Са благословом протојереја Мгр. Јозефа Фејсака ЦСц

Transkript

1

2 Са благословом протојереја Мгр. Јозефа Фејсака ЦСц

3 ФАЛЕРИСТИКА СПОМЕНИКА ЦРНЕ ГОРЕ FALERISTIKA POMNÍKŮ ČERNÉ HORY the FALERISTIcs of montenegrin monuments I. alexander V. Petříček

4 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Faleristika pomníků Černé Hory Ing. Alexander V. Petříček ceklic@volny.cz Fotografie, scan/photographs, scanning: Ing. Alexander V. Petříček, Ing. Václav Hajný Překlad/Translation: Ing. Željko Deretić, Svetlana Deretić, Ing. Ladislav Chaloupský Korektura/Correction: Ing. Alexander V. Petříček, Ing. Jaroslav Gorčák Redakce, grafická úprava/editor, graphic lay-out: Martin V. Hubík Projekt Faleristika pomníků Černé Hory Nakladatelství/Publisher: Nakladatelství PARA BELLUM pplk. Ing. Václav Hajný, mjr. Ing. Alexander V. Petříček Pražákova 52, Brno, Czech Republic para-bellum@volny.cz, tel./fax: Náklad/Edition: 300 ks (pcs), 100 ks číslováno (pcs numbered) Výtisk číslo/printing number: Vydání první/first edition Para bellum, 2008 ISBN:

5 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Ђе се јунаштво цијени, онђе се и јунаци рађају Никола I Петровић Његош, 1879 Kde se odvaha cení, tam se junáci rodí Nikola I. Petrović Njegoš, 1879 Heroes are born where heroism is appreciated Nikola I. Petrović Njegoš, 1879 Црна Гора је чудо света. Не постоји пример у историји човечанства, да би тако мали народ вековима успешно одолевао нападима хиљаду пута јачег непријатеља. То је успело малој, каменитој, сиромашној Црној Гори. Црногорац има две красне и изузетне особине, које у нас изумиру: национални понос и личну храброст. То су виле које су калиле и брусиле ханџар Црногорчев, које су пуковима свирепих непријатеља нагониле језу и страх и тералe их у бекство, које су помагале у сечи турских глава то су виле које су домовину Црногораца чувале и сачувале од срамотног ропства. Много чему, премного чему бисмо се од њих морали научити, а пре свега како се воли отаџбина, ма како била тужна и јадна! А морали бисмо узети и њихов пример, како се за отаџбину бори и за света (неприкосновена) права ризикује живот. Ваљда би онда код нас било боље. Josef Holeček, Црна Гора, 1876 Černá Hora je divem světa. Není příkladu v dějinách člověčenstva, že by národek tak nepatrný byl po celé věky se zdarem odolával útokům nepřítele tisíckrát mocnějšího. To dokázala malá, skalnatá, chudičká Černá Hora. Černohorec má dvě krásné a skvělé vlastnosti, které u nás hynou: národní vědomí a osobní statečnost. To jsou víly, které kalily a brousily handžár Černohorcův, které pouštěly na pluky sveřepých nepřátel strach a hrůzu a je na útěk obracely, které pomáhaly rubat hlavy turecké to jsou víly, které domovinu Černohorcovu před hanebnou porobou střehly a ostřehly. Mnohému, přemnohému měli bychom se učiti od nich, ale především, jak se miluje vlast, byť byla sebe usouženější a zuboženější! A měli bychom si na nich příklad vzíti, jak se pro vlast bojuje a pro práva nezadatná život nasazuje. Snad by pak bylo u nás lépe. Josef Holeček, Černá Hora, 1876 Montenegro is a wonder of the world. There is no other example in the history of humankind to show that a tiny nation would withstand attacks of an enemy which is incomparably more powerful, as it has been done by the rocky and poor country of Montenegro. Montenegrins have two beautiful and admirable characteristics that are disappearing in our country: national awareness and personal bravery. These are the angels that have hardened and sharpened their daggers, spread fear and awe among enemy regiments to make them flee and helped cut off Turkish heads, the angels that have guarded and protected the homeland of Montenegrins from its shameful enslavement. We should learn many things from them, but first of all, how to love our homeland, even though it would be the poorest and most miserable! Moreover, we should follow their example in fighting for our country and human rights. Then we might feel better. Josef Holeček, Montenegro, 1876

6 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Књига је посвећена успомени на Марка Милошева Кавају из Добрскoг Села, каменоресца и гравера барељефа на надгробним плочама у Црној Гори. Kniha je věnována památce Marka Miloševa Kavaji z Dobrského Sela, kameníka a rytce basreliéfních náhrobních desek v Černé Hoře. The book is dedicated to the memory of Marko Milošev Kavaja from Dobrsko Selo, a stone-cutter and engraver of tombstones in Montenegro.

