кре дитног ри зи ка из Та бе ле 15: 50% за из ло же но сти из ка те го ри је 1 и 70% за из ло же но сти из ка те го ри је 2 под усло вом да има раз ви јену прак су, по ли ти ке и про це ду ре за одо бра ва ње ова квих пла сма на, као и аде ква тан си стем за упра вља ње ри зи ци ма ко ји про из ла зе из ових из ло же но сти, и да је та мо гућ ност утвр ђе на у са гла сно сти за IRB при ступ. б) Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма 245. Бан ка је ду жна да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ра чу на у скла ду са сле де ћим фор му ла ма: RWА = RW EAD (0, PD pp ), где је PD pp = PD пру жа о ца за шти те. Пон дер кре дит ног ри зи ка (RW) ра чу на се ко ри шће њем форму ле за овај пон дер из тач ке 241. ове од лу ке. Као ула зни па ра метри ко ри сте се PD па ра ме тар ду жни ка и LGD па ра ме тар упо ре ди ве ди рект не из ло же но сти пре ма пру жа о цу за шти те. Фак тор роч но сти (b) ра чу на се ко ри шће њем PD па ра ме тра пру жа о ца за шти те или PD па ра ме тра ду жни ка, за ви сно од то га ко ји је ни жи При из ра чу на ва њу пон де ра кре дит ног ри зи ка за из ложе но сти пре ма при вред ним дру штви ма ко ја при па да ју гру пи чији је уку пан го ди шњи при ход на кон со ли до ва ном ни воу ма њи од евра у ди нар ској про тив вред но сти, бан ка мо же да ко ристи сле де ћу фор му лу: у ко јој S пред ста вља уку пан го ди шњи при ход у ми ли о ни ма евра, при че му је пет ми ли о на евра S пе де сет ми ли о на евра. Ако је при ја вље ни уку пан го ди шњи при ход ма њи од пет ми ли о на RWА = RW EAD, где је: R = ко ре ла ци ја за из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ко ја пред ста вља ме ру си стем ског ри зи ка; N(x) = функ ци ја ку му ла тив не рас по де ле ве ро ват но ће за стандард ну нор мал ну слу чај ну про мен љи ву (тј. ве ро ват но ћа да та промен љи ва са оче ки ва ном вред но шћу ну ла и ва ри јан сом 1 бу де једна ка x или ма ња); G(Z) = ин верз на функ ци ја ку му ла тив не рас по де ле ве ро ват ноће за стан дард ну нор мал ну слу чај ну про мен љи ву (тј. вред ност x та ква да је N(x)=z); RW = пон дер кре дит ног ри зи ка; RWА = из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком; EAD = вред ност из ло же но сти.

38 Ако је PD = 1 за из ло же но сти у ста ту су не из ми ре ња оба ве за и бан ка при ме њу је соп стве не про це не LGD па ра ме тра, он да је: RW = Max{0; 12,5 (LGD-EL BE )}, где је EL BE = нај бо ља про це на оче ки ва ног гу бит ка бан ке за из ло же ност у ста ту су не из ми ре ња оба ве за утвр ђе на у скла ду с тач ком 186. ове од лу ке За из ло же но сти пре ма ма лим и сред њим пред у зе ћи ма која су рас по ре ђе на у кла су фи зич ких ли ца, а ако су ис пу ње ни усло ви из тач и 268. ове од лу ке, бан ка мо же из нос ак ти ве пон де ри сане кре дит ним ри зи ком да ра чу на у скла ду с тач ком 242. те од лу ке. За из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ко је су обез бе ђе не хи по те ком на не по крет но сти ма, бан ка не ко ри сти фор му лу за коре ла ци ју (R) из тач ке 245. ове од лу ке, већ ко ре ла ци ју ко ја из но си 0,15, а за ква ли фи ко ва не ре вол винг из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма не ко ри сти фор му лу за ко ре ла ци ју (R) из те тач ке, већ коре ла ци ју ко ја из но си 0,04. Ако, у окви ру ску по ва ку пље них по тра жи ва ња ко ји су распо ре ђе ни у кла су фи зич ких ли ца, бан ка не мо же да раз дво ји из ложе но сти обез бе ђе не хи по те ком на не по крет но сти ма и ква ли фи кова не ре вол винг из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма од оста лих из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма ду жна је да при ме њу је нај ви ши пон дер кре дит ног ри зи ка за ове из ло же но сти. в) Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња 247. За из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за кла су из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња бан ка мо же да при ме њу је је дан од сле де ћих при сту па: 1) при ступ јед но став них пон де ра ри зи ка, 2) PD/LGD при ступ, 3) при ступ ин тер них мо де ла. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же са гла сно шћу за IRB при ступ омо гу ћи ти бан ци ко ри шће ње ви ше од јед ног при сту па из тог ста ва ако оце ни да је из бор при сту па из вр шен до след но, да од го ва ра струк ту ри си сте ма за упра вља ње ри зи ци ма бан ке и да се бан ка при из бо ру при сту па ни је ру ко во дила пре те жно ни жим ка пи тал ним зах те ви ма. При ступ јед но став них пон де ра ри зи ка 248. Ако бан ка ко ри сти при ступ јед но став них пон де ра ри зика, ду жна је да из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком рачу на у скла ду са сле де ћом фор му лом: RWА = RW EAD, при че му при ме њу је сле де ће пон де ре кре дит ног ри зи ка: 1) 190% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња који ма се не тр гу је на бер зи а ко ја су у до вољ но ди вер си фи ко ва ним порт фо ли ји ма; 2) 290% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња који ма се тр гу је на бер зи; 3) 370% за све оста ле из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња. Бан ка мо же вр ши ти не ти ра ње крат ких по зи ци ја у го то ви ни и финан сиј ских де ри ва та из бан кар ске књи ге с ду гим по зи ци ја ма у истим по је ди нач ним вла снич ким ула га њи ма под усло вом да ови де ри ва ти пред ста вља ју ин тер ну за шти ту тих ула га ња у пе ри о ду од нај ма ње наред них го ди ну да на од да на не ти ра ња. Оста ле крат ке по зи ци је бан ка тре ти ра као ду ге по зи ци је са од го ва ра ју ћим пон де ри ма кре дит ног ризи ка ко ји се мно же са ап со лут ном вред но шћу сва ке по зи ци је. У слу чају роч не не ус кла ђе но сти по зи ци ја, ко ри сти се ме тод за из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма уз при ме ну тач ке 277. ове од лу ке. Бан ка мо же при ко ри шће њу при сту па из ста ва 1. ове тач ке при ме ни ти ин стру мен те не ма те ри јал не кре дит не за шти те за из ложе но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ако су ис пу ње ни усло ви из под о дељ ка 10. овог одељ ка. PD/LGD при ступ 249. Из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком ра чу на се у скла ду с фор му ла ма из тач ке 241. ове од лу ке. Ако бан ка не рас по ла же с до вољ но ин фор ма ци ја за ко ри шће ње де фи ни ци је стату са не из ми ре ња оба ве за из тач ке 175. ове од лу ке, пон де ри кредит ног ри зи ка мно же се фак то ром при ла го ђа ва ња од 1,5. Збир из но са оче ки ва ног гу бит ка (EL) за од ре ђе ну из ло женост по мно жен са 8,33 и из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за да ту из ло же ност не мо же би ти ве ћи од из но са те из ложе но сти по мно же ног са 8,33. Бан ка мо же при ко ри шће њу при сту па из ове тач ке при ме нити ин стру мен те не ма те ри јал не кре дит не за шти те ако су ис пу ње ни усло ви из под о дељ ка 10. овог одељ ка, при че му је LGD па ра метар за из ло же ност пре ма пру жа о цу за шти те 90%. Из ло же но сти ма у об ли ку вла снич ких ула га ња ко ји ма се не тр гу је на бер зи а ко ја су у до вољ но ди вер си фи ко ва ним порт фо ли ји ма мо же се до де ли ти LGD па ра ме тар 65%. М па ра ме тар за из ло же но сти из овог ста ва из но си пет го ди на. При ступ ин тер них мо де ла 250. Из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком из ра чуна ва се та ко што се по тен ци јал ни гу би так по осно ву из ло же но сти бан ке по осно ву вла снич ких ула га ња по мно жи са 8,33. Овај гу битак из ра чу на ва се ко ри шће њем ин тер них VаR мо де ла с јед но страним ин тер ва лом по ве ре ња од 99% за раз ли ке из ме ђу тро ме сеч них при но са и од го ва ра ју ће не ри зич не ка мат не сто пе ко је се ра чу на ју на осно ву по да та ка ко ји об у хва та ју ду го роч ни пе ри од. Бан ка је ду жна да за све из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња за ко је из ра чу на ва из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком при ме ном при сту па ин тер них мо де ла исто вре ме но из рачу на ва из нос ове ак ти ве при ме ном PD/LGD при сту па. Из нос ак тиве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком на ни воу порт фо ли ја вла сничких ула га ња не мо же би ти ма њи од зби ра ми ни мал ног из но са ове ак ти ве из ра чу на тог ко ри шће њем PD/LGD при сту па и од го ва ра јућег из но са оче ки ва ног гу бит ка по мно же ног са 8,33 и из ра чу на тог на осно ву од го ва ра ју ћих вред но сти PD и LGD па ра ме та ра из тач ке 220. од ред ба под 1) и тач ке 224. став 1. ове од лу ке. Бан ка мо же при ко ри шће њу при сту па из ове тач ке ко ри сти ти ин стру мен те не ма те ри јал не кре дит не за шти те за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња. г) Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за оста лу имо ви ну 251. Из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за оста лу имо ви ну ра чу на се у скла ду са сле де ћом фор му лом: RWА = 100% EAD. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком за по је ди не из ло же но сти ра чу на се на сле де ћи на чин: 1) за го то ви ну и го то вин ске екви ва лен те ко ји се на ла зе у трезо ру, од но сно бла гај на ма бан ке или су у про це су ре а ли за ци је при ме ном тач ке 62. став 1. ове од лу ке; 2) за зла то у тре зо ри ма бан ке (ко је је у вла сни штву бан ке) или зла то де по но ва но код дру гог ли ца (са мо до из но са по кри веног оба ве за ма по осно ву зла та) при ме ном тач ке 62. став 2. ове од лу ке; 3) за пре о ста лу вред ност пред ме та ли зин га на сле де ћи на чин: RWА = 1/t 100% EAD, при че му је t = max (1, број пре о ста лих го ди на до до спе ћа уго во ра о ли зин гу за о кру жен на цео број). д) Из ра чу на ва ње из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жи ва ња 252. Пон де ри кре дит ног ри зи ка за ри зик сма ње ња вред но сти по тра жи ва ња ку пље них од при вред них дру шта ва и фи зич ких лица ра чу на ју се у скла ду с фор му лом из тач ке 241. ове од лу ке. PD и LGD па ра ме три од ре ђу ју се у скла ду с под о дељ ком 6. овог одељка, док је из нос из ло же но сти од ре ђен у скла ду с под о дељ ком 7. тог одељ ка, а M па ра ме тар из но си го ди ну да на. Ако бан ка уз зах тев за до би ја ње са гла сно сти за IRB при ступ под не се до ку мен та ци ју

39 ко јом до ка зу је да ри зик сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жива ња не ма ма те ри јал ни зна чај, са гла сно шћу за IRB при ступ мо же би ти утвр ђе но да бан ка ни је ду жна да из ра чу на ва из нос ак ти ве пон де ри са не тим ри зи ком. 9. Из ра чу на ва ње оче ки ва них гу би та ка (EL) 253. Из нос оче ки ва них гу би та ка за кла се из ло же но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, бан ка ма, при вред ним дру штвима и фи зич ким ли ци ма, као и за кла су из ло же но сти по осно ву власнич ких ула га ња, ра чу на се у скла ду с тач. од 254. до 257. ове одлу ке. Ра чу на ње из но са оче ки ва них гу би та ка за сно ва но је на истим PD и LGD па ра ме три ма и вред но сти из ло же но сти за сва ку изло же ност као и ра чу на ње из но са ак ти ве пон де ри са не ри зи ком у скла ду с под о дељ ком 8. овог одељ ка. Ако бан ка ко ри сти соп стве не про це не LGD па ра ме тра, оче ки ва ни гу би так за из ло же но сти у стату су не из ми ре ња оба ве за је нај бо ља про це на оче ки ва ног гу бит ка бан ке за из ло же ност у ста ту су не из ми ре ња оба ве за (EL BE ) у скла ду с тач ком 186. ове од лу ке. Из нос оче ки ва них гу би та ка за из ло же но сти ко је при па да ју кла си из ло же но сти по осно ву оста ле имо ви не је ну ла. Из нос оче ки ва них гу би та ка за ри зик сма ње ња вред но сти купље них по тра жи ва ња ра чу на се у скла ду с тач ком 257. ове од луке, а за из ло же но сти по осно ву ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве у скла ду с тач. од 254. до 257. те од лу ке. а) На чин ра чу на ња из но са оче ки ва них гу би та ка 254. Бан ка је ду жна да из нос оче ки ва них гу би та ка за из ложе но сти пре ма др жа ва ма и цен трал ним бан ка ма, при вред ним друштви ма и бан ка ма и пре ма фи зич ким ли ци ма ра чу на у скла ду са сле де ћим фор му ла ма: EL = PD LGD и из нос EL = EL EAD. Ако бан ка ко ри сти AIRB при ступ, за из ло же но сти у ста ту су не из ми ре ња оба ве за (за ко је је PD = 1), као оче ки ва ни гу би так кори сти се EL BE, од но сно нај бо ља про це на оче ки ва ног гу бит ка банке за из ло же ност у ста ту су не из ми ре ња оба ве за у скла ду с тач ком 186. ове од лу ке. За из ло же но сти на ко је се при ме њу је на чин из ра чу на ва ња пон де ра из тач ке 242. ове од лу ке, оче ки ва ни гу би так јед нак је ну ли Бан ка је ду жна да, за из ло же но сти по осно ву спе ци ја лизо ва ног кре ди ти ра ња на ко је при ме њу је пон де ре кре дит ног ри зи ка из тач ке 244. ове од лу ке ко ри сти сто пе оче ки ва ног гу бит ка на ве дене у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 16): Пре о ста ла роч ност Ри зич на ка те го ри ја 1 Та бе ла 16. Ри зич на ка те го ри ја 2 Ри зич на ка те го ри ја 3 Ри зич на ка те го ри ја 4 < 2,5 го ди не 0% 0,4% 2,8% 8% 50% 2,5 го ди не 0,4% 0,8% 2,8% 8% 50% Ри зич на ка те го ри ја 5 Бан ка мо же, уз са гла сност за IRB при ступ, из ло же но стима чи ја роч ност ни је кра ћа од две и по го ди не а до де ље ни су им сле де ћи пре фе рен ци јал ни пон де ри кре дит ног ри зи ка из Та бе ле 15: 50% за из ло же но сти из ка те го ри је 1 и 70% за из ло же но сти из ка те го ри је 2 до де ли ти по вољ ни је сто пе за ра чу на ње оче ки ва ног гу бит ка, и то за из ло же но сти из ка те го ри је 1 сто пу 0% и за из ложе но сти из ка те го ри је 2 сто пу 0,4% Ако бан ка из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зиком по осно ву вла снич ких ула га ња ра чу на при ме ном при сту па једно став них пон де ра ри зи ка, ду жна је да у том слу ча ју из нос очеки ва них гу би та ка за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ра чу на у скла ду са сле де ћом фор му лом: из нос EL = EL EAD, при че му ко ри сти сле де ће сто пе оче ки ва ног гу бит ка: 0,8% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња који ма се не тр гу је на бер зи а ко ја су у до вољ но ди вер си фи ко ва ним порт фо ли ји ма; 0,8% за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња ко јима се тр гу је на бер зи; 2,4% за све оста ле из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња. Ако бан ка из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком по осно ву вла снич ких ула га ња ра чу на при ме ном PD/LGD при сту па, ду жна је да из нос оче ки ва них гу би та ка за из ло же но сти по осно ву ових ула га ња ра чу на у скла ду са сле де ћим фор му ла ма: EL = PD LGD и из нос EL = EL EAD. Ако бан ка ра чу на из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зиком по осно ву вла снич ких ула га ња при ме ном при сту па ин тер них мо де ла из нос оче ки ва них гу би та ка за из ло же но сти по осно ву вла снич ких ула га ња јед нак је ну ли Бан ка је ду жна да из нос оче ки ва них гу би та ка за ри зик сма ње ња вред но сти ку пље них по тра жи ва ња ра чу на у скла ду са сле де ћим фор му ла ма: EL = PD LGD и из нос EL = EL EAD. б) Трет ман из но са оче ки ва них гу би та ка 258. Уку пан из нос оче ки ва них гу би та ка из ра чу нат у скла ду с тач. 254, 255. и 257. ове од лу ке од у зи ма се од зби ра ис прав ки вред но сти и ре зер ви са ња и по треб не ре зер ве за про це ње не гу битке ко је се од но се на ове из ло же но сти, а до би је на раз ли ка укљу чу је се у из ра чу на ва ње ка пи та ла у скла ду с тач ком 19, од но сно тач ком 22. те од лу ке, за ви сно од то га да ли је до би је ни из нос по зи ти ван или не га ти ван. У скла ду с тач ком 229. став 2. ове од лу ке, као ис прав ке вредно сти тре ти ра ју се дис кон ти ко ји се од но се на из ло же но сти по осно ву би лан сних по зи ци ја ко је су ку пље не у ста ту су не из ми ре ња оба ве за. 10. Тех ни ке убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка за IRB при ступ а) Oквир за при ме ну тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка код FIRB при сту па 259. Бан ка ко ја при ме њу је FIRB при ступ мо же вр ши ти прила го ђа ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са очеки ва них гу би та ка за ефек те тех ни ка убла жа ва ња тог ри зи ка ако ра ди сма ње ња тог ри зи ка ко ри сти по доб не ин стру мен те кре дит не за шти те и ако су ис пу ње ни усло ви за при зна ва ње те за шти те, у скла ду са од ред ба ма овог под о дељ ка. б) По доб ни ин стру мен ти кре дит не за шти те 260. Бан ка ко ја при ме њу је FIRB при ступ мо же, ра ди при лаго ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са оче кива них гу би та ка за ефек те тех ни ка убла жа ва ња овог ри зи ка, ко ристи ти по доб не ин стру мен те кре дит не за шти те из тач. од 74. до 84. ове од лу ке. По ред ин стру ме на та из ста ва 1. ове тач ке, бан ка ко ја при мењу је FIRB при ступ мо же, ра ди при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са оче ки ва них гу би та ка за ефек те техни ка убла жа ва ња овог ри зи ка, ко ри сти ти и по доб не ин стру мен те ма те ри јал не и не ма те ри јал не кре дит не за шти те утвр ђе не у тач и 262. ове од лу ке По доб ни ин стру мен ти ма те ри јал не кре дит не за шти те из тач ке 260. став 2. ове од лу ке об у хва та ју сле де ћа сред ства обез бе ђе ња: 1) хи по те ке на стам бе ним не по крет но сти ма ако су ис пу њени усло ви из тач ке 52. те од лу ке; 2) по тра жи ва ња на ста ла по осно ву по слов них тран сак ци ја из ре дов ног по сло ва ња или тран сак ци ја са уго во ре ним ро ком до спе ћа ко ји ни је ду жи од јед не го ди не, осим по тра жи ва ња ко ја су по ве за на с кре дит ним де ри ва ти ма или по тра жи ва ња од по ве за них ли ца; 3) оста ла ма те ри јал на сред ства обез бе ђе ња ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да по сто ји ли квид но тр жи ште на ко ме се та имо ви на мо же про да ти у крат ком ро ку и по при хва тљи вој це ни,

40 да по сто је по у зда не и јав но до ступ не тр жи шне це не за ту имо ви ну, при че му је бан ка ду жна да до ка же да се це на по ко јој про да је сред ство обез бе ђе ња не раз ли ку је знат но од по сто је ћих тр жи шних це на; 4) из ло же но сти на ста ле по осно ву ли зинг тран сак ци ја ако су ис пу ње ни усло ви из тач ке 267. ове од лу ке и ако је по стиг нут зах те ва ни нај ма њи ни во из тач ке 272. став 2. те од лу ке, у ком случа ју ће ове из ло же но сти има ти исти трет ман као из ло же но сти по осно ву кре ди та ко је су обез бе ђе не пред ме том ли зин га По доб ни ин стру мен ти не ма те ри јал не кре дит не за шти те из тач ке 260. став 2. ове од лу ке об у хва та ју га ран ци је, дру ге об ли ке јемства, кон тра га ран ци је и кре дит не де ри ва те по ко ји ма су пру жа о ци кре дит не за шти те прав на ли ца ко ја се у скла ду с тач ком 44. те од лу ке свр ста ва ју у кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма и аген ци је за кре дити ра ње из во за ако ови ин стру мен ти ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: да пру жа лац кре дит не за шти те има до вољ но ис ку ства у пру жа њу не ма те ри јал не кре дит не за шти те; да је пру жа лац кре дит не за шти те ли це у фи нан сиј ском секто ру ко је је од над ле жног ре гу ла тор ног те ла др жа ве у ко јој има седи ште до би ло до зво лу за рад и под над зо ром је тог те ла, при че му је оба ве зно да ис пу ња ва ми ни мал не усло ве за на чин упра вља ња ри зи ци ма и ми ни мал не усло ве сол вент но сти ко ји су про пи са ни за бан ке или да у тре нут ку пру жа ња кре дит не за шти те има рас по ложив кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3 или бо љи за кла су при вред них друшта ва у скла ду с тач ком 48. ове од лу ке; да пру жа лац кре дит не за шти те, у то ку пру жа ња те за шти те, има ин тер ни реј тинг ко ме је при дру жен PD па ра ме тар јед нак PD па ра ме тру ко ме од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 2 или бо љи за кла су при вред них дру шта ва у скла ду с тач ком 48. ове од лу ке, при че му је овај ква ли тет утвр ђен на осно ву од го ва ра ју ћег кре дит ног реј тин га по доб не аген ци је за реј тинг. Ако је ин стру мент не ма те ри јал не кре дит не за шти те ко ју пружа аген ци ја за кре ди ти ра ње из во за обез бе ђен кон тра га ран ци јом др жа ве, ова кон тра га ран ци ја не ће се узи ма ти у об зир при из ра чуна ва њу ефе ка та кре дит не за шти те. в) По себ ни усло ви за при зна ва ње кре дит не за шти те 263. Бан ка мо же да при ме њу је ин стру мен те ма те ри јал не и не ма те ри јал не кре дит не за шти те из тач и 262. ове од лу ке само ако су ис пу ње ни усло ви из тач. од 264. до 268. те од лу ке. Усло ви за при зна ва ње хи по те ке на стам бе ној не по крет но сти као сред ства обе з бе ђе ња 264. Хи по те ка на стам бе ној не по крет но сти при зна је се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да је хи по те ка пу но ва жна у скла ду с ме ро дав ним пра вом и упи са на у зе мљи шне књи ге, ка та стар не по крет но сти или други од го ва ра ју ћи ре ги стар, а уго вор ним од ред ба ма и од го ва ра ју ћим прав ним по ступ ком се на ми ре ње из вред но сти хи по те ко ва не не покрет но сти обез бе ђу је у ра зум ном ро ку; 2) да бан ка ре дов но пра ти вред ност не по крет но сти, при чему мо же ко ри сти ти ста ти стич ке мо де ле за пра ће ње ове вред но сти, као и за иден ти фи ко ва ње не по крет но сти за ко ју је по треб но из врши ти по нов ну про це ну; 3) да бан ка утвр ђу је вред ност не по крет но сти на осно ву проце не овла шће ног про це њи ва ча нај ма ње јед ном у три го ди не, као и че шће ако су осет ни је про ме ње ни усло ви на тр жи шту не по крет ности или је фи зич ко ста ње те не по крет но сти про ме ње но; 4) да је бан ка сво јим по ли ти ка ма, про це ду ра ма или дру гим ак ти ма про пи са ла вр сте стам бе них не по крет но сти ко је при хва та као сред ство обез бе ђе ња, као и усло ве и на чин одо бра ва ња кре дита обез бе ђе них хи по те ком на стам бе ној не по крет но сти; 5) да је бан ка утвр ди ла ја сне и све о бу хват не про це ду ре за пра ће ње и про ве ру аде кват но сти оси гу ра ња од ри зи ка на сту па ња ште те на не по крет но сти ко ја је пред мет хи по те ке. Усло ви за при зна ва ње по т ра жи ва ња као сред ства обе з бе ђе ња 265. По тра жи ва ње из тач ке 261. став 1. од ред ба под 2) ове одлу ке при зна је се за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да је уго во ре но да бан ка има пра во на оства ре не при хо де по осно ву на пла те, од но сно про да је по тра жи ва ња; 2) да бан ка пред у зи ма све нео п ход не прав не рад ње за на плату по тра жи ва ња и има пра во пр вен ства у њи хо вој на пла ти; 3) да бан ка ре дов но про ве ра ва мо гућ ност на ми ре ња из за ложе ног по тра жи ва ња; 4) да бан ка по се ду је од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју ко ја се одно си на по тра жи ва ње као сред ство обез бе ђе ња и да су ус по ставље не ја сне и све о бу хват не про це ду ре за ње го ву бла го вре ме ну на пла ту, као и про це ду ре ко ји ма се уре ђу је на чин пра ће ња свих усло ва нео п ход них за про гла ша ва ње ста ту са не из ми ре ња ду жни ка и бла го вре ме но по кре та ње по ступ ка на пла те за ло же ног по тра жива ња; 5) да је уго во ре но да, у слу ча ју фи нан сиј ских по те шко ћа или на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за ду жни ка, бан ка мо же без прет ход не са гла сно сти ду жни ка по осно ву за ло же ног по тра жи вања про да ти ово по тра жи ва ње или га пре не ти на дру го ли це; 6) да бан ка има ус по ста вље не ја сне и све о бу хват не про цеду ре за иден ти фи ка ци ју кре дит ног ри зи ка ко ји мо же на ста ти по осно ву по тра жи ва ња као сред ства обез бе ђе ња (ове про це ду ре обу хва та ју и ана ли зу по сло ва ња ду жни ка и ње го ве основ не де лат ности, као и вр сту кли је на та с ко ји ма ду жник по слу је); 7) да бан ка ко ри сти про це ну кре дит ног ри зи ка по осно ву потра жи ва ња ду жни ка од тре ћег ли ца ко ју је из вр шио сам ду жник, при че му је ду жна да про ве ри и про це ду ре одо бра ва ња прав них по сло ва ду жни ка по осно ву ко јих на ста ју ње го ва по тра жи ва ња, од но сно при ме ну тих про це ду ра ра ди утвр ђи ва ња њи хо ве аде кватно сти и по у зда но сти; 8) да вред ност из ло же но сти об у хва та и вред ност по тра жи вања и све бит не фак то ре, укљу чу ју ћи и тро шко ве на пла те по тра жива ња, уче шће за ло же них по тра жи ва ња јед ног ду жни ка у укуп ним за ло же ним по тра жи ва њи ма, као и мо гу ћи ри зик кон цен тра ци је у укуп ним из ло же но сти ма бан ке; 9) да су по тра жи ва ња ко ја је ду жник за ло жио ди вер си фи кова на и с ни ским сте пе ном ко ре ла ци је из ме ђу њи хо ве вред но сти и кре дит ног ква ли те та ду жни ка бан ке, а ако по сто ји ви сок сте пен ко ре ла ци је, бан ка је ду жна да при од ре ђи ва њу ли ми та за сва средста ва обез бе ђе ња об у хва ти и с њи ма по ве за не ри зи ке; 10) да за ло же на по тра жи ва ња ни су по тра жи ва ња од ли ца пове за них с ду жни ком (укљу чу ју ћи и ње го ве за по сле не); 11) да је бан ка за све ду жни ке ус по ста ви ла од го ва ра ју ће проце ду ре за на пла ту по тра жи ва ња у ван ред ним окол но сти ма, као и нео п ход на сред ства за на пла ту. Усло ви за при зна ва ње о ст а лих ма те ри јал них сред ст а ва обе з бе ђе ња 266. Оста ла ма те ри јал на сред ста ва обез бе ђе ња из тач ке 261. став 1. од ред ба под 3) ове од лу ке при зна ју се за убла жа ва ње кредит ног ри зи ка ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да су уго вор не од ред бе ко је уре ђу ју ово сред ство пу но важне у скла ду с ме ро дав ним пра вом и да бан ци омо гу ћа ва ју ре а лиза ци ју тог сред ства у ра зум ном ро ку; 2) да бан ка има пра во пр вен ства у на пла ти по осно ву ре а лиза ци је овог сред ства у од но су на оста ле по ве ри о це; 3) да бан ка ре дов но пра ти, а нај ма ње јед ном го ди шње про вера ва вред ност овог сред ства, као и че шће ако су осет ни је про мење ни усло ви на тр жи шту тог сред ства; 4) да уго вор о кре ди ту са др жи де та љан опис овог сред ства, на чи не за утвр ђи ва ње ње го ве вред но сти, као и ро ко ве у ко ји ма се спро во ди то утвр ђи ва ње; 5) да је бан ка до не ла уну тра шње ак те, од но сно ус по ста ви ла про це ду ре ко је се од но се на одо бра ва ње кре ди та у ко ји ма се наво де вр сте имо ви не ко ју при хва та као ово сред ство, као и на одре ђи ва ње при хва тљи вог од но са из ме ђу вред но сти тог сред ства и из но са из ло же но сти, и то по вр ста ма ових сред ста ва; 6) да је бан ка сво јом по ли ти ком одо бра ва ња кре ди та, и то по вр ста ма кре ди та, утвр ди ла усло ве ко је ово сред ство мо ра ис пу нити у за ви сно сти од из но са из ло же но сти, мо гућ но сти бла го вре мене ре а ли за ци је тог сред ства, на чи на утвр ђи ва ња ње го ве це не или тр жи шне вред но сти, као и уче ста лост про це не ње го ве вред но сти (укљу чу ју ћи и про це ну овла шће ног про це њи ва ча) и во ла тил ност, од но сно про це ну во ла тил но сти вред но сти овог сред ства; 7) да по чет на и на кнад на про це на вред но сти овог сред ства узи ма ју у об зир сва ко по гор ша ње ње го вог ква ли те та, као и ути цај про те ка вре ме на на ње го ву вред ност;

41 8) да бан ка има пра во да вр ши не по сред ну про ве ру овог сред ства и да је ус по ста ви ла про це ду ре ко је се од но се на спро вође ње ове про ве ре; 9) да је бан ка уну тра шњим ак ти ма, од но сно ус по ста вље ним про це ду ра ма уре ди ла на чин пра ће ња и про ве ре аде кват но сти осигу ра ња имо ви не ко ја се ко ри сти као сред ство обез бе ђе ња од ри зика на сту па ња ште те на овој имо ви ни. Усло ви за при зна ва ње из ло же но сти на ст а лих по о сно ву ли зинг тран с ак ци ја као сред ства обе з бе ђе ња 267. Бан ка мо же на из ло же но сти на ста ле по осно ву ли зинг тран сак ци ја као сред ства обез бе ђе ња да при ме њу је од ред бе ове одлу ке ко ји ма се уре ђу ју из ло же но сти обез бе ђе не истом вр стом имови не ко ја је пред мет ли зин га ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) усло ви из тач и 266. ове од лу ке, за ви сно од пред ме та ли зин га и мо гућ но сти да имо ви на из тих та ча ка бу де пред мет лизин га у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 2) да да ва лац ли зин га има ус по ста вљен од го ва ра ју ћи си стем за упра вља ње ри зи ци ма ко ји под ра зу ме ва пра ће ње вред но сти пред ме та ли зин га, ње го вог на мен ског ко ри шће ња и амор ти за ци је у пе ри о ду ко ри шће ња; 3) да да ва лац ли зин га има пра во сво ји не над пред ме том лизин га, као и мо гућ ност да то пра во под за ко ном утвр ђе ним усло вима бла го вре ме но оства ри; 4) да раз ли ка из ме ђу не а мор ти зо ва не и тр жи шне вред но сти пред ме та ли зин га, ако ни је укљу че на у из ра чу на ва ње LGD па раме тра, не бу де ве ћа од ефе ка та кре дит не за шти те по осно ву предме та ли зин га као сред ства обез бе ђе ња. Усло ви за при зна ва ње га ран ци ја и кре дит них де ри ва т а 268. Га ран ци ја или кре дит ни де ри ват при зна ју се за убла жава ње кре дит ног ри зи ка, у скла ду с тач ком 242. ове од лу ке, ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да оба ве за за ко ју је га ран ци ја да та или на ко ју се кре дит ни де ри ват од но си пред ста вља: из ло же ност пре ма прав ним ли ци ма ко ја су свр ста на у класу из ло же но сти пре ма при вред ним дру штви ма, осим дру шта ва за оси гу ра ње и ре о си гу ра ње, из ло же ност пре ма те ри то ри јал ним ауто но ми ја ма и је ди ница ма ло кал не са мо у пра ве или пре ма јав ним ад ми ни стра тив ним те ли ма на ко ју се, у скла ду с тач. од 37. до 41. ове од лу ке, не приме њу је исти трет ман као на из ло же но сти пре ма др жа ви у ко јој су осно ва не, или из ло же ност пре ма ма лим и сред њим пред у зе ћи ма, пред у зетни ци ма и по љо при вред ни ци ма, ко ја су, у скла ду с тач ком 49. ове од лу ке, свр ста на у кла су из ло же но сти пре ма фи зич ким ли ци ма; 2) да ду жни ци из од ред бе под 1) ове тач ке ни су чла но ви исте гру пе по ве за них ли ца као и пру жа лац за шти те; 3) да је из ло же ност за шти ће на кре дит ним де ри ва ти ма с једним ре фе рент ним ли цем или га ран ци јом ко ја је да та за оба ве зу јед ног ду жни ка; 4) да кре дит на за шти та ис пу ња ва усло ве из тач. 87, 94. и 96. ове од лу ке; 5) да пон дер кре дит ног ри зи ка ко ји је до де љен из ло же но сти пре при ме не од ре да ба те тач ке ни је прет ход но при ла го ђен за ефекте кре дит не за шти те; 6) да бан ка про це њу је да ће на ми ри ти сво је по тра жи ва ње од пру жа о ца за шти те без пред у зи ма ња прав них рад њи пре ма ду жнику и да, у ме ри у ко јој је то мо гу ће, пра ти спо соб ност пру жа о ца за шти те да из ми ри сво је оба ве зе од мах на кон на сту па ња кре дитног до га ђа ја; 7) да кре дит на за шти та об у хва та све гу бит ке ко ји се од но се на обез бе ђе ну из ло же ност а на ста ли су по осно ву на сту па ња кредит них до га ђа ја; 8) да, ако је уго во ре но пла ћа ње из но са це ло куп не вред ности ре фе рент не оба ве зе у за ме ну за пре нос те оба ве зе или дру гог екви ва лент ног фи нан сиј ског ин стру мен та (de li ve ra ble obli ga tion), по сто ји прав на си гур ност у ве зи са овим пре но сом, а ако бан ка на ме ра ва да пре не се оба ве зу ко ја ни је ре фе рент на оба ве за да је у мо гућ но сти да рас по ла же том оба ве зом у скла ду са уго вор ним од ред ба ма; 9) да су усло ви и дру ги еле мен ти кре дит не за шти те утвр ђе ни уго вор ним од но сом из ме ђу пру жа о ца за шти те и бан ке; 10) да је бан ка ус по ста ви ла про це ду ре за утвр ђи ва ње ви со ког сте пе на ко ре ла ци је из ме ђу кре дит не спо соб но сти пру жа о ца кредит не за шти те и кре дит не спо соб но сти ду жни ка по осно ву из ложе но сти ко ја је пред мет за шти те, а ко ја на ста је због то га што на њи хо во по сло ва ње ути чу слич ни фак то ри, осим фак то ра си стемског ри зи ка; 11) да, у слу ча ју за шти те од ри зи ка сма ње ња вред но сти потра жи ва ња, про да вац по тра жи ва ња ко је је бан ка ку пи ла не при пада гру пи по ве за них ли ца ко јој при па да пру жа лац за шти те. г) На чин при ла го ђа ва ња ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са оче ки ва них гу би та ка за ефек те тех ни ка убла жа ва ња кре дит ног ри зи ка 269. Бан ка мо же да при ла го ђа ва ак ти ву пон де ри са ну кре дитним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња кре дит не за шти те при ме ном сло же ног ме то да из тач. од 103. до 110. ове од лу ке. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке бан ка мо же, у слу ча ју да је до би ла са гла сност за IRB при ступ ко јим јој је омо гу ће но по сте пено уво ђе ње тог при сту па, да ко ри сти и јед но ста ван ме тод из тач. од 99. до 102. ове од лу ке и сло же ни ме тод из ста ва 1. ове тач ке са мо ако је бан ка уз зах тев за до би ја ње ове са гла сно сти до ста ви ла до ку мен та ци ју ко јом се до ка зу је да се ти ме то ди не при ме њу ју селек тив но за сма ње ње ка пи тал них зах те ва. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком и из но са оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не 270. Бан ка при ла го ђа ва ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зиком и из нос оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не из тач. од 75. до 79. ове од лу ке ко ри шће њем при ла го ђе ног LGD па ра ме тра, ко ји се из ра чуна ва на сле де ћи на чин: LGD* = LGD (E*/E), где је: LGD* = при ла го ђе ни LGD па ра ме тар, LGD = LGD па ра ме тар ко ји би, у скла ду са овим одељ ком, био при ме њен на из ло же ност као да она ни је обез бе ђе на, E = вред ност из ло же но сти ко ја би би ла утвр ђе на ко ри шћењем IRB при сту па као да из ло же ност ни је обез бе ђе на, пре при мене фак то ра кон вер зи је, E* = ефек тив на вред ност из ло же но сти из тач ке 103. ове од лу ке. Бан ка мо же да при ме њу је фак тор во ла тил но сти 0% у скла ду с тач ком 110. ове од лу ке и ка да је дру га уго вор на стра на ли це из фи нан сиј ског сек то ра чи јим из ло же но сти ма је, у слу ча ју да бан ка ко ри сти IRB при ступ а ова ли ца не ма ју кре дит ни реј тинг по доб не аген ци је за реј тинг, при дру жен PD па ра ме тар јед нак оном ко ји се по ве зу је с кре дит ним реј тин гом по доб не аген ци је за реј тинг који од го ва ра ни воу кре дит ног ква ли те та 2 или бо љем за кла су привред них дру шта ва у скла ду с тач ком 48. те од лу ке. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком и из но с а оче ки ва них гу би т а ка за ефек те ко ри шће ња ин ст ру ме на т а ма те ри јал не кре дит не за шти те из т ач ке 261. ове од лу ке 271. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та ма те ријал не кре дит не за шти те из тач ке 261. ове од лу ке при ла го ђа ва на на чин утвр ђен у тач ки 272. те од лу ке, при че му се вред ност ових сред ста ва утвр ђу је на сле де ћи на чин: 1) за стам бе не не по крет но сти тр жи шна вред ност не по кретно сти ума ње на узи ма њем у об зир по нов не про це не из тач ке 264. од ред ба под 2) ове од лу ке, као и свих по тра жи ва ња с пра вом првен ства над хи по те ко ва ном не по крет но шћу; 2) за по тра жи ва ња из нос за ло же ног по тра жи ва ња; 3) за оста ла ма те ри јал на сред ства обез бе ђе ња тр жи шна вред ност да тих сред ста ва обез бе ђе ња;

