Uvodni referat Introductory report AKTUELNA PATOLOGIJA ŽIVINARSKE PROIZVODNJE U SRBIJI D. D. Orlic, Živka Ilic, Z. Rašic

Transkript

1 ' Zbornik referata i kratkih sadržaja Uvodni referat Introductory report AKTUELNA PATOLOGIJA ŽIVINARSKE PROIZVODNJE U SRBIJI D. D. Orlic, Živka Ilic, Z. Rašic Kratak sadržaj: Živinarska proizvodnja Srbije je na pocetku ovog milenijuma, uspešno realizovala svoj primarni zadatak i obezbedila dovoljne kolicine mesa i jaja primenjujuci nove tehnologije gajenja u proizvodnji, uz adekvatnu ishranu i iznad svega dobrom i efikasnom zdravstvenom zaštitom sa nizom sistemskih preventivnih i imunoprofilaktickih mera koje su omogucile zdravstveno bezbednu proizvodnju. Ovakvu ocenu zdravstvenog stanja sve više ugrožavaju teškoce u obezbedenju energije, potrebnim dodacima hrani za živinu, preventivnim i terapeutskim sredstvima i drugim neophodnim imputima za ovu proizvodnju, i na taj nacin prete da dosada efikasna proizvodnja i zaštita zdravlja bude onemogucena. Istraživanja koja su uradena na pocetku treceg milenijuma i u protekloj godini ukazuju da se izvori opasnih zaraznih bolesti razlicite etiologije, virusne, bakterijske i parazitske još icvek nalaze u ekstenzivnom držanju živine u seoskim domacinstvima a da se sporadicnojavljaju ufarmskoj proizvodnji. Iz rezultata istraživanja se može zakljuciti da klasicne virusne zarazne bolesti nisu bile veliki problem u živinarskoj proizvodnji. Sporadicno se pojavljuju NCD, GB, IB, ILT, MB nanoseci vece ili manje gubitke koji nisu nikad finansijski iskazani kao šteta. Njukastl bolest se nalazi na listi A zaraznih bolesti medunarodne organizacie za epzootiologiju i po tom clanstvu imamo obavezu suzbijanja i iskorenjavanja ovr zaraze. Gumboro bolest nanosi velike ekonomske štete kroz uginuca i imunosupresiju, ali ih kod nas nismo do sada izracunali. Mnogo veci, ustvari pravi zdravstveni problemi su kao i do sada pojedini sindromi bolesti multikauzalne etiologije. Analizirajuci strukturu mortaliteta kod lakih i teških hibrida na prvom mestu su uginuca sindroma bakterijskih infekcija koje su zastupljene sa oko 70% od ukupne patologije. Najzastupljenije su infekcije bakterijama iz roda E. coli kod svih kategorija lakih i teških hibrida. Posebno su važne bolesti koje se prenose vertikalno, poput salmoneloze i hronicnog respiratornog sindroma. Za razliku od koli infekcija, veoma malo u patologiji ucestvuju ostale bakterijske bolesti popuf kolere, klostridioze, stafilo i streptokokoze i kampilo infekcije. Kljucne reci: patplogija, virusnei baktrerijske bolesti. Uvod Nije uobicajeno da se ekspoze o aktuelnoj patologiji u živinarstvu jedne države zapocinje odredivanjem mesta i znacaja živinarske proizvodnje kao grane stocarstva u obezbedenju pileceg mesa i jaja kao veoma važnih namirnica animalnog porekla, po * Dušan Orlic, Naucni institut za veterinarszvo "Novi Sad", Novi Sad; Živka Ilic, Naucni institut za veterinarszvo Srbije, Beograd; Zoran Rašic, Veterinarski specijalisticki institut, Jagodina.