7 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Slovo autora Faleristika je pomocná věda historická zabývající se studiem řádů a vyznamenání udělených za zásluhy na poli válečném, vojenském, vědním, kulturním či jiném. Publikace se dotýká těch řádů a vyznamenání, které byly získány zejména válečným a vojenským úsilím, jejichž vyobrazení se vyskytuje na náhrobcích a pomnících v Černé Hoře. Pokusíme se identifikovat faleristické a jiné artefakty a podle textů a dalších údajů na hrobech rekonstruovat přibližné životní osudy jednotlivců, kteří byli tímto specifickým způsobem zvěčněni. Аутор Інж. Александер Петржичек ( ) Autor Ing. Alexander Petříček ( ) Tento způsob pocty, který se v Černé Hoře stal namnoze pravidlem, se ve světě vyskytuje jen velmi vzácně a většinou postrádá onu jihoslovanskou neformální čistotu hluboké lidské úcty k zasloužilému předkovi. Odpovědný vztah k dekoraci jako atributu válečníka prokázali v nemalé míře i černohorští kameníci, kteří zpravidla vytesali do kamene podobu vyznamenání tak věrně, že do dnešních dnů je možno většinu z nich přesně určit a právem je lze považovat za malá umělecká díla laických výtvarníků. Při překladu většiny srbských odborných výrazů jsem vycházel z pojmů zavedených v české odborné literatuře předními českými faleristy a historiky. Některé jiné názvy a pojmy publikované v této knize jsou podloženy nejnovějšími poznatky v oboru černohorské faleristiky a historie. Na tomto místě je dlužno připomenout, že slovo faleristika vzniklo a jako mezinárodní odborný termín začalo být používáno, mezi světovými válkami díky štábnímu kapitánovi československé Уводна реч аутора Фалеристика је помоћна историјска наука која се бави студирањем ордења и одликовања додељених за заслуге на ратном, војном, научном, културном и другим пољима. Ова пyбликација се дотиче ордења и одликовања заслужених пре свега у ратним и војним активностима, а која се појављују на надгробним споменицима Црне Горе. Покушаћемо да одредимо фалеристичке и друге рукотворине на гробовима, као и да на основу уклесаних и других података приближно реконструишемо животне судбине појединаца, који су на овај начин били овековечени. Овaкав начин одавања поште, који је у Црној Гори постао готово правилом, се у свету појављује врло ретко и већином му недостаје она југословенска неформална чистоћа дубоког људског поштовања заслужних предака. Одговорни однос ка одликовањима, као атрибуту ратника, показали су у не малој мери и црногорски каменоресци, који су по правилу у камену тако верно израћивали одређено одликовање, да их је до данашњих дана у највећем броју могуће прецизно одредити, и с пуним правом се на њих може гледати као на мала уметничка дела лаичких уметника. Приликом превода већине српских стручних израза полазио сам од појмова постојећих у чешкој научној литератури, а установљених од стране врхунских чешких фалериста и историчара. Неки други називи и појмови у овој књизи, су поткрепљени најновијим сазнањима из области црногорске фалеристике и историје. На овом месту је неопходно споменути да је израз фалеристика поникао, и као међународни стручни термин почео да се користи, између два светска рата, захваљујући штабном капетану чехословачке армије Олдржиху Пилцу (Оdřich Pilz) ( ), што је након другог светског рата посебно проширено захваљујући широкој научној, сакупљачкој и публицистичкој активности истакнутог чешког фалеристе господина Вацлава Аугуста Мјержичке (Václav August Měřičkа) ( ). Нажалост, управо тако како су се именовани и много даљих чешких фалериста заслужили за добар глас чешке фалеристике и њене практичне примене код куће и у свету, исто тако су наступајуће 60. године 20. века довеле до стрмог пада државне фалеристичке симболике у Чехословачкој, показујући својим уметничим схватањем и техничком изведбом и своје класно порекло. Ни почетком

8 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory armády Oldřichu Pilzovi ( ) a po druhé světové válce rozšířeno zejména rozsáhlou vědeckou, sběratelskou a publikační činností předního českého faleristy pana Václava Augusta Měřičky ( ). Bohužel tak jak se oba jmenovaní a mnoho dalších českých faleristů zasloužilo o věhlas české faleristiky a její praktické aplikace doma i ve světě, tak nástupem 60. let 20. století státní faleristická symbolika v Československu prudce upadla a svým výtvarným pojetím i technickým zpracováním prozrazovala svůj třídní původ. Ani počátkem 90. let 20. století v naší zemi aplikovaná faleristika nenašla v novém státním zřízením oporu, byla exponenty režimu záměrně přehlížena a často zesměšňována. Rovněž současná státní produkce se příliš nevymyká neblahému poválečnému trendu i když jsou již patrné těžkopádné snahy o návrat k neměnným faleristickým předlohám z 19. a počátku 20. století. Malá černohorská monarchie byla v tomto ohledu vždy velmi důstojná a ke svým zasloužilým synům patřičně uznalá, přestože udělováním svých státních dekorací nikdy neplýtvala. Jistě i z toho důvodu byli vyznamenaní Černohorci svými rodinami a okolím vysoce ctěni, jejich řády a vyznamenání byly po generace pečlivě uchovávány a i když většina Černohorců neoplývala žádným bohatstvím, byly jejich náhrobky často nákladně ozdobeny basreliéfy. Myšlenka fotograficky a dokumentárně zachytit černohorské náhrobní pomníky s faleristickými motivy vznikla v roce 1995, když jsem se svým kumem Aleksandarem Anđelkovićem ze srbského Šabce, nad jiné velkorysým člověkem, navštívil Černou Horu. Tehdy jsem při hledání místa původu svých předků objevil hrob význačného příslušníka plemene Ćeklićů, Dr. Božidara Jovetiće, jenž byl osazen basreliéfem jeho zbraně, dekorací a hodnostního označení. Při návštěvách Černé Hory v následujících letech, prováděl jsem již cílenou dokumentaci dalších obdobně provedených hrobů zejména v oblasti Staré Černé Hory. Prvním souputníkem za poznáním mě byl můj kum Ing. Lubomír Gabriel ze Zlína, který nadšeně, obětavě a trpělivě se mnou absolvoval všechny obtíže i radosti balkánského putování. Dalším a vpravdě výjimečným spojencem, donátorem a vášnivým příznivcem Černé Hory, se stal začátkem roku 2003 můj bývalý učitel střelecké přípravy na Vojenské akademii AZ Brno, pplk. Ing. Václav Hajný, přítel, kolega, sběratel, muzejník, soudní znalec a vydavatel. Spolu jsme v následujících letech mnohokrát procestovali území Černé Hory všemi směry a v namnoze 90. година 20. века, примењена фалеристика у нашој земљи није нашла подршку у новоформираном државном систему, а често је од стране истакнутих појединаца режима намерно занемаривана, често и са подсмевањем. Исто тако, ни садашња државна творба се није много удаљила од несрећног послератног тренда, иако су уочљиви, не много умешни покушаји, повратку непромењеним фалеристичким моделима из 19. и почетка 20. века. У том смислу је мала црногорска краљевина увек била веома достојна, и према својим заслужним синовима довољно одана издашна, и поред тога што се у додељивању одликовања никада није понашала расипнички. Свакако су, и из тог разлога, одликовани Црногорци били изузетно поштовани од стране својих рођака и околине, а стечена одликовања су се генерацијама пажљиво чувала, те и поред тога што већина Црногораца није поседовала никакво богатсво, њихови гробови су често били скупо украшени барељефима. Идеја да се фотографски и документарно обухвате црногорски надгробни споменици са фалеристичким мотивима, родила се 1995 године када сам са својим кумом Александром Анђелковићем из српскога Шапца, изузетно широкогрудим и толерантним човеком, посетио Црну Гору. Тада сам приликом трагања за местом порекла мојих предака, открио гроб истакнутог члана племена Ћеклићи, Др. Божидара Јоветића, који је био украшен барељефом приказујући његово оружје, одликовања и грб официрског чина. Тако сам, наредних година, при посетама Црној Гори већ са циљем документарисао даље сличне гробове, и то пре свега у Старој Црној Гори. Првим сапутником на овом путу сазнања је био мој кум, Инг. Лубомир Габриел из Злина, који је одушевљено, пожртвовано и истрајно апсолвовао све тешкоће и радости балканског путешествија. Даљим, изузетним савезником, донатором и ватреним присталицом Црне Горе је почетком године постао мој бивши наставник стрељачке припреме на Војној академији AЗ Брно, п.плк. Инг. Вацлав Хајни (Václav Hajný), пријатељ, колега, сакупљач, власник музеја, судски знаоц и издавач. У годинама које су следиле, заједно смо много пута и у свим правцима, пропутовали територијом Црне Горе, и врло често у тешким условима, начинили хиљаде драгоцених фотографија у вези са тематиком црногорске надгробне пластике. Захваљујући саветима добронамерних и људи са разумевањем успели