42 4) за из ло же но сти по осно ву ли зинг тран сак ци ја вред ност од ре ђе на пре ма пред ме ту ли зин га, у скла ду са од ред ба ма под 1) или 3) ове тач ке, за ви сно од тог пред ме та Ако је од нос вред но сти сред ства обез бе ђе ња (C) и вредно сти из ло же но сти (E) ма њи од зах те ва ног нај ма њег ни воа обез беђе ња из ло же но сти (C*) из та бе ле из ове тач ке (Та бе ла 17), бан ка је ду жна да као при ла го ђе ни LGD па ра ме тар ко ри сти LGD па ра ме тар за нео бе збе ђе не из ло же но сти пре ма дру гој уго вор ној стра ни у складу са овим одељ ком. За од ре ђи ва ње из но са из ло же но сти ван би лансних став ки бан ка је ду жна да ко ри сти фак тор кон вер зи је 100%. Ако је од нос вред но сти сред ства обез бе ђе ња (С) и из но са изло же но сти (Е) ве ћи од зах те ва ног ни воа обез бе ђе ња из ло же но сти за пу но при зна ва ње LGD па ра ме тра (C**) из Та бе ле 17 бан ка је ду жна да при ме њу је при ла го ђе ни LGD па ра ме тар из те та бе ле. Ако је од нос вред но сти сред ства обез бе ђе ња (С) и из но са цело куп не из ло же но сти (Е) ве ћи од ни воа обез бе ђе ња C* а ма њи од ни воа обез бе ђе ња C** бан ка ће ову из ло же ност тре ти ра ти као две одво је не из ло же но сти: из ло же ност за ко ју је по стиг нут зах тева ни ни во обез бе ђе ња C** и из ло же ност ко ја пред ста вља раз ли ку из ме ђу це ло куп не из ло же но сти и оне из ло же но сти за ко ју је тај ни во по стиг нут. У сле де ћој та бе ли (Та бе ла 17) утвр ђе ни су зах те ва ни ни вои обез бе ђе ња и с њи ма по ве за ни LGD* па ра ме три ко је је бан ка дужна да при ме њу је: Та бе ла 17. Ми ни мал ни LGD па ра ме тар за обез бе ђе не де ло ве из ло же но сти При ла го ђе ни LGD па ра ме тар за (по тен ци јал на) по тра жи ва ња с пра вом пр вен ства на пла те При ла го ђе ни LGD па ра ме тар за (по тен ци јал на) суб ор ди ни ра на по тра жи ва ња Зах те ва ни нај ма њи ни во обез бе ђе ња из ло же но сти (C*) Зах те ва ни ни во обез бе ђе ња из ло же но сти за пу но при зна ва ње при ла го ђе ног LGD па ра ме тра (C**) По тра жи ва ња 35% 65% 0% 125% Стам бе не не по крет но сти 35% 65% 30% 140% Оста ла ма те ри јал на сред ства обез бе ђе ња 40% 70% 30% 140% При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком и из но с а оче ки ва них гу би т а ка за ефек те ко ри шће ња раз ли чи тих вр ста сред ста ва обе з бе ђе ња 273. Ако је из ло же ност обез бе ђе на раз ли чи тим сред стви ма обез бе ђе ња, бан ка је ду жна да по де ли при ла го ђе ни из нос из ло жено сти (од но сно вред ност на кон при ме не фак то ра во ла тил но сти изра чу на ту у скла ду с тач. од 103. до 106. ове од лу ке) на де ло ве од ко јих је сва ки по кри вен са мо јед ном вр стом сред ства обез бе ђе ња (нпр. део по кри вен сред ством обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не, део по кри вен по тра жи ва њи ма, део по кри вен стам бе ним не по крет но сти ма, део по кри вен оста лим ма те ри јал ним сред ствима обез бе ђе ња) и на нео бе збе ђе ни део. Бан ка је ду жна да за сва ки део из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке по себ но ра чу на при ла го ђе ни LGD па ра ме тар, на од го ва ра јући на чин, у скла ду с тач и 271. ове од лу ке. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком и из но с а оче ки ва них гу би т а ка за ефек те ко ри шће ња би лан сног не ти ра ња и стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу 274. Бан ка ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка мо же да при ла го ђа ва за ефек те ко ри шће ња би лан сног не ти ра ња и стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу, на на чин утвр ђен у тач. од 111. до 117. ове од лу ке. При при ла го ђа ва њу из ста ва 1. ове тач ке, из ло же ност пред ставља вред ност по је ди нач не из ло же но сти по осно ву стан дар ди зо ваног спо ра зу ма о не ти ра њу као да ова из ло же ност ни је обез бе ђе на. При ла го ђа ва ње ак ти ве по де ри с а не кре дит ним ри зи ком и из но с а оче ки ва них гу би т а ка за е фек те ко ри шће ња о ста лих ин стру ме на т а ма те ри јал не кре дит не за шти те 275. Бан ка мо же ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зи ком и износ оче ки ва них гу би та ка при ла го ђа ва ти за ефек те ко ри шће ња оста лих ин стру ме на та ма те ри јал не кре дит не за шти те из тач ке 82. ове од лу ке на на чин утвр ђен у тач. од 118. до 120. те од лу ке, осим што, уме сто пон де ра кре дит ног ри зи ка из тач ке 119. став 2. ове од лу ке, обез бе ђеном де лу од но сне из ло же но сти до де љу је LGD па ра ме тар од 40%. При ла го ђа ва ње ак ти ве пон де ри с а не кре дит ним ри зи ком и из но с а оче ки ва них гу би т а ка за ефек те ко ри шће ња ин ст ру ме на т а не ма те ри јал не кре дит не за шти те 276. Бан ка мо же при ла го ђа ва ти ак ти ву пон де ри са ну кре дитним ри зи ком и из нос оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та не ма те ри јал не кре дит не за шти те, при че му те инстру мен те вред ну је на на чин про пи сан тач ком 121. став 4. ове одлу ке. Бан ка мо же за обез бе ђе ни део вред но сти из ло же но сти (засно ван на при ла го ђе ној вред но сти кре дит не за шти те G A ) да ко ристи PD па ра ме тар пру жа о ца за шти те или вред ност PD па ра ме тра ко ја је из ме ђу PD па ра ме тра ду жни ка и PD па ра ме тра пру жа о ца за шти те ако је про це ни ла да пот пу на за ме на ни је у пот пу но сти оправ да на. У слу ча ју суб ор ди ни ра них из ло же но сти ко је су обезбе ђе не ин стру мен ти ма не ма те ри јал не кре дит не за шти те ко ја ни је суб ор ди ни ра на, бан ка мо же да ко ри сти LGD па ра ме тар ко ји се доде љу је из ло же но сти ма с пра вом пр вен ства на пла те. За нео бе збе ђе ни део вред но сти из ло же но сти бан ка је ду жна да ко ри сти PD па ра ме тар ду жни ка и LGD па ра ме тар из ло же но сти. При при ла го ђа ва њу из ста ва 1. ове тач ке, као из ло же ност кори сти се вред ност из ло же но сти ко ја би би ла утвр ђе на као да из ложе ност ни је обез бе ђе на, при че му се за од ре ђи ва ње вред но сти изло же но сти ван би лан сних став ки ко ри сти фак тор кон вер зи је 100%. д) Роч на не ус кла ђе ност 277. Бан ка је ду жна да при при ла го ђа ва њу ак ти ве пон де риса не кре дит ним ри зи ком и из но са оче ки ва них гу би та ка за ефек те ко ри шће ња ин стру ме на та кре дит не за шти те, у слу ча ју роч не не ускла ђе но сти, при ме њу је од ред бе тач и 124. ове од лу ке. Оде љак 3. Ри зик из ми ре ња/ис по ру ке и ри зик дру ге уго вор не стра не 1. Ри зик из ми ре ња/ис по ру ке 278. Бан ка је ду жна да ка пи тал ни зах тев за ри зик из ми ре ња/ ис по ру ке из ра чу на ва за тран сак ци је из књи ге тр го ва ња у ве зи с хар ти ја ма од вред но сти, стра ним ва лу та ма или ро бом, из у зев за ре по и re ver se ре по тран сак ци је и тран сак ци је да ва ња и узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе. а) Не из ми ре не тран сак ци је 279. Бан ка је ду жна да из ра чу на ва ка пи тал ни зах тев за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке по осно ву неизмирeних тран сак ци ја ако дру га уго вор на стра на ни је из ми ри ла оба ве зу у ро ку од че ти ри рад на дана на кон уго во ре ног да ту ма из ми ре ња/ис по ру ке. Ка пи тал ни зах тев за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке по осно ву неиз ми ре них тран сак ци ја јед нак је из но су из ло же но сти из ра чу на том у скла ду са ста вом 3. ове тач ке и по мно же ном од го ва ра ју ћим факто ром ка пи тал ног зах те ва из сле де ће та бе ле (Та бе ла 18):

43 Та бе ла 18. Број рад них да на доц ње на кон уго во ре ног да ту ма из ми ре ња/ис по ру ке Фак тор ка пи тал ног зах те ва % % % 46 или ви ше 100% Из ло же ност ри зи ку из ми ре ња/ис по ру ке по осно ву не из мире них тран сак ци ја из ра чу на ва се као раз ли ка из ме ђу уго во ре не и тр жи шне це не за од ре ђе ну ду жнич ку или вла снич ку хар ти ју од вред но сти, ва лу ту или ро бу са мо ако је та раз ли ка гу би так за банку. Овај гу би так на ста је: кад је те ку ћа тр жи шна це на ве ћа од уго во ре не у слу ча ју да бан ка про да је хар ти ју од вред но сти, ва лу ту или ро бу, од но сно кад је те ку ћа тр жи шна це на ни жа од уго во ре не у слу ча ју да бан ка ку пу је хар ти ју од вред но сти, ва лу ту или ро бу Бан ка је ду жна да ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зиком за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке по осно ву не из ми ре них тран сакци ја из ра чу на ва та ко што ка пи тал ни зах тев из тач ке 279. став 2. ове од лу ке мно жи са 8,33. б) Сло бод не ис по ру ке 281. Бан ка је ду жна да ак ти ву пон де ри са ну кре дит ним ри зиком за ри зик из ми ре ња/ис по ру ке по осно ву сло бод них ис по ру ка ра чу на у скла ду са одељ ком 1, од но сно 2. ове гла ве за из ло же ност јед на ку вред но сти из вр ше ног пла ћа ња ако је: пла ти ла хар ти је од вред но сти, стра ну ва лу ту или ро бу пре не го што их је дру га уго вор на стра на ис по ру чи ла, или их је ис пору чи ла пре не го што их је дру га уго вор на стра на пла ти ла, или је у слу ча ју тран сак ци ја са ино стран ством про те као нај мање је дан рад ни дан од да на кад је из вр ши ла пла ћа ње, од но сно испо ру ку из али не је пр ве овог ста ва. Бан ка је ду жна да ак ти ву из ста ва 1. ове тач ке ра чу на од да на кад је из вр ши ла пла ћа ње, од но сно ис по ру ку до че твр тог рад ног да на на кон уго во ре ног да ту ма ис по ру ке/пла ћа ња дру ге уго вор не стра не. Ако дру га уго вор на стра на ни је из вр ши ла сво ју оба ве зу у року од че ти ри рад на да на од уго во ре ног да ту ма ис по ру ке/пла ћа ња, бан ка ума њу је ка пи тал за из нос из вр ше ног пла ћа ња/ис по ру ке увећан за из нос гу бит ка утвр ђе ног на на чин у тач ки 279. став 3. ове од лу ке Бан ка ко ја ко ри сти IRB при ступ мо же, при од ре ђи ва њу пон де ра кре дит ног ри зи ка за из ло же но сти по осно ву сло бод них ис по ру ка из тач ке 281. став 1. ове од лу ке, да до де љу је PD па ра метар дру гој уго вор ној стра ни на осно ву кре дит ног реј тин га ко ји је тој стра ни до де ли ла по доб на аген ци ја за реј тинг под усло вом да пре ма овој стра ни не ма из ло же но сти у бан кар ској књи зи. Бан ка ко ја ко ри сти соп стве не про це не LGD па ра ме тра мо же на из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке да при ме њу је LGD па ра ме тар из тач ке 221. ове од лу ке под усло вом да овај па ра ме тар при ме њу је на све из ло же но сти по осно ву сло бод них ис по ру ка. Из у зет но од ст. 1. и 2. ове тач ке, бан ка мо же на из ло же но сти из ста ва 1. те тач ке да при ме њу је пон де ре кре дит ног ри зи ка одре ђе не у скла ду са од ред ба ма одељ ка 1. ове гла ве под усло вом да та ко од ре ђе не пон де ре при ме њу је на све из ло же но сти по осно ву сло бод них ис по ру ка, или да на ове из ло же но сти при ме њу је пондер кре дит ног ри зи ка 100%. 2. Ри зик дру ге уго вор не стра не 283. Бан ка је ду жна да из ра чу на ва ак ти ву пон де ри са ну кредит ним ри зи ком за из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не по осно ву сле де ћих по зи ци ја из књи ге тр го ва ња и бан кар ске књи ге: фи нан сиј ских де ри ва та утвр ђе них у При ло гу 3; кре дит них де ри ва та (из књи ге тр го ва ња); ре по и re ver se ре по тран сак ци ја; тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред ности или ро бе; тран сак ци ја кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти; тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња. Из нос ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком из ста ва 1. ове тач ке из ра чу на ва се та ко што се на из нос из ло же но сти утвр ђен при ме ном ме то да из тач ке 284. ове од лу ке при ме њу ју пон де ри кре дит ног ри зи ка за кла су из ло же но сти у ко ју је рас по ре ђе на друга уго вор на стра на ко ји су од ре ђе ни на на чин пред ви ђен од ред бама одељ ка 1, од но сно 2. ове гла ве. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, бан ка ко ја при ме њу је IRB при ступ мо же, при из ра чу на ва њу ак ти ве пон де ри са не кре дит ним ри зи ком по осно ву тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња, да кори сти пон де ре кре дит ног ри зи ка од ре ђе не у скла ду са од ред ба ма одељ ка 1. ове гла ве под усло вом да та ко од ре ђе не пон де ре приме њу је на све из ло же но сти по осно ву тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња За ра чу на ње из но са из ло же но сти по зи ци ја по осно ву фи нан сиј ских де ри ва та из тач ке 283. ове од лу ке, бан ка ко ри сти један од сле де ћих ме то да: ме тод те ку ће из ло же но сти, ме тод ори ги нал не из ло же но сти, стан дар ди зо ва ни ме тод, ме тод ин тер ног мо де ла. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка не мо же ме тод ори гинал не из ло же но сти ко ри сти ти: 1) ако не ис пу ња ва усло ве из тач ке 320. став 2. ове од лу ке, или 2) ако ра чу на из нос из ло же но сти по зи ци ја по осно ву оних фи нан сиј ских де ри ва та ко ји су утвр ђе ни у тач ки 3. При ло га 3. За ра чу на ње из но са из ло же но сти по зи ци ја из тач ке 283. став 1, али не ја дру га, ове од лу ке, бан ка мо же да ко ри сти ме тод те ку ће из ло же но сти, стан дар ди зо ва ни ме тод или ме тод ин тер ног мо де ла, а за ра чу на ње из но са из ло же но сти по тран сак ци ја ма из али не ја од тре ће до пе те тог ста ва ме тод ин тер ног мо де ла или сло же ни метод про пи сан тач. од 103. до 110, од но сно тач и 232. те од лу ке. За ра чу на ње из но са из ло же но сти по тран сак ци ја ма из тач ке 283. став 1, али не ја ше ста, ове од лу ке, бан ка мо же да ко ри сти било ко ји од ме то да из ста ва 1. ове тач ке. При из ра чу на ва њу из но са из ло же но сти при ме ном ме то да те ку ће из ло же но сти и ме то да ори ги нал не из ло же но сти бан ка је ду жна да упо тре бља ва хи по те тич ке из но се ко ји од ра жа ва ју од гова ра ју ћу ме ру ри зи ка дру ге уго вор не стра не. Из ло же ност пре ма дру гој уго вор ној стра ни пред ста вља збир из ло же но сти пре ма тој стра ни из ра чу на тих по сва ком ску пу за не ти ра ње за ту стра ну. Не ти ра ње по зи ци ја из књи ге тр го ва ња по осно ву стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу ко ји се од но се на ре по и re ver se ре по тран сак ци је, од но сно тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе, од но сно оста ле тран сак ци је с пра вом до дат ног обез бе ђе ња при зна је се са мо ако су ис пу ње ни усло ви утвр ђе ни у тач ки 313. ове од лу ке. Ком би но ва на при ме на ме то да за ра чу на ње вред но сти из ложе но сти за по зи ци је из тач ке 283. став 1. ове од лу ке до зво ље на је са мо на ни воу бан кар ске гру пе за исту вр сту тран сак ци ја, од но сно ни је до зво ље на на ни воу по је ди нач не бан ке, осим за тран сак ци је из тач ке 295. став 3. те од лу ке, кад бан ка мо же ко ри сти ти ком би наци ју ме то да те ку ће из ло же но сти и стан дар ди зо ва ног ме то да Ако при ба ви кре дит ни де ри ват ко ји ис пу ња ва усло ве из тач ке 84. став 3. ове од лу ке као ин тер ну за шти ту за из ло же но сти кре дит ном ри зи ку или ри зи ку дру ге уго вор не стра не по осно ву пози ци ја из бан кар ске књи ге, бан ка је ду жна да из нос ак ти ве пон дери са не кре дит ним ри зи ком за ове из ло же но сти из ра чу на ва у складу с тач и 122. ове од лу ке, од но сно тач ком 242. те од лу ке. Из нос из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не по осно ву тог кре дит ног де ри ва та јед нак је ну ли. Из нос из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не по осно ву про да тог CDS де ри ва та из бан кар ске књи ге јед нак је ну ли ако тај де ри ват ис пу ња ва усло ве из тач ке 84. став 3. ове од лу ке и ако се за ње га ра чу на ка пи тал ни зах тев за кре дит ни ри зик у укуп ном хи поте тич ком из но су. Из нос из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не и кре дитном ри зи ку пре ма цен трал ном тр жи шном уче сни ку по осно ву тран сак ци ја с фи нан сиј ским де ри ва ти ма, ре по и re ver se ре по трансак ци ја, тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вредно сти или ро бе, тран сак ци ја кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти и тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња јед нак је ну ли под усло вом да цен трал ни тр жи шни уче сник ни је од био њи хо во из вр ше ње и да су ове из ло же но сти на днев ној осно ви у пот пу ности обез бе ђе не по доб ним сред ством обез бе ђе ња. Бан ка мо же, ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за ри зик дру ге уго вор не стра не по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја,

44 као и тран сак ци ја да ва ња и узи ма ња у за јам хар ти ја од вред ности или ро бе из књи ге тр го ва ња, као по доб на сред ства обез бе ђе ња да ко ри сти све фи нан сиј ске ин стру мен те и ро бу ко ји ис пу ња ва ју усло ве за укљу чи ва ње у књи гу тр го ва ња, а у слу ча ју из ло же но сти по осно ву OTC де ри ва та из књи ге тр го ва ња, као по доб но сред ство обез бе ђе ња мо же да ко ри сти ро бу ко ја ис пу ња ва усло ве за укључи ва ње у ту књи гу. Ако ко ри сти про пи са не фак то ре во ла тил но сти, бан ка је дужна да за фи нан сиј ске ин стру мен те и ро бу из ста ва 4. ове тач ке ко ји не ис пу ња ва ју усло ве по доб но сти про пи са не под о дељ ком 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ком 10. одељ ка 2. ове гла ве при ме њу је исти трет ман као за ак ци је ко је ни су укљу че не у глав ни бер зан ски ин декс а ко ји ма се тр гу је на при зна тој бер зи. Ако бан ка ко ри сти соп стве не про це не фак то ра во ла тил но сти, ду жна је да за фи нан сиј ске ин стру мен те и ро бу из ста ва 5. ове тачке из ра чу на ва фак то ре во ла тил но сти за сва ку по је ди нач ну по зи цију у тим ин стру мен ти ма, од но сно ро би. Ако за утвр ђи ва ње ефек тив не вред но сти из ло же но сти приме њу је при ступ ин тер них мо де ла у скла ду с тач. од 114. до 117. ове од лу ке, бан ка мо же овај при ступ да при ме њу је и за књи гу трго ва ња. а) Ме тод те ку ће из ло же но сти 286. Ако при ме њу је ме тод те ку ће из ло же но сти, бан ка је дужна да из нос из ло же но сти из ра чу на ва као збир: 1) те ку ће из ло же но сти по осно ву уго во ра чи ја је вред ност пози тив на, ко ја пред ста вља те ку ћу тр жи шну вред ност тог уго во ра (за уго во ре чи ја је вред ност не га тив на, те ку ћа из ло же ност јед на ка је ну ли) и 2) по тен ци јал не из ло же но сти (PFE) у пе ри о ду пре о ста лом до да ту ма до спе ћа уго вор не оба ве зе, ко ја се до би ја кад се хи по те тич ка вред ност глав ни це сва ког уго во ра на дан из ра чу на ва ња по мно жи од го ва ра ју ћим фак то ром кон вер зи је из сле де ће та бе ле (Та бе ла 19): Пре о ста ли рок до спе ћа Уго во ри ко ји се од но се на ка мат не сто пе Уго во ри ко ји се од но се на ва лу те и зла то Та бе ла 19. Уго во ри ко ји се од но се на вла снич ке хар ти је од вред но сти Уго во ри ко ји се од но се на пле ме ни те ме та ле, осим зла та Уго во ри ко ји се од но се на ро бу ко ја ни је пле ме ни ти ме тал 1 го ди не 0% 1% 6% 7% 10% >1 5 година 0,5% 5% 8% 7% 12% > 5 го ди на 1,5% 7,5% 10% 8% 15% Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, за јед но ва лут не ка мат не свопо ве с про мен љи вим ка мат ним сто па ма не ра чу на се по тен ци јал на из ло же ност, већ са мо те ку ћа из ло же ност по осно ву уго во ра из тог ста ва. Бан ка је ду жна да за уго во ре ко ји се не мо гу рас по ре ди ти ни у јед ну од пет ка те го ри ја из Та бе ле 19. ко ри сти фак то ре кон вер зије ко ји се при ме њу ју за ка те го ри је уго во ра ко ји се од но се на ро бу ко ја ни је пле ме ни ти ме тал, пре ма њи хо вом пре о ста лом ро ку доспе ћа. У слу ча ју фи нан сиј ских де ри ва та с ви ше стру ким пре но сом пла ћа ња, бан ка је ду жна да фак то ре кон вер зи је из Та бе ле 19. помно жи бро јем пре о ста лих пла ћа ња, у скла ду са од ред ба ма уго во ра. Ако је уго во ре но из ми ре ње пре о ста ле из ло же но сти на унапред утвр ђе не да ту ме пла ћа ња и еле мен ти уго во ра се по но во утврђу ју на те да ту ме (тр жи шна вред ност уго во ра на ове да ту ме једна ка је ну ли) бан ка као пре о ста ли рок до спе ћа ко ри сти рок до пр вог сле де ћег да ту ма пла ћа ња, од но сно утвр ђи ва ња еле ме на та уго во ра. Код уго во ра ко ји се од но се на ка мат не сто пе с пре о сталим ро ком до спе ћа ду жим од го ди ну да на, бан ка је ду жна да приме њу је фак тор кон вер зи је ко ји ни је ма њи од 0,5% без об зи ра на пре о ста ли пе ри од до по нов ног утвр ђи ва ња еле ме на та уго во ра Бан ка је ду жна да, за из ра чу на ва ње из но са по тен ци јал не из ло же но сти по осно ву TRS и CDS де ри ва та, но ми нал ну вред ност уго во ра по мно жи сле де ћим про цен том: 5% ако ре фе рент на оба ве за пред ста вља ква ли фи ко ва ну по зи ци ју у скла ду с тач ком 346. ове од лу ке, или 10% ако ре фе рент на оба ве за не пред ста вља ква ли фи ко вану по зи ци ју у скла ду с тач ком из али не је пр ве овог ста ва. Бан ка пру жа лац за шти те мо же, ра ди из ра чу на ва ња по тен цијал не из ло же но сти за CDS де ри ват, да при ме ни про це нат 0%, осим кад је уго во ре но да оба ве за из уго во ра до спе ва због не сол вент ности ко ри сни ка иако ни је на сту пио ста тус не из ми ре ња оба ве за. б) Ме тод ори ги нал не из ло же но сти 288. Ако при ме њу је ме тод ори ги нал не из ло же но сти, бан ка је ду жна да из нос из ло же но сти за сва ки по је ди нач ни уго вор из ра чуна ва као про из вод хи по те тич ког из но са глав ни це тог уго во ра и одго ва ра ју ћег про цен та из сле де ће та бе ле (Та бе ла 20): Пр во бит ни рок до спе ћа Та бе ла 20. Уго во ри ко ји се од но се на ка мат не сто пе Уго во ри ко ји се од но се на ва лу те и зла то 1 го ди не 0,5% 2,0% >1 2 го ди не 1,0% 5,0% до да так за сва ку сле де ћу го ди ну 1,0% 3,0% в) Стан дар ди зо ва ни ме тод Из ра чу на ва ње из но с а из ло же но сти 289. Ако при ме њу је стан дар ди зо ва ни ме тод, бан ка је ду жна да из нос из ло же но сти утвр ђу је по себ но за сва ки скуп за не ти ра ње, у скла ду са сле де ћом фор му лом: где је: CMV = те ку ћа тр жи шна вред ност портфолиjа тран сак ци ја у окви ру јед ног ску па за не ти ра ње с дру гом уго вор ном стра ном (у бру то из но су, без ко ри шће ња сред ства обез бе ђе ња), при че му је: где је: CMV i = те ку ћа тр жи шна вред ност тран сак ци је i, CMC = те ку ћа тр жи шна вред ност сред ства обез бе ђе ња до деље ног ску пу за не ти ра ње: где је: CMC l = те ку ћа тр жи шна вред ност сред ства обез бе ђе ња l; i = ин декс тран сак ци је i; l = ин декс сред ства обез бе ђе ња l; j = ин декс по је ди нач ног ску па за шти те (ску по ви за шти те одго ва ра ју фак то ри ма ри зи ка с ко ји ма се мо же не ти ра ти ри зич на пози ци ја са су прот ним пред зна ком ра ди утвр ђи ва ња не то ри зич не по зи ци је на ко јој се за сни ва из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти); RP T ij = ри зич на по зи ци ја ко ја про из ла зи из тран сак ци је i ради из ра чу на ва ња не то ри зич не по зи ци је ску па за шти те j; RPC lj = ри зич на по зи ци ја ко ја про из ла зи из сред ства обез беђе ња l ра ди из ра чу на ва ња не то ри зич не по зи ци је ску па за шти те j; CCRM j = мул ти пли ка тор ри зи ка дру ге уго вор не стра не за скуп за шти те j, утвр ђен у та бе ли из тач ке 295. ове од лу ке (Та бе ла 22); β = 1,4.

45 Ра ди из ра чу на ва ња из но са из ло же но сти при ме ном стан дарди зо ва ног ме то да, сред ство обез бе ђе ња ко је је при мље но од дру ге уго вор не стра не има по зи ти ван пред знак, а сред ство обез бе ђе ња ко је је да то тој стра ни не га ти ван. Сред ство обез бе ђе ња сма тра се по доб ним са мо ако ис пу ња ва усло ве про пи са не тач. од 75. до 79. ове од лу ке, као и тач ком 285. ст. 4, 5. и 6. те од лу ке У слу ча ју тран сак ци ја са OTC де ри ва ти ма ко је има ју лине ар ни про фил ри зи ка, део тран сак ци је ко ји се из ми ру је у нов цу на зи ва се нов ча на стра на тран сак ци је и ис ка зу је се у уго во ре ном бру то из но су (укљу чу ју ћи и хи по те тич ки из нос тран сак ци је). Ради из ра чу на ва ња из ло же но сти у скла ду са стан дар ди зо ва ним мето дом, бан ка не узи ма у об зир ка мат ни ри зик ко ји про из ла зи из нов ча не стра не тран сак ци је с пре о ста лим ро ком до спе ћа кра ћим од го ди ну да на. Бан ка мо же тран сак ци је с две нов ча не стра не ко је су из раже не у ис тој ва лу ти (нпр. ка мат ни сво по ви) да тре ти ра као је динстве ну тран сак ци ју и да на њу при ме њу је исти трет ман као и на по је ди нач не нов ча не тран сак ци је. Тран сак ци је из ста ва 1. ове тач ке у чи јој је осно ви нов чана раз ме на из ме ђу две уго вор не стра не у раз ли чи тим ва лу та ма (укљу чу ју ћи и ва лут не фор вард уго во ре) бан ка је ду жна да тре тира као ри зич ну по зи ци ју за ка мат ни ри зик за сва ку нов ча ну стра ну тран сак ци је. Тран сак ци је из ста ва 1. ове тач ке у чи јој су осно ви вла снич ка хар ти ја од вред но сти (укљу чу ју ћи и бер зан ски ин декс), зла то, други пле ме ни ти ме тал или дру га ро ба бан ка је ду жна да укљу чи у ри зич ну по зи ци ју у од но сном ин стру мен ту и у ри зич ну по зи ци ју за ка мат ни ри зик нов ча не стра не тран сак ци је. Ако је нов ча на страна ове тран сак ци је из ра же на у стра ној ва лу ти, укљу чу је се и у ризич ну по зи ци ју за де ви зни ри зик у тој ва лу ти. Бан ка је ду жна да тран сак ци је из ста ва 1. ове тач ке чи ји је од но сни ин стру мент ду жнич ка хар ти ја од вред но сти укљу чи у ризич ну по зи ци ју за ка мат ни ри зик по осно ву ду жнич ке хар ти је од вред но сти и у ри зич ну по зи ци ју за ка мат ни ри зик нов ча не стра не тран сак ци је. Ако су ови ду жнич ки ин стру мен ти, од но сно нов ча на стра на тран сак ци је из ра же ни у стра ној ва лу ти, укљу чу ју се и у ризич ну по зи ци ју за де ви зни ри зик у тој ва лу ти. Из нос из ло же но сти ко ја про из ла зи из ва лут них ба зич них сво по ва јед нак је ну ли. Из ра чу на ва ње вред но сти ри зич не по зи ци је 291. Вред ност ри зич не по зи ци је OTC тран сак ци ја с ли не арним про фи лом ри зи ка јед на ка је њи хо вој ефек тив ној хи по те тич кој вред но сти, ко ја пред ста вља про из вод тр жи шне вред но сти и броја од но сних фи нан сиј ских ин стру мен та (од но сно ко ли чи не ако је од но сни ин стру мент ро ба), из ра же ној у до ма ћој ва лу ти. Вред ност ове ри зич не по зи ци је не укљу чу је ду жнич ке хар ти је од вред но сти. Вред ност ри зич не по зи ци је за ду жнич ке хар ти је од вредно сти и нов ча не стра не тран сак ци ја из ра чу на ва се као про из вод ефек тив не хи по те тич ке вред но сти пре о ста лог бру то из но са ду га и мо ди фи ко ва ног тра ја ња ду жнич ког ин стру мен та или нов ча не стра не тран сак ци је. Мо ди фи ко ва но тра ја ње за ду жнич ке ин струмен те утвр ђу је се у скла ду с тач ком 351. ове од лу ке. Вред ност ри зич не по зи ци је CDS де ри ва та јед на ка је про из воду хи по те тич ке вред но сти ре фе рент не ду жнич ке хар ти је од вредно сти и пре о ста лог ро ка до спе ћа овог де ри ва та. Вред ност ри зич не по зи ци је OTC дериватa с не ли не ар ним про фи лом ри зи ка, ко ја об у хва та и оп ци је и своп оп ци је, јед на ка је дел та екви ва лен ту хи по те тич ке вред но сти од но сног фи нан сиј ског ин стру мен та, осим кад су у осно ви ових де ри ва та ду жнич ке харти је од вред но сти. Вред ност ри зич не по зи ци је за OTC де ри ва те из ста ва 4. ове тач ке код ко јих је у осно ви ду жнич ка хар ти ја од вред но сти или за нов ча ну стра ну тран сак ци је јед на ка је про из во ду дел та екви вален та ефек тив не хи по те тич ке вред но сти тог де ри ва та или нов ча не стра не тран сак ци је и мо ди фи ко ва ног тра ја ња ду жнич ке хар ти је од вред но сти, од но сно нов ча не стра не тран сак ци је. При из ра чу на ва њу вред но сти ри зич не по зи ци је, сред ство обез бе ђе ња ко је је бан ка при ми ла од дру ге уго вор не стра не сма тра се до спе лим по тра жи ва њем (ду га по зи ци ја) на ста лим по осно ву уго во ра о фи нан сиј ском де ри ва ту, док се сред ство обез бе ђе ња које је бан ка да ла дру гој уго вор ној стра ни сма тра до спе лом оба везом (крат ка по зи ци ја) пре ма дру гој уго вор ној стра ни на ста лом по осно ву тог уго во ра Бан ка је ду жна да за све фи нан сиј ске ин стру мен те утврђу је вред ност и пред знак ри зич не по зи ци је при ме њу ју ћи фор му ле из ове тач ке, а у скла ду с тач ком 291. ове од лу ке. За све фи нан сиј ске ин стру мен те, осим ду жнич ких хар ти ја од вред но сти, вред ност ри зич не по зи ци је јед на ка је њи хо вој ефектив ној хи по те тич кој вред но сти или дел та екви ва лен ту хи по те тичке вред но сти: где је: p ref = це на од но сне имо ви не из ра же на у ва лу ти те имо ви не (ре фе рент на ва лу та); V = вред ност фи нан сиј ског ин стру мен та (у слу ча ју оп ци је то је це на оп ци је, а у слу ча ју тран сак ци је с ли не ар ним про фи лом ри зи ка то је вред ност од но сног ин стру мен та); p = це на од но сне имо ви не из ра же на у ис тој ва лу ти као V. За фи нан сиј ске ин стру мен те ко ји у осно ви има ју ду жнич ку хар ти ју од вред но сти и нов ча не стра не сва ке тран сак ци је вредност ри зич не по зи ци је јед на ка је про из во ду ефек тив не хи по тетич ке вред но сти и мо ди фи ко ва ног тра ја ња, или про из во ду дел та екви ва лен та хи по те тич ке вред но сти и мо ди фи ко ва ног тра ја ња: где је: V = вред ност фи нан сиј ског ин стру мен та (у слу ча ју оп ци је то је це на оп ци је, а у слу ча ју тран сак ци је с ли не ар ним про фи лом ри зи ка то је вред ност од но сног ин стру мен та или нов ча не стра не тран сак ци је); r = ка мат на сто па. Ако је вред ност V из ра же на у ва лу ти раз ли чи тој од ре фе рентне ва лу те, бан ка је ду жна да вред ност фи нан сиј ског де ри ва та из рази у ре фе рент ној ва лу ти при ме ном од го ва ра ју ћег де ви зног кур са Бан ка је ду жна да ри зич не по зи ци је рас по ре ди у од го вара ју ће ску по ве за за шти ту и да за сва ки скуп ра чу на не то ри зич ну по зи ци ју. Не то ри зич на по зи ци ја јед на ка је ап со лут ној вред но сти зби ра свих по је ди нач них ри зич них по зи ци ја (на ста лих по осно ву тран сак ци ја и сред ста ва обез бе ђе ња у по је ди нач ном ску пу за не тира ње) у сва ком ску пу за за шти ту и из ра чу на ва се на сле де ћи на чин: Ри зич не по зи ци је ко је су на ста ле по осно ву нов ча них де по зита при мље них од дру ге уго вор не стра не као сред ство обез бе ђе ња, по осно ву нов ча них стра на тран сак ци је или од но сних ду жнич ких хар ти ја од вред но сти ко ји ма се, у скла ду с та бе лом из тач ке 344. ове од лу ке (Та бе ла 24), до де љу је пон дер ри зи ка 1,60% или ма њи бан ка је ду жна да рас по ре ди у је дан од ску по ва за за шти ту за сваку ва лу ту у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 21): Ре фе рент на ка мат на сто па/преостала рочност Та бе ла 21. Ре фе рент на ка мат на сто па др жав них об ве зни ца Оста ле ре фе рент не ка мат не сто пе 1 го ди не Скуп за за шти ту ( 1,Д) Скуп за за шти ту ( 1,О) >1 5 го ди на Скуп за за шти ту (>1 5,Д) Скуп за за шти ту (>1 5,О) > 5 го ди на Скуп за за шти ту (>5, Д) Скуп за за шти ту (>5, О) У слу ча ју ри зич них по зи ци ја за ка мат ни ри зик по осно ву одно сних ду жнич ких ин стру ме на та или нов ча не стра не тран сак ције, чи ја је ка мат на сто па од ре ђе на на осно ву ре фе рент не ка мат не сто пе (нпр. EURI BOR, LI BOR итд.) пре о ста ла роч ност об у хва та пе ри од до сле де ћег утвр ђи ва ња ка мат не сто пе, а у свим оста лим слу ча је ви ма то је пре о ста ли пе ри од до до спе ћа од но сног ду жничког ин стру мен та или, у слу ча ју нов ча не стра не тран сак ци је, пре о- ста ли пе ри од до до спе ћа тран сак ци је.