2 15. savetovanje veterinara Srbije pristupacnim i prihvatljivim cenama za njezino stanovništvo. Živinarska proizvodnja Srbije je na pocetku ovog milenijuma, to uspešno realizovala primenjujuci nove tehnologije gajenja u proizvodnji, uz adekvatnu ishranu i iznad svega dobrom i efikasnom zdravstvenom zaštitom sa nizom sistemskih preventivnih i imunoprofilaktickih mera koje su omogucile zdravstveno bezbednu proizvodnju. Ovakvu ocenu zdravstvenog stanja sve više ugrožavaju teškoce u obezbedenju energije, potrebnim dodacima hrani za živinu, preventivnim i terapeutskim sredstvima i drugim neophodnim imputima za ovu proizvodnju, i na taj nacin prete da dosada efikasna proizvodnja i zaštita zdravlja bude onemogucena. Energetska kriza u svetu pogada i živinarsku proizvodnju kod nas. Tera nas da budemo racionalni i štedimo energiju, pri cemu to obicno radimo redukcijom grejanja objekata što izaziva niz zdravstvenih problema kod jednodnevnih pilica koji se useljavaju u nedovoljno zagrejane objekte. Poslednja zima je bila hladna i duga i ukazuje da ako vec štedimo energiju, moramo uraditi nešto na poboljšanju toplptne izolacije objekata kako bi sacuvali zdravlje pitica. Ako pitanje obezbedenja energije, bolje reci grejanja, ne rešimo što pre, imacemo ozbiljnije probleme sa temperaturnim stresom, padom opšte otpornosti, nespecificnim enteritisom i povecanim pocetnim uginucem pilica. Ušteda energije može se postici i šestokratnom izmenom svetlosnog režima u tovu pilica, pri cemu se preporucuje jedan sat osvetlenja i tri sata mraka. Ovaj nacin gajenja brojlera nije dovoljno prihvacen od naših odgajivaca, a daje dobre proizvodne i ekonomske rezultate uz vec pomenute uštede u energiji. Obezbedenje dovoljnih kolicina komponenti i gotovih smeša, koje su mikrobiološki i zdravstveno bezbedne po zdravlje živine cine osnov uspešne proizvodnje (30,5,12). Problem nastaje u nestašici pojedinih komponenti, njihovom kvalitetu i kontaminaciji mikroorganizmima i plesnima. Najteži je problem mikotoksikoza koje mogu izazvati blaže ili teže zdravstvene poremecaje narocito kod mladih kategorija živine. Zainteresovanost za ispitivanje kontaminiranosti komponenti mikotoksinima je nikakva, a pozitivan nalaz na mikotoksine ne ostavlja gotovo nikakvu mogucnost da je zamenimo drugom komponentom ili gotovom smešom, pošto je nestašica hronicnog karaktera. Mikotoksikoze ostaju ozbiljan i teško rešiv problem (5,12,17,22). Radi ušteda najcešce se snižava bruto protein, a time znacajno remeti biološka vrednost aminokiselia, metionina i lizina što bitno utice na imunski sistem i zdravstveno stan'; živine. Najteže je utvrditi problem deflcitarne ishrane kada je u pitanju ami.iokiselinski i vitaminski deficit, dok je deficit makro i mikro elemenata jednostavno dokazivati (30,21). Pored do sada iznetog na zdravlje živine bitno uticu i tehnologija gajenja sa zastupljenom opremom, sistema za hranjenje, pojenje, grejanje, ventilaciju kao i vrsta prostirke ako se živina drži u podnom sistemu, pri cemu se posledice manifestuju najcešce u vidu tehnopatija. Uz navedene opšte karakteristike proteklog perioda kao što smo to uvek i radili i ovog puta uz bolesti cije je suzbijanje po zakonu obavezno analiziracemo i epizootiologiju ostalih bolesti koje ugrožavaju ekonomicnost živinarske proizvodnje. Zarazne bolesti koje uticu na proizvodne rezultate živine Istraživanja koja su uradena na pocetku treceg milenijuma i u protekloj godini ukazuju da se izvori opasnih zaraznih bolesti razlicite etiologije, virusne, bakterijske i.-.;., ; -,. v -- ^«i= 4