9 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory obtížných podmínkách pořídili tisíce vzácných exteriérových i interiérových fotografií souvisejících s tématem černohorské faleristiky a funerální plastiky. Díky řadě ochotných a chápavých lidí se nám zdařilo provést rozsáhlé fotodokumentace muzejních a privátních sbírek. Z těchto unikátních podkladů vznikl základ informačních zdrojů, ze kterých publikace čerpá. Dalšími prameny byl po dlouhá léta budovaný archív autora a nakladatelství, který je tvořen dobovými knihami a časopisy, reprinty starých tisků, velkými soubory map, litografií, dobových fotografií a pohlednic, dopisů, zadokumentovanými informacemi starousedlíků atd. V neposlední řadě se stal velmi významným spolutvůrcem projektu vzácný člověk, kum mého syna, Ing. Željko Deretić z Beogradu a Prahy, který dílem náhod řízených osudem vyřešil pro mne a zdar díla trýznivou otázku překladu českých textů do srbského jazyka. Jeho brilantní a precizní překlady všech záludností českého jazyka, turcismů, archaismů, odborných výrazů dobových i soudobých, historických citátů atd., umožnily knize důstojný vstup do prostoru jižních balkánských Slovanů, tedy tam, odkud její téma vzešlo. смо да начинимо врло широку фотодокументацију музејских и приватних збирки. Из овакве уникатне основе створена је база информација из које се ова публикација напајала. Даљи извори су били дуго година грађени архив аутора и издавача, који чине књиге и часописи из одређених времена, обновљена стара издања тзв. репринти, велике збирке мапа, литографија, фотографија и разгледница везаних за одређено доба, писама, забележених информација староседелаца итд. Један у низу веома значајних саучесника у овом пројекту постао је и драгоцени човек, кум мога сина, Инг. Жељко Деретић из Београда и Прага, који је игром случаја предвођеним судбином решио, за мене и за успех овог дела, непријатно питање превода на српски језик. Његови бриљантни и прецизни преводи свих зачкољица чешког језика, турцизама, архаизама, некадашњих и садашњих стручних израза, историјских цитата итд. омогућили су да књига на достојанствен начин ступи на просторе балканских Словена, на просторе одакле је произашла и сама тематика овог пројекта. Author s Commentary Faleristics is an auxiliary science of history concentrating on the study of orders and decorations granted for service on the battle, military, science, cultural and other fields. The publication focuses on such orders and decorations that were awarded particularly for war and military efforts, images of which are illustrated on the gravestones and monuments in Montenegro. We will attempt to identify faleristic and other artifacts and according to the texts and other data on the graves, re-enact approximate life paths of the individuals who were made immortal in such specific way. Such a method of honor, which has become a common procedure in Montenegro, is very rare and often lacks the typical south-slavonic informal purity of deep human respect to a worthwhile ancestor. Montenegrin stone-cutters were very particular about the decorations embossed on the gravestones as an attribute of the dead war-men. They embossed the decorations on the gravestone so accurately that even today, it is possible to exactly identify each of them and they can be considered works of art of unprofessional artists. To translate most of the Serbian terms, I used the terms already introduced in the Czech technical literature by famous Czech faleristic scientists and historians. Some other names and terms published in this book are based on the latest knowledge of the Montenegrin faleristics and history. It is important to note that the term faleristics was formed and used as an international technical term between the world wars thanks to Staff Captain Oldřich Pilz of the Czech Armed Forces ( ), and after World War II the term was spread particularly by wide scientific, collecting and publishing activities of the leading Czech faleristic scientist Mr. Václav August Měřička ( ). Despite the fact that both the mentioned scientists along with many other Czech faleristic scientists earned eminence for the Czech faleristics and its application at home and all around the world, the meaning of state faleristic symbolism in Czechoslovakia in the 1960 s sharply dropped, and according to its motifs and technical designs, it revealed its class status. Not even at the beginning of the 1990 s, applied faleristics did not find any support in the new state establishment and the leading regime representatives intentionally ignored and mocked it. Although the present state situation follows the ominous post-war trend, some attempts to return to the invariable faleristic images of the 19th and beginning of the 20th centuries can be detected.