46 294. Бан ка је ду жна да ри зич не по зи ци је на ста ле по осно ву од но сног ду жнич ког ин стру мен та за CDS де ри ват рас по ре ди у посеб не ску по ве за за шти ту, за сва ког њи хо вог из да ва о ца. Бан ка је ду жна да ри зич не по зи ци је за ка мат ни ри зик по осно ву од но сних ду жнич ких ин стру ме на та или нов ча них де по зита де по но ва них код дру ге уго вор не стра не као сред ство обез бе ђења ко ји ма се, у скла ду с та бе лом из тач ке 344. ове од лу ке (Та бе ла 24), до де љу је пон дер ри зи ка ве ћи од 1,60% рас по ре ди у по себ не ску по ве за за шти ту за сва ког њи хо вог из да ва о ца. Бан ка је ду жна да ри зич не по зи ци је на ста ле по осно ву новча не стра не тран сак ци је ко ја има слич не ка рак те ри сти ке као од носна ду жнич ка хар ти ја од вред но сти рас по ре ди у по себ не ску по ве за за шти ту за сва ког њи хо вог из да ва о ца. Бан ка мо же ри зич не по зи ци је по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти из ст. 1, 2. и 3. ове тач ке да рас по ре ди у исти скуп за за шти ту. Бан ка је ду жна да ри зич не по зи ци је по осно ву од но сних финан сиј ских ин стру ме на та, осим ду жнич ких хар ти ја од вред но сти, рас по ре ди у исти по је ди нач ни скуп за за шти ту са мо ако су ови инстру мен ти исти или слич ни, а у оста лим слу ча је ви ма ду жна је да их рас по ре ди у по себ не ску по ве за за шти ту. Слич ност фи нан сијских ин стру ме на та утвр ђу је се на сле де ћи на чин: 1) за вла снич ке хар ти је од вред но сти ако их је еми то вао исти из да ва лац (ин декс вла снич ких хар ти ја од вред но сти тре ти ра се као по се бан из да ва лац); 2) за пле ме ни те ме та ле ако се од но се на исти ме тал (ин декс пле ме ни тих ме та ла тре ти ра се као по се бан пле ме ни ти ме тал); 3) за елек трич ну енер ги ју ако се уго во ре не ис по ру ке од носе на исте вре мен ске ин тер ва ле нај ви ше или нај ма ње упо тре бе у окви ру би ло ког пе ри о да од 24 са та; 4) за ро бу ако се од но си на исту ро бу (роб ни ин декс тре тира се као по себ на ро ба). Мул ти пли ка тор ри зи ка дру ге уго вор не стра не (CCRM) 295. Мул ти пли ка то ри ри зи ка дру ге уго вор не стра не (CCRM) за раз ли чи те ка те го ри је ску по ва за за шти ту утвр ђе ни су у сле де ћој та бе ли (Та бе ла 22): Ка те го ри је ску по ва за за шти ту Та бе ла 22. CCRM 1. Ка мат не сто пе 0,2% Ка мат не сто пе за ри зич не по зи ци је по осно ву од но сне ду жнич ке харти је од вред но сти за CDS де ри ват, ко ји ма се, у скла ду с Та бе лом 24, до де љу је пон дер ри зи ка 1,60% или ма њи Ка мат не сто пе за ри зич не по зи ци је по осно ву ду жнич ке хар ти је од вред но сти или ре фе рент ног ду жнич ког ин стру мен та ко ји ма се, у скла ду с Та бе лом 24, до де љу је пон дер ри зи ка ве ћи од 1,60% 0,3% 0,6% 4. Де ви зни курс 2,5% 5. Елек трич на енер ги ја 4% 6. Зла то 5% 7. Вла снич ка ула га ња 7% 8. Пле ме ни ти ме та ли (осим зла та) 8,5% 9. Оста ла ро ба (осим пле ме ни тих ме та ла и елек трич не енер ги је) 10% 10. Од но сни ин стру мен ти за OTC де ри ва те ко ји се не мо гу рас по ре ди ти ни у јед ну од на ве де них ка те го ри ја Бан ка је ду жна да од но сне ин стру мен те за OTC де ри ва те из ка те го ри је 10. у Та бе ли 22. рас по ре ди у по је ди нач не ску по ве за зашти ту за сва ку ка те го ри ју од но сног ин стру мен та. У слу ча ју тран сак ци ја с не ли не ар ним про фи лом ри зи ка, новча них стра на тран сак ци је или тран сак ци ја с ду жнич ким хар ти јама од вред но сти као од но сним ин стру мен том, за ко је не мо же да утвр ди дел та екви ва лент хи по те тич ке вред но сти или мо ди фи ко вано тра ја ње при ме ном ин тер ног мо де ла за тр жи шне ри зи ке за чије ко ри шће ње има са гла сност На род не бан ке Ср би је из тач ке 392. ове од лу ке бан ка је ду жна да при ме њу је ме тод те ку ће из ло жено сти, али без мо гућ но сти не ти ра ња, од но сно ду жна је да из нос из ло же но сти ра чу на као да сва ка по је ди нач на тран сак ци ја чи ни по се бан скуп за не ти ра ње. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре ко ји ма, пре не го што се од ре ђе на тран сак ци ја укљу чи у скуп за шти те, про ве ра ва да ли је та тран сак ци ја об у хва ће на уго во ром о не ти ра њу ко ји ис пу ња ва усло ве утвр ђе не у тач. од 312. до 319. ове од лу ке. 10% Ако бан ка ко ри сти сред ство обез бе ђе ња ра ди убла жа ва ња ризи ка дру ге уго вор не стра не, ду жна је да ус по ста ви од го ва ра ју ће про це ду ре ко ји ма се, пре укљу чи ва ња ефе ка та за шти те у об ра чун, по твр ђу је да сред ство обез бе ђе ња ис пу ња ва усло ве утвр ђе не одред ба ма под о дељ ка 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ка 10. одељ ка 2. ове гла ве. г) Ме тод ин тер ног мо де ла 296. Бан ка мо же ко ри сти ти ме тод ин тер ног мо де ла за из рачу на ва ње из но са из ло же но сти, од но сно ка пи тал ног зах те ва за ризик дру ге уго вор не стра не са мо уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је. Бан ка ни је ду жна да при ме њу је овај ме тод на изло же но сти из књи ге тр го ва ња ко је ни су ма те ри јал но зна чај не по ве ли чи ни и ни воу ри зи ка. Бан ка мо же, уз са гла сност из ста ва 1. ове тач ке, да по ступ но уво ди ме тод ин тер ног мо де ла по раз ли чи тим вр ста ма тран сак ци ја, при че му, ра ди из ра чу на ва ња из но са из ло же но сти, мо же при мењи ва ти ме тод те ку ће из ло же но сти или стан дар ди зо ва ни ме тод за од ре ђе не вр сте тран сак ци ја у скла ду с том са гла сно шћу. Ако ни је до би ла са гла сност из ста ва 1. ове тач ке за при мену ме то да ин тер ног мо де ла за из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти по осно ву OTC де ри ва та и тран сак ци ја с ду гим ро ком из ми ре ња бан ка је ду жна да на те из ло же но сти при ме њу је ме тод те ку ће изло же но сти или стан дар ди зо ва ни ме тод. Са гла сно ст На род не бан ке Ср би је за при ме ну ме то да ин тер ног мо де ла 297. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци да ти са гла сност за при ме ну ме то да ин тер ног мо де ла за из ра чу на ва ње из но са из ло жено сти, од но сно ка пи тал ног зах те ва за ри зик дру ге уго вор не стра не ако бан ка ис пу ња ва: усло ве за из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти у скла ду с тач и 300. ове од лу ке; ми ни мал не усло ве за ЕPЕ мо дел у скла ду с тач. од 301. до 310. ове од лу ке; усло ве за ва ли да ци ју ЕPЕ мо де ла у скла ду с тач ком 311. ове од лу ке. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви: спи сак вр ста тран сак ци ја за ко је бан ка на ме ра ва да ко ри сти ме тод ин тер ног мо де ла, план по ступ ног уво ђе ња тог ме то да (ако бан ка на ме ра ва по ступ но уво ђе ње) и оп ште по дат ке о мо де лу; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти усло ва из тог ста ва. При да ва њу са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је утвр ђу је и рок за уво ђе ње ме то да ин тер ног мо де ла, од носно ро ко ве за по ступ но уво ђе ње тог ме то да. Ако бан ка ни је у могућ но сти да уве де овај ме тод у утвр ђе ним ро ко ви ма, ду жна је да без од ла га ња под не се зах тев за њи хо во про ду же ње. Ако, на кон до би је не са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, банка ви ше не ис пу ња ва усло ве из тог ста ва ду жна је да На род ној бан ци Ср би је без од ла га ња до ста ви план о ускла ђи ва њу са овим усло ви ма у од го ва ра ју ћем ро ку или до каз да по сле ди це не ис пуња ва ња тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је бан ка до стави ла план из овог ста ва, ду жна је да На род ну бан ку Ср би је без од ла га ња оба ве сти о то ме да се ускла ди ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. Ако бан ка, на кон до би ја ња са гла сно сти из ста ва 1. ове тачке, на ме ра ва да ме тод ин тер ног мо де ла при ме њу је и на оне вр сте тран сак ци ја за ко је ни је до би ла ову са гла сност или да га ви ше не при ме њу је на од ре ђе не тран сак ци је за ко је је до би ла ту са гла сност ду жна је да На род ној бан ци Ср би је под не се зах тев за до пу ну, одно сно из ме ну до би је не са гла сно сти. Бан ка овај зах тев под но си и у слу ча ју да ви ше не на ме ра ва да ко ри сти соп стве ну про це ну па раме тра α из тач ке 299. ове од лу ке. На кон до би је не са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка мо же да под не се зах тев за до би ја ње са гла сно сти за пре ла зак на ме тод те ку ће из ло же но сти или стан дар ди зо ва ни ме тод под усло вом да је уз тај зах тев до ста ви ла и од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју ко јом се до ка зу је да по сто је оправ да ни раз ло зи за ко ри шће ње ових ме то да. На кон до би ја ња са гла сно сти за пре ла зак на дру ги ме тод, прет ходно до би је на са гла сност за при ме ну ме то да ин тер ног мо де ла преста је да ва жи.

47 298. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност из тач ке 297. став 1. ове од лу ке ако утвр ди да бан ка не ис пу ња ва усло ве из тог ста ва, а по сле ди це тог не ис пу ња ва ња су ма те ри јал но зна чај не, ако бан ка ни је до ста ви ла план из тач ке 297. став 4. те од лу ке, ако је до ста ви ла не а де ква тан план или не по сту па по до ста вље ном пла ну. Ако је На род на бан ка Ср би је уки ну ла са гла сност из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да за из ра чу на ва ње из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не при ме њу је ме тод те ку ће из ло же но сти или стан дар ди зо ва ни ме тод. Усло ви за из ра чу на ва ње из но с а из ло же но сти 299. Бан ка је ду жна да из ра чу на ва из нос из ло же но сти за сваки по је ди нач ни скуп за не ти ра ње. Ин тер ним мо де лом ко ји бан ка ко ри сти за из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти обез бе ђу је се проце на рас по де ле ве ро ват но ће про ме на тр жи шних вред но сти ску па за не ти ра ње ко је су по сле ди ца про ме на тр жи шних фак то ра (нпр. ка мат не сто пе, де ви зни курс). Бан ка је ду жна да за из ра чу на ва ње из но са из ло же но сти ко ри сти ин тер ни мо дел ко јим се вр ши про цена рас по де ле ве ро ват но ће на осно ву про ме не тр жи шних фак то ра. Овим мо де лом бан ка обез бе ђу је из ра чу на ва ње из но са из ло же ности за скуп за не ти ра ње на сва ки пред ви ђе ни да тум у бу дућ но сти. За тран сак ци је по кри ве не мар ги ном ин тер ним мо де лом мо гу се об у хва ти ти и оче ки ва не бу ду ће про ме не сред ства обез бе ђе ња. Бан ка мо же у својe про це не расподелe ве ро ват но ће про ме на тр жи шних вред но сти ску па за не ти ра ње укљу чи ти по доб на финан сиј ска сред ства обез бе ђе ња у скла ду с тач. од 75. до 79. ове од лу ке и тач ком 285. ст. 4, 5. и 6. те од лу ке. Из нос из ло же но сти из ра чу на ва се као про из вод α па ра ме тра и ефек тив не ЕPЕ вред но сти у скла ду са сле де ћом фор му лом: из нос из ло же но сти = α ефек тив на ЕPЕ, где је α = 1,4. На род на бан ка Ср би је мо же, у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке, од ре ди ти тој бан ци при ме ну пара ме тра α ве ћег од 1,4 а у скла ду с ри зич ним про фи лом ове бан ке. Ефек тив на ЕPЕ вред ност из ра чу на ва се про це ном оче ки ва не из ло же но сти (ЕЕt) ко ја пред ста вља про сеч ну из ло же ност на бу дући да тум t, при че му је про сеч на из ло же ност из ра чу на та на осно ву мо гу ћих бу ду ћих вред но сти ре ле вант них фак то ра тр жи шног ри зика. Ин тер ним мо де лом про це њу је се ЕЕ вред ност за низ бу ду ћих да ту ма (t 1, t 2, t 3 итд.). Ефек тив на ЕЕ вред ност на од ре ђе ни дан из ра чу на ва се у скла ду са сле де ћом фор му лом: ефек тив на ЕЕt k = max (ефек тив на ЕЕt k-1 ; EEt k ), при че му се t 0 озна ча ва као те ку ћи да тум, а ефек тив на ЕЕt 0 јед на ка је те ку ћој из ло же но сти. У скла ду са ста вом 6. ове тач ке, ефек тив на ЕPЕ вред ност једна ка је про се ку ефек тив них ЕЕ вред но сти из ра чу на тих за на ред ну го ди ну. Ако све тран сак ци је у ску пу за не ти ра ње до спе ва ју у ро ку кра ћем од го ди ну да на, ЕPЕ вред ност је про сек свих ЕЕ вред но сти за пе ри од јед нак ро ку до спе ћа тран сак ци је из ску па за не ти ра ње ко ја има нај ду жи пре о ста ли рок до спе ћа. Ефек тив на ЕPЕ вред ност јед на ка је пон де ри са ном про се ку ефек тив них ЕЕ вред но сти: при че му пон дер Δt k = t k t k-1 пред ста вља пе ри од из ме ђу бу дућих да ту ма на ко је се из ра чу на ва из ло же ност, а при ме њу је се ка да пе ри о ди из ме ђу да ту ма на ко је се ра чу на из ло же ност ни су јед на ки. Бан ка је ду жна да оче ки ва ну из ло же ност (ЕЕ) или вр ху нац из ло же но сти из ра чу на ва на осно ву рас по де ле из ло же но сти ко ја са др жи мо гу ћа од сту па ња од нор мал не рас по де ле Бан ка мо же вред ност из ло же но сти да из ра чу на ва на опре зни ји на чин, од но сно на на чин да је ефек тив на ЕPЕ вред ност ве ћа од вред но сти из тач ке 299. став 3. ове од лу ке. Из у зет но од тач ке 299. став 3. ове од лу ке, На род на бан ка Ср би је мо же бан ци да ти са гла сност за ко ри шће ње соп стве них про це на па ра ме тра α с до њим ли ми том од 1,2, при че му је овај па ра ме тар јед нак од но су ин тер ног ка пи та ла до би је ног све о бу хватном си му ла ци јом из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не и ин тер ног ка пи та ла за сно ва ног на ЕPЕ вред но сти. При под но шењу зах те ва за до би ја ње ове са гла сно сти бан ка је ду жна да до стави до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је да ин тер ни ка пи тал до би јен овом си му ла ци јом об у хва та ма те ри јал но зна чај не из во ре сто ха стич ких за ви сно сти рас по де ле тр жи шних вред но сти тран сак ци ја или портфо ли ја тран сак ци ја из ме ђу свих уго вор них стра на. За из ра чу нава ње ин тер ног ка пи та ла за сно ва ног на ЕPЕ вред но сти као ЕPЕ вред ност ко ри сти се утвр ђе ни не на пла ће ни из нос од дру ге уго ворне стра не. Соп стве ним про це на ма па ра ме тра α узи ма се у об зир ди вер си фи ко ва ност порт фо ли ја. Бан ка је ду жна да обез бе ди да се ин тер ни ка пи тал из ста ва 2. ове тач ке, од но сно еле мен ти па ра ме тра α ра чу на ју до след но што се ти че ме то до ло ги је за мо де ли ра ње, ка рак те ри сти ка овог пара ме тра и струк ту ре порт фо ли ја. Ако ко ри сти соп стве не про це не па ра ме тра α за сно ва не на ин тер ном ка пи та лу, бан ка је ду жна да ове про це не до ку мен ту је на од го ва ра ју ћи на чин, као и да обез беди њи хо ву не за ви сну про ве ру и про це ну. Бан ка је ду жна да вр ши про ве ру ових про це на нај ма ње тро ме сеч но, од но сно че шће ако се струк ту ра порт фо ли ја ме ња то ком вре ме на, као и да про це њу је ризик мо де ла ко ме је из ло же на. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност из ста ва 2. ове тач ке ако бан ка ви ше не ис пу ња ва усло ве из тог ста ва и ста ва 3. те тач ке. Бан ка је ду жна да ко ре ла ци је и во ла тил ност фак то ра тр жишног ри зи ка ко је ко ри сти у си му ла ци ја ма за јед нич ким за тр жишни и кре дит ни ри зик при ла го ди на осно ву фак то ра кре дит ног ри зи ка, ка ко би од ра жа ва ли по тен ци јал на по ве ћа ња у усло ви ма ре це си је у еко но ми ји. Ако је скуп за не ти ра ње пред мет спо ра зу ма о мар ги ни, бан ка је ду жна да ко ри сти јед ну од сле де ћих вред но сти за ЕPЕ вред ност: ефек тив ну ЕPЕ вред ност, али не узи ма ју ћи у об зир од ред бе спо ра зу ма о мар ги ни; из нос пра га мар ги не (ако је по зи ти ван) у скла ду са спо разу мом о мар ги ни, уве ћан за до да так ко ји од ра жа ва по тен ци јал но по ве ћа ње из ло же но сти у то ку пе ри о да ри зи ка мар ги не и ко ји се из ра чу на ва као оче ки ва но по ве ћа ње из ло же но сти ску па за не тира ње у то ку пе ри о да ри зи ка мар ги не, по чев ши од те ку ће из ло жено сти ко ја је јед на ка ну ли; за ску по ве за не ти ра ње ко ји се са сто је ис кљу чи во од ре по и re ver se ре по тран сак ци ја, као и тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе за ко је се днев но утвр ђу је те ку ћа из ло же ност и при ме њу је днев но од мера ва ње мар ги не, пе ри о дом ри зи ка мар ги не сма тра се вре ме од најма ње пет рад них да на, а за све оста ле ску по ве за не ти ра ње вре ме од нај ма ње де сет рад них да на; ЕЕ вред ност, из ра чу на ту при ме ном ин тер ног мо де ла за изра чу на ва ње из но са из ло же но сти ко ју бан ка упо тре бља ва ди рект но у фор му ли из тач ке 299. став 6. ове од лу ке, ако се овим мо де лом при про це ни ЕЕ вред но сти узи ма ју у об зир ефек ти мар ги не. Код ко ри шће ња ме то да ин тер ног мо де ла сви ску по ви за нети ра ње с јед ном уго вор ном стра ном мо гу се тре ти ра ти као је дан скуп за не ти ра ње ако су при про це ни ЕЕ вред но сти пред ви ђе не не га тив не не то тр жи шне вред но сти јед на ке ну ли. Ми ни ма л ни усло ви за ЕРЕ мо дел 301. Ра ди ис пу ња ва ња ми ни мал них усло ва за ко ри шће ње ЕPЕ мо де ла, бан ка је ду жна да, у окви ру је дин стве ног си сте ма упра вља ња ри зи ци ма, упра вља ри зи ком дру ге уго вор не стра не, што об у хва та: уну тра шње ак те ко ји ма се уре ђу је упра вља ње ри зи ком друге уго вор не стра не; аде кват ну ор га ни за ци о ну струк ту ру; про цес упра вља ња ри зи ком дру ге уго вор не стра не; уну тра шњу кон тро лу и ре ви зи ју Бан ка је ду жна да уну тра шњим ак ти ма ко ји ма се уре ђује упра вља ње ри зи ком дру ге уго вор не стра не об у хва ти по ве за ност ри зи ка дру ге уго вор не стра не с дру гим ри зи ци ма (тр жи шним, кредит ним и опе ра тив ним, као и ри зи ком ли квид но сти). Пре уго ва ра ња тран сак ци ја с дру гом уго вор ном стра ном банка је ду жна да про ве ри кре дит ну спо соб ност те стра не и про це ни сво ју из ло же ност ри зи ку из ми ре ња.

48 Бан ка је ду жна да ри зи ци ма из ст. 1. и 2. ове тач ке упра вља све о бу хват но и до след но на ни воу јед не уго вор не стра не у трансак ци ји об је ди ња ва њем из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не с дру гим из ло же но сти ма кре дит ном ри зи ку, као и на ни воу бан ке Управ ни и из вр шни од бор бан ке ду жни су да, у окви ру свог де ло кру га утвр ђе ног За ко ном о бан ка ма, уче ству ју у про це су кон тро ле ри зи ка дру ге уго вор не стра не, као и да обез бе де ус поста вља ње од го ва ра ју ће ор га ни за ци о не струк ту ре ко ја омо гу ћа ва упра вља ње овим ри зи ком. Чла но ви из вр шног од бо ра бан ке има ју увид у прет по став ке и огра ни че ња ин тер ног мо де ла и њи хов утицај на по у зда ност ње го вих ре зул та та, као и увид у ути ца је тр жишног окру же ња и по слов не прак се на овај мо дел. Бан ка је ду жна да обра зу је ор га ни за ци о ну је ди ни цу у чи јем је де ло кру гу упра вља ње ри зи ком дру ге уго вор не стра не, ко ја ће би ти не за ви сна од ор га ни за ци о не је ди ни це/је ди ни ца у бан ци у чијем је де ло кру гу пре у зи ма ње тог ри зи ка. Ова ор га ни за ци о на је дини ца не по сред но ће из ве шта ва ти ви ше ни вое ру ко вод ства, а бан ка је ду жна да за рад у тој ор га ни за ци о ној је ди ни ци обез бе ди аде кватан број за по сле них од го ва ра ју ће струч но сти и про фе си о нал ног ис ку ства. По сло ва ње ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем је де ло кру гу упра вља ње ри зи ком дру ге уго вор не стра не са став ни је део про цеса сва ко днев ног упра вља ња кре дит ним ри зи ком бан ке, а ре зул та ти ње ног ра да са став ни део про це са пла ни ра ња, пра ће ња и кон троле ри зич ног про фи ла бан ке. Ова ор га ни за ци о на је ди ни ца од го ворна је за: при ку пља ње по да та ка за ин тер ни мо дел, кон тро лу ис правно сти ула зних по да та ка, бла го вре мен и аде ква тан унос по да та ка у мо дел, као и чу ва ње по да та ка у ба зи; про ве ру и по твр ђи ва ње це на ко је до ста ве ор га ни за ци о не једи ни це у чи јем је де ло кру гу пре у зи ма ње тог ри зи ка; по чет ну и кон ти ну и ра ну ва ли да ци ју мо де ла; из ра ду и ана ли зу из ве шта ја о ре зул та ти ма мо де ла за ме рење ри зи ка бан ке, укљу чу ју ћи и про це ну од но са из ме ђу из но са изло же но сти и утвр ђе них кре дит них и тр жи шних ли ми та Про цес упра вља ња ри зи ком дру ге уго вор не стра не, поред еле ме на та овог про це са об у хва ће них од лу ком ко јом се уре ђу је упра вља ње ри зи ци ма бан ке, об у хва та и ме ре ње ис ко ри шће но сти оквир них кре ди та (об је ди ња ва њем из ло же но сти ри зи ку дру ге уговор не стра не с дру гим из ло же но сти ма кре дит ном ри зи ку), као и ин тер ну рас по де лу ка пи та ла. Ме ре ње из ло же но сти бан ке ри зи ку дру ге уго вор не стра не об у хва та ме ре ње ис ко ри шће но сти оквирних кре ди та на днев ној осно ви и у то ку да на. Бан ка је ду жна да те ку ћу из ло же ност ме ри пре и на кон ко ри шће ња ефе ка та сред става обез бе ђе ња, те да из ра чу на ва и пра ти вр ху нац из ло же но сти или по тен ци јал ну из ло же ност (PFE) ка ко на ни воу порт фо ли ја та ко и на ни воу дру ге уго вор не стра не, с тим што са ма од лу чу је о кори шће ном ин тер ва лу по ве ре ња. Бан ка је ду жна да пра ти ве ли ке из ло же но сти, као и кон цен тра ци ју из ло же но сти по гру па ма по веза них ли ца, де лат но сти ма, тр жи шти ма и оста лим зна чај ним крите ри ју ми ма. Бан ка је ду жна да при упра вља њу ри зи ком дру ге уго вор не стра не вр ши ускла ђи ва ње са ин тер ним ли ми ти ма кре дит ног ризи ка и тр жи шних ри зи ка. Ови ли ми ти по ве за ни су с мо де лом за ме ре ње ри зи ка бан ке на кон ти ну и ран на чин, ко ји је ра зу мљив запо сле ни ма од го вор ним за одо бра ва ње пла сма на и за уго ва ра ње тржи шних тран сак ци ја, као и ви шем ру ко вод ству. Бан ка је ду жна да кон ти ну и ра но обез бе ђу је ефи ка сну при мену ус по ста вље них по ли ти ка, кон тро ла и про це ду ра ко је се од но се на упра вља ње ри зи ком дру ге уго вор не стра не, као и да то до кумен ту је на од го ва ра ју ћи на чин, укљу чу ју ћи и об ја шње ње тех ни ка и мо де ла ко ри шће них за ме ре ње из ло же но сти овом ри зи ку. Ор га ни за ци о на је ди ни ца из тач ке 303. став 3. ове од лу ке дужна је да днев не из ве шта је о из ло же но сти ри зи ку дру ге уго ворне стра не до ста вља оном де лу ру ко вод ства бан ке ко ји има овлашће ња за огра ни ча ва ње и сма њи ва ње по тен ци јал не из ло же но сти бан ке по осно ву тран сак ци ја с ко ји ма су се са гла си ли за по сле ни овла шће ни за одо бра ва ње пла сма на или за по сле ни овла шће ни за уго ва ра ње тр жи шних тран сак ци ја, као и за огра ни ча ва ње и смањи ва ње укуп не из ло же но сти бан ке овом ри зи ку. Бан ка је ду жна да ре дов но, као са став ни део упра вља ња ризи ком дру ге уго вор не стра не, спро во ди стрес те сти ра ње за снова но на стро гим прет по став ка ма, чи је ре зул та те из вр шни од бор пе ри о дич но ана ли зи ра и ду жан је да их укљу чи у по ли ти ке и лими те за ри зик дру ге уго вор не стра не. Ако стрес тест ука же на слабо сти по осно ву овог ри зи ка у од ре ђе ним си ту а ци ја ма, бан ка је ду жна да без од ла га ња пре ду зме од го ва ра ју ће ме ре за аде кват но упра вља ње тим ри зи ком и спре ча ва ње но вих сла бо сти Бан ка је ду жна да спро во ди про ве ру про це са упра вљања ри зи ком дру ге уго вор не стра не у про це су уну тра шње ре ви зи је, ко ја укљу чу је и ре ви зи ју ак тив но сти ор га ни за ци о них је ди ни ца у чи јем су де ло кру гу ус по ста вља ње и кон тро ла про це са упра вљања ри зи ком дру ге уго вор не стра не, од но сно уго ва ра ње тр жи шних тран сак ци ја. Ова про ве ра се спро во ди ре дов но, а нај ма ње јед ном го ди шње, и об у хва та на ро чи то про ве ру: 1) аде кват но сти до ку мен та ци је ко ја се од но си на про цес упра вља ња ри зи ком дру ге уго вор не стра не; 2) ор га ни за ци ју ра да у ор га ни за ци о ној је ди ни ци из тач ке 303. став 3. ове од лу ке; 3) укљу чи ва ња из но са из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не у сва ко днев но упра вља ње ри зи ци ма; 4) про це са из бо ра мо де ла и си сте ма за вред но ва ње из ло же ности ко је ко ри сте за по сле ни у бан ци од го вор ни за уго ва ра ње тр жишних тран сак ци ја, од но сно за књи го вод стве ну еви ден ци ју уго воре них тран сак ци ја; 5) сва ке зна чај не про ме не у про це су ме ре ња ри зи ка дру ге уго вор не стра не и по твр ђи ва ње те про ме не; 6) ри зи ка дру ге уго вор не стра не об у хва ће ног мо де лом за мере ње ри зи ка; 7) це ло ви то сти и по у зда но сти си сте ма из ве шта ва ња ру ко водства; 8) тач но сти и пот пу но сти по да та ка ко ји се од но се на ри зик дру ге уго вор не стра не; 9) до след но сти, бла го вре ме но сти и по у зда но сти из во ра по дата ка на ко ји ма су за сно ва ни ин тер ни мо де ли, укљу чу ју ћи и не зави сност тих из во ра; 10) тач но сти и аде кват но сти прет по став ки ко је се од но се на во ла тил ност и ко ре ла ци је; 11) тач но сти вред но ва ња ри зи ка; 12) одр жи во сти мо де ла кроз уче ста ло спро во ђе ње про це са back те сти ра ња Бан ка је ду жна да рас по де лу ве ро ват но ће из ло же но сти ко ја је ре зул тат ин тер ног мо де ла за об ра чун ефек тив не ЕPЕ вредно сти укљу чи у сва ко днев ни про цес упра вља ња ри зи ком дру ге уго вор не стра не и да при одо бра ва њу пла сма на, упра вља њу овим ри зи ком, ин тер ној рас по де ли ка пи та ла и упра вља њу по сло ва њем бан ке кључ ни зна чај до де ли ре зул та ти ма ин тер ног мо де ла. Бан ка је ду жна да до ка же да има ис ку ства у при ме ни ме то да ин тер ног мо де ла за из ра чу на ва ње из ло же но сти ри зи ку дру ге уговор не стра не и да је, нај ма ње го ди ну да на пре под но ше ња зах те ва за до би ја ње са гла сно сти На род не бан ке Ср би је за при ме ну овог мо де ла, тај мо дел ко ри сти ла за из ра чу на ва ње рас по де ле ве ро ватно ће из ло же но сти при об ра чу ну ЕPЕ вред но сти. Бан ка је ду жна да мо дел ко ји ко ри сти за из ра чу на ва ње распо де ле ве ро ват но ће из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не укљу чи у про цес упра вља ња тим ри зи ком. По ред из ра чу на ва ња ЕPЕ вред но сти, бан ка је ду жна да ме ре ње и упра вља ње те ку ћим из ло же но сти ма, ако је мо гу ће, вр ши на бру то и не то осно ви у одно су на сред ство обез бе ђе ња. Ко ри шће ње овог мо де ла мо же се оце ни ти као аде кват но ако бан ка при ме њу је и дру ге на чи не за мере ње ри зи ка дру ге уго вор не стра не (као што су нај ви ша из ло женост или по тен ци јал на из ло же ност PFE) за сно ва не на рас по де ли ве ро ват но ће из ло же но сти ко ја се из ра чу на ва при ме ном мо де ла за об ра чун ЕPЕ вред но сти. Бан ка је ду жна да днев но про це њу је ЕЕ вред но сти, осим ако је На род ној бан ци Ср би је прет ход но до ста ви ла оба ве ште ње и доку мен та ци ју ко јом до ка зу је да из ло же ност ри зи ку дру ге уго ворне стра не не зах те ва днев но из ра чу на ва ње. Бан ка је ду жна да ЕЕ вред ност из ра чу на ва у пе ри о ду ко ји аде кват но од ра жа ва вре менску струк ту ру бу ду ћих нов ча них то ко ва и до спе ћа тран сак ци ја, у скла ду с ма те ри јал ним зна ча јем и струк ту ром из ло же но сти. Бан ка је ду жна да ме ри, пра ти и кон тро ли ше из ло же но сти у то ку це лог пе ри о да тра ја ња свих тран сак ци ја у ску пу за не ти ра ње (а не са мо за пе ри од од го ди ну да на), као и да ус по ста ви про цеду ре за упра вља ње ри зи ком дру ге уго вор не стра не ка да је из ложе ност ду жа од го ди ну да на. Оче ки ва но по ве ћа ње из ло же но сти укљу чу је се у мо дел из ра чу на ва ња ин тер ног ка пи та ла бан ке.

49 307. Бан ка је ду жна да ус по ста ви по у здан про цес стрес тести ра ња, у скла ду с по тре ба ма про це са ин тер не про це не аде кватно сти ка пи та ла за по кри ће из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не. Ре зул та ти стрес те сто ва упо ре ђу ју се са ЕPЕ вред но шћу и бан ка је ду жна да их узи ма у об зир у про це су про це не и одр жава ња ин тер ног ка пи та ла на од го ва ра ју ћем ни воу. Стрес те сти ра ње об у хва та и иден ти фи ка ци ју по тен ци јал них до га ђа ја или бу ду ћих про ме на еко ном ских усло ва ко ји мо гу не по вољ но ути ца ти на изло же ност бан ке кре дит ном ри зи ку, као и про це ну спо соб но сти бан ке да се при ла го ди та квим про ме на ма. Бан ка је ду жна да спро во ди стрес те сти ра ње сво јих из ло же ности ри зи ку дру ге уго вор не стра не укљу чу ју ћи исто вре ме но и те стира ње фак то ра тр жи шног и кре дит ног ри зи ка, а ово те сти ра ње об у- хва та ри зик кон цен тра ци је (пре ма јед ној уго вор ној стра ни и пре ма гру пи уго вор них стра на), ри зик ко ре ла ци је из ме ђу тр жи шног и кредит ног ри зи ка, као и ри зик да би за тва ра ње по зи ци ја пре ма дру гој уго вор ној стра ни мо гло про у зро ко ва ти зна чај не про ме не на тр жишту. Стрес те сто ви ко ји се од но се на ри зик дру ге уго вор не стра не об у хва та ју и ути цај свих зна чај них кре та ња на тр жи шту на по зи ци је бан ке, и укљу чу ју овај ути цај у про це ну тог ри зи ка Бан ка је ду жна да по себ ну па жњу по све ти из ло же ности ма ко је про у зро ку ју зна ча јан оп шти ко ре ла циј ски ри зик, као и да ус по ста ви по ступ ке и про це ду ре за иден ти фи ка ци ју, пра ће ње и кон тро лу спе ци фич ног ко ре ла циј ског ри зи ка ко ји се при ме њу ју од да ту ма уго ва ра ња тран сак ци је, то ком укуп ног пе ри о да ње ног тра ја ња Бан ка је ду жна да ус по ста ви мо дел ко ји ка рак те ри сти ке тран сак ци је од ра жа ва бла го вре ме но, пот пу но и на опре зни ји начин. Ове ка рак те ри сти ке об у хва та ју нај ма ње но ми нал не (хи по тетич ке) из но се из од го ва ра ју ћег уго во ра, рок до спе ћа, ре фе рент ну имо ви ну, спо ра зу ме о мар ги ни и спо ра зу ме о не ти ра њу. Бан ка је ду жна да обра зу је и одр жа ва ба зу по да та ка о ка ракте ри сти ка ма сва ке по је ди нач не тран сак ци је и да спро во ди ње ну пе ри о дич ну уну тра шњу ре ви зи ју, а ду жна је и да обез бе ди од го вара ју ће прав но ми шље ње ко јим се по твр ђу је пу но ва жност спо ра зума о не ти ра њу ра ди ње го вог укљу чи ва ња у ову ба зу. Бан ка је ду жна да ус по ста ви раз ви јен про цес про ве ре ква лите та ула зних по да та ка ин тер ног мо де ла ко јим се из ба зе по да та ка от кла ња ју не тач ни по да ци и дру ге уоче не не пра вил но сти. Бан ка је ду жна да ин тер ним мо де лом обез бе ди да сви ула зни по да ци тог мо де ла од ра жа ва ју еко ном ске фак то ре зна чај не за из рачу на ва ње из ло же но сти бан ке ри зи ку дру ге уго вор не стра не (нпр. фа зе при вред ног ци клу са). Бан ка је ду жна да за об ра чун те ку ћих из ло же но сти при ме ном ин тер ног мо де ла ко ри сти те ку ће тр жи шне по дат ке. При упо тре би исто риј ских по да та ка за про це ну во ла тил но сти и ко ре ла ци ја, банка ко ри сти по дат ке за пе ри од од нај ма ње три прет ход не го ди не, ко је ажу ри ра тро ме сеч но, или че шће ако то зах те ва ју тр жи шни усло ви. Бан ка је ду жна да уну тра шњим ак ти ма уре ди ко ри шће ње прет по ста вље них вред но сти тр жи шних по да та ка, укљу чу ју ћи и оне ко је се од но се на но ве про из во де ако ни су до ступ ни историј ски по да ци за пе ри од од прет ход не три го ди не, као и да при из ра чу на ва њу тих вред но сти до ка же да су оне из ра чу на те на основу опре зне про це не од ре ђе ног ри зи ка у не по вољ ним тр жи шним усло ви ма. У слу ча ју да овај мо дел об у хва та ефек те ко ри шће ња сред ста ва обез бе ђе ња на про ме ну тр жи шне вред но сти ску па за нети ра ње бан ка је ду жна да ко ри сти од го ва ра ју ће исто риј ске подат ке за мо де ли ра ње во ла тил но сти сред ства обез бе ђе ња Бан ка је ду жна да ус по ста ви од го ва ра ју ће по ли ти ке и про це ду ре за ва ли да ци ју ин тер ног мо де ла. У про це су ва ли да ци је ин тер ног мо де ла уре ђу ју се вр сте те сти ра ња нео п ход не за обезбе ђи ва ње це ло ви то сти и по у зда но сти тог мо де ла, а утвр ђу ју се и усло ви под ко ји ма до ла зи до од сту па ња од прет по став ки мо де ла, што мо же про у зро ко ва ти пот це њи ва ње ЕPЕ вред но сти. Про цес вали да ци је мо де ла об у хва та и про це ну све о бу хват но сти тог мо де ла. Бан ка је ду жна да пра ти ре ле вант не ри зи ке у ве зи с ри зи ком дру ге уго вор не стра не и да ус по ста ви про це ду ре за при ла го ђа ва ње соп стве них про це на ЕPЕ вред но сти кад из ло же ност тим ри зи ци ма по ста не зна чај на за бан ку, што об у хва та: иден ти фи ка ци ју спе ци фич ног ко ре ла циј ског ри зи ка и управља ње тим ри зи ком; ре дов но упо ре ђи ва ње про це не ЕPЕ вред но сти у то ку једне го ди не с про це ном те вред но сти у то ку тра ја ња пе ри о да из ло же но сти за из ло же но сти с ра сту ћим ри зич ним про фи лом на кон јед не го ди не; ре дов но упо ре ђи ва ње те ку ће тр жи шне вред но сти (те ку ће из ло же но сти) с ри зич ним про фи лом из ло же но сти, од но сно чу вање по да та ка ко ји омо гу ћа ва ју или би мо гли омо гу ћи ти та ква поре ђе ња за из ло же но сти с пре о ста лим до спе ћем кра ћим од јед не го ди не. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре ко је ће, пре укљу чива ња тран сак ци је у скуп за не ти ра ње, омо гу ћи ти про ве ру да ли је тран сак ци ја об у хва ће на од го ва ра ју ћим стан дар ди зо ва ним спо разу мом о не ти ра њу ко ји ис пу ња ва усло ве у скла ду с тач. од 312. до 315. ове од лу ке. Ако ко ри сти сред ства обез бе ђе ња ра ди убла жа ва ња ри зика дру ге уго вор не стра не, бан ка је ду жна да ус по ста ви про це дуре ко је ће омо гу ћи ти про ве ру пу но ва жно сти ових сред ста ва пре при зна ва ња њи хо вог ути ца ја на из ра чу на ва ње из ло же но сти, и то у скла ду с под о дељ ком 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ком 10. одељ ка 2. ове гла ве. Усло ви за ва ли да ци ју ЕРЕ мо де ла 311. Бан ка је ду жна да ин тер ним мо де лом за из ра чу на ва ње из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не (у да љем тек сту: ЕРЕ мо дел) обез бе ди: 1) ис пу ње ност усло ва за ва ли да ци ју овог мо де ла утвр ђе них тач и 400. ове од лу ке; 2) ду го роч не про це не ка мат них сто па, де ви зних кур се ва, цена вла снич ких хар ти ја од вред но сти, ро бе и оста лих фак то ра тржи шног ри зи ка, при че му се ва ли да ци ја мо де ла спро во ди у то ку ду жег пе ри о да; 3) те сти ра ње ЕРЕ мо де ла ко ји се ко ри сти за из ра чу на ва ње из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стра не у усло ви ма по тен цијал них шо ко ва у ве зи с фак то ри ма тр жи шног ри зи ка, као де ла проце са ва ли да ци је тог мо де ла, при че му мо де ли за од ре ђи ва ње це не оп ци ја узи ма ју у об зир не ли не ар ност вред но сти оп ци ја у од но су на фак то ре тр жи шног ри зи ка; 4) да ЕРЕ мо дел об у хва та ин фор ма ци је ка рак те ри стич не за сва ку по је ди нач ну тран сак ци ју да би се об је ди ни ле из ло же но сти на ни воу ску па за не ти ра ње, при че му бан ка про ве ра ва да ли је сва ка од ових тран сак ци ја при пи са на од го ва ра ју ћем ску пу за не тира ње у окви ру овог мо де ла; 5) да ЕРЕ мо дел об у хва та ин фор ма ци је ка рак те ри стич не за сва ку по је ди нач ну тран сак ци ју да би укљу чио ефек те мар ги не при че му се узи ма ју у об зир те ку ћи из нос мар ги не, из нос мар гине ко ји ће би ти раз ме њен из ме ђу уго вор них стра на у бу дућ но сти (укљу чу ју ћи и нај ни жи из нос ко ји ће би ти раз ме њен), уго вор не одред бе о мар ги ни (јед но стра но или дво стра но оба ве зу ју ћи уго вор), уче ста лост по зи ва ња на обез бе ђе ње од го ва ра ју ћег ни воа мар ги не, пе ри од ри зи ка мар ги не, нај ни жи ни во не по кри ве не из ло же но сти ко ји је бан ка спрем на да при хва ти, као и днев но вред но ва ње средста ва обез бе ђе ња или њи хо во вред но ва ње у скла ду с под о дељ ком 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ком 10. одељ ка 2. ове гла ве; 6) ста тич ко и исто риј ско back те сти ра ње, ко је је са став ни део про це са ва ли да ци је мо де ла и спро во ди се ре дов но на ве ћем броју (ствар них или про це ње них) ре пре зен та тив них порт фо ли ја друге уго вор не стра не, при че му се ови порт фо ли ји би ра ју на осно ву осе тљи во сти бан ке на ма те ри јал но зна чај не фак то ре ри зи ка и коре ла ци је ко ји ма је из ло же на. Ако back те сти ра ње ука зу је на то да ин тер ни мо дел за из рачу на ва ње ЕРЕ вред но сти ни је до вољ но пре ци зан, На род на бан ка Ср би је мо же бан ци уки ну ти са гла сност из тач ке 297. став 1. ове од лу ке или јој на ло жи ти пред у зи ма ње од го ва ра ју ћих ме ра ра ди ње го вог по бољ ша ња у нај кра ћем ро ку, а мо же од бан ке зах те ва ти и по ве ћа ње ка пи та ла. д) Уго вор но не ти ра ње 312. Ра ди убла жа ва ња ри зи ка дру ге уго вор не стра не, бан ка мо же ко ри сти ти уго во ре ко ји ма се вр ши не ти ра ње по тра жи ва ња и оба ве за с дру гом уго вор ном стра ном (у да љем тек сту: спо ра зум о не ти ра њу), и то: уго во ре о пре но ву (но ва ци ји) из ме ђу бан ке и дру ге уго ворне стра не, на осно ву ко јих се њи хо ва ме ђу соб на по тра жи ва ња и оба ве зе пре би ја ју и за сни ва но ви уго вор ни од нос ко јим пре ста ју