3 Zbornik referata i kratkih sadržaja parazitske još uvek nalaze u ekstenzivnom držanju živine u seoskim domacinstvima a da se sporadicno javljaju u farmskoj proizvodnji. Njukastl bolest (NCD) je narocito opasna zaraza živine koja je još uvek prisutna u ekstenzivnom živinarstvu i seljackim dvorištima. Zaraza je raširena gotovo u svim regionima u Srbiji i pored sprovodenja naredenih programa vakcinacije, pa na taj nacin ugrožava i organizovanu živinarsku proizvodnju. Pojava bolesti je u pravilu u seoskim dvorištima, kod mladih pilica, pri cemu živina nije vakcinisana. Njukastl bolest se brzo širi, ostavljajuci za sobom pomor i tek tada kad nema više živine u niz uzastopnih dvorišta ili celom selu, zaraza se registruje. Ovakva pojava zaraze je bila registrovana u Banatu i samim tim bitno ugrožava organizovanu farmersku proizvodnju, narocito mlade kategorije odgoja i tov pilica. Epizootiološka anketa ukazuje da na ovim prostorima veci procenat živine, narocito mladih pilica, nikad nije bio vakcinisan protiv NCD. Ovakvom stanju doprinosi primena vakcinacije mezogenoim sojem parenteralno, što doprinosi širenju zaraze putem igle. lako je u Srbiji vakcinisaano oko 65% od blizu 5 miliona živine, zbog neravnomerne rasporedenosti vakcinisanih na terenu to nije bilo dovoljno da se spreci izbijanje zaraze (14,19,32). Farmska proizvodnja dosledno sprovodi programe vakcinacije protiv Njukastl bolesti tako da je živina stalno imuna. Sporadicna pojava Njukastl bolesti na farmama je retka i neuobicajena a ujedno i po ko zna koji put potvrda da se ova zaraza može uspešno kontrolisati i suzbijati doslednim programima imunoprofilakse i izborom vakcina o cemu bi nešto više rekli na kraju ove analize. Moramo biti svesni da sadašnji program omogucava uspešnu kontrolu i suzbijanje ali ne i konacnu eradikaciju zaraze. To nas obavezuje na izradu i donošenje novog pravilnika u kome bi bilo ugradeno niz zakonskih regulativa po ugledu na naše epizotiološko okruženje i EZ. Dijagnostika NCD se izvodi priznatim metodama, indirektnim ili direktnim dokazivanjem virusa i uspešno se radi u Institutima u Novom Sadu i Beogradu i Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Marekova bolest (MB) se sve više javlja u jatima lakih hibrida kokošaka nosilja jaja za konzum a znacajno manje u roditeljskim jatima tovnih hibrida. Analizirajuci pojavu Marekove bolesti kod lake linije cešce su pojave kod jata izleženih u domacim inkubatorima u odnosu na jata iz uvoza. Ovo se može objasniti, da su jata iz uvoza vakcinisana vakcinama koje sadrže pileci i cureci soj a domaca jata pretežno curecim sojem vakcinalnog virusa Marekove bolesti. Pored toga za jata iz uvoza obavezne su naredene mere karantina u trajanju od tri nedelje, što sigurno doprinosi boljoj biosigurnosti i za neko vreme nešto odloženoj i kasnijoj infekciji što je veoma važno u ispoljavanju klinickih oblika bolesti. Program imunoprofilakse se kod nas za sad sprovodi na uobicajen nacin sa više ili manje uspeha, pa bi bilo korisno da se uskladi sa savremenim tehnickim mogucnostima i naucnim saznanjima. Savremene vakcine i novi tehnicki nacin aplikacije verovatno ce doprineti uspešnijoj zaštiti, pri cemu se mora voditi velika pažnja o sprovodenju mera opšte izolacije i biosigurnosti farme. Iskustva su pokazala da nije moguce efikasno suzbijanje MB samo imunoprofilaksom. Samo uz sadejstvo sprovodenja imunoprofilakse na pomenuti nacin i rigoroznih zootehnickih mera, pojave MB ce biti sve rede, samim tim ekonomske štete sve manje (2,13,24,25). Dijagnostika MB se radi izolacijom virusa, serološkim metodama i patohistološki u Veterinarskom institutu u Novom Sadu (2,13) a moguce je i patohistološki na Fakultetu veterinarske medicine i Veterinarskom institutu u Beogradu.