10 10 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Projekt dokumentace funerální plastiky s faleristickou a signistickou tématikou na území státu Černá Hora ve vazbě na související historické i soudobé události Пројекат документације надгробне пластике са фалеристичком и обележајном тематиком на територији Црне Горе, везан за одговарајуће историјске и савремене догађаје Projekt započal soukromým výzkumem v prosinci r. 1995, kdy byl autorem náhodně zaregistrován občasný výskyt funerální plastiky s faleristickou a signistickou tématikou na některých hřbitovech Černé Hory. Tento unikátní fenomén nebyl doposud v širším měřítku zaznamenán a popsán v případě žádné jiné země. Издавач Інж. Вацлав Хајны ( ) Nakladatel Ing. Václav Hajný ( ) Ojedinělými příklady v Evropě jsou např. hrob ruského generálmajora barona Carla Friedricha von der Osten ( ) na ruském hřbitově ve Wiesbadenu, hrobka polního maršála hraběte Jana Josefa Václava Antonína Františka Karla Radeckého z Radče v rakouském Heldenbergu nebo několik hrobů na ruském hřbitově v Saint Geneviève de Bois. Tradice znázorňování dekorací na náhrobku nositele souvisí pravděpodobně se zakládáním vojenských oddělení na občanských hřbitovech a později samostatných vojenských hřbitovů. Řádové dekorace, rodová a státní heraldická symbolika byly uctívanými artefakty všech monarchií a proto se v různé podobě začaly postupně objevovat i na náhrobních deskách jednotlivců. V Černé Hoře se faleristická symbolika nejvíce vyskytuje na náhrobcích v prostoru tkz. Staré Černé Hory, v jiných oblastech jen lokálně (např. Nikšić, Kolašin). Пројекат јe започео приватним истраживањем у децембру 1995 г., тиме што су од стране аутора, игром случаја, на неким гробљима Црне Горе примећени елементи надгробне пластике са фалеристичком и обележајном тематиком. Овај редак феномен није до сада био забележен и значајније описан код било које друге земље. Појединачни примери у Европи су нпр. гроб руског генералмајора, барона Carla Friedricha von der Osten ( ) на руском гробљу у Висбадену (Wiesbaden) или неколико руских гробова на руском гробљу у Saint Geneviève de Bois. Традицију приказивања одликовања на споменику носиоца је вероватно могуће довести у везу са оснивањем војних сектора на градским гробљима, а касније и самосталних војничких гробаља. Одликовања, хералдичка и државна симболика, представљала су изузетно поштоване украсне предмете код свих монархија и зато су се, у разним облицима, почела постепено појављивати на надгробним споменицима појединаца. У Црној Гори се фалеристички украси на надгробним споменицима појављују највише на просторима тзв. Старе Црне Горе, а у осталим областима само локално (нпр. Никшић, Колашин). Поред фалеристичких рукотворина, споменици црногорских ратника су често украшавани и барељефима који приказују оружје, заставе, људске фигуре, цркве, догађаје, као и сачуване симболе предсловенске паганске ере. Ти најинтересантнији су били забележени и убачени у пројeкат. Појављују се и надгробни споменици без навођења имена и презимена, што говори о високој самоуверености и сигурности с којом се тај неименовани ратник у свом окружењу сматрао толико познатим, да му као и његовим потомцима није пало на памет да уопште треба да наводе такве основне информације. Повремено се појављују и идентификације типа: један од најхрабријих јунака своје

11 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory 11 Kromě faleristických motivů jsou náhrobky černohorských bojovníků často vyzdobeny basreliéfy zbraní, praporů, postav, kostelů, dějů i přežívajících symbolů předslovanské pohanské éry. Ty nejzajímavější byly rovněž zdokumentovány a zařazeny do projektu. Objevují se náhrobky bez uvedení jména a příjmení, což dokládá vysoké sebevědomí a samozřejmost s jakou se ten či onen nejmenovaný bojovník pokládal ve svém okolí za všeobecně natolik známého, že jej nebo jeho potomky ani nenapadlo uvést tuto základní informaci. Občas se vyskytne pouze identifikace typu: jeden z nejchrabřejších junáků své země, slavný černohorský junák, který odsekl osmnáct tureckých hlav, atd. Bojovníci Černé Hory se v boji za nezávislost své země a proti rozpínavosti osmanské říše i mnohých jiných nepřátel vyznačovali mimořádnou odvahou, válečnou dovedností a nezdolnou houževnatostí. Těchto vlastností si cenili černohorští panovníci u příslušníků svého národa ze všech nejvíce a přes trvale svízelnou ekonomickou situaci své hornaté a neúrodné země zadávali velkoryse návrhy a výrobu státních dekorací nejlepším evropským medailérům a klenotnickým firmám. Z hlediska malého počtu udělených černohorských dekorací je zřejmé, že bylo trvale velmi obtížné stát se obdivovaným nositelem vyznamenání. Náhrobky jsou podle možností svých zřizovatelů vyrobeny z nejrůznějších nerostů, vedle mramoru, granitu je zde pískovec, vápenec, žula atd. V obecném měřítku lze podle doby a úrovně provedení náhrobku sledovat přibližný vzestup či sestup životní úrovně obyvatelstva Černé Hory přímo závislé na poválečném nebo předválečném ekonomickém stavu země. Jako paralelní jev lze zachytit i různé jímavé ságy rodin dekorovaných válečníků, kdy černohorská žena přežívá o desítky let manžela a všechny své syny, kteří padli v jediné bitvě nebo kdy pravnuk po generace uchovávané dekorace nechá vytesat na náhrobek prapředkovi, kterého nikdy neviděl ani jeho otec a to mnoho desítek let po nositelově smrti. Faleristické a signistické artefakty jsou ztvárněny na náhrobcích černohorských bojovníků všech tehdejších hodností a funkcí v nejrůznější kvalitě zpracování, od zjednodušené stylizace až po špičkové provedení basreliéfu dekorací na úrovni umožňující jednoznačné určení varianty. Znázornění většiny dekorací je vyvedeno velmi pečlivě a s největší snahou po dokonalosti i když vznikaly namnoze ve značně skromných podmínkách. Často byly basreliéfy a nápisy prováděny pologramotземље, славни црногорски јунак, који је посекао осамнаест турских глава, и сл. Црногорски борци су се, у борбама за независност своје домовине, а против експанзије турске царевине и других непријатеља, одликовали ванредном храброшћу, ратничком вештином и несавладивом жилавошћу. Ове особине су црногорски владари највише ценили код припадника свога народа, па су и поред сложне економске ситуације своје планинске и неродне земље, наручивали израду изузетно богатих државних одликовања код најбољих европских медаљера, медаљерских фирми a ковница. Са аспекта малог броја додељених црногорских одликовања је јасно, да је било изузетно тешко постати поштованим носиоцем истих. Споменици су, према могућностима наручиоца, рађени од разних врста камена, поред мермера и гранита појављује се и пешчар, кречњачки камен, итд. Уопште речено, према времену и изведби споменика, могуће је приближно пратити раст или пад животног стандарда становништва Црне Горе, а у директној зависнoсти да ли се радило о послератном или предратном економском стању земље. Упоредо је могуће и наслутити и занимљиве судбине породица одликованих ратника, где црногорска жена надживљава мужа и своје синове, пале у истој битци, о десетине година, или где праунук, на основу генерацијама чуваних одликовања, задаје да се прадеди на спомeнику иста уклешу, иако свога прадеду никада, врло често као ни његов отац, није видео, и то након много десетина година након смрти носиоца одликовања. Фалеристички и обележајни украси израђивани су на надгробним споменицима црногорских бораца, свих тадашњих чинова и функција, и то у најразличитијим квалитетима израде, од најпростијих стилизација до врхунске изведбе одликовања у барељефу, с таквом префињеношћу која је омогућавала да се врло једноставно одреди о којој варијанти одликовања је реч. Приказивање већине одликовања је урађено врло пажљиво, са изразитим стремљењем ка савршенству, иако се у већини случајева стварало у врло скромним условима. Барељефи и натписи су често израђивани од стране полуписмених каменорезаца и лаика, о чему сведоче разне правописне грешке, изостављена слова или чак и целе речи. И поред тога, одликовања су често тако верно представљена, да је могуће одредити положај обојених трака ленте, или начин качења, омогућујући на тај начин идентификацију конкретне варијанте. У слу-