50 да ва же сви уго во ри за кљу че ни из ме ђу њих ко ји се од но се на ова по тра жи ва ња и оба ве зе; оста ле уго во ре о не ти ра њу из ме ђу бан ке и дру ге уго вор не стра не; уго во ре о не ти ра њу с раз ли чи тим ка те го ри ја ма про из во да ако је бан ка до би ла са гла сност из тач ке 297. став 1. ове од лу ке, а тран сак ци је ко је су пред мет не ти ра ња об у хва ће не су ин тер ним мо де лом, при че му се не ти ра ње тран сак ци ја из ме ђу чла но ва исте бан кар ске гру пе не при зна је ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них захте ва. Уго вор из ста ва 1, али не ја тре ћа, ове тач ке об у хва та ви ше дво стра них стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о не ти ра њу и тран сак ција ко ји се од но се на раз ли чи те ка те го ри је про из во да, а на осно ву ког, на кон све о бу хват ног пре би ја ња, на ста је оба ве за јед не уго ворне стра не. Ра ди не ти ра ња из ста ва 1, али не ја тре ћа, ове тач ке, раз ли чи те ка те го ри је про из во да об у хва та ју: ре по и re ver se ре по тран сак ци је, тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе; тран сак ци је кре ди ти ра ња тр го ви не хар ти ја ма од вред но сти; фи нан сиј ске де ри ва те утвр ђе не у При ло гу Стан дар ди зо ва ни спо ра зум о не ти ра њу, ко ји об у хва та ре по и re ver se ре по тран сак ци је, тран сак ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе и/или оста ле тран сак ци је на тр жи шту ка пи та ла, а ко ји ма се ме ђу соб но не ти ра ју по зи ци је у бан кар ској књи зи и књи зи тр го ва ња бан ка мо же при зна ти ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за ри зик дру ге уго вор не ако нети ра не тран сак ци је ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: да се све тран сак ци је днев но вред ну ју пре ма те ку ћој тр жишној вред но сти; да су сва сред ства ко ја су узе та у за јам, ку пље на или примље на по осно ву ових тран сак ци ја по доб на сред ства обез бе ђе ња у об ли ку фи нан сиј ске имо ви не у скла ду с под о дељ ком 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ком 10. одељ ка 2. ове гла ве. Усло ви за при зна ва ње спо ра зу ма о не ти ра њу 314. Бан ка мо же да ко ри сти уго вор но не ти ра ње ра ди ублажа ва ња ри зи ка дру ге уго вор не стра не и из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за тај ри зик ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да спо ра зу ми о не ти ра њу об у хва та ју све укљу че не трансак ци је на на чин да, услед не ис пу ња ва ња уго вор них оба ве за дру ге уго вор не стра не због на сту па ња ста ту са не из ми ре ња оба ве за, стеча ја, ли кви да ци је или слич них окол но сти, бан ка има или по тра жива ње (по зи тив ну тр жи шну вред ност) или оба ве зу (не га тив ну тржи шну вред ност) са мо у из но су не то зби ра тр жи шних вред но сти по је ди нач них тран сак ци ја; 2) да је бан ка од ли ца ко је ни је по ве за но с бан ком и дру гом уго вор ном стра ном при ба ви ла обра зло же но пи сме но прав но мишље ње из ког се мо же ја сно за кљу чи ти да су, у слу ча ју на станка до га ђа ја утвр ђе них у од ред би под 1) овог ста ва, по тра жи ва ња, од но сно оба ве зе бан ке огра ни че не на не то из нос из те од ред бе и ко јим је оце ње но да су спо ра зу ми о не ти ра њу за кљу че ни у скла ду с ме ро дав ним пра вом; 3) да је бан ка ус по ста ви ла про це ду ре ко ји ма је омо гу ће но ре дов но пра ће ње ути ца ја из ме на ре ле вант них про пи са на пу но важност спо ра зу ма о не ти ра њу; 4) да су спо ра зу ми о не ти ра њу за кљу че ни у пи сме ној фор ми и да бан ка ове спо ра зу ме и при па да ју ћу до ку мен та ци ју чу ва на одго ва ра ју ћи на чин; 5) да бан ка ефек те уго вор ног не ти ра ња тран сак ци ја укљу чу је у про цес ме ре ња укуп не из ло же но сти ри зи ку дру ге уго вор не стране и на тој осно ви упра вља тим ри зи ком; 6) да се из ло же но сти кре дит ном ри зи ку свих уго вор них страна об је ди њу ју ка ко би се до би ла је дин стве на из ло же ност за све тран сак ци је, при че му ово об је ди ња ва ње бан ка укљу чу је у про цес утвр ђи ва ња кре дит них ли ми та и из ра чу на ва ња ин тер ног ка пи та ла. Уго вор ко ји са др жи од ред бу ко јом се уго вор ној стра ни ко ја ис пу ња ва сво је оба ве зе омо гу ћа ва да у це ли ни или де ли мич но не из вр ши пла ћа ње пре ма дру гој уго вор ној стра ни ко ја ни је ис пу нила оба ве зе без об зи ра на то да ли је та стра на у спо ра зу му о не тира њу не то по ве ри лац (кла у зу ла wal ka way) бан ка не мо же узе ти у об зир ра ди убла жа ва ња ри зи ка дру ге уго вор не стра не и из ра чу нава ња ка пи тал ног зах те ва за тај ри зик Бан ка мо же ко ри сти ти уго вор о не ти ра њу из ме ђу раз личи тих ка те го ри ја про из во да ако су, по ред усло ва из тач ке 314. ове од лу ке, ис пу ње ни и сле де ћи усло ви: да је из нос из од ред бе под 1) ста ва 1. те тач ке јед нак не то зби ру по зи тив них и не га тив них вред но сти за тва ра ња сва ког по једи нач ног укљу че ног стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу, као и по зи тив них и не га тив них тр жи шних вред но сти по је ди нач них тран сак ци ја; да прав но ми шље ње из од ред бе под 2) ста ва 1. те тач ке обу хва та и ана ли зу ути ца ја уго во ра о не ти ра њу на бит не еле мен те сва ког укљу че ног стан дар ди зо ва ног спо ра зу ма о не ти ра њу; да је бан ка про це ду ра ма уре ди ла да се за сва ку тран сакци ју ко ја се укљу чу је у скуп за не ти ра ње обез бе ђу је од го ва ра ју ће прав но ми шље ње од ли ца ко је ни је по ве за но с бан ком и дру гом уго вор ном стра ном; да су за сва ки стан дар ди зо ва ни спо ра зум о не ти ра њу и за сва ку по је ди нач ну тран сак ци ју укљу че ну у уго вор о не ти ра њу испу ње ни усло ви за при зна ва ње стан дар ди зо ва них спо ра зу ма о нети ра њу, као и усло ви за убла жа ва ње кре дит ног ри зи ка у скла ду с под о дељ ком 4. одељ ка 1, од но сно под о дељ ком 10. одељ ка 2. ове гла ве. Ефек ти при зна ва ња 316. Ако бан ка ко ри сти стан дар ди зо ва ни ме тод, од но сно метод ин тер ног мо де ла уго вор но не ти ра ње ће се при зна ва ти у складу с тач. од 289. до 295, од но сно тач. од 296. до 311. ове од лу ке Ако ко ри сти ме тод те ку ће из ло же но сти, бан ка мо же изра чу на ва ти те ку ћу тр жи шну и но ми нал ну вред ност уго во ра утврђи ва њем не то из но са из ло же но сти за уго во ре о пре но ву. Ако ко ри сти ме тод ори ги нал не из ло же но сти, бан ка мо же изра чу на ва ти но ми нал ну вред ност глав ни це при ме ном не то из но са из ста ва 1. ове тач ке, при че му је ду жна да при ме њу је про цен те на ве де не у та бе ли из тач ке 288. ове од лу ке (Та бе ла 20) Ако ко ри сти ме тод те ку ће из ло же но сти, бан ка мо же за уго во ре о не ти ра њу из тач ке 312. став 1, али не ја дру га, ове од луке из ра чу на ва ти те ку ћу тр жи шну вред ност на осно ву хи по те тич ке не то тр жи шне вред но сти ко ја ре зул ти ра из ових спо ра зу ма, а ако из не ти ра ња про из ла зи не то оба ве за за бан ку ко ја из ра чу на ва нето тр жи шну вред ност те ку ћа тр жи шна вред ност јед на ка је ну ли. Кад из ра чу на те ку ћу тр жи шну вред ност из ста ва 1. ове тачке, бан ка ума њу је из нос по тен ци јал не из ло же но сти за све уго во ре укљу че не у спо ра зу ме из тог ста ва у скла ду са сле де ћом фор му лом: PCE red = 0,4 PCE gross + 0,6 NGR PCE gross, где је: PCE red = ума ње ни из нос по тен ци јал не из ло же но сти за све уго во ре с дру гом уго вор ном стра ном ко ји су укљу че ни у уго во ре из ста ва 1. ове тач ке; PCE gross = збир свих из но са по тен ци јал них из ло же но сти за све тран сак ци је с дру гом уго вор ном стра ном ко је су укљу че ни у уго во ре из ста ва 1. ове тач ке и ко ји се из ра чу на ва ју мно же њем њихо вих хи по те тич ких вред но сти с про цен ти ма из та бе ле из тач ке 286. ове од лу ке (Tабела 19); NGR (net-to-gross ra tio) = не то/бру то по ка за тељ из ра чу нат као: по се бан об ра чун од нос не то и бру то тр жи шне вред но сти за све тран сак ци је ко је су укљу че не у уго во ре из ове тач ке, збир ни об ра чун од нос зби ра не то тр жи шних вред но сти из ра чу на тих на би ла те рал ној осно ви за све уго вор не стра не узи мају ћи у об зир тран сак ци је ко је су укљу че не у уго во ре из ове тач ке и бру то тр жи шне вред но сти за све тран сак ци је ко је су укљу че не у те спо ра зу ме. Ра ди из ра чу на ва ња по тен ци јал не из ло же но сти ко ри шће њем фор му ле из ста ва 2. ове тач ке, бан ка је ду жна да ва лут не фор вард уго во ре или слич не уго во ре код ко јих је хи по те тич ки из нос главни це јед нак нов ча ним то ко ви ма (ако нов ча ни то ко ви до спе ва ју за на пла ту на исти да тум и ако су у пот пу но сти или де ли мич но из раже ни у ис тој ва лу ти) а укљу че ни су у уго во ре из тог ста ва тре ти ра као је дан уго вор с хи по те тич ком вред но шћу глав ни це ко ја је јед нака не то при ма њи ма Ако ко ри сти ме тод ори ги нал не из ло же но сти, бан ка може ва лут не фор вард уго во ре или слич не уго во ре из тач ке 318. став 3. ове од лу ке ко ји су укљу че ни у уго вор из тач ке 312. став 1,

51 али не ја дру га, те од лу ке да тре ти ра као је дан уго вор с хи по те тичким из но сом глав ни це јед на ким не то при ма њи ма, при че му се овај хи по те тич ки из нос мно жи про цен ти ма из та бе ле из тач ке 288. ове од лу ке (Та бе ла 20). За све дру ге уго во ре ко ји су укљу че ни у уговор из тач ке 312. став 1, али не ја дру га, ове од лу ке бан ка мо же да ума њи про цен те у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 23): Ори ги нал ни рок до спе ћа Та бе ла 23. Уго во ри ко ји се од но се на ка мат не сто пе Уго во ри ко ји се од но се на ва лу те и зла то 1 го ди не 0,35% 1,50% >1 2 го ди не 0,75% 3,75% до да так за сва ку сле де ћу го ди ну 0,75% 2,25% Глава V КА ПИ ТАЛ НИ ЗАХ ТЕВ ЗА ТР ЖИ ШНЕ РИ ЗИ КЕ 320. Ка пи тал ни зах тев за тр жи шне ри зи ке јед нак је зби ру: 1) ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ри зик за по слов не ак тив ности из књи ге тр го ва ња, 2) ка пи тал ног зах те ва за де ви зни ри зик за све по слов не актив но сти, 3) ка пи тал ног зах те ва за роб ни ри зик за све по слов не ак тивно сти. Бан ка ка пи тал ни зах тев за тр жи шне ри зи ке из ра чу на ва на начин утвр ђен у одељ ци ма од 2. до 5. ове гла ве. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, бан ка мо же ка пи тал не захте ве за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик да из ра чу на ва при ме ном при сту па ин тер них мо де ла, уз са гла сност На род не бан ке Ср би је, у скла ду са од ред ба ма одељ ка 6. ове гла ве. Из у зет но од ста ва 2, од но сно ста ва 3. ове тач ке, бан ка мо же ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик да из ра чу на ва у скла ду сa одред ба ма гла ве IV ове од лу ке ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да вред ност по зи ци ја из књи ге тр го ва ња не пре ла зи 5% вред но сти укуп них по сло ва бан ке ду же од три рад на да на у ка лендар ском ме се цу; 2) да вред ност по зи ци ја из књи ге тр го ва ња не пре ла зи 1,5 млрд ди на ра ду же од три рад на да на у ка лен дар ском ме се цу; 3) да вред ност по зи ци ја из књи ге тр го ва ња ни у јед ном момен ту не пре ла зи 6% вред но сти укуп них по сло ва бан ке; 4) да вред ност по зи ци ја из књи ге тр го ва ња ни у јед ном момен ту не пре ла зи из нос од 2 млрд ди на ра. Бан ка је ду жна да о не ис пу ња ва њу усло ва, од но сно пре ко раче њу ли ми та из ста ва 4. ове тач ке без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и да ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик из ра чу на ва на на чин утвр ђен у ста ву 2, од но сно ста ву 3. те тач ке. Вред ност укуп них по сло ва бан ке, у сми слу ста ва 4. ове тачке, пред ста вља збир не то књи го вод стве не вред но сти би лан сне акти ве и књи го вод стве не вред но сти ван би лан сних став ки ума ње них за ре зер ви са ња за гу бит ке по ван би лан сној ак ти ви, из ра же них у ди на ри ма при ме ном зва нич ног сред њег кур са на дан об ра чу на. При об ра чу ну уче шћа вред но сти књи ге тр го ва ња у вред ности укуп них по сло ва бан ке (од но сно ма те ри јал не зна чај но сти књи ге тр го ва ња), у сми слу ста ва 4. од ред бе под 1) и 3) ове тач ке, ван би лан сне став ке мно же се од го ва ра ју ћим фак то ри ма кон вер зије, ду жнич ке хар ти је од вред но сти ис ка зу ју се по но ми нал ној или тр жи шној вред но сти, вла снич ке хар ти је од вред но сти ис ка зу ју се по тр жи шној вред но сти, а фи нан сиј ски де ри ва ти пре ма но ми налној или тр жи шној вред но сти фи нан сиј ског ин стру мен та, од но сно ро бе ко ји су пред мет уго во ра, док се ду ге и крат ке по зи ци је са бира ју без об зи ра на пред знак. Оде љак 1. Књи га тр го ва ња 1. Рас по ре ђи ва ње по зи ци ја у књи гу тр го ва ња и бан кар ску књи гу 321. Бан ка је ду жна да све би лан сне по зи ци је и ван би лан сне став ке рас по ре ди у књи гу тр го ва ња, од но сно у бан кар ску књи гу узи ма ју ћи у об зир њи хо ве ка рак те ри сти ке и на ме ну Бан ка је ду жна да у књи гу тр го ва ња рас по ре ди све пози ци је у фи нан сиј ским ин стру мен ти ма и ро би ко је се др же с наме ром тр го ва ња или ра ди за шти те од ри зи ка по осно ву по зи ци ја у дру гим фи нан сиј ским ин стру мен ти ма из те књи ге а за ко је не по сто је огра ни че ња да се њи ма тр гу је ни огра ни че ња да се за штите од ри зи ка. Би лан сне и ван би лан сне по зи ци је ко је ни су рас по ре ђе не у књи гу тр го ва ња, бан ка рас по ре ђу је у бан кар ску књи гу. По зи ци је у фи нан сиј ским ин стру мен ти ма и ро би ко је бан ка др жи с на ме ром тр го ва ња су оне за ко је по сто ји на ме ра бан ке да их у крат ком ро ку на кон сти ца ња про да и/или да у крат ком ро ку оства ри до бит на осно ву ствар не или оче ки ва не раз ли ке из ме ђу њи хо ве на бав не и про дај не це не, од но сно на осно ву дру гих про мена це на или ка мат них сто па. По зи ци је из ста ва 3. ове тач ке об у хва та ју соп стве не по зи ције бан ке (pro pri e tary po si ti ons), по зи ци је про и за шле из тран сак ци ја на зах тев кли је на та бан ке (cli ent ser vi cing) и по зи ци је из по сло ва тзв. кре и ра ња тр жи шта (mar ket ma king) кад бан ка оба вља по сло ве мар кет меј ке ра. Бан ка мо же у књи зи тр го ва ња да рас по ре ди по зи ци је из ста ва 3. ове тач ке са мо ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да је при сти ца њу тих по зи ци ја има ла на ме ру тр го ва ња; 2) да је сво јим уну тра шњим ак ти ма уста но ви ла стра те ги ју тр го ва ња за по зи ци је или порт фо ли ја, ко ју је одо брио из вр шни одбор бан ке, а ко ја укљу чу је и оче ки ва ни пе ри од њи хо вог др жа ња; 3) да су ус по ста вље не ја сно де фи ни са не по ли ти ке и про це дуре за ак тив но упра вља ње тим по зи ци ја ма, ко је об у хва та ју: утвр ђи ва ње де ло кру га ор га ни за ци о них је ди ни ца овла шћених за за у зи ма ње по зи ци ја (tra ding desks), утвр ђи ва ње ли ми та по је ди нач них по зи ци ја, кон ти ну и ра но пра ће ње њи хо ве ис ко ри шће но сти и евен ту ал них пре ко ра че ња, као и пе ри о дич ну про ве ру њи хо ве аде кват но сти, овла шће ња по је ди них за по сле них за за у зи ма ње по зи ци ја у окви ру утвр ђе них ли ми та и у скла ду са усво је ном стра те ги јом трго ва ња, ус по ста вља ње из ве шта ва ња из вр шног од бо ра о по зи ци ја ма ко је се во де у књи зи тр го ва ња, као са став ног де ла си сте ма управља ња ри зи ци ма бан ке, ак тив но пра ће ње по зи ци ја за сно ва но на ре ле вант ним из во рима тр жи шних ин фор ма ци ја и про це ни утр жи во сти или мо гућ но сти за шти те да те по зи ци је или ри зи ка ко ји из ње про из ла зе, укљу чу ју ћи и про це ну ква ли те та и рас по ло жи во сти тр жи шних ин фор ма ци ја које се ко ри сте у про це су вред но ва ња, од но сно про це ну про ме та тржи шта и ве ли чи не по зи ци ја ко ји ма се тр гу је на тр жи шту; 4) да су ус по ста вље не по ли ти ке и про це ду ре за пра ће ње ускла ђе но сти по зи ци ја са стра те ги јом тр го ва ња бан ке, укљу чу јући и пра ће ње про ме та и по зи ци ја огра ни че не утр жи во сти. 2. Упра вља ње књи гом тр го ва ња и вред но ва ње по зи ци ја из књи ге тр го ва ња 323. Бан ка је ду жна да ус по ста ви та кве по ли ти ке и про це ду ре за упра вља ње књи гом тр го ва ња ко је на ро чи то об у хва та ју: ак тив но сти ко је бан ка сма тра тр го ва њем, од но сно са ставним де лом књи ге тр го ва ња ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за тр жи шне ри зи ке, као и кри те ри ју ме за укљу чи ва ње по зи ци ја у књи гу тр го ва ња ко ји су ускла ђе ни с тач ком 322. ове од лу ке; утвр ђи ва ње мо гућ но сти днев ног вред но ва ња по је ди нач них по зи ци ја књи ге тр го ва ња по те ку ћој тр жи шној вред но сти на ликвид ном тр жи шту (mark-to-mar ket); мо гућ ност иден ти фи ка ци је свих зна чај них ри зи ка по зи ци ја за ко је ко ри сти мо де ле за вред но ва ње (mark-to-mo del), као и могућ ност за шти те ових по зи ци ја на ли квид ном тр жи шту и из во ђење по у зда них про це на ко је се од но се на прет по став ке и па ра ме тре ових мо де ла; на чин на ко ји бан ка вр ши про це не вред но сти по зи ци ја који омо гу ћа ва да их про ве ра ва и по твр ди ли це ко је ни је по ве за но с бан ком; мо гућ ност и на чин ути ца ја прав них или дру гих огра ни че ња на за тва ра ње по зи ци је или за шти ту по зи ци је у крат ком ро ку; на чин ак тив ног упра вља ња ри зи ци ма ко ји про из ла зе из пози ци ја из књи ге тр го ва ња; на чин на ко ји мо же вр ши ти пре нос ри зи ка или по зи ци ја из књи ге тр го ва ња у бан кар ску књи гу, и обр ну то, обим у ко ме то може чи ни ти, као и кри те ри ју ме за из вр ша ва ње та квих пре но са. По ли ти ке и про це ду ре из ста ва 1. ове тач ке, као и њи хо во спрово ђе ње, пред мет су ре дов не про ве ре уну тра шње ре ви зи је бан ке.

52 324. По зи ци је ко је про из ла зе из тран сак ци ја по осно ву ре по и re ver se ре по тран сак ци ја, као и тран сак ци ја да ва ња или узи мања у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе, бан ка мо же укљу чи ти у књи гу тр го ва ња ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за тр жишни ри зик ако су оба де ла тран сак ци је у об ли ку го то ви не или харти ја од вред но сти а ис пу ње ни су усло ви из тач ке 322. ове од лу ке и све по зи ци је ко је про из ла зе из та квих тран сак ци ја укљу чу ју се у књи гу тр го ва ња Бан ка је ду жна да ус по ста ви и одр жа ва аде кват не си стеме и кон тро ле ко ји ма се обез бе ђу ју опре зне и по у зда не про це не вред но сти по зи ци ја из књи ге тр го ва ња, ко ји су за сно ва ни на теку ћим тр жи шним вред но сти ма, а на ро чи то об у хва та ју по ли ти ке и про це ду ре за про цес вред но ва ња тих по зи ци ја ко је са др же: ја сно утвр ђе не од го вор но сти ор га ни за ци о них је ди ни ца бан ке укљу че них у про цес вред но ва ња; ме то де вред но ва ња по зи ци ја из књи ге тр го ва ња у скла ду с тач. од 326. до 329. ове од лу ке, кри те ри ју ме за из бор ових ме то да, као и на чин и уче ста лост про ве ре њи хо ве аде кват но сти; из во ре тр жи шних ин фор ма ци ја ко ри шће не у про це су вредно ва ња и ана ли зу њи хо ве аде кват но сти; уче ста лост про це не вред но сти по зи ци ја ко је вр ше за по слени у ор га ни за ци о ној је ди ни ци у чи јем је де ло кру гу вред но ва ње по зи ци ја; вре ме пре у зи ма ња по да та ка о це на ма на за тва ра њу тр жишта и дру гих тр жи шних ин фор ма ци ја ко ри шће них у про це су вред но ва ња; про це ду ре за при ла го ђа ва ње ме то да вред но ва ња. Си сте ми ма и кон тро ла ма из ста ва 1. ове тач ке об у хва та се и на чин на ко ји ор га ни за ци о на је ди ни ца у чи јем је де ло кру гу вредно ва ње по зи ци ја из ве шта ва из вр шни од бор. Бан ка је ду жна да обез бе ди да ор га ни за ци о на је ди ни ца из ста ва 2. ове тач ке бу де не за ви сна од ор га ни за ци о не је ди ни це у чијем је де ло кру гу пре у зи ма ње тр жи шних ри зи ка Бан ка је ду жна да све по зи ци је из књи ге тр го ва ња вредну је по те ку ћој тр жи шној вред но сти (mark-to-mar ket), што подра зу ме ва нај ма ње днев но ускла ђи ва ње вред но сти ових по зи ци ја с рас по ло жи вим це на ма за тва ра ња тих по зи ци ја ко је се до би ја ју из не за ви сног из во ра тр жи шних ин фор ма ци ја (нпр. по да ци при бавље ни с при зна тих бер зи). При вред но ва њу по зи ци је по те ку ћој тр жи шној вред но сти, бан ка је ду жна да ко ри сти опре зни ју про це ну, тј. це ну не по вољ нију од ку пов не и про дај не це не за ту по зи ци ју, осим кад за од го вара ју ћу вр сту фи нан сиј ског ин стру мен та или ро бе оба вља по сло ве мар кет-меј ке ра, кад по зи ци ју мо же за тво ри ти по сред њој це ни на тр жи шту Бан ка је ду жна да ко ри сти мо де ле за вред но ва ње по зици ја из књи ге тр го ва ња (mark-to-mo del) ако вред но ва ње по те ку ћој тр жи шној вред но сти ни је мо гу ће због то га што не за ви сни из во ри тр жи шних ин фор ма ци ја ни су до ступ ни, или бан ка оправ да но сумња у њи хо ву објек тив ност, или су ове по зи ци је ма ње ли квид не. Вред но ва ње по зи ци ја из књи ге тр го ва ња на осно ву мо де ла из ста ва 1. ове тач ке мо же се из вр ши ти на осно ву ре фе рент не вредно сти, екс тра по ла ци је или на дру ги на чин ко ри шће њем тр жишних ин фор ма ци ја. Ма ње ли квид не по зи ци је мо гу на ста ти као по сле ди ца про мена тр жи шних фак то ра или фак то ра ко ји се од но се на бан ку (нпр. кон цен тра ци је у по је ди ним по зи ци ја ма и/или по зи ци је огра ни че не утр жи во сти). Бан ка ко ја ко ри сти мо де ле из ста ва 1. ове тач ке ду жна је да ис пу ни сле де ће усло ве: да обез бе ди да су све ква ли та тив не и кван ти та тив не претпо став ке мо де ла до ку мен то ва не на од го ва ра ју ћи на чин; да су иден ти фи ко ва ни сви зна чај ни ри зи ци ко ји про из ла зе из по зи ци ја из књи ге тр го ва ња за ко је бан ка ко ри сти ове мо де ле; да чла но ви из вр шног од бо ра има ју увид у по зи ци је из књиге тр го ва ња за ко је бан ка ко ри сти ове мо де ле и ути цај та квог начи на вред но ва ња на по у зда ност из ве шта ја о ри зи ци ма ко ји ма је бан ка из ло же на или мо же би ти из ло же на у свом по сло ва њу, као и о ре зул та ти ма по сло ва ња бан ке ко ји про из ла зе из ак тив но сти трго ва ња; да су из во ри тр жи шних ин фор ма ци ја ко ји су ко ри шће ни у про це су вред но ва ња ускла ђе ни, ако је мо гу ће, с тр жи шним це нама, а да су њи хо ва аде кват ност за по зи ци ју ко ја се вред ну је и па раме три ко ри шће ног мо де ла пред мет ре дов не про ве ре; да бан ка ко ри сти ме то до ло ги ју вред но ва ња ко ја пред ста вља оп ште при хва ће ну тр жи шну прак су за од ре ђе ни фи нан сиј ски инстру мент или ро бу ако та ква ме то до ло ги ја по сто ји; ако је ин тер но раз ви ла мо дел за вред но ва ње по зи ци ја из књи ге тр го ва ња да су у ње го вом раз во ју уче ство ва ли за по сле ни са од го ва ра ју ћим зна њем и ис ку ством из ор га ни за ци о них је ди ница ко је су не за ви сне у од но су на ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем је де ло кру гу пре у зи ма ње тр жи шних ри зи ка, а да је мо дел за снован на од го ва ра ју ћим прет по став ка ма ко је про ве ра ва ор га ни за цио на је ди ни ца ко ја ни је уче ство ва ла у раз во ју мо де ла, ни ти се у њој оба вља ју по сло ви пре у зи ма ња ових ри зи ка, укљу чу ју ћи и про ве ру аде кват но сти ма те ма тич ких фор му ла, прет по став ки и при ме не моде ла; да је ус по ста вље на про це ду ра ко јом се уре ђу је на чин изме не мо де ла (chan ge con trol pro ce du re) и обез бе ђе на иста вер зи ја мо де ла ко ју бан ка пе ри о дич но ко ри сти за про ве ру ре зул та та ко ришће ног мо де ла; да за по сле ни укљу че ни у про цес упра вља ња ри зи ци ма имају увид у не до стат ке ко ри шће ног мо де ла ка ко би аде кват но про цени ли њи хов ути цај на ре зул та те до би је не ко ри шће њем тог мо де ла; да је аде кват ност мо де ла пред мет ре дов не про ве ре, укључу ју ћи и про це ну аде кват но сти прет по став ки, ана ли зу до би ти и гу бит ка у од но су на фак то ре ри зи ка, те по ре ђе ње ре а ли зо ва них вред но сти код за кљу чи ва ња тран сак ци ја у од но су на ре зул та те моде ла Бан ка је ду жна да вред но сти по зи ци ја из књи ге тр го вања ускла ђу је на осно ву мо де ла из тач ке 327. ове од лу ке узи ма ју ћи у об зир: оп ште фак то ре: кре дит ну мар жу, тро шко ве за тва ра ња по зици ја, опе ра тив ни ри зик, пре вре ме но за тва ра ње по зи ци ја, тро шкове ин ве сти ра ња и фи нан си ра ња, бу ду ће ад ми ни стра тив не тро шкове и ри зик мо де ла; фак то ре ко ји се од но се на про це ну ли квид но сти по зи ција: пе ри од нео п хо дан за ус по ста вља ње за шти те по зи ци је, од но сно ри зи ка свој стве них тој по зи ци ји, во ла тил ност и про сеч ну раз ли ку из ме ђу ку пов не и про дај не це не, рас по ло жи вост тр жи шних ко таци ја и мо гућ ност иден ти фи ко ва ња мар кет-меј ке ра, во ла тил ност и про сеч ни обим тр го ва ња, тр жи шне кон цен тра ци је и вре ме др жа ња по зи ци је Бан ка је ду жна да, по ред вред но ва ња по зи ци ја из књи ге тр го ва ња у скла ду с тач и 327. ове од лу ке, ре дов но спро во ди и про цес не за ви сне про ве ре це на, тј. про цес про ве ре тач но сти и објек тив но сти тр жи шних це на и ула зних по да та ка мо де ла из ових та ча ка. 3. Ин тер на за шти та 330. Ин тер на за шти та је по зи ци ја ко ја у знат ној ме ри или у пот пу но сти укла ња по је ди нач не ри зи ке од ре ђе не по зи ци је или гру пе по зи ци ја из бан кар ске књи ге. По зи ци је ин тер не за шти те укљу чу ју се у књи гу тр го ва ња под усло вом да се др же с на ме ром тр го ва ња у скла ду с тач ком 322. ове од лу ке, да се на њих при ме њу ју ме то де вред но ва ња у скла ду с тач. од 326. до 329. те од лу ке и да су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да основ на свр ха ин тер не за шти те ни је сма ње ње ка пи талних зах те ва; да су све тран сак ци је ин тер не за шти те на од го ва ра ју ћи начин до ку мен то ва не, да их је одо брио из вр шни од бор бан ке или дру го ли це ко је је овај од бор овла стио и да су пред мет уну тра шње ре ви зи је бан ке; да су тран сак ци је ин тер не за шти те уго во ре не под тр жишним усло ви ма; да се тр жи шним ри зи ци ма ко ји су по сле ди ца ин тер не зашти те упра вља у књи зи тр го ва ња у окви ру одо бре них ли ми та; да су ус по ста вље не про це ду ре за пра ће ње тран сак ци ја интер не за шти те. Укљу чи ва ње по зи ци ја ин тер не за шти те у књи гу тр го ва ња у сми слу ста ва 2. ове тач ке не ути че на из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за ону стра ну тран сак ци је ин тер не за шти те ко ја се од но си на по зи ци је или гру пе по зи ци ја из бан кар ске књи ге. Из у зет но од ста ва 2. ове тач ке, ако бан ка тран сак ци ја ма интер не за шти те шти ти из ло же ност кре дит ном ри зи ку по осно ву пози ци је или гру пе по зи ци ја из бан кар ске књи ге ко ри шће њем кредит ног де ри ва та ко ји се во ди у књи зи тр го ва ња бан ке, из ло же ност

53 по осно ву бан кар ске књи ге сма тра се за шти ће ном у сми слу из рачу на ва ња ка пи тал них зах те ва са мо под усло вом да је бан ка од пружа о ца за шти те ко ји ни је с њом по ве зан ку пи ла кре дит ни де ри ват ко ји ис пу ња ва усло ве из тач ке 84. став 3. ове од лу ке. У слу ча ју из ста ва 4. ове тач ке, ин тер на за шти та кре дит ним де ри ва ти ма не укључујe се у књи гу тр го ва ња ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва. Оде љак 2. Ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик 331. Ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик јед нак је из но су капи тал ног зах те ва за овај ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти и ка пи тал ног зах те ва за тај ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти. При из ра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ри зик, нето по зи ци ја у сва кој по је ди нач ној хар ти ји од вред но сти рас по ре ђеној у књи зи тр го ва ња из ра чу на ва се као раз ли ка из ме ђу ду ге (власни штво или ку по ви на) и крат ке (по зајм љи ва ње од дру гих ли ца или про да ја) по зи ци је у тој хар ти ји. Не ти ра ње из ме ђу крат ких и ду гих по зи ци ја до зво ље но је само за иден тич не хар ти је од вред но сти. Све не то по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је гла се на стра ну ва лу ту пре ра чу на ва ју се у ди на ре при ме ном зва нич ног сред њег кур са на дан об ра чу на. 1. Фи нан сиј ски де ри ва ти и дру ги фи нан сиј ски ин стру мен ти ко ји се во де у књи зи тр го ва ња 332. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ри зик по зи ци је у фи нан сиј ским де ри ва ти ма раш чла њу ју се на хи по тетич ке по зи ци је или на по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је су пред мет овог де ри ва та, и то на сле де ћи на чин: 1) ако су пред мет уго во ра ка мат не сто пе или ду жнич ке харти је од вред но сти: на ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич кој хар ти ји од вред ности ко ја је пред мет уго во ра (у да љем тек сту: од но сни ду жнич ки ин стру мент), на хи по те тич ке ду ге и крат ке по зи ци је у не ри зич ној дужнич кој хар ти ји од вред но сти, од но сно др жав ној об ве зни ци без ку по на (у да љем тек сту: хи по те тич ки ду жнич ки ин стру мен ти), или на ду ге и крат ке по зи ци је у од но сном ду жнич ком ин струмен ту и хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту; 2) ако су пред мет уго во ра вла снич ке хар ти је од вред но сти: на ду ге и крат ке по зи ци је у вла снич кој хар ти ји од вред ности ко ја је пред мет уго во ра, у порт фо ли ју ових хар ти ја или берзан ском ин дек су тих хар ти ја (у да љем тек сту: од но сни вла снич ки ин стру мент); на ду ге и крат ке по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком инстру мен ту; 3) ако је пред мет уго во ра ро ба: на ду ге и крат ке по зи ци је у ро би на ко ју се од но се, на ду ге и крат ке по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком инстру мен ту У слу ча ју фју черс или фор вард уго во ра ко ји се од но се на ду жнич ке хар ти је од вред но сти или ка мат не сто пе ду га по зици ја пред ста вља по зи ци ју у ко јој се бан ци пла ћа уго во ре на ка матна сто па или пре но си хар ти ја од вред но сти, а крат ка по зи ци ја је по зи ци ја у ко јој бан ка пла ћа уго во ре ну ка мат ну сто пу или пре носи хар ти ју од вред но сти. Ду га (крат ка) по зи ци ја у ка мат ном фју черс или фор вард уго во ру при ка зу је се као ком би на ци ја ду ге (крат ке) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту с до спе ћем јед на ким пе ри о ду до да ту ма изми ре ња/ис по ру ке уве ћа ном за пе ри од до спе ћа од но сног ин стру мен та и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту с до спе ћем јед на ким пе ри о ду до да ту ма из ми ре ња/ис по ру ке. У слу ча ју тер мин ске ку по ви не (про да је) ду жнич ке хар ти је од вред но сти при ме њу је се ком би на ци ја ду ге (крат ке) по зи ци је у одно сној хар ти ји од вред но сти с ње ним пре о ста лим ро ком до спе ћа и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту с ро ком до спе ћа ко ји је јед нак ро ку до спе ћа тер мин ског уго во ра. Ду га (крат ка) по зи ци ја у вла снич ком фју черс или фор вард уго во ру при ка зу је се као ком би на ци ја ду ге (крат ке) по зи ци је у од но сном вла снич ком ин стру мен ту и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту с ро ком до спе ћа ко ји је јед нак ро ку до спе ћа уго во ра. Ду га (крат ка) по зи ци ја у ва лут ном фор вард уго во ру при ка зује се као ком би на ци ја ду ге (крат ке) по зи ци је у хи по те тич ком дужнич ком ин стру мен ту у ку пље ној ва лу ти и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту у про да тој ва лу ти с роком до спе ћа ко ји је јед нак ро ку до спе ћа уго во ра По зи ци је у своп уго во ри ма при ка зу ју се као ком би на ција хи по те тич ких по зи ци ја у хар ти ја ма од вред но сти од го ва ра ју ћег до спе ћа ко је су пред мет тих уго во ра, и то: 1) у слу ча ју ка мат них сво по ва као ком би на ци ја ду ге и кратке по зи ци је у хи по те тич ким ду жнич ким ин стру мен ти ма с про менљи вом ка мат ном сто пом (с ро ком до спе ћа ко ји је јед нак пе ри о ду до да ту ма сле де ћег од ре ђи ва ња ка мат не сто пе) и/или фик сном ка матном сто пом (с ро ком до спе ћа ко ји је јед нак ро ку до спе ћа уго во ра); 2) у слу ча ју ме ђу ва лут них ка мат них сво по ва као ком би наци ја ду ге и крат ке по зи ци је у хи по те тич ким ду жнич ким ин струмен ти ма у од го ва ра ју ћим ва лу та ма, у скла ду са од ред бом под 1) ове тач ке, за ви сно од то га да ли је ка мат на сто па на да ту ва лу ту фик сна или про мен љи ва; 3) у слу ча ју вла снич ких сво по ва као ком би на ци ја: ду ге (крат ке) по зи ци је у од но сном вла снич ком ин стру менту по осно ву ког бан ка при ма (пла ћа) из нос за сно ван на про ме ни це не тог ин стру мен та и крат ке (ду ге) по зи ци је у од но сном вла снич ком ин стру менту или од но сном ду жнич ком ин стру мен ту по осно ву ког бан ка пла ћа (при ма) из нос за сно ван на про ме ни це не тог ин стру мен та По зи ци је у кон вер ти бил ним хар ти ја ма од вред но сти при ка зу ју се као по зи ци је у вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти ако је: пе ри од до пр вог да ту ма кад се мо же из вр ши ти кон вер зи ја кра ћи од три ме се ца или је, ако је тај пр ви да тум про шао, пе ри од до сле де ћег да ту ма кра ћи од јед не го ди не; тр жи шна вред ност ду жнич ке хар ти је од вред но сти за ма ње од 10% ве ћа од од го ва ра ју ћег из но са тр жи шне вред но сти вла сничке хар ти је од вред но сти ко ја се мо же при ба ви ти кон вер зи јом. Ако ни су ис пу ње ни усло ви из ста ва 1. ове тач ке по зи ци је у кон вер ти бил ним хар ти ја ма од вред но сти при ка зу ју се као по зи ције у ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти. По зи ци је у кон вер ти бил ним хар ти ја ма од вред но сти мо гу бити не ти ра не су прот ним по зи ци ја ма у ду жнич ким или вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти са мо ако бан ка има до во љан ка пи тал за по кри ће гу би та ка ко ји мо гу на ста ти у слу ча ју кон вер зи је По зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти из књи ге тр го ва ња ко је про из ла зе из ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја да ва ња у за јам хар ти ја од вред но сти при ка зу ју се као ком би на ци ја ду ге по зи ци је у при вре ме но про да тој или по зајм ље ној ду жнич кој или вла снич кој хар ти ји од вред но сти и хи по те тич ке крат ке по зи ци је у др жав ној об ве зни ци од го ва ра ју ће роч но сти чи ја је ку пон ска сто па јед на ка сто пи при но са на ове тран сак ци је. По зи ци је из ста ва 1. ове тач ке мо гу би ти пре би ја не (не ти ране) су прот ним по зи ци ја ма у иден тич ним хар ти ја ма од вред но сти. По зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти из књи ге тр го ва ња ко је про из ла зе из re ver se ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти при ка зу ју се као хи по те тич ке ду ге пози ци је у др жав ним об ве зни ца ма од го ва ра ју ће роч но сти и ку понске сто пе јед на ке сто пи при но са на ове тран сак ци је На оп ци је ко је се од но се на ка мат не сто пе, сво по ве, дужнич ке и вла снич ке хар ти је од вред но сти, бер зан ске ин дек се, форвар де и фју чер се, као и на ва ран те ко ји се од но се на ду жнич ке и вла снич ке хар ти је од вред но сти при ме њу ју се од ред бе одељ ка 5. ове гла ве Бан ка је ду жна да по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је су пред мет уго во ра а ре зул тат су раш чла ња ва ња по зи ци ја у фи нан сиј ским де ри ва ти ма укљу чу је у из ра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за спе ци фич не и оп ште це нов не ри зи ке по осно ву ду жничких или вла снич ких хар ти ја од вред но сти, и то у из но су тр жи шне вред но сти ове хар ти је. По зи ци је у хи по те тич ким ду жнич ким ин стру мен ти ма укључу ју се у об ра чун ка пи тал них зах те ва за оп ште це нов не ри зи ке по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти. При из ра чу на ва њу ка питал них зах те ва за спе ци фич ни ри зик, по зи ци је у хи по те тич ким дужнич ким ин стру мен ти ма укљу чу ју се у ка те го ри ју по зи ци ја ко јима се до де љу је пон дер спе ци фич ног ри зи ка 0%.