4 75. savetovanje veterinara Srbije Gumboro bolest (GB) ili Bursitis infectiosa avium je najrasprostranjenija zarazna bolest živine na našem epizootiološkom podrucju. Nema ni jednog regiona niti sela u kome ima prijemcive živine a da zaraza nije prisutna. U proteklom vremenu a i danas nanosi nam velike ekonomske štete izazivajuci uginuca, imunosupresiju koja za posledicu ima pojavu uslovnih infekcija zarazne i nezarazne etiologije. Ova dva virusa GB i MB, izazivajuci imunosupresiju kod mladih pilica, znacajno menjaju nosološke entitete, stvarajuci od njih multikauzalne sindrome. Snažna imunosupresivna delovanja koja izazivaju ove dve bolesti, pored mikotoksina i pesticida koji takode oštecuju imunokopetentne organe, dovode do slabljenja opšte otpornosti i pojava bolesti koje izazivaju patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi (1,9,14,19,32). Usled širenja GB i imunosupresivnog delovanja, posle dužeg zatišja sporadicno se javljaju neke zaraze kao što su gangrenozni dermatitis, nekroticni ulcerozni enteritis i aplasticna anemija. Masovnim vakcinacijama, uz primenu savremene vakcine od intermedijalnih sojeva, uz odgovarajuci program imunoprofilakse, doprineli su smirivanju epizootiološkog stanja i rizika od GB. Ovakvo stanje ne sme nas uspavati, i dalje se pored masovnih programa vakcinacija moraju sprovoditi mere ekspozicione profilakse i biosigurnosti (1,9,14,19,32,24). Infektivni bronhitis (IB) je zaraza koja se sada javlja u jatima živine koja su vakcinisana protiv ove bolesti. Klinicki simptomi, kod roditeljskih jata koja su vakcinisana inaktivisanim vakcinama, nisu izraženi i vecinom se manifeszuju padom nosivosti, povecanim uginucem pri cemu na obdukciji patomorfološki dominira peritonitis. Serološkim kontrolama Elisa metodom dobijaju se visoki titrovi koji ukazuju na postinfektivne vrednosti. Imamo pojavu bolesti i kod nevakcinisanih brojlerskih pilica u završnoj fazi tova u starosti posle 4 nedelje pa do kraja. Bolest se manifestuje respiratornim simptomima, povecanim uginucem a na obdukciji su redovni nalazi aerosakulitis, perikarditis i perihepatitis fibrinosa. Ovo sve podseca na E. coli infekciju, pri cemu antibiotska terapija, dok je u toku, delimicno smanjuje uginuce. Serološkim ispitivanjem Elisa metodom dobiju se vrednosti koje potvrduju postinfektivno stanje patogenim virusom 18(14,19,32). U suzbijanju IB sve cešce se govori o primeni vakcina proizvedenih od varijantnih sojeva bez poznavanja stvarne epizootiološke situacije na terenu. Naša saznanja o prisustvu vari intnih sojeva su nerealna, pre svega dijagnostika pomenutih sojeva kod nas u vecini ovin slucajeva nije moguca. Elisa metodom odreduje se ukupni nivo titra specificnih antitela za IB, ali ne i pojedinacno za svaki soj. Radi se zapravo o cinjenici da su vakcine IB razlicito atenuirane pa mezogeni virus na taj nacin dobija mogucnost širenja i na druga podrucja. Iz prakticnih razloga mišljenja smo da je u ovakvoj situaci potrebno u maticnim jatima pre pronošenja odrediti neutralizacijski indeks antitela za standardne, a zatim ako bi u buducnosti došlo do infekcije, na mogucu prisutnost varijantnih sojeva. Ovo saznanje o neutralizacijskom indeksu bi pomoglo da se razjasni dilema oko prisustva varijantnih sojeva na terenu i primene vakcina sa varijantnim sojevima. Dijagnostika IB nije uvedena u redovnu proceduru, narocito izolacija virusa, ali se serološke metode AGP i Elisa metoda rade u vec napred pomenutim institucijama. Infektivni laringotraheitis (ILT), je zaraza koja je prethodnih godina, ponovo posle godine dijagnostikovana na našem epizootiološkom podrucju. Pojava ILT je sigurno u sprezi sa epizootiološkim stanjem ove zaraze u Madarskoj i drugim susednim zemljatna, koja vec nekoliko godina vrši vakcinaciju živine protiv ove zaraze (10,28,34).