12 12 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory nými kameníky nebo i laiky, o čemž svědčí různé pravopisné chyby, vynechaná písmena nebo i celá slova. Přesto jsou dekorace zachyceny mnohdy tak věrně, že lze stanovit položení barevných pruhů stuhy či způsob závěsu identifikující variantu. Tam, kde se tvůrce plastiky nedokázal vypořádat s náročným detailem, rozlišil alespoň vzájemný poměr velikostí jednotlivých vyznamenání, či vytesal do plochy zjednodušeného tvaru dekorace její zlidovělý název nebo svérázným způsobem zachytil nějaký jiný markant, který ještě dnes poslouží k průkaznému určení. Kromě plastického provedení dekorací formou basreliéfu se nacházejí na náhrobcích i odkazy na dekorování v textu, např.: nositel Obilićovy medaile, nositel mnoha vyznamenání, vyznamenán králem Dalším způsobem zveřejnění nositelství vyznamenání na hrobech jsou porcelánové fotografie dekorovaných osob, fotografie dekorací, lepty nebo zapuštěné odlitky z náhradních kovů. V jednom případě byl objeven pomník s prosklenou schránkou na vystavení dekorací a jeden pomník měl dokonce vsazeny originály dekorací. Spolu s dalšími údaji uvedenými na hrobových deskách, znalostí tehdejšího miličního obranného systému, složení bratrstev, rodů a rozrodů jednotlivých plemen, pátráním v archívech, možností srovnání s originálními předlohami atd., lze poměrně věrně identifikovat pravděpodobnou vojenskou a válečnou kariéru pochovaného nositele ztvárněných dekorací. Dosavadní bádání odhalilo a zdokumentovalo náhrobky s vyobrazenými dekoracemi Černé Hory, Srbska, Ruska, Rumunska, Bulharska, Turecka, Řecka, Rakousko-Uherska, Francie, Itálie, Velké Británie, Království SHS, USA a Německa. K dnešnímu dni je v databázi autora a nakladatelství Para bellum, které vznik projektu dlouhodobě podporuje, několik stovek zdokumentovaných hrobů, mezi nimi i hroby již zaniklé, zmizelé pod vegetací nebo poškozené zhoršujícími se povětrnostními podmínkami. Cílem projektu je poukázat na historickou příslušnost černohorského teritoria a jeho kultury k evropským křesťanským tradicím, na neopomenutelnou souvislost historického vývoje evropských zemí a tohoto konce Balkánu či brány Asie, bez jehož obětavé účasti na obraně jihobalkánských civilizací by se osud novodobé Evropy jistě utvářel zcela jinak. Zejména dnes, kdy Černá Hora ve své znovuzrozené geopolitické identitě navazuje na přerušené historické vazby s centrální Evropou a kdy se jako malá, multikulturní a multietnická enkláva evropského prostoru vrací na své krvavě чајевима, код којих творац рељефа није успео да се избори са неким компликованим детаљом, у циљу разликовања је бар одредио однос величина појединих одликовања, или је на плочи једноставног изгледа угравирао њихов одомаћени назив, или је на својеврстан начин изразио неки други препознатљиви детаљ, који дан данас може да послужи за јасну идентификацију. Тако, поред пластичног приказивања ордења у форми барељефа, на споменицима налазимо и откази на одликовања у облику текста, као нпр.: носилац Обилићеве медаље, носилац многих одликовања, одликован од стране краља Даљим начином истицања одликовања на гробовима, представљају порцеланске фотографије одликованих особа, фотографије одликовања, гравуре или уметнути одливци од метала. Нађен је и један случај споменика са застакљеним сандучетом за излагање ордења, а један споменик је чак имао уграђена и оригинална одликовања. На основу даљих детаља наведених на надгробним споменицима, познавања тадашњег одбрамбеног система, структуре братстава, родова појединих племена, претраживања по архивима, могућности упоређења са оригиналним моделима и сл., могуће је доста верно одредити највероватнију војничку и ратничку каријеру сахрањеног носиоца приказаних одликовања. Досадашња истраживања су открила и документовала надгробне споменике са приказаним одликовањима Црне Горе, Србије, Русије, Румуније, Бугарске, Турске, Грчке, Аустро-Угарске, Француске, Италије, Велике Британије, Краљевине СХС, УСА и Немачке. До данашњег дана се у датабази аутора и издавача Para bellum, који дугорочно подржава настанак овог пројекта, налази неколико стотина документованих гробова, међу њима и гробова који су заникли, нестали у корову, или су оштећени услед погоршаних климатских услова. Циљ пројекта је да укаже, на историјску припадност црногорске територије и културе европским хришћанским традицијама, на зависност историјског развоја европских земаља и овог краја Балкана, или врата Азије која се никако не сме занемарити, а без чијег пожртвованог и активног учешћа у одбрани јужноевропских цивилизација би судбина савремене Европе изгледала сасвим другачије. Поготово данас, када се Црна Гора у свом поново рођеном идентитету надовезује на прекинуте исто-

13 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory 13 vybojované místo na mapě původních civilizací, je třeba znovu objevovat nedávné hluboké vazby slovanských a křesťanských národů, které jsou stále nedílnou součástí evropských národních struktur. Více než 150 let se některé politicky zodpovědné evropské země, povětšinou diplomaticky opatrnou a neoficiální, kulturní, duchovní i ekonomickou cestou, hlásily k černohorskému odporu proti násilné infiltraci západoasijských náboženských doktrín. Zejména země střední Evropy, více méně skrytou formou, podporovaly existenční zápas černohorského knížectví u vědomí potencionálního ohrožení vlastních zájmů. Heroický odpor a neutuchající touha po sebeurčení horského národa ortodoxních křesťanů byla námětem pro mnoho evropských umělců, politiků, vědců a vojáků, kteří tomuto odkazu věnovali své síly i životy. Nadešel čas, aby dobou a různými pseudopolitickými deformacemi polozasuté černohorské dějiny našly v nové Evropě své místo. Projekt Faleristika pomníků Černé Hory má být této snaze skromným příspěvkem. ријске везе с Централном Европом, где се као мала, толерантна вишекултурна и вишеетничка енклава европског простора враћа на своје, крвљу изборено место, на мапи првобитних цивилизација, те је потребно обновити недавне дубоке везе словенских и хришћанских народа, а које и даље представљају неодвојиви део европских националних структура. Више од 150 година су неке, политички одговорне, европске земље, већином опрезним и незваничним дипломатским, културним, духовним и економским путем подржавале црногорски отпор ка инфилтрацији западноазијских верских доктрина. Посебно земље средње Европе, више мање прикривеном формом, су подржавале егзистенцијалну борбу црногорске кнежевине, свесни могућности угрожавања сопствених интереса. Херојски отпор и несмањена жеља за самопредељење овог планиснког народа ортодоксних хришћана, постао је мотив многим европским уметницима, политичарима, научницима, и војницима који су том завештању посветили сву своју снагу и животе. Дошао је тренутак, да црногорска историја, својевремено полузатрпана псеудополитичким деформацијама, нађе своје место у новој Европи. Пројекат Фалеристика споменика Црне Горе би требало том настојању да буде скромним прилогом.