54 339. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ризик, пру жа лац за шти те ко ри сти хи по те тич ку вред ност кре дит ног де ри ва та ако овом од лу ком ни је друк чи је утвр ђе но. Ра ди из ра чуна ва ња ка пи тал ног зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик, осим у слу ча ју TRS де ри ва та, ко ри сти се рок до спе ћа уго во ра о кре дитном де ри ва ту уме сто ро ка до спе ћа оба ве зе. Пру жа лац за шти те при ка зу је TRS де ри ват као ком би на ци ју дугe по зи ци је у ре фе рент ној оба ве зи (ра ди из ра чу на ва ња ка пи талног зах те ва за оп шти и спе ци фич ни це нов ни ри зик) и крат ке по зици је у др жав ним об ве зни ца ма с ро ком до спе ћа јед на ким пе ри о ду до сле де ћег утвр ђи ва ња ка мат не сто пе (ра ди из ра чу на ва ња ка питал ног зах те ва за оп шти це нов ни ри зик). Пру жа лац за шти те при ка зу је CDS де ри ват као син те тич ку ду гу по зи ци ју у ре фе рент ној оба ве зи (ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног захте ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик), док се ка пи тал ни зах тев за општи це нов ни ри зик по овом осно ву не ра чу на. Из у зет но, ако је CDS де ри ва ту до де љен кре дит ни реј тинг по доб не аген ци је за реј тинг и ако су ис пу ње ни усло ви из тач ке 346. ове од лу ке пру жа лац за штите при ка зу је CDS де ри ват као ду гу по зи ци ју у том де ри ва ту. Ако је по осно ву CDS де ри ва та уго во ре но пла ћа ње пре ми ја или ка ма те, такви то ко ви го то ви не при ка зу ју се као по зи ци је у хи по те тич ким дужнич ким ин стру мен ти ма с до спе ћем јед на ким до спе ћу уго во ра. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ри зик, ко рисник за шти те при ка зу је по зи ци је про и за шле из упо тре бе кре дит них де ри ва та на исти на чин као и пру жа лац кре дит не за шти те, али са супрот ним по зи ци ја ма. Ако је кре дит ним де ри ва том уго во ре но пра во пре вре ме ног от ку па (call op tion) уз мо гућ ност по ве ћа ња при но са (stepup) у од ре ђе ном тре нут ку, тај тре ну так сма тра се до спе ћем за шти те. 2. Мо де ли осе тљи во сти 340. Aко фи нан сиј ске ин стру мен те из тач ке 333. ст. 1, 2, 3. и 5, тач ке 334. од ред бе под 1) и 2) и тач ке 337. ове од лу ке вред ну је по те ку ћој тр жи шној вред но сти и упра вља ка мат ним ри зи ком по том осно ву ко ри шће њем дис кон то ва них бу ду ћих то ко ва го то ви не бан ка мо же ко ри сти ти мо де ле осе тљи во сти ра ди из ра чу на ва ња по зи ци ја у тим ин стру мен ти ма, као и по зи ци ја у об ве зни ца ма чи ја се амор ти за ци ја вр ши кроз ви ше от пла та то ком пе ри о да до до спећа (а не кроз јед ну от пла ту глав ни це на да тум до спе ћа об ве зни це), уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је. По зи ци је до би је не ко ри шће њем мо де ла осе тљи во сти бан ка укљу чу је у об ра чун ка пи тал ног зах те ва за оп шти це нов ни ри зик. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци да ти са гла сност за ко ришће ње мо де ла осе тљи во сти ако је бан ка ис пу ни ла сле де ће усло ве: да по зи ци је до би је не ко ри шће њем овог мо де ла има ју исту осетљи вост на про ме не ка мат них сто па као и од но сни то ко ви го то ви не; да је осе тљи вост про це ње на на осно ву не за ви сних про ме на ка мат них сто па из узор ка ка мат них сто па на кри ви при но са с најма ње јед ном тач ком у сва кој кла си до спе ћа из та бе ле из тач ке 348. ове од лу ке (Та бе ла 25). При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви: до ку мен та ци ју о вр сти фи нан сиј ских ин стру ме на та за ко је бан ка на ме ра ва да при ме њу је мо дел осе тљи во сти; до ку мен та ци ју о основ ним ка рак те ри сти ка ма и прет постав ка ма мо де ла осе тљи во сти; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти усло ва из ста ва 3. те тач ке. Ако, на кон до би је не са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, ви ше не ис пу ња ва усло ве из ста ва 3. те тач ке бан ка је ду жна да Народ ној бан ци Ср би је без од ла га ња до ста ви план о ускла ђи ва њу са овим усло ви ма у од го ва ра ју ћем ро ку или до каз да по сле ди це неис пу ња ва ња тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је бан ка до ста ви ла план из овог ста ва, ду жна је да На род ну бан ку Ср би је без од ла га ња оба ве сти о то ме да се ускла ди ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако утвр ди да бан ка не ис пу ња ва усло ве из ста ва 3. ове тач ке а по сле ди це тог не ис пу ња ва ња су ма те ри јал но зна чај не, ако бан ка ни је до ста ви ла план из ста ва 5. те тач ке, ако је до ста ви ла неа де ква тан план или не по сту па по до ста вље ном пла ну Ако не ко ри сти мо де ле осе тљи во сти из тач ке 340. ове од лу ке, бан ка мо же, ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за општи це нов ни ри зик, а пре раш чла њи ва ња по зи ци ја у де ри ва ти ма на по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је су пред мет уго во ра не ти ра ти ду ге и крат ке по зи ци је у иден тич ним ин стру мен ти ма из ста ва 1. те тач ке ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да су по зи ци је исте но ми нал не вред но сти и гла се на исту ва лу ту; 2) да су ре фе рент не ка мат не сто пе (за по зи ци је с про мен љивом ка мат ном сто пом) или ку пон ске сто пе (за по зи ци је с фик сном ка мат ном сто пом) исте или се знат но не раз ли ку ју; 3) да су да ту ми сле де ћег од ре ђи ва ња ка мат не сто пе (за по зи ције с про мен љи вом ка мат ном сто пом) или да ту ми до спе ћа (за по зи ције с фик сном ка мат ном сто пом) у скла ду са сле де ћим огра ни че њи ма: ови да ту ми су исти за по зи ци је код ко јих су ро ко ви до понов ног од ре ђи ва ња ка мат не сто пе, од но сно до до спе ћа кра ћи од ме сец да на, ови да ту ми се не раз ли ку ју за ви ше од се дам да на за по зици је код ко јих су ро ко ви до по нов ног од ре ђи ва ња ка мат не сто пе, од но сно до спе ћа ду жи од ме сец да на а кра ћи од го ди ну да на, ови да ту ми се не раз ли ку ју за ви ше од 30 да на за по зи ци је код ко јих су ро ко ви до по нов ног од ре ђи ва ња ка мат не сто пе, од носно до спе ћа ду жи од го ди ну да на. 3. Це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти 342. Це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред ности је ри зик про ме не це на ових хар ти ја услед про ме не ка мат них сто па и об у хва та спе ци фич ни и оп шти це нов ни ри зик. Спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ке хар ти је од вред но сти је ри зик од про ме не це не ове хар ти је услед чи ни ла ца ко ји се од но се на ње ног из да ва о ца или из да ва о ца ду жнич ке хар тије од вред но сти ко ја је пред мет уго во ра (за фи нан сиј ске де ри ва те). Оп шти це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ке хар ти је од вредно сти је ри зик од про ме не це не ове хар ти је услед про ме не оп штег ни воа ка мат них сто па Ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик по осно ву ду жничких хар ти ја од вред но сти јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за спе ци фич ни и оп шти це нов ни ри зик по осно ву ових хар ти ја, помно же ном са 1,5. Бан ка је ду жна да не то по зи ци је у сва кој ду жнич кој хар ти ји од вред но сти рас по ре ђу је у скла ду с ва лу том на ко ју гла се и да капи тал ни зах тев за оп шти и спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву ове хар ти је из ра чу на ва за сва ку ва лу ту по себ но. Све не то по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти иска зу ју се днев но у ди на ри ма при ме ном зва нич ног сред њег кур са ди на ра на дан об ра чу на. а) Спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти 344. Бан ка је ду жна да не то по зи ци је у књи зи тр го ва ња из тач ке 343. став 2. ове од лу ке рас по ре ђу је у од го ва ра ју ће ка те го ри је на основу њи хо вог из да ва о ца/ду жни ка, екс тер ног или ин тер ног кре дит ног реј тин га и пре о ста лог пе ри о да до спе ћа и да их на кон то га по мно жи про пи са ним пон де ри ма у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 24): Ка те го ри ја Та бе ла 24. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант др жа ва, од но сно чи ји је из да ва лац цен трал на бан ка, ме ђу на род на ор га ни за ци ја, ме ђу на род на развој на бан ка, те ри то ри јал на ауто но ми ја или је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве, ко ји ма од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 1 или им је, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, до де љен пон дер ри зи ка 0%. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант др жа ва, од но сно чи ји је из да ва лац цен трал на бан ка, ме ђу на род на ор га ни за ци ја, ме ђу на род на раз вој на бан ка, те ри то ри јал на ауто но ми ја или је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве, ко ји ма, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 2 или 3. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант бан ка ко јој, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 1 или 2. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант при вред но дру штво ко ме, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног квали те та 1 или 2. Квалификоване позиције утврђене тачком 346. ове одлуке. Пон дер ри зи ка 0 % 0,25 % (ако је пре о ста ли пе ри од до спе ћа 6 ме се ци или кра ћи) 1,00 % (ако је пре о ста ли пе ри од до спе ћа 24 ме се ца или кра ћи, а ду жи од 6 ме се ци) 1,60 % (ако је пре о ста ли пе ри од до спе ћа ду жи од 24 ме се ца)

55 Ка те го ри ја Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант др жа ва, од но сно чи ји је из да ва лац цен трал на бан ка, ме ђу на род на ор га ни за ци ја, ме ђу на род на раз војна бан ка, те ри то ри јал на ауто но ми ја или је ди ни ца локал не са мо у пра ве, ко ји ма, у скла ду одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 4 или 5. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант бан ка ко јој, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 3, 4 или 5. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант при вред но дру штво ко ме, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног квали те та 3 или 4. Изложености за које није расположив кредитни рејтинг подобне агенције за рејтинг. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант др жа ва, од но сно чи ји је из да ва лац цен трал на бан ка, ме ђу на род на ор га ни за ци ја, ме ђу на род на раз војна бан ка, те ри то ри јал на ауто но ми ја или је ди ни ца локал не са мо у пра ве, ко ји ма, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 6. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант бан ка ко јој, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 6. Ду жнич ке хар ти је од вред но сти чи ји је из да ва лац или га рант при вред но дру штво ко ме, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, од го ва ра ни во кре дит ног квали те та 5 или 6. Пон дер ри зи ка 8,00 % 12,00 % Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за спе ци фич ни це новни ри зик, бан ка је ду жна да са би ра пон де ри са не по зи ци је до би јене у скла ду с та бе лом из ове тач ке (Та бе ла 24) без об зи ра на то да ли су те по зи ци је ду ге или крат ке. При из ра чу на ва њу ка пи тал них зах те ва за спе ци фич ни це новни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти бан ка не узима у об зир по зи ци је књи ге тр го ва ња у тим хар ти ја ма ко је је са ма из да ла Ако при ме њу је IRB при ступ, бан ка је ду жна да од ре ђу је ни во кре дит ног ква ли те та из да ва о ца/ду жни ка ра ди рас по ре ђи ва ња ду жнич ких хар ти ја од вред но сти у од го ва ра ју ће ка те го ри је из та беле из тач ке 344. ове од лу ке (Та бе ла 24) утвр ђе не на осно ву ње го вог ин тер ног реј тин га са од го ва ра ју ћим PD па ра ме тром. Овај па ра метар јед нак је или ни жи од PD па ра ме тра ко ји се по ве зу је са од го вара ју ћим ни во ом кре дит ног ква ли те та из тач ке 48. ове од лу ке. Ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти ко је не пред ста вља ју ква ли фи ко ва не по зи ци је у сми слу тач ке 346. ове од лу ке до де љу је се пон дер ри зи ка 8% или 12%, у скла ду с та бе лом из ста ва 1. ове тач ке. Ако у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло вања бан ке утвр ди да су од ре ђе не ду жнич ке хар ти је од вред но сти из ста ва 2. ове тач ке ри зич ни је од про це не бан ке На род на бан ка Ср би је мо же на ло жи ти бан ци да та квим хар ти ја ма до де ли ви ши пон дер ри зи ка или да, ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за оп шти це нов ни ри зик, не вр ши њи хо во не ти ра ње с дру гим дужнич ким хар ти ја ма од вред но сти Ква ли фи ко ва не по зи ци је об у хва та ју: 1) ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред ности ко ји ма је до де љен екс тер ни кре дит ни реј тинг ин ве сти ци о ног ран га; 2) ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред ности ко ји ма је, на осно ву кре дит ног ква ли те та из да ва о ца у скла ду са одељ ком 2. гла ве IV ове од лу ке, до де љен PD па ра ме тар ко ји није ве ћи од оног ко ји од го ва ра ду жнич ким хар ти ја ма од вред но сти из од ред бе под 1) овог ста ва; 3) ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред ности ко ји ма ни је до де љен кре дит ни реј тинг иза бра не аген ци је за реј тинг а ко је ис пу ња ва ју сле де ће усло ве: бан ка их оце њу је до вољ но ли квид ним, њи хов кре дит ни ква ли тет је, пре ма про це ни бан ке, јед нак или ве ћи од кре дит ног ква ли те та ду жнич ких хар ти ја од вред но сти из од ред бе под 1) овог ста ва, ко ти ра ју се на нај ма ње јед ној при зна тој бер зи; 4) ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред ности ко је су из да ле бан ке ко је ка пи тал не зах те ве ра чу на ју на на чин утвр ђен овом од лу ком или про пи си ма Европ ске уни је ко ји ма се уре ђу је из ра чу на ва ње тих ка пи тал них зах те ва (од но сно про пи сима ко ји су ускла ђе ни са овим про пи си ма Европ ске уни је), а ко је бан ка оце њу је до вољ но ли квид ним и чи ји је кре дит ни ква ли тет, пре ма про це ни бан ке, јед нак кре дит ном ква ли те ту ду жнич ких харти ја од вред но сти из од ред бе под 1) овог ста ва или је ве ћи од ње га; 5) ду ге и крат ке по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вред ности ко је су из да ла дру га прав на ли ца ко ја су, у скла ду са одељ ком 1. гла ве IV ове од лу ке, раз вр ста на у кла су из ло же но сти пре ма банка ма и ко ји ма, у скла ду с тим одељ ком, од го ва ра ни во кре дит ног ква ли те та 2 или бо љи. Из у зет но од тач ке 344. ове од лу ке, На род на бан ка Ср би је може у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке на ло жи ти бан ци да по зи ци ји из ста ва 1. ове тач ке до де ли ви ши пон дер ри зи ка aко сма тра да је из ло же ност те по зи ци је спе ци фичном це нов ном ри зи ку ве ћа од оне ко ју је бан ка про це ни ла. б) Оп шти це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти 347. За из ра чу на ва ње оп штег це нов ног ри зи ка по осно ву дужнич ких хар ти ја од вред но сти бан ка мо же да при ме њу је ме тод доспе ћа или, уз прет ход но оба ве ште ње На род не бан ке Ср би је, ме тод тра ја ња. Бан ка је ду жна да се при др жа ва ме то да ко ји иза бе ре. Бан ка је ду жна да, при ме ном ме то да из ста ва 1. ове тач ке, капи тал ни зах тев из ра чу на ва одво је но за сва ку по је ди нач ну ва лу ту. Укуп ни ка пи тал ни зах тев за оп шти це нов ни ри зик по осно ву дужнич ких хар ти ја од вред но сти јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за сва ку по је ди нач ну ва лу ту пре ра чу на тих у ди нар ску про тив вредност при ме ном зва нич ног сред њег кур са на дан об ра чу на. Ме тод до спе ћа 348. Бан ка све не то по зи ци је у ду жнич ким хар ти ја ма од вредно сти рас по ре ђу је у кла се и зо не до спе ћа пре ма пре о ста лом пери о ду до спе ћа (од но сно пре ма пе ри о ду пре о ста лом до сле де ћег од ре ђи ва ња ка мат не сто пе за хар ти је од вред но сти с про мен љи вом сто пом) и ку пон ској (ка мат ној) сто пи, а пре ма сле де ћој та бе ли (Табе ла 25): Зо на Један Два Три Та бе ла 25. Кла са до спе ћа Ка мат на сто па 3% и ви ше Ка мат на сто па ма ња од 3% Пон дер у % 0 1 месец 0 1 месец 0,10 >1 3 месеца >1 3 месеца 0,20 >3 6 месеци >3 6 месеци 0,40 >6 12 месеци >6 12 месеци 0,70 >1 2 године >1 1,9 године 1,25 > 2 3 године > 1,9 2,8 године 1,75 > 3 4 године > 2,8 3,6 године 2,25 > 4 5 година >3,6 4,3 године 2,75 > 5 7 година >4,3 5,7 године 3,25 > 7 10 година >5,7 7,3 године 3,75 >10 15 година >7,3 9,3 године 4,50 >15 20 година >9,3 10,6 године 5,25 >20 година >10,6 12 година 6,00 >12 20 година 8,00 >20 година 12,50 Бан ка је ду жна да сва ку по зи ци ју мно жи од го ва ра ју ћим понде ром за ту кла су до спе ћа. За сва ку кла су до спе ћа, бан ка по себ но са би ра све пон де ри са не ду ге по зи ци је и све пон де ри са не крат ке по зи ци је. Ускла ђе на пон де ри са на по зи ци ја кла се до спе ћа пред ста вља из нос зби ра пон де ри са них ду гих по зи ци ја или зби ра пон де ри са них крат ких по зи ци ја у окви ру те кла се до спе ћа, за ви сно од то га ко ји је ма њи. Не ус кла ђе на пон де ри са на (ду га или крат ка) по зи ци ја за ту кла су до спе ћа је пре о ста ли из нос, тј. раз ли ка из ме ђу ова два зби ра. Бан ка за сва ку зо ну до спе ћа из ра чу на ва збир свих ду гих не ускла ђе них пон де ри са них по зи ци ја кла са до спе ћа и збир свих кратких не ус кла ђе них пон де ри са них по зи ци ја тих кла са. Ускла ђе на пон де ри са на по зи ци ја зо не до спе ћа пред ста вља из нос зби ра свих ду гих не ус кла ђе них пон де ри са них по зи ци ја или зби ра свих кратких не ус кла ђе них пон де ри са них по зи ци ја у ис тој зо ни, за ви сно од

56 то га ко ји је ма њи. Не ус кла ђе на пон де ри са на (ду га или крат ка) пози ци ја те зо не је пре о ста ли из нос, тј. раз ли ка из ме ђу ова два зби ра. На кон утвр ђи ва ња ускла ђе не и не ус кла ђе не по зи ци је за сва ку зо ну до спе ћа бан ка ускла ђу је не ус кла ђе не пон де ри са не по зи ције из ме ђу зо на 1 и 2, а за тим из нос пре о ста ле не ус кла ђе не пон дери са не по зи ци је у зо ни 2 ускла ђу је с не ус кла ђе ном пон де ри са ном по зи ци јом у зо ни 3. Бан ка мо же да про ме ни ре до след ускла ђи ва ња та ко што ће ускла ђи ва ње из ме ђу зо на 2 и 3 вр ши ти пре ускла ђива ња из ме ђу зо на 1 и 2. Бан ка за тим ускла ђу је из нос пре о ста лих не ус кла ђе них пон де ри са них по зи ци ја из ме ђу зо на 1 и 3. На кон из вр ше ног ускла ђи ва ња из ме ђу зо на, из нос пре о стале не ус кла ђе не пон де ри са не по зи ци је из ме ђу зо на јед нак је зби ру свих пре о ста лих не ус кла ђе них по зи ци ја у свим зо на ма Ка пи тал ни зах тев за оп шти це нов ни ри зик по осно ву дужнич ких хар ти ја од вред но сти из ра чу на ва се при ме ном ме то да доспе ћа као збир: 10% зби ра ускла ђе них пон де ри са них по зи ци ја у свим класа ма до спе ћа, 40% ускла ђе не пон де ри са не по зи ци је у зо ни 1, 30% ускла ђе не пон де ри са не по зи ци је у зо ни 2, 30% ускла ђе не пон де ри са не по зи ци је у зо ни 3, 40% ускла ђе них пон де ри са них по зи ци ја из ме ђу зо на 1 и 2, 40% ускла ђе них пон де ри са них по зи ци ја из ме ђу зо на 2 и 3, 150% ускла ђе них пон де ри са них по зи ци ја из ме ђу зо на 1 и 3, 100% пре о ста ле не ус кла ђе не пон де ри са не по зи ци је из ме ђу зо на. Ме тод тра ја ња 350. Ако при ме њу је ме тод тра ја ња, бан ка при нос до до спећа за ду жнич ке хар ти је од вред но сти из ра чу на ва на осно ву њи хових тр жи шних вред но сти, при че му се за хар ти је с про мен љи вом ка мат ном сто пом прет по ста вља да је рок до спе ћа глав ни це да тум кад се вр ши сле де ће од ре ђи ва ње ка мат не сто пе. Ако у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло вања бан ке утвр ди да бан ка не при ме њу је ме тод тра ја ња у скла ду са ста вом 1. ове тач ке и тач. од 351. до 353. ове од лу ке, На род на бан ка Ср би је мо же на ло жи ти бан ци да при ме њу је ме тод до спе ћа Бан ка све ду жнич ке хар ти је од вред но сти рас по ре ђу је у од го ва ра ју ће зо не у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 26): Зо на Мо ди фи ко ва но тра ја ње (у годинама) Та бе ла 26. Прет по ста вље на про ме на ка мат не сто пе (у %) 1 > 0,0 1,0 1,00 2 > 1,0 3,6 0,85 3 > 3,6 0,70 Бан ка из ра чу на ва по зи ци ју пон де ри са ну тра ја њем за сва ку ду жнич ку хар ти ју од вред но сти та ко што ње ну тр жи шну вред ност мно жи ње ним мо ди фи ко ва ним тра ја њем и од го ва ра ју ћом прет поста вље ном про ме ном ка мат не сто пе у скла ду с та бе лом из ове тачке (Та бе ла 26). Бан ка мо ди фи ко ва но тра ја ње сва ке ду жнич ке хар ти је од вред но сти из ра чу на ва на осно ву сле де ће фор му ле: где je: D mod = мо ди фи ко ва но тра ја ње, D = тра ја ње, r = при нос до до спе ћа, C t = го то вин ско пла ћа ње у вре мен ском тре нут ку t, M = укуп но до спе ће, t = вре ме Бан ка за сва ку зо ну из ра чу на ва ду ге по зи ци је пон де риса не тра ја њем и крат ке по зи ци је пон де ри са не тра ја њем. Ускла ђе на по зи ци ја пон де ри са на тра ја њем за од ре ђе ну зо ну пред ста вља збир свих ду гих по зи ци ја пон де ри са них тра ја њем или збир свих крат ких по зи ци ја пон де ри са них тра ја њем у тој зо ни, за ви сно од то га ко ји је ма њи. Не ус кла ђе на (ду га или крат ка) по зи ци ја пон де ри са на тра јањем за ту зо ну је пре о ста ли из нос, тј. раз ли ка из ме ђу ова два зби ра. На кон утвр ђи ва ња ускла ђе не и не ус кла ђе не по зи ци је пон дери са не тра ја њем за сва ку зо ну бан ка ускла ђу је не ус кла ђе не пози ци је пон де ри са не тра ја њем из ме ђу зо на 1 и 2, а за тим из нос прео ста ле не ус кла ђе не по зи ци је у зо ни 2 ускла ђу је с не ус кла ђе ном по зи ци јом пон де ри са ном тра ја њем у зо ни 3. Бан ка мо же да проме ни ре до след ускла ђи ва ња та ко што ће ускла ђи ва ње из ме ђу зо на 2 и 3 вр ши ти пре ускла ђи ва ња зо на 1 и 2. Бан ка за тим ускла ђу је не ус кла ђе не по зи ци је пон де ри са не тра ја њем из ме ђу зо на 1 и 3. На кон из вр ше ног ускла ђи ва ња из ме ђу зо на, из нос пре о ста ле не ус кла ђе не по зи ци је пон де ри са не тра ја њем из ме ђу зо на јед нак је зби ру свих пре о ста лих не ус кла ђе них по зи ци ја пон де ри са них траја њем у свим зо на ма Ка пи тал ни зах тев за оп шти це нов ни ри зик по осно ву ду жнич ких хар ти ја од вред но сти из ра чу на ва се при ме ном ме то да тра ја ња као збир: 2% ускла ђе не по зи ци је пон де ри са не тра ја њем за сва ку зо ну, 40% ускла ђе них по зи ци ја пон де ри са них тра ја њем из ме ђу зо на 1 и 2, 40% ускла ђе них по зи ци ја пон де ри са них тра ја њем из ме ђу зо на 2 и 3, 150% ускла ђе них по зи ци ја пон де ри са них тра ја њем из ме ђу зо на 1 и 3, 100% пре о ста ле не ус кла ђе не по зи ци је пон де ри са не тра јањем из ме ђу зо на. 4. Це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти 354. Це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред ности пред ста вља ри зик про ме не це на ових хар ти ја. Це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти об у хва та спе ци фич ни и оп шти це нов ни ри зик. Спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти је ри зик од про ме не це не вла снич ке хар ти је од вред ности услед чи ни ла ца ко ји се од но се на ње ног из да ва о ца или из дава о ца вла снич ке хар ти је од вред но сти ко ја је пред мет уго во ра (за фи нан сиј ске де ри ва те). Оп шти це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вредно сти је ри зик од про ме не це не вла снич ке хар ти је од вред но сти услед про ме не оп штег ни воа це на тих хар ти ја Ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик по осно ву вла сничких хар ти ја од вред но сти јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за спе ци фич ни и оп шти це нов ни ри зик по осно ву тих хар ти ја, помно же ном са 1,5. Вла снич ке хар ти је од вред но сти раз вр ста ва ју се по зе мља ма на чи јим су бер зан ским тр жи шти ма ли сти ра не и/или на чи јим се тр жи шти ма њи ма тр гу је. Фи нан сиј ски де ри ва ти раз вр ста ва ју се по зе мља ма на чи јим су тр жи шти ма ли сти ра не вла снич ке хар ти је од вред но сти ко је су пред мет уго во ра и/или на чи јим се тр жи штима тр гу је тим хар ти ја ма. Ка пи тал ни зах те ви за це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти из ра чу на ва ју се одво је но за сва ку зе мљу и за сва ку ва лу ту Бан ка је ду жна да из ра чу на ва не то (ду гу или крат ку) пози ци ју у сва кој вла снич кој хар ти ји од вред но сти. Бан ка мо же да не ти ра ду ге и крат ке по зи ци је у вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти са мо ако се те хар ти је сма тра ју иден тичним хар ти ја ма од вред но сти. Укуп на бру то по зи ци ја бан ке у вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти јед на ка је зби ру ап со лут них вред но сти не то ду гих и нето крат ких по зи ци ја бан ке у тим хар ти ја ма. Укуп на не то по зи ци ја бан ке у вла снич ким хар ти ја ма од вредно сти јед на ка је ап со лут ној вред но сти раз ли ке из ме ђу не то ду гих и не то крат ких по зи ци ја бан ке у тим хар ти ја ма.

57 а) Спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти 357. Ка пи тал ни зах тев за спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти из но си 4% укуп не бру то по зи ци је бан ке у тим хар ти ја ма. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, а при из ра чу на ва њу ка пи талног зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву ди вер си фи кова них порт фо ли ја вла снич ких хар ти ја од вред но сти бан ке бан ка мо же да при ме њу је пон дер 2% ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да из да ва лац ових хар ти ја ни је из дао ис кљу чи во ду жнич ке хар ти је од вред но сти ко ји ма се, у скла ду с та бе лом из тач ке 344. ове од лу ке (Та бе ла 24), до де љу је пон дер ри зи ка 8% или 12%, одно сно ко ји ма је до де љен ни жи пон дер ри зи ка услед ко ри шће ња сред ства обез бе ђе ња или га ран ци је; да су ове хар ти је ви со ко ли квид не, од но сно укљу че не у индек се хар ти ја од вред но сти ко ји ма се тр гу је на при зна тим бер за ма; да ни јед на по је ди нач на по зи ци ја ни је ве ћа од 5% вред но сти укуп ног порт фо ли ја ових хар ти ја. Из у зет но од ста ва 2, али не ја тре ћа, ове тач ке, по је ди начна по зи ци ја мо же да чи ни до 10% вред но сти укуп ног порт фо лија вла снич ких хар ти ја од вред но сти бан ке под усло вом да укуп на вред ност та квих по зи ци ја ни је ве ћа од 50% вред но сти це ло куп ног порт фо ли ја хар ти ја од вред но сти бан ке. б) Оп шти це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти 358. Ка пи тал ни зах тев за оп шти це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти из но си 8% укуп не не то по зи ци је у тим хар ти ја ма. в) Бер зан ски ин дек си 359. По зи ци је у бер зан ским ин дек си ма при ка зу ју се као пози ци је у по је ди нач ним вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти ко је чи не овај ин декс. По зи ци је у тим хар ти ја ма мо гу би ти не ти ра не су прот ним по зи ци ја ма у иден тич ним хар ти ја ма од вред но сти. По зи ци је у бер зан ским ин дек си ма укљу чу ју се у об ра чун капи тал них зах те ва за оп ште и спе ци фич не це нов не ри зи ке по основу вла снич ких хар ти ја од вред но сти. По зи ци је у фор вард или фју черс уго во ри ма ко ји се од но се на бер зан ске ин дек се при ка зу ју се као ком би на ци ја ду ге (крат ке) пози ци је у вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти ко је чи не ин декс ко ји је пред мет ових уго во ра и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тич ком ду жнич ком ин стру мен ту с ро ком до спе ћа ко ји је јед нак ро ку доспе ћа уго во ра. Из у зет но од од ре да ба ове тач ке, бан ка мо же из об ра чу на капи тал них зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик из у зе ти по зи ци је у бер зан ским ин дек си ма ко ји ма се тр гу је на бер зан ском тр жи шту и ко ји пред ста вља ју ши ро ко ди вер си фи ко ва не ин дек се ако ти индек си ни су раш чла ње ни на од но сне вла снич ке хар ти је од вред ности. Ове по зи ци је укљу чу ју се у об ра чун ка пи тал ног зах те ва за општи це нов ни ри зик по осно ву вла снич ких хар ти ја од вред но сти, и то за сва ку зе мљу по је ди нач но, као је дин стве на по зи ци ја у том ин дек су. По зи ци је у овим бер зан ским ин дек си ма ула зе у об ра чун не то по зи ци је из тач ке 356. став 4. ове од лу ке, али не и у об ра чун бру то по зи ци је из ста ва 3. те тач ке. 5. По сло ви по кро ви те ља еми си је хар ти ја од вред но сти 360. Бан ка је ду жна да ра чу на ка пи тал не зах те ве за це нов не ри зи ке за по зи ци је по осно ву уго во ра о вр ше њу услу га ор га ни зова ња из да ва ња хар ти ја од вред но сти са оба ве зом њи хо вог от ку па ра ди да ље про да је (уго вор о по кро ви тељ ству еми си је хар ти ја од вред но сти), укљу чу ју ћи и уго во ре на осно ву ко јих се бан ка оба веза ла да ће ра ни је из да те хар ти је од вред но сти пла си ра ти на но во тр жи ште. Бан ка је ду жна да не то по зи ци ју из ра чу на ва као раз ли ку из ме ђу укуп них оба ве за бан ке по осно ву уго во ра о по кро ви тељству хар ти ја од вред но сти и де ла по зи ци је ко ји је пре нет на трећа ли ца ко ја су упи са ла, од но сно ку пи ла ове хар ти је. Бан ка ова ко из ра чу на ту не то по зи ци ју ума њу је при ме ном фак то ра ума ње ња из сле де ће та бе ле (Та бе ла 27): Рад ни дан Та бе ла 27. Фак то ри ума ње ња за ду жнич ке и вла снич ке хар ти је од вред но сти (спе ци фич ни ри зи ци) Рад ни дан 0 100% Рад ни дан 1 90% Рад ни дан 2 или 3 75% Рад ни дан 4 50% Рад ни дан 5 25% По сле рад ног да на 5 0% Рад ни дан 0 (ну ла) из та бе ле из ове тач ке је сте да тум кад банка по ста је без у слов но оба ве зна да утвр ђе ни број хар ти ја од вредно сти от ку пи по уго во ре ној це ни. Бан ка је ду жна да обез бе ди ка пи тал за по кри ће по тен ци јалних гу би та ка ко ји мо гу да на ста ну од да на пре у зи ма ња оба ве зе до рад ног да на 1. Ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик по зи ци ја по осно ву угово ра о по кро ви тељ ству еми си је хар ти ја од вред но сти бан ка из рачу на ва ко ри шће њем ума ње них не то по зи ци ја у скла ду са од ред бама ове тач ке. 6. Трет ман по зи ци ја из књи ге тр го ва ња за шти ће них кре дит ним де ри ва ти ма 361. За по зи ци ју из књи ге тр го ва ња за шти ће ну кре дит ним де ри ва том бан ка је ду жна да ра чу на ка пи тал ни зах тев за спе цифич ни це нов ни ри зик ко ји про из ла зи из те по зи ци је и по зи ци је по осно ву овог де ри ва та. Бан ка мо же из об ра чу на ка пи тал ног зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик да ис кљу чи обе по зи ци је из ста ва 1. ове тач ке ако се вред но сти тих по зи ци ја увек кре ћу у су прот ном сме ру и у прибли жно истом из но су, и то у сле де ћим слу ча је ви ма: по зи ци је се од но се на иден тич не хар ти је од вред но сти, или по зи ци ја у књи зи тр го ва ња за шти ће на је по зи ци јом у TRS де ри ва ту, при че му по сто ји пот пу на ускла ђе ност из ме ђу ре ферент не оба ве зе и од но сне из ло же но сти из књи ге тр го ва ња, осим из ме ђу ро ко ва до спе ћа ових по зи ци ја (ко ји мо гу би ти раз ли чи ти). Бан ка мо же да ума њи из ло же ност спе ци фич ном це нов ном ри зи ку та ко што за 80% из но са пре не тог ри зи ка ума њу је ону по зици ју ко ја има ве ћи пон дер ри зи ка, а дру гу по зи ци ју ис кљу чу је из об ра чу на ка пи тал ног зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да се по зи ци је увек кре ћу у су прот ном сме ру; да по сто ји пот пу на ва лут на ускла ђе ност из ме ђу ре фе рентне оба ве зе и од но сне из ло же но сти из књи ге тр го ва ња; да ре фе рент на оба ве за и кре дит ни де ри ват има ју исти рок до спе ћа; да основ не ка рак те ри сти ке кре дит ног де ри ва та не узро кују знат на од сту па ња це не тог де ри ва та од це не по зи ци је из књи ге тр го ва ња. Бан ка мо же да ума њи из ло же ност спе ци фич ном це нов ном ри зи ку та ко што по зи ци ју ко ја има ма њи пон дер ри зи ка ис кљу чу је из об ра чу на ка пи тал ног зах те ва за спе ци фич ни це нов ни ри зик, и то у сле де ћим слу ча је ви ма: по зи ци ја у књи зи тр го ва ња за шти ће на је по зи ци јом у TRS де ри ва ту, али по сто ји не ус кла ђе ност из ме ђу ре фе рент не оба ве зе и од но сне из ло же но сти из књи ге тр го ва ња, при че му је а) ре ферент на оба ве за са истим пра вом у на пла ти или је под ре ђе на у одно су на од но сну из ло же ност из књи ге тр го ва ња, б) обе се од но се на истог ду жни ка и в) уго во ре не су од ред бе о ме ђу соб но за ви сном не из ми ре њу оба ве за (cross-de fa ult) или ме ђу соб но за ви сном убрза ном до спе ћу (cross-ac ce le ra tion); по зи ци је се од но се на иден тич не хар ти је од вред но сти или су ис пу ње ни усло ви из ста ва 3. ове тач ке али по сто ји роч на или ва лут на не ус кла ђе ност из ме ђу по зи ци је кре дит не за шти те и по зици је у књи зи тр го ва ња (ва лут не не ус кла ђе но сти укљу чу ју се у обра чун ка пи тал ног зах те ва за де ви зни ри зик у скла ду са одељ ком 3. ове гла ве), или по зи ци је ис пу ња ва ју усло ве из ста ва 3. ове тач ке али по стоји не ус кла ђе ност из ме ђу ре фе рент не оба ве зе и од но сне из ло же ности по зи ци је у књи зи тр го ва ња, при че му је уго во ре но да се ова из ло же ност мо же пре не ти на пру жа о ца за шти те.