5 Zbornik referata i kratkih sadržaja Boginje i difterija se najcešce javljaju u jesen i prolece, cešce u seoskim dvorištima ali i u manjim farmama. Tokom poslednje tri godine zapaženo je pojavljivanje i kod vakcinisanih jata sa bitnim uticajem na slabije proizvodne rezultate. Veoma je bitno blagovremeno sprovoditi vakcinaciju, sa kvalitetnom i imunogenom vakcinom i dobrom tehnic kom osmišljenošcu kako bi sva živina u jatu bila vakcinisana (14,19,32). Aviarni encefalitis (AE), ili epidemicni tremor je zaraza koja nije pravila ozbiljnije probleme. Ovakvom stanju su doprinele redovne vakcinacije roditeljskih jata u odgoju kao i primena kvalitetnih i imunogenih vakcina iz uvoza. Informacije da pojedina jata nisu vakcinisana protiv AE mogu ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje celokupnog živinarstva( 14,19,32). Sindrom zaraznog artrltisa se prenosi vertikalno i spada u uslovne zaraze, gde se pri dobrom smeštaju i dobrim tehnološkim uslovima, klinicki ne ispoljava. Preventivno se rade vakcinacije kod roditelja lakih i teških hibrida. Kod komercijalnih jata bolest se u nepovoljnim tehnološkim uslovima redje ispoljava ali ipak nanosi ekonomske štete, pa valja razmisliti o uvodenju imunoprofilakse (14,32). Iz do sada iznetog može se zakljuciti da klasicne virusne zarazne bolesti nisu bile veliki problem u živinarskoj proizvodnji. Mnogo veci, ustvari pravi zdravstveni problemi su kao i do sada pojedini sindromi bolesti multikauzalne etiologije. Analizirajuci strukturu mortaliteta kod lakih i teških hibrida na prvom tnestu su uginuca sindroma bakterijskih infekcija koje su zastupljene sa oko 70% od ukupne patoiogije. Najzastupljenije su infekcije bakterijama iz roda E. coli kod svih kategorija lakih i teških hibrida. Posebno su važne bolesti koje se prenose vertikalno, poput salmoneloze i hronicnog respiratornog sindroma. Za razliku od koli infekcija, u patologiji veoma malo ucestvuju ostale bakterijske bolesti poput kolere, klostridioze, stafilo i streptokokoze i kampilo infekcije ( 7,6,16,18 ). Salmoneloze su zoonoze koje mogu da se preko jaja i brojlerskog mesa ukljuce u lanac ishrane Ijudi. Salmoneloze ne prave neki veci mortalitet i zastupljene sa 4-8% od sindroma bakterijskih bolesti. Najzastupljenija je S. Enteritidis u preko 90%, a zatim S. Tiphymurijum (16,17,27). Zbog zaštite potrošaca salmonelozama se posvecuje sve veci znacaj. Upotreba antibiotika se inkriminiše zbog biorezidua u mesu i jajima, a u borbi protiv salmonela u prvi plan izlaze probiotici i kao ozbiljna alternativa antibioticima vakcine protiv salmoneloze. Vakcinacijom roditeljskih jata kod brojlerskih pilica salmoneloza se uspešno kontroliše (11,17,31,33). Tifus živine i bela griža pilica je u svetu i kod nas povremeno prisutna. Želiino da ukažemo da se zadnjih nekoliko godina ovo oboljenje sve cešce pojavljuje u pojedinim delovima naše zemlje, cak i u industrijskom živinarstvu. Opasnost unošenja ove bolesti vertikalnim putem, preko priplodnih jaja, je velika. Zbog velike opasnosti koju ova bolest predstavlja, treba obratiti posebnu pažnju prilikom inkubiranja jaja. U toku inkubiranja uslovi mikroklimata u inkubatoru