14 14 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Documentation Project of Funeral Sculptures Illustrating Faleristic and Iconic Images on the Territory of Montenegro in Relation to the Relevant Historical and Recent Events The project started by private research in December 1995 when the author of the project noticed an occasional occurrence of funeral sculptures illustrating faleristic and iconic images in some cemeteries of Montenegro. Such a unique phenomenon has not been noted or described in relation to any other country. The following represent unique examples found in Europe such as for example, a grave of Russian Major-General Baron Carl Friedrich von der Osten ( ) located in the Russian cemetery in Wiesbaden, a tomb of Field Marshal Jan Josef Václav Antonín František Karel Radecký from Radeč in Austrian Heldenberg or several graves in the Russian cemetery in Saint Geneviève de Bois. Tradition of bearers decorations embossed on the graves is probably related to designation of military sections in civilian cemeteries and later, separated military cemeteries. Ordinal decorations, generic and state heraldic symbolism were honored as artifacts of all monarchies. Therefore, they started being decorated also on individual gravestones. In Montenegro, frequent faleristic symbols can be found in the area called Old Montenegro. In other areas they are found sporadically (for example, Nikšić, Kolašin). Apart from the faleristic artifacts, Montenegrin combatants tombstones are decorated with bas-reliefs of weapons, flags, figures, churches, events and surviving symbols of the pre-slavonic pagan era. The most interesting of them were also documented and added in the project. There are gravestones stating no first name or surname of the dead. That indicates how self-confident the unnamed combatant was and regarded himself as generally so well-known in his surroundings that neither he nor his descendants even thought of inscribing such basic information on the gravestone. Occasionally, there are identifications such as: one of the bravest young men of his country,.famous Montenegrin young man who decapitated eighteen Turkish heads, etc. In the struggles for independence of their country and battles against the extensiveness of the Ottoman Empire and many other enemies, the Montenegrin combatants proved to be extraordinarily brave; manifested their war skills and resilient diligence. Montenegrin sovereigns respected such qualities and skills of their people most of all and despite the permanent difficult economic situation of their mountainous and unfertile country they submitted a considerate number of state decoration designs and their manufacture to the best European medal makers and jeweler companies. From the small number of granted Montenegrin decorations, it is evident that it was very hard to become a respected decoration bearer. According to the possibilities of their submitters, the gravestones are made of various minerals such as marble, granite, sandstone, limestone, commercial granite, etc. Generally speaking, according to the time period and level of the gravestone design, we can follow the approximate rise or decline of the life standard of Montenegrins that was directly dependent on the post-war or pre-war economic situation of their country. As a parallel to that we can use various absorbing stories about families of decorated war combatants when a Montenegrin woman outlives her husband by tens of years and all her sons who died in a single battle, or when many tens of years after the bearer s death, his grandson keeping the decorations for generations embossed them on the gravestone of the grand-ancestor who was never met even by his father. Faleristic and iconic artifacts are sculptured on the gravestones of Montenegrin combatants of all the then ranks and posts in a different quality of their design, from a simple style up to the top design of decoration bas-reliefs at a level, providing an exact identification of the variant. Most decorations are embossed with the utmost care and effort to get the perfect result, despite that most of the decorations were designed and manufactured under very modest conditions. The bas-reliefs and gravestone inscriptions were often made by half-literate stone-cutters or non-professionals. The results of their effort were various spelling mistakes, omitted letters or even words. However, the decorations are frequently illustrated so well, that it is possible to determine the layout of colored stripes or the identifying variant of the way how the decorations are hung. Where the sculptor (gravestone-cutter) could not preserve a demanding detail, he preserved at least the size relation of individual decorations or, on the simplified decoration format surface he inscribed a popular name or he used other distinctive features of the decoration which at present can help to precisely identify the decoration. Apart from plastic bas-reliefs representing individual decorations on the gravestone there are also links in the text made on the decorations account, for example, a bearer of Obilić s medal, a bearer of many decorations, decorated by the King

15 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory 15 Another way to show a bearer s decorations on the grave were porcelain photographs of decorated persons, photos of decorations, engravings or planted alternate castings. In one case, a tombstone with a glass box displaying decorations was found. Another tombstone was even decorated with the original decorations. On the basis of the data inscribed on the gravestone tablets, knowledge of the then military defense systems, clan structure, descendants and sub-descendants of individual clans, archive search, comparative analysis of original artworks, etc., it is possible to quite precisely identify the probable military and war career of the buried bearers of the embossed decorations. Existing research has revealed and documented the gravestones with illustrated faleristic artifacts of Montenegro, Serbia, Russia, Romania, Bulgaria, Turkey, Greece, Austria-Hungary, France, Italy, Great Britain, Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, USA and Germany. To this day, there are several hundred documented graves including obsolete ones or disappeared graves under the growing vegetation or graves damaged by deteriorating weather conditions in the database of the author and Parabellum Publishing Company that has been supporting the project for a long time. The aim of the project is to refer to the historical relevance of the Montenegrin territory and its culture of European Christian traditions, to the significant relation between the historical development of European countries and this End of Balkans or Gate to Asia. Without its active and diligent participation in the defense of south-european civilizations, the fate of recent Europe would have developed differently. Particularly at present, when Montenegro has established interrupted historical ties with central Europe under its reborn geopolitical identity and when in the form of a small tolerant multicultural and multinational enclave in the European environment, Montenegro regains its place in the map of original civilization after all bloody battles and struggles, it is necessary to rediscover recent deep-rooted ties of Slavonic and Christian nations that are integral parts of European national structure. For over 150 years, some politically responsible European countries supported the resistance against violent infiltration of west-asian religious doctrines by means of diplomatic and unofficial, cultural, religious and economic ways through generations of Montenegrin national victims. Particularly central European countries implicitly supported the existential struggle of the Montenegrin Princedom when they realized a potential threat to their own interests. Heroic resistance and persistent hope for self-determination of the mountainous nation of Orthodox Christians became a topic for many European artists, politicians, scientists and soldiers who dedicated their efforts and even lives to that heritage. It is time for the Montenegrin history that underwent various time periods and pseudo-political deformations, to find its new place in Europe. Project Faleristics of Montenegrin Monuments should represent a modest contribution to this effort.