58 7. Трет ман ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве ко ја се во де у књи зи тр го ва ња бан ке 362. Ка пи тал ни зах тев за спе ци фич ни и оп шти це нов ни ризик за ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве ко ја су рас по ређе на у књи гу тр го ва ња из но си 32% вред но сти те по зи ци је. Збир ка пи тал них зах те ва за це нов ни и де ви зни ри зик ових по зи ци ја не мо же би ти ве ћи од 40% њи хо ве вред но сти, осим ако је тач и 395. ове од лу ке друк чи је про пи са но. Не ти ра ње из ме ђу по зи ци ја из ста ва 1. ове тач ке и дру гих пози ци ја бан ке ни је до зво ље но, осим ако овом од лу ком ни је друк чије утвр ђе но Бан ка мо же да ра чу на ка пи тал ни зах тев за це нов ни ризик по зи ци ја по осно ву ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве у скла ду с тач. од 364. до 367. ове од лу ке ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: 1) да овим фон дом упра вља при вред но дру штво над чи јим по сло ва њем над зор вр ши: над ле жно ре гу ла тор но те ло у Ре пу бли ци Ср би ји, од но сно др жа ви чла ни ци Европ ске уни је, или над ле жно ре гу ла тор но те ло др жа ве ко ја ни је чла ни ца Европ ске уни је ако се тај над зор спро во ди у скла ду с про пи си ма Европ ске уни је и ако На род на бан ка Ср би је има од го ва ра ју ћу сарад њу с тим те лом; 2) да про спект овог фон да или ње му од го ва ра ју ћи до ку мент у ко ји су укљу че ни сви бит ни еле мен ти про спек та са др жи: вр сте имо ви не у ко је је том фон ду до зво ље но да ула же, ли ми те ула га ња и на чин из ра чу на ва ња ових ли ми та ако тај фонд при ме њу је ли ми те за сво ја ула га ња, нај ви ши ни во уче шћа из но са по зајм ље них сред ста ва у изно су ка пи та ла тог фон да или дру гог слич ног по ка за те ља (le ve ra ge) ако је та кав по ка за тељ про пи сан, од но сно до зво љен, по ли ти ке за огра ни ча ва ње из ло же но сти ри зи ку дру ге уговор не стра не ко ји про из ла зи из ула га ња у OTC де ри ва те и ре по и re ver se ре по тран сак ци је и тран ска ци је да ва ња или узи ма ња у за јам хар ти ја од вред но сти или ро бе ако су ова ула га ња, од но сно тран сак ци је до зво ље ни; 3) да овај фонд об ја вљу је по лу го ди шње и го ди шње из ве шта је о по сло ва њу, ра ди омо гу ћа ва ња про це не имо ви не и оба ве за, прихо да и ак тив но сти у то ку из ве штај ног пе ри о да; 4) да су ин ве сти ци о не је ди ни це овог фон да утр жи ве на дневној осно ви, на зах тев њи хо вих вла сни ка; 5) да су ула га ња у овај фонд одво је на од имо ви не дру штва за упра вља ње тим фон дом; 6) да бан ка спро во ди соп стве ну про це ну ри зич но сти овог фон да Ако је упо зна та са струк ту ром ула га ња отво ре ног инве сти ци о ног фон да на днев ној осно ви, бан ка мо же ула га ња у ове фон до ве да тре ти ра као по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је чи не то ула га ње и да ка пи тал не зах те ве за це нов ни ри зик ра чу на у скла ду са од ред ба ма овог одељ ка или, уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је, при ме ном ин тер ног мо де ла у скла ду са одељ ком 6. ове гла ве. У том слу ча ју до зво ље но је не ти ра ње из ме ђу ових и дру гих по зи ци ја бан ке под усло вом да бан ка рас по ла же довољ ним бро јем ин ве сти ци о них је ди ни ца ко је мо гу би ти при ка за не као по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти ко је чи не то ула га ње Бан ка мо же ула га ња у отво ре не ин ве сти ци о не фон до ве да тре ти ра као хи по те тич ке по зи ци је у бер зан ским ин дек си ма или у фик сним гру па ма ду жнич ких и вла снич ких хар ти ја од вред но сти и да ка пи тал не зах те ве за це нов ни ри зик ра чу на у скла ду са од редба ма овог одељ ка или, уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Срби је, при ме ном ин тер ног мо де ла у скла ду са одељ ком 6. ове гла ве ако су ис пу ње ни сле де ћи усло ви: да је циљ по ли ти ке ула га ња ин ве сти ци о ног фон да опо наша ње струк ту ре и учин ка бер зан ског ин дек са или фик сне гру пе ду жнич ких и вла снич ких хар ти ја од вред но сти; да ко ре ла ци ја из ме ђу днев ног кре та ња це не ин ве сти ци о- не је ди ни це и бер зан ског ин дек са или фик сне гру пе ду жнич ких и вла снич ких хар ти ја од вред но сти из но си нај ма ње 0,9 у пе ри о ду од нај ма ње шест ме се ци, при че му се под овом ко ре ла ци јом под разу ме ва ко е фи ци јент ко ре ла ци је из ме ђу днев ног при но са на удео у ин ве сти ци о ном фон ду и днев ног при но са бер зан ског ин дек са или фик сне гру пе ду жнич ких и вла снич ких хар ти ја од вред но сти чи ју струк ту ру и учи нак тај фонд опо на ша Ако ни је упо зна та са струк ту ром ула га ња отво ре ног инве сти ци о ног фон да на днев ној осно ви, бан ка мо же ка пи тал ни захтев за це нов ни ри зик да ра чу на у скла ду са од ред ба ма овог одељ ка. При ра чу на њу у сми слу ста ва 1. ове тач ке, бан ка по ла зи од прет по став ке да отво ре ни ин ве сти ци о ни фонд нај пре ула же у харти је од вред но сти на ко је се, у скла ду са овим одељ ком, при мењу је нај ве ћи ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик, и то до нај ве ћег до зво ље ног из но са, а на кон то га пре ма опа да ју ћем ре до сле ду изло же но сти на ко је се при ме њу ју ни жи ка пи тал ни зах те ви, док се не до стиг не укуп ни ли мит ула га ња утвр ђен про спек том тог фонда или ње му од го ва ра ју ћим до ку мен том. Бан ка при том узи ма у об зир нај ве ћу мо гу ћу ин ди рект ну из ло же ност ко ја мо же да на стане ула га њем отво ре ног ин ве сти ци о ног фон да та ко што сра змер но по ве ћа ва по зи ци ју у овом фон ду до нај ве ће мо гу ће из ло же но сти у прет по ста вље ним ула га њи ма у скла ду с про спек том тог фон да или ње му од го ва ра ју ћим до ку мен том. Ако је ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик из ра чу нат у скла ду са ста вом 2. ове тач ке ве ћи од ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ризик из ра чу на тог у скла ду с тач ком 362. ове од лу ке бан ка при мењу је ка пи тал ни зах тев за це нов ни ри зик из ра чу нат у скла ду с том тач ком Бан ка мо же да ра чу на ка пи тал не зах те ве за це нов не ризи ке на осно ву струк ту ре из ло же но сти ула га ња ин ве сти ци о ног фон да ко ју је утвр ди ло тре ће ли це под усло вом да је обез бе ђе на ис прав ност ра чу на ња у скла ду с пра ви ли ма утвр ђе ним у тач и 366. ове од лу ке. Оде љак 3. Ка пи тал ни зах тев за де ви зни ри зик 368. Де ви зни ри зик је ри зик мо гућ но сти на стан ка не га тивних ефе ка та на фи нан сиј ски ре зул тат и ка пи тал бан ке услед проме не де ви зног кур са, а бан ка му је из ло же на по осно ву по зи ци ја ко је се во де у бан кар ској књи зи и у књи зи тр го ва ња. Под де ви зном имо ви ном и де ви зним оба ве за ма, у сми слу ове од лу ке, под ра зу ме ва ју се, по ред имо ви не и оба ве за ис ка за них у стра ној ва лу ти и имо ви на и оба ве зе ис ка за ни у ди на ри ма и индек си ра ни де ви зном кла у зу лом, при че му се под де ви зном кла у- зу лом под ра зу ме ва од ред ба у уго во ру ко јом се уго во ре ни из нос у ди на ри ма ве зу је за вред ност не ке дру ге ва лу те. Ди нар ска про тив вред ност имо ви не и оба ве за ис ка за них у стра ној ва лу ти утвр ђу је се пре ма зва нич ном сред њем кур су дина ра на дан об ра чу на де ви зне по зи ци је бан ке. Ди нар ска вред ност имо ви не и оба ве за у зла ту утвр ђу је се пре ма по след њој це ни фи не ун це зла та утвр ђе ној на Лон дон ској бер зи. Бан ка је ду жна да ра чу на ка пи тал ни зах тев за де ви зни ри зик ако је збир укуп не не то отво ре не де ви зне по зи ци је и ап со лут не вред но сти не то отво ре не по зи ци је у зла ту ве ћи од 2% ка пи та ла бан ке из ра чу на тог у скла ду са од ред ба ма гла ве III ове од лу ке. Ка пи тал ни зах тев за де ви зни ри зик из ра чу на ва се мно же њем зби ра укуп не не то отво ре не де ви зне по зи ци је и ап со лут не вред ности не то отво ре не по зи ци је у зла ту са 12% Бан ка је ду жна да ра чу на не то отво ре ну де ви зну по зици ју у сва кој ва лу ти по је ди нач но и не то отво ре ну по зи ци ју у зла ту као збир сле де ћих еле ме на та: не то спот по зи ци је, ко ја пред ста вља раз ли ку из ме ђу де визне имо ви не (ума ње не за ис прав ку вред но сти) и де ви зних оба ве за у од ре ђе ној ва лу ти (укљу чу ју ћи и не до спе ле ка ма те), од но сно разли ку из ме ђу имо ви не и оба ве за у зла ту; не то фор вард по зи ци је, ко ја пред ста вља раз ли ку из ме ђу свих из но са ко ји ће би ти при мље ни и свих ко ји ће би ти пла ће ни по осно ву ва лут них фор вард уго во ра (или фор вард уго во ра на злато), укљу чу ју ћи и ва лут не фју черс уго во ре (или фју черс уго воре на зла то) и хи по те тич ки из нос из ва лут них сво по ва ко ји ни је укљу чен у спот по зи ци ју; нео по зи вих га ран ци ја, не по кри ве них акре ди ти ва и слич них ван би лан сних став ки на осно ву ко јих је из ве сно да ће бан ка да из врши пла ћа ње а ве ро ват но је да та сред ства не ће мо ћи да на док на ди; не то дел та екви ва лен та свих ва лут них оп ци ја и оп ци ја на зла то; тр жи шне вред но сти оп ци ја ко је ни су ни ва лут не оп ци је ни оп ци је на зла то а чи ји је пред мет уго во ра ис ка зан у стра ној ва лу ти. Бан ка мо же у не то отво ре ну де ви зну по зи ци ју у од ре ђе ној ва лу ти, од но сно у не то отво ре ну по зи ци ју у зла ту укљу чи ти и

59 бу ду ће не то при хо де/рас хо де ко ји још ни су књи го вод стве но евиден ти ра ни али су у пот пу но сти за шти ће ни ва лут ним фор вард угово ри ма или слич ним уго во ри ма, под усло вом да та кав трет ман дослед но при ме њу је у скла ду с МСФИ/МРС. Бан ка је ду жна да у об ра чун не то отво ре не де ви зне по зи ције укљу чи и по зи ци је ко је се од но се на ула га ња у ин ве сти ци о не је ди ни це ин ве сти ци о них фон до ва, у скла ду с њи хо вом ва лут ном струк ту ром. Бан ка за об ра чун ових ула га ња мо же да ко ри сти из вешта је о ва лут ној струк ту ри ин ве сти ци о ног фон да ко ји је са чи ни ло тре ће ли це, под усло вом да је на од го ва ра ју ћи на чин обез бе ди ла ис прав ност ра чу на ња. Ако бан ка ни је упо зна та с ва лут ном струк ту ром ин ве сти цио ног фон да, ду жна је да прет по ста ви да тај фонд ула же у де ви зне по зи ци је до нај ве ћег до зво ље ног из но са у скла ду с про спек том отво ре ног фон да или ње му од го ва ра ју ћим до ку мен том Бан ка има не то ду гу по зи ци ју у од ре ђе ној ва лу ти или зла ту кад је збир из но са свих еле ме на та утвр ђе них у тач ки 369. ове од лу ке у тој ва лу ти или зла ту по зи ти ван, а кад је тај збир нега ти ван бан ка има не то крат ку по зи ци ју у тој ва лу ти или зла ту. Укуп на ду га де ви зна по зи ци ја бан ке пред ста вља збир свих ње них не то ду гих де ви зних по зи ци ја у по је ди ним ва лу та ма. Укуп на крат ка де ви зна по зи ци ја бан ке пред ста вља збир свих ње них не то крат ких де ви зних по зи ци ја у по је ди ним ва лу та ма. Укуп на не то отво ре на де ви зна по зи ци ја бан ке пред ста вља ап со лут ну вред ност укуп не ду ге, од но сно укуп не крат ке де ви зне по зи ци је бан ке, за ви сно од то га ко ја је ап со лут на вред ност ве ћа. Ра ди из ра чу на ва ња отво ре не де ви зне по зи ци је, бан ка мо же не то по зи ци ју у сло же ној ва лу ти (com po si te cur rency) раш чла ни ти на ва лу те ко је чи не ту сло же ну ва лу ту, и то у скла ду са струк ту ром сло же не ва лу те По ка за тељ де ви зног ри зи ка је од нос из ме ђу укуп не нето отво ре не де ви зне по зи ци је (укљу чу ју ћи и ап со лут ну вред ност не то отво ре не по зи ци је у зла ту) и ка пи та ла бан ке из ра чу на тог у скла ду са од ред ба ма гла ве III ове од лу ке. Бан ка је ду жна да, не за ви сно од то га да ли при ме њу је ин терне мо де ле у скла ду са одељ ком 6. ове гла ве, одр жа ва по ка за тељ де ви зног ри зи ка на кра ју сва ког рад ног да на та ко да не бу де ве ћи од 20%. Ако је по ка за тељ де ви зног ри зи ка бан ке у то ку два уза стоп на рад на да на ве ћи од 20%, бан ка је ду жна је да о то ме оба ве сти Народ ну бан ку Ср би је нај ка сни је на ред ног рад ног да на. Из ве шта је о по ка за те љу де ви зног ри зи ка бан ка до ста вља Народ ној бан ци Ср би је на на чин, у об ли ку и ро ко ви ма про пи са ним упут ством о из ве шта ји ма ба на ка. Оде љак 4. Ка пи тал ни зах тев за роб ни ри зик 372. Бан ка је ду жна да ка пи тал ни зах тев за роб ни ри зик изра чу на ва при ме ном по јед но ста вље ног при сту па или, уз прет ход но оба ве ште ње На род не бан ке Ср би је, при ме ном при сту па ле стви це до спе ћа. Бан ка је ду жна да за сва ку по је ди нач ну вр сту ро бе приме њу је исти при ступ у окви ру јед ног из ве штај ног пе ри о да, док за раз ли чи те вр сте ро бе мо же при ме њи ва ти раз ли чи те при сту пе. Бан ка је ду жна да сва ку по зи ци ју у ро би из ра жа ва у стандард ним мер ним је ди ни ца ма за ту вр сту ро бе. Спот це на за сва ку вр сту ро бе пре ра чу на ва се у ди нар ску про тив вред ност при ме ном зва нич ног сред њег кур са ди на ра на дан об ра чу на. Бан ка ка пи тал ни зах тев за тр жи шне ри зи ке по осно ву по зици ја у зла ту и фи нан сиј ским де ри ва ти ма ко ји се од но се на зла то ра чу на пре ма пра ви ли ма за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за де ви зни ри зик на на чин про пи сан одељ ком 3. ове гла ве, од но сно при ме ном ин тер них мо де ла у скла ду са одељ ком 6. те гла ве. Бан ка мо же из об ра чу на ка пи тал ног зах те ва за роб ни ри зик да ис кљу чи по зи ци је фи нан си ра ња ро бе, при че му је ду жна да за њих ра чу на дру ге ка пи тал не зах те ве у скла ду са овом од лу ком. Бан ка је ду жна да све по зи ци је из ко јих про из ла зи це нов ни или де ви зни ри зик (нпр. по зи ци је у фи нан сиј ским де ри ва ти ма на ро бу, по зи ци је про и за шле из роб них ре по и re ver se ре по тран сакци ја, као и тран сак ци ја да ва ња или узи ма ња у за јам ро бе) а нису укљу че не у из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за роб ни ри зик у скла ду са овим одељ ком укљу чи у об ра чун ка пи тал них зах те ва за оп шти це нов ни ри зик и де ви зни ри зик на на чин про пи сан одељци ма 2. и 3. ове гла ве. Ако бан ка има крат ку по зи ци ју у ро би ко ја до спе ва пре ду ге по зи ци је у ис тој ро би, ду жна је да узме у об зир мо гућ ност по стоја ња не до стат ка ли квид но сти на ре ле вант ним тр жи шти ма. Ра ди из ра чу на ва ња по зи ци је у по је ди нач ној вр сти ро бе, следе ће по зи ци је сма тра ју се по зи ци ја ма у ис тој ро би: по зи ци је у раз ли чи тим под вр ста ма ро бе ако се ро ба јед не под вр сте мо же ис по ру чи ти уме сто ро бе дру ге под вр сте; по зи ци је у слич ним вр ста ма ро бе ако су оне бли ски супсти ту ти и ако ко ре ла ци ја из ме ђу кре та ња њи хо вих днев них це на на тр жи шту ни је ма ња од 0,9 по сма тра но у пе ри о ду од нај ма ње го ди ну да на. 1. Роб ни фи нан сиј ски де ри ва ти и дру ги фи нан сиј ски ин стру мен ти ко ји се во де у књи зи тр го ва ња 373. Ду га (крат ка) по зи ци ја у роб ном фју черс или фор вард уго во ру при ка зу је се као ком би на ци ја ду ге (крат ке) по зи ци је у роби ко ја је пред мет тих уго во ра из ра же не у стан дард ним мер ним је ди ни ца ма за ту вр сту ро бе и крат ке (ду ге) по зи ци је у хи по те тичком ду жнич ком ин стру мен ту с до спе ћем јед на ким пе ри о ду до дату ма из ми ре ња/ис по ру ке По зи ци ја у роб ном своп уго во ру при ка зу је се као ду га по зи ци ја у ро би ако бан ка пла ћа фик сну це ну а при ма про мен љи ву це ну за сно ва ну на те ку ћим тр жи шним вред но сти ма, или као кратка по зи ци ја у ро би ако бан ка при ма фик сну це ну а пла ћа про менљи ву це ну за сно ва ну на те ку ћим тр жи шним вред но сти ма. Ако бан ка при ме њу је при ступ ле стви це до спе ћа, роб ни своп уго вор при ка зу је се као низ по зи ци ја јед на ких хи по те тич ком из носу уго во ра, при че му сва ка по зи ци ја од го ва ра јед ном пла ћа њу по своп уго во ру и рас по ре ђу је се у ле стви цу до спе ћа у скла ду с та белом из тач ке 379. ове од лу ке (Та бе ла 28). Роб ни своп уго вор ко ји се од но си на раз ли чи те вр сте ро бе укљу чу је се у та бе лу из ста ва 2. ове тач ке у скла ду с вр ста ма ро бе на ко ју се од но си По зи ци је из књи ге тр го ва ња на ста ле по осно ву роб них ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја да ва ња у за јам ро бе при ка зу ју се као ком би на ци ја ду ге по зи ци је у ро би ко ја је пред мет уго во ра и хипо те тич ке крат ке по зи ци је у др жав ној об ве зни ци од го ва ра ју ће рочно сти чи ја је ку пон ска сто па јед на ка сто пи при но са на ове уго во ре. По зи ци је из књи ге тр го ва ња на ста ле по осно ву роб них re verse ре по тран сак ци ја или тран сак ци ја узи ма ња у за јам ро бе при казу ју се као хи по те тич ке ду ге по зи ци је у др жав ним об ве зни ца ма од го ва ра ју ће роч но сти и ку пон ске сто пе јед на ке сто пи при но са на ове уго во ре Оп ци је на ро бу и роб не фи нан сиј ске де ри ва те при ка зу ју се на на чин утвр ђен од ред ба ма одељ ка 5. ове гла ве. Ва ран ти ко ји се од но се на ро бу при ка зу ју се на исти на чин као и оп ци је из ста ва 1. ове тач ке. 2. По јед но ста вље ни при ступ 377. Ако за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за роб ни ри зик при ме њу је по јед но ста вље ни при ступ, бан ка је ду жна да из ра чу нава не то и бру то по зи ци ју у сва кој по је ди нач ној вр сти ро бе. Не то по зи ци ја у од ре ђе ној вр сти ро бе пред ста вља ап со лут ну вред ност раз ли ке из ме ђу ду гих и крат ких по зи ци ја бан ке у тој врсти ро бе. Бру то по зи ци ја у од ре ђе ној вр сти ро бе пред ста вља збир апсо лут них из но са ду гих и крат ких по зи ци ја бан ке у тој вр сти ро бе Ка пи тал ни зах тев за сва ку по је ди нач ну вр сту ро бе једнак је зби ру: 15% не то по зи ци је по мно же не те ку ћом тр жи шном це ном ро бе и 3% бру то по зи ци је по мно же не те ку ћом тр жи шном це ном ро бе. Ка пи тал ни зах тев за роб ни ри зик у скла ду с по јед но ста вљеним при сту пом јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за сва ку по једи нач ну вр сту ро бе из ра чу на тих у скла ду са ста вом 1. ове тач ке, по мно же ном са 1,5. 3. При ступ ле стви це до спе ћа 379. Ако за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за роб ни ризик при ме њу је при ступ ле стви це до спе ћа, бан ка је ду жна да све

60 по зи ци је у ис тој ро би рас по ре ђу је у од го ва ра ју ће кла се до спе ћа у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 28): Кла са до спе ћа Та бе ла 28. Сто па ра спо на 0 1 ме сец 1,5% >1 3 ме се ца 1,5% >3 6 ме се ци 1,5% >6 12 ме се ци 1,5% >1 2 го ди не 1,5% > 2 3 го ди не 1,5% > 3 го ди не 1,5% Бан ка је ду жна да све по зи ци је у за ли ха ма ро бе рас по ре ђу је у кла су до спе ћа до 1 ме сец утвр ђе ну у та бе ли из ове тач ке. Ако у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке утвр ди да бан ка не при ме њу је при ступ ле стви це до спе ћа у скла ду са ста вом 1. ове тач ке и тач. од 380. до 382. ове од лу ке На род на бан ка Ср би је мо же бан ци на ло жи ти да при ме њу је по једно ста вље ни при ступ Бан ка мо же да из вр ши не ти ра ње по зи ци ја у ис тој ро би и да их у не то из но су рас по ре ди у од го ва ра ју ће кла се до спе ћа у скла ду с та бе лом из тач ке 379. ове од лу ке (Та бе ла 28) ако је ис пуњен је дан од сле де ћа два усло ва: да ове по зи ци је има ју исти да тум до спе ћа, или да се да ту ми до спе ћа ових по зи ци ја не раз ли ку ју за ви ше од де сет да на и да су уго во ри из ко јих те по зи ци је про из ла зе а ко ји ма се тр гу је на тр жи шту пред мет днев них ис по ру ка Бан ка из ра чу на ва збир свих ду гих и збир свих крат ких пози ци ја у сва кој кла си до спе ћа утвр ђе ној у та бе ли из тач ке 379. ове одлу ке (Та бе ла 28). Ускла ђе на по зи ци ја у од ре ђе ној кла си до спе ћа је износ зби ра ду гих по зи ци ја ускла ђен са зби ром крат ких по зи ци ја у тој кла си, док се пре о ста ли из нос (раз ли ка из ме ђу те две вред но сти) сматра (ду гом или крат ком) не ус кла ђе ном по зи ци јом за ту кла су до спе ћа и ускла ђу је се с не ус кла ђе ном по зи ци јом у на ред ној кла си до спе ћа. Из нос не ус кла ђе не ду ге (крат ке) по зи ци је у јед ној кла си доспе ћа ко ји је ускла ђен с не ус кла ђе ном крат ком (ду гом) по зи ци јом у на ред ној кла си до спе ћа пред ста вља ускла ђе ну по зи ци ју из ме ђу те две кла се. Пре о ста ли из нос пред ста вља ду гу или крат ку не ускла ђе ну по зи ци ју из ме ђу те две кла се до спе ћа Ка пи тал ни зах тев за сва ку по је ди нач ну вр сту ро бе једнак је зби ру: зби ра ап со лут них из но са ускла ђе них ду гих и крат ких по зици ја свих по је ди нач них кла са до спе ћа по мно же них од го ва ра ју ћом сто пом ра спо на у скла ду с та бе лом из тач ке 379. ове од лу ке (Та бела 28) и те ку ћом тр жи шном це ном ро бе; ап со лут ног из но са ускла ђе них по зи ци ја из ме ђу две кла се до спе ћа за сва ку кла су до спе ћа у ко ју је пре не та не ус кла ђе на пози ци ја из прет ход не кла се до спе ћа по мно же ног са 0,6% и те ку ћом тр жи шном це ном ро бе; ап со лут ног из но са пре о ста ле не ус кла ђе не по зи ци је по множе ног са 15% и те ку ћом тр жи шном це ном ро бе. Ка пи тал ни зах тев за роб ни ри зик у скла ду с при сту пом лестви це до спе ћа јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за сва ку по једи нач ну вр сту ро бе из ра чу на тих у скла ду са ста вом 1. ове тач ке по мно же ном са 1,5. Оде љак 5. Трет ман оп ци ја 383. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за це нов ни ризик, по зи ци је у оп ци ја ма из књи ге тр го ва ња укљу чу ју оп ци је на ду жнич ке и вла снич ке хар ти је од вред но сти, као и на бер зан ске ин дек се, фор вар де, фју чер се, сво по ве и ка мат не сто пе. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за де ви зни ри зик, пози ци је у оп ци ја ма ко је се во де у књи зи тр го ва ња или бан кар ској књи зи укљу чу ју ва лут не оп ци је, оп ци је на зла то, као и оп ци је на фор вар де, фју чер се и сво по ве на стра не ва лу те и на зла то. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за роб ни ри зик, пози ци је у оп ци ја ма ко је се во де у књи зи тр го ва ња или бан кар ској књи зи укљу чу ју роб не оп ци је, као и оп ци је на роб не фор вар де, фју чер се и сво по ве. Од ред бе ст. од 1. до 3. ове тач ке од но се се и на угра ђе не оп ци је, хар ти је од вред но сти слич не оп ци ја ма ва ран те, оп ци је гор ње гра ни це (cap), оп ци је до ње гра ни це (flo or), исто вре ме ну купо ви ну (put оп ци је) и про да ју (call оп ци је col lar), као и на све дру ге фи нан сиј ске ин стру мен те с не ли не ар ним ри зи ком Бан ка за из ра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма мо же да при ме њу је по јед но ста вље ни ме тод са мо кад ку пу је оп ци је. Ако бан ка има по зи ци ју у про да тим оп ци ја ма, ду жна је да, ра ди изра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за ове ри зи ке, ко ри сти дел та плус ме тод. Из у зет но, ако бан ка има по зи ци ју ма ле вред но сти у про датим оп ци ја ма ко ја је у пот пу но сти за шти ће на иден тич ном по зи цијом у ку пље ним оп ци ја ма та по зи ци ја мо же би ти ис кљу че на из об ра чу на ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик. Ве ли чи на по зи ци ја по сма тра се по себ но за сва ки ри зик. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка ка пи тал не зах те ве за ценов ни, де ви зни и роб ни ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма мо же да ра чу на при ме ном ин тер них мо де ла у скла ду с тач ком 391. ове од лу ке. Ка пи тал ни зах тев за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма јед нак је из но су тог зах те ва утвр ђеном на осно ву ме то да из ста ва 1. или ста ва 2. ове тач ке и по множе ном са 1,5. 1. По јед но ста вље ни ме тод 385. За ку пље не call или put оп ци је, ка пи тал ни зах тев предста вља ма њу од сле де ће две вред но сти: тр жи шне вред но сти хар ти је од вред но сти, ро бе или стра не ва лу те ко је су пред мет уго во ра, при че му се код оп ци ја на хар ти је од вред но сти тр жи шна вред ност пред ме та уго во ра мно жи зби ром од го ва ра ју ћих пон де ра за спе ци фич ни и оп шти ри зик, код оп ци ја на ва лу ту ова вред ност мно жи се са 8%, док се код оп ци ја на ро бу мно жи са 15%, или тр жи шне вред но сти оп ци је. Бан ка је ду жна да ка пи тал ни зах тев за по зи ци је ко је су комби на ци ја ку пље них put оп ци ја и ду гих по зи ци ја у пред ме ту уго вора, као и за по зи ци је ко је су ком би на ци ја ку пље них call оп ци ја и крат ких по зи ци ја у пред ме ту уго во ра, ра чу на та ко што тр жи шну вред ност пред ме та уго во ра мно жи од го ва ра ју ћим пон де ри ма и доби је ни из нос ума њу је за из нос при хо да ко ји оства ри ку пац оп ци је (in the mo ney). За оп ци је на хар ти је од вред но сти тр жи шна вредност пред ме та уго во ра мно жи се зби ром од го ва ра ју ћих пон де ра за спе ци фич ни и оп шти це нов ни ри зик, за оп ци је на ва лу ту мно жи се са 8%, док се за оп ци је на ро бу мно жи са 15%. 2. Дел та-плус ме тод 386. Бан ка је ду жна да, при об ра чу ну ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик по зи ци је у оп ци ја ма при ка зу је као ком би на ци ју хи по те тич ких ду гих и крат ких по зи ци ја, од но сно раш чла њу је их на по зи ци је у хар ти ја ма од вред но сти, ро би или стра ним ва лу та ма ко је су пред мет оп ци ја. По зи ци је у тим хар тија ма, ро би или стра ним ва лу та ма по мно же не дел та ко е фи ци јен том оп ци је пред ста вља ју дел та пон де ри са ну вред ност те оп ци је. Дел та (δ) оп ци је пред ста вља про цен ту ал ну про ме ну це не оп ције услед не знат не (ин кре мен тал не) про ме не це не пред ме та уго во ра: δ = δ це на оп ци је/ δ це на пред ме та уго во ра, где је: δ = пр ви пар ци јал ни из вод функ ци је це не оп ци је по це ни пред ме та уго во ра. Бан ка је ду жна да за оп ци је ко ји ма се тр гу је на бер зи ко ри сти дел та ко е фи ци јент ко ји об ра чу на ва та бер за, док за оп ци је ко је су пред мет ван бер зан ске тр го ви не ко ри сти дел та ко е фи ци јент из ра чунат при ме ном ин тер ног мо де ла, у скла ду с тач ком 391. ове од лу ке. Из у зет но од ста ва 3. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же да утвр ди дел та ко е фи ци јен те за од ре ђе не ин стру мен те Дел та пон де ри са на вред ност по зи ци је у хар ти ји од вредно сти, ро би или стра ној ва лу ти ко је су пред мет оп ци је укљу чу је се у об ра чун ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ризик на сле де ћи на чин: ку пље не call оп ци је као ду ге по зи ци је; про да те call оп ци је као крат ке по зи ци је; ку пље не put оп ци је као крат ке по зи ци је; про да те put оп ци је као ду ге по зи ци је.

61 Дел та вред ност по зи ци ја у хар ти ји од вред но сти, ро би или стра ној ва лу ти ко је су пред мет оп ци је мо же би ти не ти ра на супрот ном по зи ци јом у иден тич ној хар ти ји од вред но сти, ро би или стра ној ва лу ти. Ова ко до би је не не то по зи ци је бан ка је ду жна да укљу чи у об ра чун ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и робни ри зик Бан ка је ду жна да, по ред ка пи тал ног зах те ва из тач ке 386. ове од лу ке, об ра чу на ва и до дат не ка пи тал не зах те ве за га ма ри зик и ве га ри зик по осно ву оп ци ја. У сми слу ове од лу ке, га ма ри зик (γ) озна ча ва па ра ме тар осетљи во сти ко ји из ра жа ва сто пу про ме не дел те оп ци је за ма ле проме не це не хар ти је од вред но сти, ро бе или стра не ва лу те ко је су пред мет оп ци је, док ве га ри зик (Λ) озна ча ва па ра ме тар осе тљи вости ко ји ме ри осе тљи вост це не оп ци је за ма ле про ме не во ла тилно сти це не хар ти је од вред но сти, ро бе или стра не ва лу те ко је су пред мет оп ци је; Бан ка је ду жна да за оп ци је ко ји ма се тр гу је на бер зи ко ри сти га ма и ве га ко е фи ци јен те ко је је об ра чу на ла та бер за, док за оп ци је ко је су пред мет ван бер зан ске тр го ви не ко ри сти ко е фи ци јен те изра чу на те при ме ном ин тер ног мо де ла, у скла ду с тач ком 391. ове од лу ке. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за га ма и ве га ри зик укуп не по зи ци је у оп ци ја ма, бан ка гру пи ше по је ди нач не по зи ци је у оп ци ја ма у ри зич не ка те го ри је. Бан ка мо же да не ти ра га ма и вега ути ца је по је ди нач них по зи ци ја са мо у окви ру по себ не ри зич не ка те го ри је, ко ју чи не: сва ки пар стра них ва лу та и зла то за ва лут не оп ци је или оп ци је чи ји је пред мет зла то; сва ко на ци о нал но тр жи ште за оп ци је чи ји су пред мет вла снич ке хар ти је од вред но сти (ако је вла снич ка хар ти ја од вредно сти ли сти ра на на ви ше на ци о нал них тр жи шта, ре фе рент но тржи ште од ре ђу је се пре ма зе мљи у ко јој из да ва лац те хар ти је има ре ги стро ва но се ди ште); сва ка кла са до спе ћа (пре ма ме то ду до спе ћа), од но сно сва ка зо на до спе ћа (пре ма ме то ду тра ја ња) за оп ци је чи ји су пред мет ду жнич ке хар ти је од вред но сти и ка мат не сто пе; сва ка по је ди нач на вр ста ро бе за роб не оп ци је. а) Ка пи тал ни зах тев за га ма ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма 389. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за га ма ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма, бан ка је ду жна да ра чу на га ма ути цај за сва ку по је ди нач ну оп ци ју, апрок си ма ци јом це не оп ци је Теј лоро вим ни зом: где је: га ма = дру ги пар ци јал ни из вод функ ци је це не оп ци је по це ни пред ме та уго во ра, N = ко ли чи на пред ме та уго во ра, ΔB = в аријац иј а цене пр ед ме та угов ора. В аријац иј а цене предмета уговора (ΔB) из ра чу на ва се на следе ћи на чин: 1) за оп ци је чи ји су пред мет уго во ра ду жнич ке хар ти је од вред но сти и ка мат не сто пе тр жи шна вред ност пред ме та уго во ра мно жи се од го ва ра ју ћим пон де ри ма из та бе ле из тач ке 348. ове одлу ке (Та бе ла 25), од но сно од го ва ра ју ћим про ме на ма ка мат не сто пе из та бе ле из тач ке 351. те од лу ке (Та бе ла 26), за ви сно од при сту па ко ји бан ка ко ри сти; 2) за оп ци је чи ји су пред мет вла снич ке хар ти је од вред но сти тр жи шна вред ност пред ме та уго во ра мно жи се са 8%; 3) за ва лут не оп ци је или оп ци је чи ји је пред мет зла то тр жишна вред ност пред ме та уго во ра мно жи се са 8%; 4) за оп ци је на ро бу тр жи шна вред ност пред ме та уго во ра мно жи се са 15%. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за га ма ри зик укуп не по зи ци је у оп ци ја ма, бан ка је ду жна да са би ра по је ди нач не га ма ути ца је у окви ру по себ них ри зич них ка те го ри ја. Та ко до би је ни нето га ма ути ца ји за сва ку по себ ну ри зич ну ка те го ри ју мо гу има ти по зи тив ну или не га тив ну вред ност. Збир ап со лут них вред но сти свих не га тив них не то га ма ути ца ја по свим ри зич ним ка те го ри јама пред ста вља ка пи тал ни зах тев за га ма ри зик укуп не по зи ци је у оп ци ја ма. б) Ка пи тал ни зах тев за ве га ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма 390. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за ве га ри зик по осно ву по зи ци ја у оп ци ја ма, бан ка је ду жна да ра чу на ве га ути цај за сва ку по је ди нач ну оп ци ју, апрок си ма ци јом це не оп ци је Теј лоро вим ни зом: где је: ве га = пр ви пар ци јал ни из вод функ ци је це не оп ци је по во латил но сти це не пред ме та уго во ра, N = ко ли чи на пред ме та уго во ра. Ра ди из ра чу на ва ња ве га ути ца ја прет по ста вља се да про ме на во ла тил но сти из но си јед ну че твр ти ну те ку ће во ла тил но сти (+/-25%). Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за ве га ри зик укуп не по зи ци је у оп ци ја ма, бан ка је ду жна да са би ра по је ди нач не ве га ути ца је у окви ру по себ них ри зич них ка те го ри ја. Та ко до би је ни нето ве га ути ца ји за сва ку по себ ну ри зич ну ка те го ри ју мо гу има ти по зи тив ну или не га тив ну вред ност. Збир ап со лут них вред но сти свих не га тив них не то ве га ути ца ја по свим ри зич ним ка те го ри јама пред ста вља ка пи тал ни зах тев за ве га ри зик укуп не по зи ци је у оп ци ја ма. в) Ин тер ни мо де ли за из ра чу на ва ње дел та, га ма и ве га ко е фи ци јен та 391. Бан ка мо же да ко ри сти ин тер ни мо дел за из ра чу на ва ње дел та, га ма и ве га ко е фи ци је на та уз прет ход ну са гла сност На родне бан ке Ср би је ако до ка же да је ус по ста ви ла по у здан и аде ква тан си стем за упра вља ње ри зи ци ма, да га при ме њу је на од го ва ра ју ћи на чин и да ис пу ња ва ква ли та тив не усло ве из тач ке 394. ове од лу ке. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви: оп ште ин фор ма ци је о ин тер ном мо де лу за вред но ва ње опци ја, као и уну тра шњи акт ко јим се уре ђу је стра те ги ја тр го ва ња оп ци ја ма, тех ни ке убла жа ва ња ри зи ка ко ји на ста ју по осно ву опци ја, те пла ни ра ни обим тр го ва ња оп ци ја ма; до ку мен та ци ју о ис пу ња ва њу ква ли та тив них усло ва из тачке 394. ове од лу ке; прет по став ке ко ри шће не у ин тер ном мо де лу за вред но вање оп ци ја, као и на чин про ве ре аде кват но сти ко ри шће них претпо став ки; опис ме то де за про це ну па ра ме та ра ин тер ног мо де ла за вред но ва ње оп ци ја. На кон до би ја ња са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да кон ти ну и ра но при ме њу је мо дел из те тач ке. Ако бан ка ви ше не ис пу ња ва усло ве из ста ва 1. ове тач ке, дужна је да о то ме без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и да јој у нај кра ћем мо гу ћем ро ку до ста ви или од го ва ра ју ћи план по нов ног ускла ђи ва ња са овим усло ви ма или од го ва ра ју ћи до каз да по сле ди це од сту па ња од тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је до ста ви ла план из овог ста ва, бан ка је ду жна да На род ну бан ку Ср би је оба ве сти о то ме да се ускла ди ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. На род на бан ка Ср би је мо же да уки не са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако утвр ди да бан ка не ис пу ња ва усло ве из ове тач ке а по сле ди це тог не ис пу ња ва ња су ма те ри јал но зна чај не, ако бан ка ни је до ста ви ла план из ста ва 4. те тач ке, ако је до ста ви ла не а деква тан план или не по сту па по до ста вље ном пла ну. Оде љак 6. При ступ ин тер них мо де ла 392. Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал них зах те ва за це нов ни, деви зни и роб ни ри зик бан ка мо же, уз прет ход ну са гла сност Народ не бан ке Ср би је, да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла или