su optimalni za razvoj embriona ali i za razmnožavanje razlicitih mikroorganizama. Pored toga, sastav jajeta je takav da predstavlja odlicnu hranljivu podlogu za razmnožavanje bakterija. Tifus živine ima karakter septikemije sa akutnim tokom i velikom smrtnošcu. Prvenstveno obljevaju pilici a retko i druge vrste živine. Javlja se najcešce u prolece i leto. Ako se bolest pojavi u hronicnom obliku kod odrasle živine smrtnost je manja. Buduci da se epizootiološka slika u vecem ili manjem opsegu menja, redovno pracenje i pravovremeno izveštavanje od izuzetnog su znacaja za živinarsku proizvodnju. U

6 75. savetovanje veterinara Srbije našem okruženju u uslovima koji vladaju u živinarstvu, bar za sada, nije moguce u celosti iskoreniti infekciju salmonelama. Preventivnim merama, treba pojave ove bolesti svesti na najmanju mogucu meru i osigurati gotov proizvod slobodan od salmonele. Valja iskoristiti sve prikladne specificne i nespecificne mere preventive ukljucujuci i vakcinaciju, koja se kod nas još uvek zakonski ne sprovodi. Nasuprot tome, antibiotike i druge antibakterijske lekove ne treba koristiti u preventivne svrhe, vec samo za lecenje i to prema antibiogramu, u slucajevima kada je ono indikovano. Šablonskom upotrebom ovih sredstava, ne samo da se stvara bakterijska rezistencija, vec se i povecavaju troškovi proizvodnje. Ilegalnim i nekontrolisanim uvozom priplodnih jaja, kako lake tako i teške linije, povecan je rizik od pojave salmoneloza i tifusa živine. Zbog toga dolazimo u opasnost da bez kontrole celokupnog procesa inkubiranja, imatno ubacene u lanac proizvodnje zaražene jednodnevne pilice, koji onda predstavljaju potencijalnu opasnost za celokupno živinarstvo. Mikoplazmoze predstavljaju stalni zdravstveni problem koga vecina živinara ne uvažava dovoljno. Poslednje tri godine mali je broj roditeljskih jata koja su slobodana od M. Synovia. Raširenost u zaraženim jatima iznosi i preko 30% što znacajno utice na proizvodne rezultate, smanjuje nosivost i povecanu konverziju a u tovu pilica mikoplazmoza u sprezi sa reovirusima dovodi do sindroma malapsorpcije. Postoji pogrešno mišljenje a i loša praksa da se ova bolest uspešno leci. Programi mera za kontrolu i eradikaciju mikoplazmoza su poznati. Treba ih sprovoditi i rezultati nece izostati (14,19,32,24,25). Parazitske bolesti u intenzivnom živinarstvu su oduvek bile prisutne nanoseci direktne štete kroz uginuca najcešce od kokcidioze i indirektne zbog askaridoze. U poslednje tri godine sve cešce su pojave ektoparazita u kaveznom sistemu kokošaka što izaziva pad proizvodnje a ponekad indirektno povecanje mortaliteta. Kokcidioza je uspešno prevenirana upotrebom kokcidiostatika. Uginuca su obicno niska, a veci problem predstavlja loš prirast i konverzija. Ovde je izražen problem biorezidua u mesu brojlera tako da se sve više zastupa praksa uvodenja vakcinacije protiv kokcidioze(8,15,20). Kontrola zdravlja i progratn imunoprofilakse Kontrola uspešnosti pojedinih vakcinacija proveravana je serološkim ispitivanjem titra specificnih antitela za pojedinacne zarazne bolesti. Dobijeni rezultati ukazuju na niske vrednosti specificnih antitela za