16 16 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory Poděkování Děkuji všem, kteří mě na cestu k napsání této knihy přivedli, na této cestě podporovali skutkem, radou a povzbuzením. Z nich každého přínos byl pro mne velmi cenný a prospěšný tomuto dílu. Proto děkuji své drahé manželce Kláře Milici a dětem Nevence Olze a Alexandru Sergejovi, kteří obětavě střežili nutné podmínky pro moji práci, snášeli odloučení a moji dlouhodobou časovou zaneprázdněnost, své drahé mamince Doc. Ing. Nevence Jeleně Marii Petříčkové CSc., která mne vedla životem a vtiskla mi hluboký vztah k ušlechtilým projevům lidského bytí, svému drahému tatínkovi Prof. Ing. Vsevolodu Vladimíroviči Petříčkovi DrSc., jehož vzor čistého a své věci zcela oddaného odborníka mě byl světlem mého úsilí, mému drahému bratru Ing. Michalu Vsevolodoviči Petříčkovi, který svojí vzácnou obětavostí a tolerancí značně přispěl ke kajícné povaze díla, svému drahému strýci plukovníku Ing. Ing. Alexandru Vladimíroviči Petříčkovi, mému nedostižnému vzoru svérázného válečného hrdiny II. světové války, svému drahému strýci MUDr. Jiřímu Savovi Đokovi Dvorníkovi, který byl od mého útlého dětství směrníkem a korektorem mých zálib a později i tohoto díla, mému kumovi Aleksandaru Anđelkovićovi bez jehož velkorysého a vpravdě velmi účinného působení by nemohla tato práce vůbec započít, kumovi našeho syna Ing. Željkovi Deretićovi a jeho manželce Světlaně za brilantní překlady náročných textů knihy z českého do srbského jazyka v cyrilici, bývalému armádnímu kolegovi panu plukovníku Mgr. Ladislavu Chaloupskému PhD za velmi rychlý a bravurní překlad textů do anglického jazyka, stejně jako panu Ing. Jaroslavu Gorčákovi za jeho revizi. Dále děkuji všem těm, kteří přímo působili svojí znalostí, zkušeností a přístupem na moji názorovou a tématickou orientaci a to panu Ottovi Kuchařovi z Příbrami, který mně trpělivě předával svoje letité zkušenosti předního českého faleristy a historika, panu Jiřímu Blažkovi, nestorovi české faleristiky z Prahy, který mně velkoryse poskytoval ke zpracování svůj ojedinělý faleristický materiál a nezištně podporoval v praktické faleristické i podnikatelské činnosti, rodině Hadynových z Brna, která mně již třetí desetiletí pomáhá při vyhledávání faleristického materiálu, panu Ing. Miladinu Markovićovi z Beogradu a jeho rodině, který mně kromě přístupu ke své fenomenální sbírce černohorského faleristického a signistického materiálu odstranil z cesty i přetrvávající odborná pochybení některých mých předchůdců, panu Pavle Mićovi Novakovićovi z Cetinje s obdob- Захвалница Хтео бих да се захвалим свима онима, који су ме навели на пут који је водио писању ове књиге, који су ме на том путу подржавали својим делом, саветом и храбрењем. Допринос сваког од њих био је за мене изузетно значајан, а за ово дело користан. Зато се захваљујем својој драгој супрузи Клари Милици и деци Невенки Олги и Александу Сергеју, који су пожртвовано стварали неопходне услове за мој рад, подносили растанке и моју дуготрајну заузетост, својој драгој мајци Доц. Інж. Невенки Јелени Марији Петршичковој ЦСц., која ме је водила кроз живот и утиснула ми дубоки однос према племенитим изражајима људског битисања, свом драгом оцу Prof. Інж. Всеволоду Владимировичу Петршичку, Др.Сц., чији је пример чистог, и својој ствари потпуно оданог стручњака, предстсављао луцерну на путу мојих тежњи, мом драгом брату Інж. Михалу Всеволодовичу Петршичку, који је својим јединственим пожртвовањем и толеранцијом у значајној мери допринео покајничком карактеру овог дела, свом драгом стрицу, пуковнику Інж. Інж. Александру Владимировичу Петршичку, мом недостижном узору широкогрудог ратног хероја II светског рата, свом драгом стрицу Др. Јиржију Сави Ђоки Дворњику, који је од мог најранијег детињства био путоказом и коректором мојих жудњи, а касније и овога дела, мом куму Александру Анђелковићу, без чијег великодушног и заиста значајног чињења би ово дело немогло ни да почне, куму нашег сина, Інж. Жељку Деретићу и његовој супрузи, за бриљантне преводе сложених чешких текстова на екавски дијалект српски језик, а у ћириличном писму, бившем армијском колеги, г. пуковнику Мгр.Ладиславу Халупском, ПДр. за брзи и бравурозни превод на енглески језик, као и г. Інж. Јарославу Горчаку за његову ревизију. Даље се захваљујем свима онима који су, својим знањем, искуством и ставовима, директно утицали на мој назор и тематску оријентацију, и то г. Отту Кухаржу из Пржибрама, који ми је стрпљиво преносио своја дугогодишња искуства као првака чешке фалеристике и као историчара, г. Јиржију Блажеку, доајену чешке фалеристике из Прага, који ми је великодушно давао на употребу свој јединствени фалеристички материјал, и подржавао у фалеристичкој и предузетничкој активности, породици Хадин из Брна која ми већ трећу деценију помаже у тражењу фалеристичких материјала, г. Інж. Мила-