62 ком би на ци ју овог при сту па с при сту пи ма на ве де ним у одељ ци ма од 2. до 5. ове гла ве. Бан ка мо же да ко ри сти ком би на ци ју при сту па из ста ва 1. ове тач ке са мо за раз ли чи те ри зи ке, док је за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за од ре ђе ну вр сту ри зи ка ду жна да при ме њу је са мо је дан при ступ на све из ло же но сти. Ако ко ри сти ком би на ци ју при сту па из ста ва 1. ове тач ке, бан ка укуп ни ка пи тал ни зах тев за це нов ни, де ви зни и роб ни ризик ра чу на као збир ка пи тал них зах те ва из ра чу на тих у скла ду са одељ ци ма 2, 3, 4. или 5. ове гла ве и ка пи тал ног зах те ва из ра чу натог при ме ном ин тер них мо де ла. 1. Усло ви за ко ри шће ње при сту па ин тер них мо де ла 393. Бан ка мо же да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла за изра чу на ва ње ка пи тал них зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик или ком би на ци ју при сту па ин тер них мо де ла с при сту пи ма на ве деним у одељ ци ма од 2. до 5. ове гла ве, ако ис пу ња ва сле де ће усло ве: ква ли та тив не усло ве утвр ђе не у тач. од 394. до 396. ове од лу ке; кван ти та тив не усло ве утвр ђе не у тач ки 397. ове од лу ке; до дат не усло ве утвр ђе не у тач ки 398. ове од лу ке ако на ме ра ва да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла за спе ци фич ни це нов ни ри зик; да ин тер ну ва ли да ци ју мо де ла и back те сти ра ње спро во ди у скла ду с тач и 400. ове од лу ке. а) Ква ли та тив ни усло ви 394. Ако на ме ра ва да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла у скла ду с тач ком 392. ове од лу ке, бан ка је ду жна да ус по ста ви поу здан и аде ква тан си стем упра вља ња ри зи ци ма и да га при ме њу је на до сле дан на чин, као и да ис пу ња ва сле де ће оп ште ква ли та тив не усло ве: 1) да је ин тер ни мо дел за ме ре ње ри зи ка укљу чен у про цес днев ног упра вља ња ри зи ци ма и да се ко ри сти као осно ва за из вешта ва ње из вр шног од бо ра бан ке о ри зи ци ма ко ји ма је бан ка из ложе на или мо же би ти из ло же на; 2) да је обра зо ва ла по себ ну ор га ни за ци о ну је ди ни цу ко ја за свој рад од го ва ра ди рект но из вр шном од бо ру бан ке и у чи јем је де ло кру гу функ ци ја упра вља ња тр жи шним ри зи ци ма, а на ро чи то: ус по ста вља ње де ла си сте ма за упра вља ње ри зи ци ма ко ји се од но си на тр жи шне ри зи ке, са чи ња ва ње и ана ли за днев них из ве шта ја о по да ци ма доби је ним ко ри шће њем ин тер ног мо де ла и ме ра ма ко је је нео п ход но пред у зе ти у ве зи с ли ми ти ма тр го ва ња, ини ци јал на и кон ти ну и ра на ва ли да ци ја ин тер ног мо де ла; 3) да управ ни и из вр шни од бор бан ке ак тив но уче ству ју у про це су кон тро ле ри зи ка, при че му днев не из ве шта је ор га ни за цио не је ди ни це из од ред бе под 2) овог ста ва ана ли зи ра ни во ру ковод ства бан ке овла шћен за огра ни ча ва ње и сма њи ва ње по зи ци ја ко је за у зи ма ју за по сле ни овла шће ни за уго ва ра ње тр жи шних трансак ци ја, као и укуп не из ло же но сти бан ке тр жи шним ри зи ци ма; 4) да има до во љан број за по сле них од го ва ра ју ће струч но сти и оспо со бље них за ко ри шће ње сло же них мо де ла за уго ва ра ње тржи шних тран сак ци ја, упра вља ње тр жи шним ри зи ци ма, те књи говод стве но еви ден ти ра ње и ре ви зи ју тран сак ци ја; 5) да је ус по ста ви ла про це ду ре за пра ће ње и обез бе ђи ва ње ускла ђе но сти са уну тра шњим ак ти ма и кон трол ним ме ха ни зми ма функ ци о ни са ња си сте ма за ме ре ње ри зи ка; 6) да је обез бе ђе на до ку мен та ци ја о по у зда но сти и тач но сти при ме ње ног ин тер ног мо де ла за ме ре ње ри зи ка; 7) да ре дов но спро во ди стрес те сти ра ње чи је ре зул та те анали зи ра из вр шни од бор бан ке и, у скла ду с тим ре зул та ти ма, ме ња уну тра шње ак те и ли ми те у ве зи са ак тив но сти ма тр го ва ња; 8) да ор га ни за ци о на је ди ни ца из од ред бе под 2) овог ста ва ре дов но спро во ди back те сти ра ње ин тер ног мо де ла за ме ре ње ризи ка; 9) да уну тра шња ре ви зи ја бан ке нај ма ње јед ном го ди шње спро во ди про це ну про це са упра вља ња тр жи шним ри зи ци ма, која об у хва та ка ко ак тив но сти ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем је де ло кру гу уго ва ра ње тр жи шних тран сак ци ја, та ко и ак тив но сти ор га ни за ци о не је ди ни це из од ред бе под 2) овог ста ва, а на ро чи то про це ну: аде кват но сти до ку мен та ци је о про це су упра вља ња овим ри зи ци ма, ор га ни за ци је и ра да ор га ни за ци о не је ди ни це из од ред бе под 2) овог ста ва, ко ри шће ња ре зул та та ин тер ног мо де ла за ме ре ње тр жишних ри зи ка у про це су днев ног упра вља ња тим ри зи ци ма, као и по у зда но сти си сте ма за из ве шта ва ње ру ко вод ства бан ке, про це са ко је бан ка ко ри сти за одо бра ва ње мо де ла за проце ну и вред но ва ње ри зи ка ко је при ме њу ју за по сле ни у ор га ни заци о ној је ди ни ци у чи јем је де ло кру гу уго ва ра ње тр жи шних трансак ци ја, у ор га ни за ци о ној је ди ни ци из од ред бе под 2) овог ста ва, као и у ор га ни за ци о ној је ди ни ци за ду же ној за књи го вод стве но еви ден ти ра ње тран сак ци ја, све о бу хват но сти мо де ла за ме ре ње ових ри зи ка и аде кватно сти про ве ре свих зна чај них про ме на у про це су ме ре ња тих ризи ка, тач но сти и пот пу но сти по да та ка о по зи ци ја ма, тач но сти и по у зда но сти прет по став ки о во ла тил но сти и ко ре ла ци ја ма, као и тач но сти вред но ва ња и из ра чу на ва ња осе тљи во сти на ри зик, про це ду ра ко је бан ка ко ри сти за про ве ру ме ђу соб не усклађе но сти, бла го вре ме но сти и по у зда но сти из во ра по да та ка ко ришће них у ин тер ном мо де лу, укљу чу ју ћи и не за ви сност тих из во ра, про це ду ра ко је бан ка ко ри сти за про ве ру back те сти ра ња мо де ла. Стрес те сти ра ње из ста ва 1. од ред ба под 7) ове тач ке об у хвата не ли квид ност тр жи шта у стре сним тр жи шним усло ви ма, ри зик кон цен тра ци је, јед но стра на тр жи шта (one-way mar kets), ри зик дога ђа ја (event risk), ри зик нео че ки ва ног не из ми ре ња оба ве за дру ге уго вор не стра не (jump-to-de fa ult risk), не ли не ар ност про из во да, по зи ци је са знат ним гу бит ком (de ep out-of-the-mo ney po si ti ons), по зи ци је под ло жне ве ли ким це нов ним про ме на ма, као и оста ле ри зи ке ко ји ни су на од го ва ра ју ћи на чин об у хва ће ни ин тер ним моде лом бан ке. Сце на ри ји стрес те сто ва ко је бан ка спро во ди тре ба да од ра жа ва ју ка рак те ри сти ке порт фо ли ја и пе ри од нео п хо дан да се бан ка за шти ти од ри зи ка или да упра вља ри зи ци ма у стре сним тр жи шним усло ви ма Бан ка је ду жна да ин тер ни мо дел уна пре ђу је у скла ду с тр жи шним раз во јем мо де ла и до бром по слов ном прак сом. Ин тер ни мо дел бан ке об у хва та све ма те ри јал но зна чај не ризи ке оп ци ја и ин стру ме на та слич них оп ци ја ма (не ли не ар не ри зике). Бан ка је ду жна да све ри зи ке ко ји ни су об у хва ће ни ин тер ним мо де лом аде кват но по кри је сво јим ка пи та лом. Бан ка је ду жна да ин тер ним мо де лом об у хва ти до во љан број фак то ра ри зи ка, за ви сно од ак тив но сти тр го ва ња бан ке на раз личи тим тр жи шти ма, а на ро чи то сле де ће: 1) за ка мат ни ри зик: скуп фак то ра ри зи ка ко ји од го ва ра ју ка мат ним сто па ма за сва ку ва лу ту у ко јој бан ка има ка мат но осетљи ве би лан сне по зи ци је и ван би лан сне став ке, при че му се кри ва при но са мо де ли ра ко ри шће њем јед ног од оп ште при хва ће них присту па, а за зна чај не из ло же но сти ка мат ном ри зи ку у глав ним валу та ма и тр жи шти ма кри ва при но са се де ли на нај ма ње шест сегме на та до спе ћа, ка ко би об у хва ти ла во ла тил ност сто па дуж кри ве при но са (ин тер ни мо дел об у хва та ри зик не са вр ше не ко ре ла ци је из ме ђу раз ли чи тих кри ва при но са, тј. ко ре ла ци је с ко е фи ци јен том ма њим од 1); 2) за де ви зни ри зик: фак то ре ри зи ка ко ји од го ва ра ју зла ту, стра ним ва лу та ма у ко ји ма су из ра же не по зи ци је бан ке, као и улага њи ма у ин ве сти ци о не је ди ни це ко је су из ра же не у стра ној валу ти, при че му бан ка за об ра чун ових ула га ња мо же да ко ри сти из ве шта је тре ћег ли ца о ва лут ној струк ту ри ин ве сти ци о ног фонда под усло вом да је обез бе ђе на ис прав ност ра чу на ња, а ако ни је упо зна та са струк ту ром ових ула га ња ду жна је да на те по зи ци је при ме њу је трет ман утвр ђен тач ком 366. ове од лу ке; 3) за ри зик ула га ња у вла снич ке хар ти је од вред но сти: нај мање је дан фак тор ри зи ка за сва ко тр жи ште вла снич ких хар ти ја од вред но сти на ко ме бан ка има зна чај не по зи ци је; 4) за роб ни ри зик: нај ма ње је дан фак тор ри зи ка за сва ку ро бу у ко јој бан ка има зна чај ну по зи ци ју, при че му ин тер ни мо дел об у- хва та ри зик не са вр ше не ко ре ла ци је из ме ђу слич не ро бе, као и изло же но сти про ме на ма тер мин ских це на ко је про из ла зе из не ус клађе но сти до спе ћа, а овим мо де лом узи ма ју се у об зир и тр жи шне ка рак те ри сти ке, на ро чи то да ту ми ис по ру ке и тр жи шна огра ни чења за за по сле не овла шће не за уго ва ра ње тран сак ци ја Бан ка мо же да ко ри сти ем пи риј ске ко ре ла ци је у окви ру од ре ђе не ри зич не ка те го ри је или из ме ђу ри зич них ка те го ри ја ако је њен си стем за ме ре ње ко ре ла ци ја по у здан и све о бу хва тан.

63 б) Кван ти та тив ни усло ви 397. Ако бан ка на ме ра ва да ко ри сти при ступ ин тер них мо дела у скла ду с тач ком 392. ове од лу ке, ду жна је да при из ра чу на вању VaR па ра ме тра ис пу ња ва сле де ће кван ти та тив не усло ве: да нај ма ње днев но ра чу на VaR па ра ме тар; да је јед но стра ни ин тер вал по ве ре ња 99%; да је пе ри од др жа ња де сет да на (при ра чу на њу VaR па раме тра бан ка ко ри сти фак то ре ко ји од ра жа ва ју во ла тил ност це на у пе ри о ду од де сет да на); да се VaR па ра ме тар ра чу на на осно ву пе ри о да по сма тра ња не кра ћег од јед не го ди не, осим у слу ча ју знат ног по ве ћа ња во латил но сти це на, кад пе ри од по сма тра ња мо же би ти и кра ћи; да се вре мен ска се ри ја по да та ка ажу ри ра нај ма ње јед ном у три ме се ца. в) До дат ни усло ви за спе ци фич ни це нов ни ри зик 398. Ако на ме ра ва да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла за спе ци фич ни це нов ни ри зик по осно ву по зи ци ја у ду жнич ким и вла снич ким хар ти ја ма од вред но сти у књи зи тр го ва ња бан ке бан ка је ду жна да обез бе ди да ин тер ни мо дел ис пу ња ва и сле де ће усло ве: да об ја шња ва исто риј ске ва ри ја ци је це на у порт фо ли ју; да об у хва та кон цен тра ци ју порт фо ли ја у од но су на ве ли чину порт фо ли ја и про ме ну ње го ве струк ту ре; да про ве ре но функ ци о ни ше у не по вољ ном окру же њу; да је спро ве де но back те сти ра ње ра ди про це не да ли адекват но об у хва та спе ци фич ни це нов ни ри зик; да је осе тљив на зна чај не спе ци фич не раз ли ке из ме ђу сличних по зи ци ја, од но сно на ри зик ко ји из њих про из ла зи (na me-re lated ba sis risk); да об у хва та ри зик до га ђа ја. По ред усло ва из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да ис пу ни и сле де ће до дат не усло ве: ако је из ло же на ри зи ку до га ђа ја ко ји ни је об у хва ћен VaR па ра ме тром јер је из ван де се то днев ног пе ри о да др жа ња и ин терва ла по ве ре ња од 99% ду жна је да ути цај овог ри зи ка укљу чи у про це ну ин тер ног ка пи та ла; да се ин тер ним мо де лом опре зно про це њу је ри зик ко ји про из ла зи из ма ње ли квид них по зи ци ја и по зи ци ја са огра ни ченом тран спа рент но шћу це на у ре дов ним тр жи шним усло ви ма; да ин тер ни мо дел ис пу ња ва ми ни мал не стан дар де ква лите та по да та ка, при че му прет по ста вље не вред но сти по да та ка треба да бу ду опре зно про це ње не и бан ка мо же да их ко ри сти са мо ако до ступ ни тр жи шни по да ци ни су до вољ ни или не од ра жа ва ју ствар ну во ла тил ност по зи ци је или порт фо ли ја. По ред усло ва из ст. 1. и 2. ове тач ке, бан ка је ду жна да утврди на чин на ко ји се у об ра чун ка пи тал ног зах те ва укљу чу је ри зик ко ји про из ла зи из по зи ци ја из књи ге тр го ва ња а ни је об у хва ћен VaR па ра ме тром (in cre men tal risk). Ако бан ка из ра чу на ва ка пи тални зах тев за овај ри зик, ду жна је да до не се ме то до ло ги ју за про цену тог ри зи ка. Бан ка је ду жна да на на чин укљу чи ва ња ри зи ка из ста ва 3. ове тач ке на од го ва ра ју ћи на чин при ме њу је од ред бе одељ ка 2. главе IV ове од лу ке, под прет по став ком да је ни во ри зи ка кон стан тан и да је тај на чин при ла го ђен за ути цај ли квид но сти, кон цен тра ције, за шти те и ри зи ка оп ци ја угра ђе них у ка мат но осе тљи ве би лансне по зи ци је и ван би лан сне став ке бан ке (op ti o na lity). Ако ни је утвр ди ла на чин на ко ји у об ра чун ка пи тал ног зах тева укљу чу је ри зик из ста ва 3. ове тач ке, бан ка је ду жна да из ра чуна ва до дат ни ка пи тал ни зах тев за овај ри зик при ме ном при сту па ко ји од го ва ра при сту пу утвр ђе ном у одељ ци ма 1. или 2. гла ве IV ове од лу ке. г) Ин тер на ва ли да ци ја мо де ла и back те сти ра ње 399. Циљ ва ли да ци је ин тер ног мо де ла је сте про ве ра по у здано сти овог мо де ла, као и про ве ра да ли су сви ма те ри јал но зна чајни ри зи ци об у хва ће ни тим мо де лом. Бан ка је ду жна да обез бе ди про цес ва ли да ци је ин тер ног моде ла ко ји спро во де за по сле ни у бан ци од го ва ра ју ће струч но сти и ис ку ства ко ји ни су уче ство ва ли у про це су из ра де и раз во ја овог мо де ла. Бан ка је ду жна да спро ве де ва ли да ци ју ин тер ног мо де ла након ње го ве из ра де, као и на кон свих зна чај них про ме на тог моде ла. Бан ка је ду жна да ва ли да ци ју ин тер ног мо де ла спро во ди и пе ри о дич но, а по себ но у слу ча ју из ра зи ти јих про ме на тр жи шних усло ва и струк ту ре порт фо ли ја бан ке. Ин тер на ва ли да ци ја мо де ла об у хва та на ро чи то: те сти ра ње прет по став ки мо де ла ра ди про ве ре да ли су кори шће не прет по став ке аде кват не и да ли њи хо во укљу чи ва ње у мо дел обез бе ђу је ис прав ну про це ну ри зи ка (без пот це њи ва ња или пре це њи ва ња ри зи ка); спро во ђе ње back те сти ра ња ко је од го ва ра струк ту ри и ризич но сти порт фо ли ја; ко ри шће ње хи по те тич ких порт фо ли ја ра ди про ве ре да ли ин тер ни мо дел об у хва та мо гу ће струк тур не про ме не порт фо ли ја (нпр. ба зни ри зик и ри зик кон цен тра ци је) Ра ди кон ти ну и ра ног пра ће ња тач но сти ин тер ног мо де ла, бан ка је ду жна да спро во ди back те сти ра ње за сва ки рад ни дан, одно сно да ре зул та те ин тер ног мо де ла (днев ни VaR па ра ме тар из рачу нат на кра ју рад ног да на) по ре ди с днев ном про ме ном вред но сти порт фо ли ја на кра ју прет ход ног, од но сно на ред ног рад ног да на. Бан ка је ду жна да back те сти ра ње спро во ди на осно ву стварних и хи по те тич ких про ме на порт фо ли ја, при че му ствар не проме не порт фо ли ја не об у хва та ју на кна де, про ви зи је и не то ка мат ни при ход. Back те сти ра ње за сно ва но на хи по те тич ким про ме на ма порт фо ли ја спро во ди се по ре ђе њем вред но сти порт фо ли ја на крају рад ног да на и на кра ју на ред ног рад ног да на, под прет по ставком не про ме ње не струк ту ре порт фо ли ја. Ако На род на бан ка Ср би је у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке утвр ди да back те сти ра ње има одре ђе не не до стат ке, бан ка је ду жна да пре ду зме од го ва ра ју ће ме ре ко ји ма ће у нај кра ћем ро ку от кло ни ти те не до стат ке. 2. Из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва 401. Ка пи тал ни зах тев за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик у скла ду с при сту пом ин тер них мо де ла јед нак је про из во ду ко е фици јен та 1,5 и ве ће од сле де ће две вред но сти: VaR па ра ме тар из ра чу нат на кра ју прет ход ног рад ног да на, ко ји је по по тре би уве ћан за ка пи тал ни зах тев за ри зик из тач ке 398. став 3. ове од лу ке, или про се чан VaR па ра ме тар из ра чу нат за прет ход них 60 радних да на и по мно жен нај ма ње фак то ром 3 уве ћа ним за плус фактор у скла ду с та бе лом из ове тач ке (Та бе ла 29), ко ји је по по тре би уве ћан за до дат ни ка пи тал ни зах тев за ри зик из тач ке 398. став 3. ове од лу ке. Фак тор ко јим се мно жи про се чан VaR па ра ме тар из ста ва 1, али не ја дру га, ове тач ке уве ћа ва се за плус фак тор за ви сно од броја пре ко ра че ња ин тер ног мо де ла утвр ђе ног на осно ву back те стира ња спро ве де ног за прет ход них 250 рад них да на, у скла ду са следе ћом та бе лом (Та бе ла 29): Та бе ла 29. Зо на Број пре ко ра че ња Плус фак тор Зе ле на Жу та 0 0,00 1 0,00 2 0,00 3 0,00 4 0,00 5 0,40 6 0,50 7 0,65 8 0,75 9 0,85 Цр ве на 10 и ви ше 1,00 Ра ди од ре ђи ва ња бро ја пре ко ра че ња ин тер ног мо де ла, бан ка мо же да ко ри сти back те сти ра ње за сно ва но или на ствар ним или на хи по те тич ким про ме на ма порт фо ли ја. У сми слу ове тач ке, пре ко ра че ње ин тер ног мо де ла по сто ји кад је јед но днев на про ме на вред но сти порт фо ли ја бан ке ве ћа од вред но сти ре зул та та тог мо де ла (јед но днев ни VaR па ра ме тар).

64 Ра ди од ре ђи ва ња фак то ра из ста ва 2. ове тач ке, број пре ко раче ња ра чу на се нај ма ње јед ном у три ме се ца Бан ка је ду жна да, нај ка сни је у ро ку од пет да на од да на кад је из вр ше но back те сти ра ње, На род ну бан ку Ср би је оба ве сти о бро ју пре ко ра че ња из тач ке 401. ове од лу ке ко ја до во де до по већа ња плус фак то ра. Ако је број пре ко ра че ња из ста ва 1. ове тач ке ве ћи од де сет (цр ве на зо на), На род на бан ка Ср би је мо же, ако про це ни да ин терни мо дел ви ше ни је аде ква тан, уки ну ти бан ци са гла сност за ко ришће ње ин тер ног мо де ла или про пи са ним ме ра ма на ло жи ти јој да от кло ни уоче не не пра вил но сти и уна пре ди тај мо дел. 3. На чин да ва ња са гла сно сти На род не бан ке Ср би је за ко ри шће ње при сту па ин тер них мо де ла 403. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти за кори шће ње при сту па ин тер них мо де ла бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви: оп ште ин фор ма ци је у ве зи с ко ри шће њем тог при сту па или ком би на ци је при сту па из тач ке 392. став 1. ове од лу ке; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти ква ли та тив них усло ва из тач и 395. ове од лу ке; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти кван ти та тив них усло ва из тач ке 397. ове од лу ке; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти до дат них усло ва из тач ке 398. ове од лу ке, ако бан ка на ме ра ва да ко ри сти при ступ ин тер них мо де ла за спе ци фич ни це нов ни ри зик; до ку мен та ци ју о ис пу ње но сти усло ва за ва ли да ци ју мо де ла и back те сти ра ње из тач и 400. ове од лу ке. Ако на ме ра ва да ко ри сти ем пи риј ске ко ре ла ци је у скла ду с тач ком 396. ове од лу ке бан ка је ду жна да, по ред ин фор ма ци ја и до ку мен та ци је из ста ва 1. ове тач ке, до ста ви и до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је је њен си стем за ме ре ње ко ре ла ци ја по у здан и свео бу хва тан. Бан ка је ду жна да, на кон до би ја ња са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, обез бе ди кон ти ну и ра ну ис пу ње ност усло ва утвр ђе них у том ста ву. На род на бан ка Ср би је у са гла сно сти за ко ри шће ње при сту па ин тер них мо де ла за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за це нов ни, де ви зни и роб ни ри зик утвр ђу је и да ли бан ка мо же, у скла ду с тач ком 396. ове од лу ке, да ко ри сти ем пи риј ске ко ре ла ци је у оквиру од ре ђе не ри зич не ка те го ри је или из ме ђу ри зич них ка те го ри ја, за тим да ли мо же да ко ри сти ком би на ци ју при сту па ин тер них моде ла из тач ке 392. став 1. те од лу ке, као и ка кву ком би на ци ју мо же да ко ри сти. Ако бан ка ви ше не ис пу ња ва усло ве из ста ва 1. ове тач ке, дужна је да о то ме без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и да јој у нај кра ћем мо гу ћем ро ку до ста ви или од го ва ра ју ћи план по нов ног ускла ђи ва ња са овим усло ви ма или од го ва ра ју ћи до каз да по сле ди це од сту па ња од тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је до ста ви ла план из овог ста ва, бан ка је ду жна да На род ну бан ку Ср би је оба ве сти о то ме да се ускла ди ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. Ако ви ше не на ме ра ва да ко ри сти ем пи риј ске ко ре ла ци је, одно сно ако на ме ра ва да про ме ни ком би на ци ју при сту па из ста ва 4. ове тач ке, бан ка је ду жна да о то ме без од ла га ња оба ве сти На род ну бан ку Ср би је и да јој исто вре ме но до ста ви зах тев за из ме ну са гласно сти, од но сно зах тев за до би ја ње но ве са гла сно сти из тог ста ва. Ако је до би ла са гла сност На род не бан ке Ср би је за ко ри шћење при сту па ин тер них мо де ла или ком би на ци је тих при сту па из тач ке 392. став 1. ове од лу ке, бан ка мо же из оправ да них раз ло га да пре ђе на при ме ну при сту па про пи са них у одељ ци ма 2, 3, 4. или 5. ове гла ве са мо уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње ове са гла сно сти, бан ка је дужна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви од го ва ра ју ћу до ку мен таци ју ко јом до ка зу је оправ да ност пре стан ка при ме не при сту па интер них мо де ла за све или по је ди не вр сте тр жи шних ри зи ка. 4. Уки да ње са гла сно сти за ко ри шће ње при сту па ин тер них мо де ла 404. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност за ко ришће ње при сту па ин тер них мо де ла или ком би на ци је тих при сту па из тач ке 392. став 1. ове од лу ке ако утвр ди да бан ка ви ше не ис пуња ва усло ве из тач ке 403. те од лу ке а по сле ди це тог не ис пу ња вања су ма те ри јал но зна чај не, ако ни је до ста ви ла план из тач ке 403. став 5. ове од лу ке, ако је до ста ви ла не а де ква тан план и ако не посту па по до ста вље ном пла ну, као и ако је број пре ко ра че ња мо де ла из тач ке 401. те од лу ке та кав да мо дел ви ше ни је аде ква тан. Ако На род на бан ка Ср би је уки не бан ци са гла сност из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да ка пи тал не зах те ве за це нов ни, деви зни и роб ни ри зик ра чу на у скла ду с при сту пи ма утвр ђе ним у одељ ци ма од 2. до 5. ове гла ве. Глава VI КА ПИ ТАЛ НИ ЗАХ ТЕВ ЗА ОПЕ РА ТИВ НИ РИ ЗИК 405. Бан ка је ду жна да ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик из ра чу на ва при ме ном јед ног од сле де ћих при сту па: 1) при сту па основ ног ин ди ка то ра, 2) стан дар ди зо ва ног при сту па, 3) на пред ног при сту па, уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је. Из у зет но од ста ва 1. ове тач ке, бан ка мо же уз прет ход ну сагла сност На род не бан ке Ср би је да из ра чу на ва ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик при ме ном јед не од сле де ћих ком би на ци ја присту па: 1) на пред ног и стан дар ди зо ва ног при сту па, 2) на пред ног при сту па и при сту па основ ног ин ди ка то ра, 3) стан дар ди зо ва ног при сту па и при сту па основ ног ин ди като ра Бан ка ко ја при ме њу је стан дар ди зо ва ни или на пред ни при ступ мо же пре ћи на при ме ну дру гог при сту па или ком би на ци је при сту па са мо уз прет ход ну са гла сност На род не бан ке Ср би је, с тим што је ду жна да уз зах тев за овај пре ла зак до ста ви до ку мен таци ју ко јом до ка зу је оправ да ност тог пре ла ска. До ста вља њем бан ци ре ше ња о са гла сно сти за пре ла зак из ста ва 1. ове тач ке прет ход но до би је на са гла сност за при ме ну при сту па пре ста је да ва жи. У ре ше њу из ста ва 2. ове тач ке На род на бан ка Ср би је утвр ђује ро ко ве за пре ла зак бан ке на одо бре ни при ступ. Ако у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке утвр ди да бан ка ви ше не ис пу ња ва усло ве за при ме ну стандар ди зо ва ног при сту па, На род на бан ка Ср би је мо же на ло жи ти бан ци да, у це ло сти или у од ре ђе ним де ло ви ма по сло ва ња, пре ђе на упо тре бу при сту па основ ног ин ди ка то ра. Ако у по ступ ку кон тро ле бо ни те та и за ко ни то сти по сло ва ња бан ке утвр ди да бан ка ви ше не ис пу ња ва усло ве за при ме ну напред ног при сту па за ко ји је до би ла са гла сност На род на бан ка Ср би је мо же ову са гла сност уки ну ти у це ли ни или де ли мич но и на ло жи ти бан ци да, у це ло сти или у од ре ђе ним де ло ви ма по слова ња, пре ђе на упо тре бу стан дар ди зо ва ног при сту па или при сту па основ ног ин ди ка то ра. Оде љак 1. При ступ основ ног ин ди ка то ра 407. Ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик из ра чу нат при меном при сту па основ ног ин ди ка то ра јед нак је из но су тро го ди шњег про се ка ин ди ка то ра из ло же но сти по мно же ног сто пом ка пи тал ног зах те ва од 15%. Тро го ди шњи про сек ин ди ка то ра из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке пред ста вља арит ме тич ку сре ди ну вред но сти тог ин ди ка то ра за прет ход не три го ди не. Ако је за би ло ко ју од прет ход не три годи не ин ди ка тор из ло же но сти био не га ти ван или јед нак ну ли, тај из нос се не укљу чу је у из ра чу на ва ње тро го ди шњег про се ка, већ се овај про сек из ра чу на ва као од нос зби ра по зи тив них вред но сти ин ди ка то ра из ло же но сти и бро ја го ди на у ко ји ма су оства ре не те вред но сти. Ин ди ка тор из ло же но сти из ста ва 1. ове тач ке из ра чу на ва се као збир не то при хо да од ка ма та и не то не ка мат них при хо да на осно ву сле де ћих еле ме на та: при хо ди и рас хо ди од ка ма та, при хо ди од ди ви ден ди и уче шћа, при хо ди и рас хо ди од на кна да и про ви зи ја,

65 до би ци и гу би ци по осно ву про да је хар ти ја од вред но сти, при хо ди и рас хо ди од про ме не вред но сти имо ви не и обаве за, при хо ди и рас хо ди од курс них раз ли ка, оста ли при хо ди из ре дов ног по сло ва ња. У из ра чу на ва ње ин ди ка то ра из ло же но сти не укљу чу ју се: рас хо ди ин ди рект них от пи са пла сма на по осно ву би лансних по зи ци ја, рас хо ди ре зер ви са ња за ван би лан сне по зи ци је, оста ли рас хо ди из ре дов ног по сло ва ња, ре а ли зо ва ни до би ци/гу би ци по осно ву фи нан сиј ске имо вине ко ја ни је на ме ње на тр го ва њу, оста ли при хо ди ко ји не по ти чу из ре дов ног по сло ва ња банке (нпр. при хо ди по осно ву уго во ра о оси гу ра њу). Тро шко ви на ста ли по осно ву по ве ра ва ња по сло ва тре ћим лици ма ко ја ни су по ве за на с бан ком сма тра ју се оста лим рас хо ди ма из ре дов ног по сло ва ња. Бан ке ни су ду жне да у из ра чу на ва ње инди ка то ра из ло же но сти укљу че тро шко ве на ста ле по осно ву по вера ва ња по сло ва тре ћим ли ци ма ако су про пи си ко ји ма се уре ђује по сло ва ње тих ли ца и над зор над тим по сло ва њем ускла ђе ни с про пи си ма Европ ске уни је. Бан ка ин ди ка тор из ло же но сти из ра чу на ва на осно ву по да та ка из ре ви ди ра них го ди шњих фи нан сиј ских из ве шта ја, а ако ти из вешта ји још ни су ре ви ди ра ни мо же да ко ри сти и по дат ке из не реви ди ра них фи нан сиј ских из ве шта ја за ту го ди ну. Оде љак 2. Стан дар ди зо ва ни при ступ 408. Ако за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик ко ри сти стан дар ди зо ва ни при ступ бан ка је ду жна да ис пуни сле де ће усло ве: 1) да, у окви ру си сте ма за упра вља ње ри зи ци ма, ус по ста ви про цес упра вља ња овим ри зи ком ко ји је до ку мен то ван на од го вара ју ћи на чин и у ко ме су ја сно утвр ђе не од го вор но сти; 2) да иден ти фи ку је из ло же но сти бан ке овом ри зи ку, као и да при ку пља ре ле вант не по дат ке о том ри зи ку, укљу чу ју ћи и по дат ке о ма те ри јал но зна чај ним гу би ци ма; 3) да је про цес упра вља ња овим ри зи ком пред мет уну тра шње или спољ не ре ви зи је; 4) да је про це на овог ри зи ка са став ни део је дин стве ног систе ма за упра вља ње ри зи ци ма, а да су ре зул та ти ове про це не основ за пра ће ње и кон тро лу ри зич ног про фи ла бан ке по осно ву опе ра тив ног ри зи ка; 5) да из ве шта ва ње о овом ри зи ку пру жа ру ко вод ству и за после ни ма укљу че ним у про цес упра вља ња тим ри зи ком од го ва ра јућу по др шку у до но ше њу од лу ка, а да је бан ка усво ји ла про це ду ре за пред у зи ма ње од го ва ра ју ћих ак тив но сти на осно ву ин фор ма ци ја до би је них на осно ву овог из ве шта ва ња. Ако на ме ра ва да ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик из рачу на ва при ме ном стан дар ди зо ва ног при сту па бан ка је ду жна да, нај ка сни је у ро ку од 15 да на пре по чет ка при ме не овог при сту па, о то ме оба ве сти На род ну бан ку Ср би је, као и да уз оба ве ште ње до ста ви: при каз ор га ни за ци о не струк ту ре бан ке с ја сно утвр ђе ним де ло кру гом ор га ни за ци о не је ди ни це у ко јој се оба вља ју по сло ви упра вља ња овим ри зи ком и утвр ђе ним од го вор но сти ма за по слених у тој ор га ни за ци о ној је ди ни ци; до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је ис пу ње ност усло ва из ста ва 1. ове тач ке; опис про це са соп стве не про це не овог ри зи ка; из ве штај уну тра шње или спољ не ре ви зи је о аде кват но сти про це са за упра вља ње овим ри зи ком. Бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је нај ма ње јед ном годи шње до ста вља до ку мен та ци ју из ста ва 2. ове тач ке Ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик при ме ном стан дар ди зо ва ног при сту па, бан ка је ду жна да по слов не ак тив но сти раз вр ста у ли ни је по сло ва ња у скла ду са сле де ћем та бе лом (Та бе ла 30) и да за сва ку од тих ли ни ја из ра чуна ва ин ди ка тор из ло же но сти на на чин про пи сан тач ком 407. ст. од 3. до 6. ове од лу ке: Ли ни ја по сло ва ња Фи нан си ра ње при вредних су бје ка та Трговина и продаја Брокерски послови с физичким лицима (укључујући и предузетнике, пољопривреднике и мала и средња предузећа која испуњавају услове из тачке 49. ове одлуке) Банкарски послови с привредним друштвима Банкарски послови с физичким лицима (укључујући и предузетнике, пољопривреднике и мала и средња предузећа која испуњавају услове из тачке 49. ове одлуке) Платни промет Агенцијске услуге Управљање имовином Та бе ла 30. Раз вр ста ва ње ли ни ја по сло ва ња По слов не ак тив но сти По сло ви по кро ви те ља еми си је фи нан сијских ин стру ме на та Услу ге ко је се од но се на по сло ве по кро вите ља Инвестиционо саветовање Консултантске услуге у вези са структуром капитала, пословним стратегијама и повезаним активностима, као и пружање услуга које се односе на стицање акција и удела у другим друштвима и друга значајна улагања Послови инвестиционог истраживања и финансијске анализе, као и остале врсте саветодавних услуга које се односе на трансакције финансијским инструментима Трговина за сопствени рачун Послови повезани с тржиштем новца Пријем и обрада налога који се односе на један или више финансијских инструмената Извршавање налога за рачун клијента Пласирање финансијских инструмената без обавезе откупа Управљање мултилатералним системом трговања Пријем и обрада налога који се односе на један или више финансијских инструмената Извршавање налога за рачун клијената Пласирање финансијских инструмената без обавезе откупа Примање депозита и других повратних средстава Кредитирање Финансијски лизинг у складу са одредбама посебног закона Издавање гаранција и других облика јемстава Примање депозита и других повратних средстава Кредитирање Финансијски лизинг у складу са одредбама посебног закона Издавање гаранција и других облика јемстава Услуге повезане с трансфером новца Издавање инструмената плаћања и управљање њима Чување финансијских инструмената за рачун клијената, укључујући и са овим повезане услуге као што је управљање готовином и средствима обезбеђења, као и управљање тим инструментима Управљање портфолијом Управљање фондовима Остали облици управљања имовином Сто па ка пи тал ног зах те ва Ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик из ра чу нат при ме ном стан дар ди зо ва ног при сту па јед нак је тро го ди шњем про се ку го дишњих ка пи тал них зах те ва за све ли ни је по сло ва ња. Го ди шњи ка пи тал ни зах тев из ста ва 2. ове тач ке јед нак је зби ру ка пи тал них зах те ва за по је ди нач не ли ни је по сло ва ња из те тач ке за од ре ђе ну го ди ну. Ка пи тал ни зах тев за по је ди нач не ли ни је по сло ва ња из ста ва 3. ове тач ке јед нак је про из во ду ин ди ка то ра из ло же но сти из ра чуна тог за ту ли ни ју по сло ва ња и од го ва ра ју ће сто пе ка пи тал ног захте ва утвр ђе не у та бе ли из ове тач ке (Та бе ла 30). Ако су за би ло ко ју го ди ну ка пи тал ни зах те ви за по је ди нач ну ли ни ју по сло ва ња не га тив ни, ови зах те ви (с не га тив ним пред знаком) укљу чу ју се у из ра чу на ва ње го ди шњег ка пи тал ног зах те ва из ста ва 2. ове тач ке. 18% 18% 12% 15% 12% 18% 15% 12%

66 Тро го ди шњи про сек го ди шњих ка пи тал них зах те ва из ста ва 2. ове тач ке пред ста вља арит ме тич ку сре ди ну тих зах те ва. Ако је го ди шњи ка пи тал ни зах тев не га ти ван, бан ка у об ра чун тро го дишњег про се ка за го ди ну у ко јој је из ра чу нат не га тив ни ка пи тал ни зах тев укљу чу је ну лу уме сто не га тив ног бро ја и тро го ди шњи просек де ли са три Бан ка је ду жна да уну тра шњим ак ти ма утвр ди по ли ти ке, про це ду ре и кри те ри ју ме за из ра чу на ва ње ин ди ка то ра из ло же ности, од но сно за раз вр ста ва ње по је ди нач них по слов них ак тив но сти у ли ни је по сло ва ња, као и да ове кри те ри ју ме при ла го ђа ва но вим или из ме ње ним усло ви ма по сло ва ња. Основ ни кри те ри ју ми на осно ву ко јих бан ка вр ши раз вр става ње из ста ва 1. ове тач ке су сле де ћи: 1) све по слов не ак тив но сти раз вр ста ва ју се у ли ни је по сло вања по прин ци пу све о бу хват но сти и уза јам не ис кљу чи во сти; 2) ако се не ка по слов на ак тив ност не мо же са си гур но шћу раз вр ста ти у не ку од ли ни ја по сло ва ња а пред ста вља по моћ ну ак тив ност глав ној ак тив но сти раз вр ста ној у не ку од тих ли ни ја бан ка је ду жна да ову по моћ ну ак тив ност раз вр ста у ли ни ју посло ва ња глав не ак тив но сти, при че му је ду жна да, кад по моћ на актив ност по др жа ва ак тив но сти из ви ше од јед не ли ни је по сло ва ња, при ме ни објек тив не кри те ри ју ме раз вр ста ва ња у скла ду са сво јим уну тра шњим ак ти ма; 3) ако се по слов на ак тив ност не мо же раз вр ста ти ни у јед ну ли ни ју по сло ва ња бан ка је ду жна да ту ак тив ност, као и све ње не по моћ не ак тив но сти, раз вр ста у ли ни ју по сло ва ња с нај ве ћом стопом ка пи тал ног зах те ва; 4) бан ка мо же за ало ка ци ју ин ди ка то ра из ло же но сти по ли нија ма по сло ва ња ко ри сти ти ме то де за од ре ђи ва ње ин тер них це на, при че му се тро шко ви ко ји су на ста ли у јед ној а од но се се на другу ли ни ју по сло ва ња при пи су ју тој дру гој ли ни ји (нпр. на осно ву ин тер них тро шко ва тран сфе ра из ме ђу две ли ни је по сло ва ња); 5) раз вр ста ва ње по слов них ак тив но сти у од го ва ра ју ће ли ни је по сло ва ња фор мал но и су штин ски ускла ђу је се са од го ва ра ју ћим од ред ба ма ове од лу ке ко је се од но се на кре дит не и тр жи шне ри зи ке. Управ ни од бор бан ке је од го во ран за усва ја ње и кон тро лу спро во ђе ња по ли ти ке раз вр ста ва ња по слов них ак тив но сти у лини је по сло ва ња бан ке, а из вр шни од бор за спро во ђе ње ове поли ти ке. Бан ка је ду жна да обез бе ди да про цес раз вр ста ва ња по словних ак тив но сти у ли ни је по сло ва ња бу де пред мет уну тра шње или спољ не ре ви зи је. Оде љак 3. На пред ни при ступ 1. Усло ви за при ме ну на пред ног при сту па 411. Бан ка ка пи тал ни зах тев за опе ра тив ни ри зик из ра чу на ва при ме ном на пред ног при сту па на осно ву ин тер ног мо де ла за мере ње овог ри зи ка. Ква ли та тив ни усло ви за при ме ну на пред ног при сту па су следе ћи: ус по ста вља ње про це са упра вља ња опе ра тив ним ри зи ком до ку мен то ва ног на од го ва ра ју ћи на чин; обез бе ђи ва ње ме ре ња опе ра тив ног ри зи ка ко је je са став ни део про це са сва ко днев ног упра вља ња ри зи ци ма; ус по ста вља ње не за ви сне функцијe упра вља ња опе ра тивним ри зи ком, од но сно по себ не ор га ни за ци о не је ди ни це у чи јем ће де ло кру гу би ти упра вља ње тим ри зи ком; ус по ста вља ње ре дов ног из ве шта ва ња о из ло же но сти опера тив ном ри зи ку и гу би ци ма по осно ву тог ри зи ка, као и про це дура за пред у зи ма ње од го ва ра ју ћих ак тив но сти на осно ву ин фор маци ја до би је них овим из ве шта ва њем; оба ве ште ње уну тра шње или спољ не ре ви зи је о аде кват ности пред ло же ног упра вља ња опе ра тив ним ри зи ком. Кван ти та тив ни усло ви за при ме ну на пред ног при сту па од носе се на: 1) ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка и мо дел за из ра чу на ва ње ка питал ног зах те ва, 2) ин тер не по дат ке, 3) екс тер не по дат ке, 4) сце на рио ана ли зе, 5) фак то ре по слов ног окру же ња и си стем уну тра шње кон тро ле Бан ка је ду жна да обез бе ди да ме ре ње опе ра тив ног ри зика бу де аде кват но, на ро чи то во де ћи ра чу на о од го ва ра ју ћој про вери и по твр ди по у зда но сти овог ме ре ња, као и тран спа рент но сти и до ступ но сти по да та ка ко ји се од но се на то ме ре ње. При из ра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик бан ка је ду жна да об у хва ти оче ки ва не и нео че ки ва не гу бит ке. Ако је бан ка оче ки ва ни гу би так на од го ва ра ју ћи на чин већ об у хва ти ла сво јом по слов ном прак сом, мо же га из о ста ви ти из об ра чу на ка питал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик. Ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка об у хва та и до га ђа је за ко је је ма ло ве ро ват но да ће на ста ти али иза зи ва ју ве ли ке ма те ри јал не гу бит ке, уз ин тер вал по ве ре ња од 99,9% за пе ри од од го ди ну да на. Бан ка је ду жна да обез бе ди да ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка са др жи кључ не еле мен те ко ји обез бе ђу ју аде кват ност ме ре ња у скла ду са ста вом 1. ове тач ке. Кључ ни еле мен ти ме ре ња опе ра тивног ри зи ка су ин тер ни и екс тер ни по да ци, сце на рио ана ли зе, факто ри по слов ног окру же ња, као и си стем уну тра шњих кон тро ла, а бан ка је ду жна да има до ку мен то ван при ступ за до де љи ва ње понде ра за ко ри шће ње ових еле ме на та у окви ру тог ме ре ња. Бан ка је ду жна да обез бе ди да ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка об у хва ти глав не по кре та че ри зи ка ко ји ути чу на од нос уче ста лости на стан ка до га ђа ја и вред но сти из ло же но сти по осно ву ових до га ђа ја за ко је је ма ло ве ро ват но да ће на ста ти али иза зи ва ју вели ке ма те ри јал не гу бит ке (тј. на об лик ре па рас по де ле ве ро ват ноће про це ње них гу би та ка) Бан ка је ду жна да при ме ре њу опе ра тив ног ри зи ка ко ристи ко ре ла ци је из ме ђу по је ди нач них про це на гу би та ка по осно ву тог ри зи ка са мо ако је ме ре ње ових ко ре ла ци ја по у зда но и при мење но на од го ва ра ју ћи на чин, као и ако узи ма у об зир не из ве сност у про це на ма тих ко ре ла ци ја, на ро чи то у ван ред ним окол но сти ма. Бан ка је ду жна да про ве ра ва и по твр ђу је прет по став ке у ве зи с наве де ним ко ре ла ци ја ма ко ри шће њем од го ва ра ју ћих ква ли та тив них и кван ти та тив них тех ни ка. Бан ка је ду жна да ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка, као део је динстве ног си сте ма упра вља ња тим ри зи ком, на од го ва ра ју ћи на чин укљу чи у си стем упра вља ња ри зи ци ма, као и да из бе га ва ви шестру ко ко ри шће ње ква ли та тив них про це на или тех ни ка убла жа вања ри зи ка при из ра чу на ва њу аде кват но сти ка пи та ла Бан ка ме ри опе ра тив ни ри зик на осно ву исто риј ских пода та ка за пе ри од од нај ма ње пет го ди на. Ако пр ви пут при ме њује на пред ни при ступ, бан ка ово ме ре ње мо же вр ши ти на осно ву исто риј ских по да та ка за пе ри од од нај ма ње три го ди не. Бан ка је ду жна да ин тер не исто риј ске по дат ке о гу би ци ма развр ста ва у ли ни је по сло ва ња у скла ду с тач и 410. ове од лу ке и по вр ста ма до га ђа ја у скла ду са сле де ћом та бе лом (Та бе ла 31): Вр сте до га ђа ја Ин тер не пре ва ре Екс тер не пре ва ре Од но си са за по сле ни ма и си стем без бед но сти на рад ном ме сту Кли јен ти, про из во ди и послов ни по ступ ци Ште та на ма те ри јал ној имо ви ни Пре ки ди у по сло ва њу и гре шке у си сте ми ма бан ке Из вр ше ње тран сак ци ја и ис по ру ка и упра вља ње про це си ма у бан ци Та бе ла 31. Кла си фи ка ци ја вр ста до га ђа ја Де фи ни ци ја Гу би ци на ста ли услед по сту па ња ли ца за по сле них у бан ци с на ме ром пре ва ре, про не ве ре, не за ко ни тог при сва ја ња имо ви не бан ке и дру гог сти ца ња про тивправ не имо вин ске ко ри сти, услед кр ше ња про пи са или уну тра шњих ака та бан ке Гу би ци на ста ли услед пре ва ре, не за ко ни тог при сваја ња имо ви не или кр ше ња про пи са, ко је вр ше тре ћа ли ца Гу би ци на ста ли услед по сту па ња ко је ни је у скла ду с про пи си ма или уго во ри ма из обла сти рад них од но са, за по шља ва ња, здрав стве не и со ци јал не за шти те или без бед но сти на ра ду; гу би ци на ста ли услед на кна де ште те при чи ње не за по сле ни ма или због зло ста вља ња, од но сно дис кри ми на ци је на рад ном ме сту Гу би ци на ста ли услед не ис пу ња ва ња оба ве за пре ма кли јен ти ма због не на мер них гре ша ка или не па жљи вог ра да, од но сно због при ро де или ка рак те ри сти ка про изво да Гу би ци на ста ли по осно ву ште те при чи ње не ма те ријал ној имо ви ни услед ви ше си ле (нпр. при род не ка тастро фе) или дру гих до га ђа ја Гу би ци на ста ли услед пре ки да у по сло ва њу или систем ских гре ша ка Гу би ци на ста ли услед не из вр ше ња тран сак ци ја или не а де кват ног упра вља ња про це си ма, као и гу би ци наста ли из од но са с по слов ним парт не ри ма и до ба вљачи ма

67 На род на бан ка Ср би је мо же од бан ке зах те ва ти да јој до ста ви по дат ке раз вр ста не на на чин утвр ђен у ста ву 2. ове тач ке. Бан ка мо же до га ђа је ко ји иза зи ва ју гу бит ке по осно ву опе ратив ног ри зи ка на ни воу це ле бан ке да раз вр ста у до дат ну ли ни ју по сло ва ња под на зи вом кор по ра тив не став ке, с тим што је дужна да утвр ди про це ду ре за објек тив но раз вр ста ва ње гу би та ка по од го ва ра ју ћим вр ста ма до га ђа ја Бан ка ин тер не по дат ке о гу би ци ма ко ји су на ста ли по осно ву опе ра тив ног ри зи ка а по ве за ни су с кре дит ним ри зи ком и укљу че ни у ин тер ну ба зу исто риј ских по да та ка о кре дит ном ри зику еви ден ти ра у ин тер ној ба зи по да та ка о опе ра тив ном ри зи ку и по себ но их озна ча ва. Ако је бан ка те гу бит ке об у хва ти ла при изра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва за кре дит ни ри зик, не узи ма их у об зир ра ди из ра чу на ва ња ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик. Бан ка је ду жна да гу бит ке ко ји су на ста ли по осно ву опе ратив ног ри зи ка а по ве за ни су с тр жи шним ри зи ци ма укљу чи у изра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик, а не у из рачу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за тр жи шне ри зи ке. Бан ка је ду жна да обез бе ди да ин тер ни по да ци о гу би ци ма об у хва та ју све ма те ри јал но зна чај не ак тив но сти и из ло же но сти бан ке, с тим што из ових по да та ка мо же из о ста ви ти не ке ак тив ности и/или из ло же но сти ако обез бе ди до ку мен та ци ју ко јом до ка зу је да оне, по је ди нач но или у ком би на ци ји, не ће знат но ути ца ти на све о бу хват ну про це ну ри зи ка. Бан ка је ду жна да утвр ди од го ва рају ћи ми ни мал ни праг зна чај но сти (нов ча ни из нос) за при ку пља ње ин тер них по да та ка о гу би ци ма, ко ји не мо же би ти ни жи од бру то из но са гу би та ка по осно ву опе ра тив ног ри зи ка ко је је ду жна да еви ден ти ра у ба зи по да та ка у скла ду са од лу ком ко јом се уре ђу је упра вља ње ри зи ци ма бан ке. У про це су при ку пља ња ин тер них по да та ка, бан ка је ду жна да, по ред по да та ка о бру то из но су гу бит ка (без на кна да по основу оси гу ра ња и дру гих ме ха ни за ма за пре нос ри зи ка), при ку пља и сле де ће по дат ке: да тум на стан ка до га ђа ја (ако овај да тум ни је мо гу ће утврди ти да тум утвр ђи ва ња да је до га ђај на стао или да тум књи го водстве ног еви ден ти ра ња гу бит ка); све по вра ћа је у ве зи с бру то из но сом гу би та ка; опис узро ка до га ђа ја ко ји су до ве ли до гу би та ка. Бан ка је ду жна да утвр ди кри те ри ју ме за раз вр ста ва ње по дата ка о гу би ци ма ко ји про из ла зе из ак тив но сти ко је об у хва та ју ви ше од јед не ли ни је по сло ва ња, до га ђа ја у цен тра ли зо ва ним функ ци ја ма бан ке, као и до га ђа ја ме ђу соб но по ве за них у од ре ђе ном пе ри о ду. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре за про це ну зна ча ја исто риј ских по да та ка о гу би ци ма ко је тре ба да об у хва те и све проме не, при ла го ђа ва ња и из у зет ке у про це су при ку пља ња ин тер них по да та ка, као и од го вор ност за спро во ђе ње ових про це ду ра Бан ка је ду жна да при ме ре њу опе ра тив ног ри зи ка ко ристи од го ва ра ју ће екс тер не по дат ке о гу би ци ма по осно ву тог ризи ка, на ро чи то ка да се оправ да но мо же утвр ди ти да је из ло же на ри зич ним до га ђа ји ма за ко је је ма ло ве ро ват но да ће на ста ти али мо гу иза зва ти ве ли ке ма те ри јал не гу бит ке. Бан ка је ду жна да ус по ста ви про це ду ре ко ји ма утвр ђу је у којим је си ту а ци ја ма по треб но ко ри сти ти екс тер не по дат ке, као и мето до ло ги је за ко ри шће ње тих по да та ка при ме ре њу опе ра тив ног ри зи ка. Бан ка је ду жна да ко ри шће ње екс тер них по да та ка до кумен ту је на од го ва ра ју ћи на чин и да га ре дов но про ве ра ва, као и да обез бе ди да ово ко ри шће ње нај ма ње јед ном го ди шње бу де предмет уну тра шње или спољ не ре ви зи је Бан ка је ду жна да при ме ре њу опе ра тив ног ри зи ка кори сти и сце на рио ана ли зе за сно ва не на ми шље њу за по сле них у бан ци ко ји рас по ла жу од го ва ра ју ћим зна њем и ис ку ством, ра ди про це не сво је из ло же но сти ри зич ним до га ђа ји ма за ко је је ма ло ве ро ват но да ће на ста ти али мо гу иза зва ти ве ли ке ма те ри јал не губит ке. Бан ка је ду жна да ове про це не то ком вре ме на про ве ра ва и по твр ђу је по ре ђе њем с по да ци ма о ствар но на ста лим гу би ци ма, да би обез бе ди ла њи хо ву по у зда ност Бан ка је ду жна да обез бе ди да ме ре ње опе ра тив ног ри зика укљу чу је ути цај фак то ра по слов ног окру же ња и си сте ма уну трашњих кон тро ла на про ме ну ри зич ног про фи ла бан ке по осно ву тог ри зи ка, као и да то укљу чи ва ње за сни ва на ис ку ству и струч ној проце ни за по сле них у од го ва ра ју ћој обла сти по сло ва ња. Ово укљу чива ње бан ка до ку мен ту је на од го ва ра ју ћи на чин и ду жна је да обезбе ди да оно бу де пред мет уну тра шње или спољ не ре ви зи је. Бан ка је ду жна да ре дов но про ве ра ва и по твр ђу је про цес укљу чи ва ња на ве де них фак то ра и ње го ве ре зул та те по ре ђе њем с по да ци ма о ствар но на ста лим гу би ци ма и ре ле вант ним екс тер ним по да ци ма. Бан ка је ду жна да обра зло жи и на од го ва ра ју ћи на чин до кумен ту је осе тљи вост про це на опе ра тив ног ри зи ка на про ме не факто ра из ста ва 1. ове тач ке, као и на чин до де љи ва ња пон де ра тим (раз ли чи тим) фак то ри ма. Ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка об у хва та и мо гу ћа по ве ћа ња ри зич но сти на ста ла услед ве ће сло же но сти и оби ма по сло ва ња бан ке. 2. Ефек ти оси гу ра ња и дру гих ме ха ни за ма за пре нос ри зи ка 419. Бан ка мо же, при из ра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик, узе ти у об зир ефек те оси гу ра ња ако су ис пу њени сле де ћи усло ви: 1) да оси гу ра вач има до зво лу над ле жног ре гу ла тор ног те ла за оба вља ње де лат но сти оси гу ра ња и до де љен кре дит ни реј тинг по доб не аген ци је за реј тинг ко ји од го ва ра ни воу кре дит ног ква лите та 3 или бо љем за кла су из ло же но сти пре ма бан ка ма, у скла ду са од ред ба ма одељ ка 1. гла ве IV ове од лу ке, а да ни је по ве зан с бан ком, осим кад је из ло же ност опе ра тив ном ри зи ку пре не та на ли це ко је ни је по ве за но с бан ком (нпр. ре о си гу ра вач) и ко је ис пуња ва усло ве из ове од ред бе утвр ђе не за оси гу ра ва ча; 2) да пр во бит но уго во ре но тра ја ње по ли се оси гу ра ња ни је кра ће од го ди ну да на; 3) да бан ка, код по ли са оси гу ра ња с пре о ста лим тра ја њем оси гу ра ња кра ћим од го ди ну да на, при ме њу је ума ње не ефек те оси гу ра ња на сма ње ње ка пи тал ног зах те ва узи ма ју ћи у об зир прео ста ло тра ја ње, а да код по ли са оси гу ра ња с пре о ста лим тра ја њем оси гу ра ња кра ћим од 90 да на ове по ли се не узи ма у об зир при изра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва; 4) да от ка зни рок ни је кра ћи од 90 да на од да на оба ве ште ња; 5) да уго вор о оси гу ра њу не са др жи од ред бе о ис кљу че њу или огра ни че њу на кна де ште те ко је су по сле ди ца ак тив но сти и ме ра ре гу ла тор них те ла и дру гих над ле жних ор га на, као ни одред бе о ис кљу че њу или огра ни че њу на кна де ште те по осно ву овог уго во ра у слу ча ју сте ча ја или ли кви да ци је бан ке (из у зев кад је до га ђај на сту пио на кон по кре та ња сте чај ног по ступ ка, од но сно по ступ ка ли кви да ци је), осим кад су ова ис кљу че ња и огра ни че ња по сле ди ца нов ча них ка зни тих те ла и ор га на; 6) да из ра чу на ва ње ефек та убла жа ва ња ри зи ка од ра жа ва покри ве ност оси гу ра њем на тран спа рен тан на чин и у скла ду с проце ње ном ве ро ват но ћом на стан ка гу бит ка и ње го вим ефек том на утвр ђи ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик. Бан ка је ду жна да усво ји ме то до ло ги ју за при зна ва ње ефе ката оси гу ра ња при из ра чу на ва њу ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик, ко јом се по себ но се уре ђу је на чин из ра чу на ва ња дис кон та и ума ње ње у ве зи са ефек ти ма оси гу ра ња у сле де ћим слу ча је ви ма: пре о ста ло тра ја ње по ли се оси гу ра ња кра ће је од го ди ну да на; от ка зни рок по ли се оси гу ра ња кра ћи је од го ди ну да на; ис пла та по ли са оси гу ра ња је не из ве сна, а по сто ји и не ускла ђе ност у њи хо вом по кри ћу. Бан ка је ду жна да обра зло жи и на од го ва ра ју ћи на чин до кумен ту је ефе кат оси гу ра ња и дру гих ме ха ни за ма за пре нос ри зи ка при об ра чу ну ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик Сма ње ње ка пи тал них зах те ва за опе ра тив ни ри зик услед при зна ва ња ефек та оси гу ра ња и дру гих ме ха ни за ма за пре нос ризи ка не мо же би ти ве ће од 20% ка пи тал ног зах те ва за овај ри зик из ра чу на тог без узи ма ња у об зир тог ефек та. 3. На чин да ва ња и уки да ња са гла сно сти На род не бан ке Ср би је за при ме ну на пред ног при сту па 421. На род на бан ка Ср би је да је бан ци са гла сност за при ме ну на пред ног при сту па за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ратив ни ри зик ако утвр ди да су ис пу ње ни усло ви утвр ђе ни у тач. од 411. до 418. ове од лу ке. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви: оп ште ин фор ма ци је у ве зи с при ме ном на пред ног при сту па и план им пле мен та ци је овог при сту па; до каз о ис пу ње но сти усло ва из тог ста ва; при каз ко ри шће ња оси гу ра ња или дру гих ме ха ни за ма за пренос ри зи ка ра ди сма ње ња из ло же но сти бан ке опе ра тив ном ри зи ку; сво ју про це ну спрем но сти при ме не на пред ног при сту па.

68 Ако На род на бан ка Ср би је са гла сност за при ме ну на пред ног при сту па за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик на кон со ли до ва ној осно ви да је бан ци и под ре ђе ном дру штву бан ке ко ји су чла но ви бан кар ске гру пе над ко јом кон тро лу на кон со ли до ва ној осно ви вр ши На род на бан ка Ср би је, од но сно бан ци ко ја је члан банкар ске гру пе над ко јом не вр ши ту кон тро лу (пот кон со ли да ци ја) банка је ду жна да, по ред до ку мен та ци је из ста ва 2. ове тач ке, до ста ви и: опис и об ја шње ње ме то до ло ги је за рас по ре ђи ва ње ка пи талног зах те ва за опе ра тив ни ри зик из ме ђу чла но ва гру пе; обра зло же ње да ли ће се, и на ко ји на чин, ефек ти ди вер сифи ка ци је на ста ли при ме ном на пред ног при сту па на кон со ли до ваној осно ви укљу чи ти у ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка. Бан ка је ду жна да нај ма ње јед ном го ди шње На род ној бан ци Ср би је до ста вља из ве штај уну тра шње или спољ не ре ви зи је о адекват но сти при ме ње ног на пред ног при сту па Ако, на кон до би је не са гла сно сти за при ме ну на пред ног при сту па за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ризик, ви ше не ис пу ња ва усло ве из тач. од 411. до 418. ове од лу ке бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је без од ла га ња до ста ви план о ускла ђи ва њу са овим усло ви ма у од го ва ра ју ћем ро ку или до каз да по сле ди це не ис пу ња ва ња тих усло ва ни су ма те ри јал но зна чај не. Ако је бан ка до ста ви ла план из овог ста ва, ду жна је да На род ну бан ку Ср би је без од ла га ња оба ве сти о то ме да се усклади ла са усло ви ма из тог ста ва у ро ку из овог пла на. На род на бан ка Ср би је мо же уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако бан ка не ис пу ња ва усло ве из тог ста ва а по сле ди це тог не ис пу ња ва ња су ма те ри јал но зна чај не, ако бан ка ни је до стави ла план из ста ва 1. ове тач ке, ако је до ста ви ла не а де ква тан план или не по сту па по до ста вље ном пла ну. Ако је На род на бан ка Ср би је уки ну ла са гла сност из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик при ме њу је при ступ основ ног ин ди ка то ра или стан дар ди зо ва ни при ступ. Оде љак 4. Ком би но ва на при ме на при сту па 423. Ако је до би ла са гла сност На род не бан ке Ср би је за комби но ва ну при ме ну при сту па за из ра чу на ва ње ка пи тал ног зах те ва за опе ра тив ни ри зик бан ка је ду жна да тај ка пи тал ни зах тев изра чу на ва та ко што са би ра по је ди нач не ка пи тал не зах те ве за опе ратив ни ри зик из ра чу на те при ме ном по је ди нач них при сту па На род на бан ка Ср би је да је бан ци са гла сност за при ме ну на пред ног при сту па у ком би на ци ји с при сту пом основ ног ин ди като ра или са стан дар ди зо ва ним при сту пом у сле де ћим слу ча је ви ма: ако су ком би на ци јом при сту па об у хва ће ни сви опе ра тив ни ри зи ци бан ке; ако ме то до ло ги ја за ме ре ње опе ра тив ног ри зи ка на за до воља ва ју ћи на чин об у хва та раз ли чи те ак тив но сти, ге о граф ске области, ор га ни за ци о не је ди ни це или дру ге ре ле вант не фак то ре; ако су ис пу ње ни усло ви ко ји су тач ком 408. ове од лу ке утвр ђе ни за ак тив но сти на ко је се при ме њу је стан дар ди зо ва ни при ступ, од но сно усло ви ко ји су тач. од 411. до 418. те од лу ке утвр ђе ни за ак тив но сти на ко је се при ме њу је на пред ни при ступ. При да ва њу са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, На род на бан ка Ср би је мо же од бан ке зах те ва ти и да, на дан по чет ка при ме не напред ног при сту па, зна тан део опе ра тив ног ри зи ка бан ке бу де об у- хва ћен овим при сту пом, од но сно да бан ка пре у зме оба ве зу пре ласка на тај при ступ за ма те ри јал но зна ча јан део свог по сло ва ња у скла ду с ро ко ви ма утвр ђе ним у тој са гла сно сти. При под но ше њу зах те ва за до би ја ње са гла сно сти из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви дока зе о ис пу ње но сти усло ва из те тач ке, као и при каз ак тив но сти раз вр ста них по по је ди нач ним при сту пи ма. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако утвр ди да ви ше ни су ис пу ње ни усло ви из те тач ке На род на бан ка Ср би је да је бан ци са гла сност за ком би нова ну упо тре бу при сту па основ ног ин ди ка то ра и стан дар ди зо ва ног при сту па са мо у из у зет ним окол но сти ма, кад је по треб но од ре ђе но вре ме за пре ла зак на стан дар ди зо ва ни при ступ (нпр. уво ђе ње но ве по слов не ак тив но сти). При под но ше њу зах те ва из ста ва 1. ове тач ке, бан ка је ду жна да На род ној бан ци Ср би је до ста ви до каз о на стан ку из у зет них окол но сти и њи хов опис, као и план пре ла ска на стан дар ди зо ва ни при ступ за све ли ни је по сло ва ња и ор га ни за ци о не је ди ни це. У ре ше њу ко јим да је са гла сност из ста ва 1. ове тач ке На родна бан ка Ср би је утвр ђу је и рок за пре ла зак с ком би но ва ног присту па на стан дар ди зо ва ни при ступ. На род на бан ка Ср би је мо же бан ци уки ну ти са гла сност из ста ва 1. ове тач ке ако бан ка не пре ђе на стан дар ди зо ва ни при ступ у ро ку из ста ва 3. те тач ке. Глава VII ПРЕ ЛА ЗНЕ И ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ 426. Бан ка мо же до 1. ја ну а ра го ди не до де љи ва ти пондер кре дит ног ри зи ка 0%, осим из ло же но сти ма из тач ке 36. став 1. ове од лу ке, и свим из ло же но сти ма пре ма Ре пу бли ци Ср би ји и Народ ној бан ци Ср би је, као и из ло же но сти ма пре ма др жа ва ма члани ца ма Европ ске уни је и њи хо вим цен трал ним бан ка ма ко ји ма је до де љен кре дит ни реј тинг ко ме од го ва ра нај ма ње ни во кре дит ног ква ли те та 3 (ин ве сти ци о ни ранг) и ко је су из ра же не и из ми ру ју се у ва лу ти би ло ко је др жа ве чла ни це Бан ка мо же део из но са по треб не ре зер ве за про це ње не гу бит ке по би лан сној ак ти ви и ван би лан сним став ка ма бан ке трети ра ти као од бит ну став ку од ка пи та ла, уме сто као од бит ну став ку од основ ног ка пи та ла ка ко је про пи са но тач ком 12. ове од лу ке, и то: 1) до 31. де цем бра го ди не 100% тог из но са; 2) до 31. де цем бра го ди не 75% тог из но са; 3) до 31. де цем бра го ди не 50% тог из но са. Бан ка ће, од да на сту па ња на сна гу ове од лу ке, те сти ра ти при ме ну од ре да ба те од лу ке ка ко би би ла спрем на да сво је по слова ње у пот пу но сти ускла ди с тим од ред ба ма нај ка сни је 31. де цембра го ди не. О ре зул та ти ма те сти ра ња из вр ше ног у сми слу ста ва 2. ове тач ке бан ка ће оба ве сти ти На род ну бан ку Ср би је до ста вља њем изве шта ја про пи са них од лу ком ко јом се уре ђу је из ве шта ва ње о адекват но сти ка пи та ла бан ке, пре ма ста њу на дан 30. сеп тем бра го ди не, и то нај ка сни је 20. ок то бра го ди не Да ном по чет ка при ме не ове од лу ке пре ста је да ва жи Одлу ка о аде кват но сти ка пи та ла бан ке ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 129/2007 и 63/2008) Ова од лу ка сту па на сна гу осмог да на од да на об ја вљива ња у Слу жбе ном гла сни ку РС, а при ме њу је се од 31. де цем бра го ди не, осим од ре да ба тач. од 125. до 139. те од лу ке, ко је се при ме њу ју од 1. сеп тем бра го ди не. ИО НБС број 40 У Бе о гра ду, 16. ју на го ди не Пред се да ва ју ћи Из вр шног од бо ра На род не бан ке Ср би је гу вер нер На род не бан ке Ср би је, др Де јан Шо шкић, с.р. При лог 1 ИН ФОР МА ЦИ ЈЕ НА ОСНО ВУ КО ЈИХ СЕ ДО КА ЗУ ЈЕ ИС ПУ ЊЕ НОСТ УСЛО ВА ЗА ДА ВА ЊЕ СА ГЛА СНО СТИ ЗА КО РИ ШЋЕ ЊЕ КРЕ ДИТ НИХ РЕЈ ТИН ГА КО ЈЕ ДО ДЕ ЉУ ЈУ АГЕН ЦИ ЈЕ ЗА РЕЈ ТИНГ 1. Оп ште ин фор ма ци је Оп ште ин фор ма ци је од но се се на: 1) вр сту кре дит них реј тин га ко је до де љу је аген ци ја за реј тинг, и то: зах те ва ни и/или не зах те ва ни кре дит ни реј тин зи, с крат ким обра зло же њем основ них прин ци па на осно ву ко јих се до де љу ју; 2) ли сту др жа ва у ко ји ма аген ци ја за реј тинг по слу је; 3) при каз ор га ни за ци о не струк ту ре аген ци је за реј тинг и групе аген ци ја за реј тинг ко јој она при па да, а ко ји об у хва та: вла сничку струк ту ру, нај зна чај ни ја под ре ђе на дру штва, по моћ не и дру ге услу ге ко је пру жа и др., с тим што ин фор ма ци је о струк ту ри власни штва тре ба да са др же и ли сту ак ци о на ра ко ји има ју ди рект но или ин ди рект но уче шће у гла сач ким пра ви ма или ка пи та лу ве ће од 10%; 4) уку пан број за по сле них;

69 5) уку пан при ход и уче шће нај зна чај ни јих ко ри сни ка услуга аген ци је за реј тинг у ње ном укуп ном при хо ду (нпр. ко ри сни ци услу га ко ји има ју уче шће 5% или ве ће у укуп ном при хо ду); 6) фи нан сиј ске из ве шта је, као и из ве штај о ре ви зи ји фи нансиј ских из ве шта ја за по след ње три го ди не, и план ак тив но сти с про јек ци ја ма за на ред не три го ди не; 7) ускла ђе ност по слов не прак се аген ци је за реј тинг с при знатим ме ђу на род ним стан дар ди ма и прин ци пи ма до бре по слов не прак се. 2. Ин фор ма ци је о ис пу ње но сти усло ва у ве зи с ме то до ло ги јом, про це ном кре дит ног ква ли те та и по је ди нач ним кре дит ним реј тин зи ма Ин фор ма ци је о објек тив но сти ме то до ло ги је об у хва та ју: 1) де та љан опис ме то до ло ги је ко ју аген ци ја за реј тинг ко ристи за про це ну кре дит ног ква ли те та (у да љем тек сту: ме то до логи ја) за од ре ђе ни тр жи шни сег мент, као и на чин ње ног ус по ставља ња, при ме не и при ла го ђа ва ња, с тим што овај опис тре ба да об у хва ти и при каз ус по ста вље них про це са ко ји обез бе ђу ју јед но о- бра зну при ме ну ме то до ло ги је за све про це не кре дит ног ква ли те та, а на ро чи то уло гу и смер ни це за рад реј тинг ко ми те та или дру гог од го ва ра ју ћег те ла реј тинг аген ци је, ко ри шће ње ин фор ма ци ја ко је до ста вља прав но ли це ко ме се до де љу је реј тинг, при ступ ин форма ци ја ма ко је ни су јав но до ступ не итд.; 2) за сва ки тр жи шни сег мент на ко ји се ме то до ло ги ја при мењу је: де та љан опис кван ти та тив них по да та ка, а на ро чи то кључ них про мен љи вих, за тим из во ре по да та ка, ко ри шће не прет по став ке и кван ти та тив не тех ни ке, ин фор ма ци је ко је до ста вља прав но ли це ко ме се до де љу је реј тинг и оста ле ре ле вант не по дат ке; 3) за сва ки тр жи шни сег мент на ко ји се ме то до ло ги ја при ме њује: де та љан опис ква ли та тив них по да та ка, а на ро чи то на чин од лу чива ња о оце на ма ко је се од но се на стра те ги ју или би знис план правних ли ца ко ји ма се до де љу је реј тинг и на оста ле ре ле вант не по дат ке; 4) кра так при каз по сло ва ња аген ци је за реј тинг по ге о графским обла сти ма, као и основ них раз ли ка у ме то до ло ги ја ма ко је се у њи ма при ме њу ју; 5) опис на чи на на ко ји се спро во ди про ве ра тач но сти, до следно сти и дис кри ми на тор не мо ћи реј тинг си сте ма, укљу чу ју ћи и резул та те и за кључ ке до би је не на осно ву те про ве ре. Ин фор ма ци је о обез бе ђи ва њу не за ви сно сти и аде кват но сти про це не кре дит ног ква ли те та об у хва та ју: 1) опис про це ду ра ко је обез бе ђу ју фер и објек тив ну про це ну кре дит ног ква ли те та, ме ха ни зме за иден ти фи ко ва ње, спре ча ва ње и от кла ња ње по сто је ћег или по тен ци јал ног су ко ба ин те ре са; 2) де та љан опис ус по ста вље них ме ра за шти те кад се кре дитни реј тинг до де љу је ак ци о на ри ма или дру гим прав ним ли ци ма у гру пи по ве за них ли ца; 3) до каз о ус по ста вље ној не за ви сној функ ци ји уну тра шње ре ви зи је и о по сто ја њу по ли ти ка, про це ду ра и дру гих уну трашњих ака та ко ји ма се обез бе ђу је ин те гри тет про це са про це не кредит ног ква ли те та; 4) до каз да аген ци ја за реј тинг рас по ла же од го ва ра ју ћим бројем за по сле них аде кват не струч но сти и про фе си о нал ног ис ку ства (чла но ви ти мо ва за про це ну кре дит ног ква ли те та и ко ми си ја за про це ну кре дит ног ри зи ка); 5) основ не прин ци пе по сло ва ња аген ци је за реј тинг; 6) до каз да по ли ти ка за ра да и на гра ђи ва ња за по сле них ко ји су укљу че ни у про цес про це не кре дит ног ква ли те та не ути че на не за ви сност и објек тив ност њи хо ве про це не; 7) де та љан опис по ли ти ке на кна да и про ви зи ја аген ци је за реј тинг; 8) до каз да за по сле ни ко ји су укљу че ни у про цес про це не кредит ног ква ли те та ни су ни на ко ји на чин по слов но по ве за ни с правним ли ци ма ко ји ма аген ци ја за реј тинг до де љу је кре дит ни реј тинг. Ин фор ма ци је о кон ти ну и ра ном пра ће њу ме то до ло ги је об у- хва та ју: 1) оп ште ин фор ма ци је о про ве ри ме то до ло ги је, и то: о ус поста вље ном про це су, о основ ним ка рак те ри сти ка ма, о окви ру приме не и уче ста ло сти, о за по сле ни ма ко ји су укљу че ни у про цес, о ко ри шће ним сред стви ма, о основ ним фа за ма про це са пра ће ња, о ажу ри ра њу по да та ка, о ко ри шће ним ин фор ма ци ја ма ко је до ставља прав но ли це ко ме се до де љу је реј тинг, о ауто мат ским си стеми ма за упо зо ра ва ње, о ме ха ни зми ма ко ји омо гу ћа ва ју ис прав ку си стем ских гре ша ка по врат ним ути ца јем на при ла го ђа ва ње ме тодо ло ги је итд.; 2) пре глед ре зул та та из вр ше не про ве ре ме то до ло ги је; 3) до каз о ус по ста вља њу про це ду ре за back те сти ра ње и спро во ђе њу про це са back те сти ра ња нај ма ње јед ном го ди шње, и то за сва ки тр жи шни сег мент; 4) оства ре ни ни во са рад ње с ру ко во де ћим ор га ни ма прав них ли ца ко ји ма аген ци ја за реј тинг до де љу је кре дит не реј тин ге. Ин фор ма ци је о тран спа рент но сти ме то до ло ги је об у хва та ју: 1) до каз о об ја вљи ва њу основ них прин ци па ме то до ло ги је; 2) опис сред ста ва ин фор ми са ња, укљу чу ћи и веб-сај то ве, пре ко ко јих аген ци ја за реј тинг об ја вљу је ме то до ло ги је, као и усло ва нео п ход них за при ступ по тен ци јал них ко ри сни ка до де љеним кре дит ним реј тин зи ма; 3) опис по ли ти ке тран спа рент но сти, с по себ ним освр том на вр сте до де ље них кре дит них реј тин га (зах те ва них и не зах те ва них). Ин фор ма ци је о ве ро до стој но сти кре дит них реј тин га обу хва та ју до ка зе да ко ри сни ци на тр жи шту ко ри сте по је ди нач не кре дит не реј тин ге и да их сма тра ју ве ро до стој ним и по у зда ним до ста вља њем ин фор ма ци ја: о тр жи шном уче шћу на по је ди нач ним тр жи шним сег мен ти ма, о бро ју прав них ли ца ко ји ма аген ци ја за реј тинг до де љу је кре дит не реј тин ге, о пе ри о ду по сло ва ња агенци је за реј тинг на по је ди нач ном тр жи шном сег мен ту, о из но су и струк ту ри при хо да и из во ри ма сред ста ва итд. Ин фор ма ци је о тран спа рент но сти кре дит них реј тин га об у- хва та ју де та љан опис ус по ста вље них про це ду ра об ја вљи ва ња тих реј тин га. 3. Ин фор ма ци је о ма пи ра њу кре дит них реј тин га Ин фор ма ци је о ма пи ра њу ду го роч них кре дит них реј тин га об у хва та ју: 1) де фи ни ци ју ста ту са не из ми ре ња оба ве за; 2) тро го ди шњи CDR по ка за тељ за сва ки ни во кре дит ног рејтин га, као и нај ма ње два по след ња тро го ди шња CDR по ка за те ља; 3) де се то го ди шњи про сек тро го ди шњих CDR по ка за те ља, од но сно про це ну де се то го ди шњег про се ка тро го ди шњих CDR пока за те ља; 4) ци ља ни PD па ра ме тар за сва ки ни во кре дит ног реј тин га ако га аген ци ја за реј тинг при ме њу је; 5) опис ме то до ло ги је за ра чу на ње CDR по ка за те ља: из бор гру па (ста тич ке или ди на мич ке/при ла го ђе не), де фи ни ци ју ста ту са не из ми ре ња оба ве за, гру пи са ње ста ту са не из ми ре ња оба ве за (меха ни зми пон де ри са ња); 6) ста ти стич ки зна чај сто пе не из ми ре ња оба ве за; 7) ди на мич ке ка рак те ри сти ке ме то до ло ги је (од ре ђи ва ње на осно ву тре нут ног ста ња или ана ли за кроз вре мен ски ци клус); 8) зна че ње сва ког од ни воа кре дит ног реј тин га; 9) ра спон ни воа кре дит них реј тин га ко је до де љу је аген ци ја за реј тинг; 10) пе ри о де на ко је се кре дит ни реј тин зи од но се (крат ко рочни и ду го роч ни кре дит ни реј тин зи); 11) тран зи тив не ма три це; 12) ге о граф ске обла сти у ко ји ма по слу је аген ци ја за реј тинг. До дат не ин фор ма ци је о ма пи ра њу кре дит них реј тин га отворе них ин ве сти ци о них фон до ва од но се се на: 1) об ја шње ње на чи на од ре ђи ва ња кре дит них реј тин га ових фон до ва, с по себ ним освр том на ко ри шће ње про це не кре дит ног ква ли те та по зи ци ја ко је чи не ин ве сти ци о ни порт фо лио; 2) опис кључ них фак то ра и њи хо во ко ри шће ње у про це су про це не кре дит ног ква ли те та; 3) зна че ње сва ког од ни воа кре дит ног реј тин га; 4) ра спон ни воа кре дит них реј тин га ко је до де љу је аген ци ја за реј тинг; 5) пе ри о де на ко је се кре дит ни реј тин зи од но се (крат ко роч ни и ду го роч ни кре дит ни реј тин зи); 6) тран зи тив не ма три це; 7) ге о граф ске обла сти у ко ји ма по слу је аген ци ја за реј тинг; 8) по ве за ност из ме ђу про це са до де љи ва ња кре дит ног реј тинга овим фон до ви ма и про це са до де љи ва ња основ ног ду го роч ног кре дит ног реј тин га. Ин фор ма ци је о ма пи ра њу крат ко роч них кре дит них реј тин га об у хва та ју по ве за ност из ме ђу про це са до де љи ва ња крат ко роч них и ду го роч них кре дит них реј тин га.

70

71

72

73

74

75

76

77

78

79

80

81

82

83

84

85

86