17 Фалеристика споменика Црне Горе / Faleristika pomníků Černé Hory 17 nými zásluhami, panu Prof. MUDr. Rajkovi Dolečkovi DrSc. z Ostravy, letitému bojovníku za právo na pravdu Srbů a Černohorců v jejich spletité historii, svému příteli a kumovi Ing. Lubomíru Gabrielovi ze Zlína, který mne na mnoha nelehkých cestách za poznáním balkánské historie věrně provázel, svému popovi, kumovi a příteli Mgr. prot. Jozefu Fejsakovi CSc. z Brna s rodinou, který včas zažehl svíci mého prozření. Upřímné díky patří všem, kteří mně poskytli rady, informace, předlohy i odbornou literaturu, zejména panu Mgr. Branislavu Bane Borozanovi s rodinou z Cetinje a Prahy, rodině Edrenićů z Beogradu, rodině Dragićevićových z Cetinje, rodině Jovovićů z Cetinje, panu redaktoru Martinu V. Hubíkovi z Tišnovské Nové Vsi, panu Josefu Chytrému z Humpolce, panu MUDr. Jiřímu Zahrádkovi z Brna, manželům Tomanu Toško a Zorce Zec z Virpazaru, panu Brankovi Miloševićovi s rodinou z Bukovice, panu Jaroslavu Kandovi z Brna, panu Janu Zahálkovi z Prahy, starousedlíkům z plemene Ćeklići, panu Jiřímu Květoňovi z Brna, panu Jiřímu Mádlemu z Uherského Hradiště, panu Richardu Klimovi z Brna, rodině Martinovićů z Bajice, panu Juraji Prachárovi z Bratislavy, rodině Kaluđerovićů ze Zaćiru, panu mjr.v.z. Ladislavu F. Sedlákovi z Pardubic, panu MUDr. Romanu Jedličkovi z Brna, panu Mgr. Pavlu Šimůnkovi z VHÚ Praha, panu Srđanu Tošićovi z Niše a Brna, paní Ing. Kateřině Tkačukové z Brna, panu Jiřímu Vachtovi z Prahy, panu generálmajoru Ing. Ivoši Zbořilovi z Prahy, panu Svetozaru Lazarevićovi z Valjeva, panu majoru.v.z. Ladislavu F. Sedlákovi z Pardubic, pánům Bohumilu Vavříčkovi sen. a jun. z Boskovic a Letovic, panu Petru Paramonovovi, panu Danilu Kavajovi z Beogradu, paní Dejaně Kavaja Stanišić z Beogradu, paní Anđe Kapićić Dragićević z Cetinje, pracovníkům muzea v Danilovgradu a Medunu, panu Đokovi Božovu Mijanovićovi z Bajice, panu Radoslavu Lečićovi z Beogradu, panu Mgr. Petru Ledvinovi z Fototéky Správy Pražského hradu, nakladatelství CID z Podgorice, panu Mgr. Liborovi Jůnovi z Archívu Národního Muzea v Praze, panu Pavle Boškovićovi z Gornje Brćeli, paní Ljubici Đaković z Ćeklići, panu Stevu Vućinićovi z Podgorice, Zvláštní poděkování patří všem, kteří obětavě umožnili svými nemalými prostředky vstup knihy na balkánské teritorium panu Janu Charvátovi z Úmonína a Hodkova, panu Ing. Petru Dubjákovi z Jiřic, panu rotmistru Jiřímu Blažkovi z Prahy, panu plukovníku Mgr. Ladislavu Chaloupskému PhD, panu Josipu Kulašovi z Ivančic, panu JUDr. Lubomíru Řehůřkovi z Brna, panu Juraji Prachárovi z Bratislavy, panu Tomáši Vrtěдину Марковићу из Београда, и његовој породици, који ми је омогућио приступ својој феноменалној збирци црногорског фалеристичног и сигнистичког материјала, а који ми је с пута одстранио и дуготрајне стручне недоумице неких од мојих претходника, г. Павлу Мићи Новаковићу из Цетиња са сличним заслугама, г. Проф. Др. Рајку Долечеку ДрСц., дугогодишњем неуморном борцу за право на истину Срба и Црногораца у њиховој проплетеној историји, своме пријатељу и куму Інж. Лубомиру Габриелу из Злина, који ме је верно пратио на многим, не баш лаким, путовањима у циљу познаје балканске историје, свому попу, куму и пријатељу Мгр. прот. Јосефу Фејсаку ЦСц. са фамилијом, који је на време запалио свећу мога познања. Искрена захвалност припада свима онима који су ми пружили савете, информације, моделе и стручну литературу, посебно г. Мгр. Браниславу Банету Борозану са фамилијом из Цетиња и Прага, фамилији Ерденић из Београда, фамилији Драгићевић из Цетиња, фамилији Јововић из Цетиња, г. редактору Мартину. В. Хубику из Нове Вси, г. Јосефу Хитром из Хумполца, г. Др. Јиржију Захрадки из Брна, брачном пару Томану Тошку и Зорки Зец из Вирпазара, г. Бранку Милошевићу са фамилијом из Буковице, г. Јарославу Канди из Брна, г. Јану Захалки из Прага, староседеоцима из племена Ћеклићи, г. Јиржију Квјетоњу из Брна, г. Јиржију Мадлију из Ухерског Храдишта, г. Рихарду Климу из Брна, фамилији Мартиновић из Бајице, г. Јурају Прахару из Братиславе, фамилији Калуђеровић из Заћира, г. рез. мајору Ладиславу Ф. Седлаку из Пардубица, г. Др. Роману Једлички из Брна, г. Мгр. Павлу Шимунку са VHÚ Прага, г. Срђану Тошићу из Ниша и Брна, гђи. Катерини Ткачуковој из Брна, г. Јиржију Вахту из Прага, г. генералмајору Инг. Ивошу Зборжилу из Прага, г. Светозару Лазаревићу из Ваљева, господи Бохумилу старијем и млађем Вавржичковим из Босковица и Летовица, г. Петру Парамонову из Брна, г. Данилу Каваји из Београда, гђи Дејани Каваја Станишић из Београда, гђи Анђи Капичић Драгићевић из Цетиња, запосленима музеја у Даниловграду и Медуни, г. Ђоки Божов Миљановићу из Бајице, г. Радославу Лечићу из Београда, г. Мгр. Петру Ледвину из Фототеке Управе Прашке тврђаве, штампарији ЦИД из Подгорице, г. Мгр. Либору Јуну из Архива Народног Музеја Прага, г. Павлу Бошковићу из Горње Брћеле, гђи Љубици Ђаковић из Ћеклића, г. Стеву Вучинићу из Подгорице.