vecinu zaraznih bolesti a posebno za Njukastl bolest i Infektivni bronhitis što je najverovatnije posledica jakog imunosupresivnog delovanja mikotoksina iz hrane. Ako se ovome pridoda i imunosupresivno delovanje virusa GB,MB i infektivne anemije pilica onda je sasvim jasno da se pored niskih titrova antitela na NCD to odrazilo na povecanje mortaliteta, povecanu konverziju i pad nosivosti (3,4,1,9,2,13,30). U živinarskoj proizvodnji na vecim farmama masovna vakcinacija predstavlja kod zaraznih bolesti osnovu zaštite zdravlja. Opavdanost primene vakcinacije zavisi od velicine populacije koju treba zaštititi, trajnja imunosti, rizika kojem je živina izložena i odnosom izmedu dobiti i troškova nastalih zbog vakcinacije. Ako je opasnost od zarazne bolesti trajno prisutna, živina mora biti stalno imuna, što je najcešce slucaj sa Njukastl bolesti a poslednjih godina i sa Gumboro bolesti. Široka primena vakcinacije može imati i nepovoljne posledice zbog toga što u dijagnostickom postupku ponekad nije moguce razlikovati prirodno zaražena jata živine od vakcinisanih (2). 8

7 Zbornik referata i kratkih sadržaja Masovna vakcinacija je jedan od najkorisnijih oblika delovanja na zarazne bolesti u veterinarskoj medicini. Cesto se masovnom vakcinacijom ne postiže pun uspeh, i to zbog pogrešnog držanja vakcine, neodgovarajuceg nacina primene, nepoštivanja asepse, a ponekad i zbog nedovoljne imunogenosti i neproverene neškodljivisti vakcine. Ovde valja upozoriti da neke žive vakcine vec same po sebi iskljucuju mogucnist potpune eradikacije zarazne bolesti iz odredenog epizootiološkog podrucja ili populacije živine. Da bi masovna imunizacija kao korisna mera u suzbijanju zaraznih bolesti bila pouzdana potrebno je rešiti pitanje stabilnih vakcina koje se mogu davati putem hrane ili vode za pice, kao i nedostatke vakcina koje se primenjuju putem aerosola ili ukapavanjem na konjuktive oka.veliki napredak molekularne biologije poslednjih decenija je omogucio detaljnije poznavanje strukture mikroorganizama. Utvrdeni su epitopi i strukturalni elementi mnogih mikroorganizama, koji su odlucujuci za imunološki identitet pojedinih uzrocnika zaraznih bolesti. Ta cinjenica je omogucila novi pristup proizvodnji vakcina. Prvi korak u pripremanju vakcina od precišcenih imunogenih komponenti ucinjen je proizvodnjom subjedinicnih vakcina. Subjedinicne vakcine sastoje se od precišcenih proteinskih elemenata, koji su nosilac imunosti odgovarajuceg mikroorganizma. Takve vakcine poseduju visoku delotvornost, a kako ne mogu izazvati infekciju, mogu se davati u raznim okolnostima i velikim dozama. Neki ih cak smatraju jedinim prihvatljivim oblikom vakcina. Takve vakcine pripremljene su za suzbijanje pojedinih zaraznih bolesti, kao na primer Njukastl bolesti, Marekove boiesti i dr. Vakcina protiv Njukastl bolesti proizvedena od subjedinica HN glikoproteina je proverena i kod nas na vecem broju živine. Za proizvodnju vakcina uz pomoc genetickog inženjeringa, što je vec provereno dobrim rezultatima u veretinarskoj medicini, primjenjuje se postupak uklapanja gena u odgovarajuci mikroorganizam. Prva vakcina takve vrste je vakcina slinavke i šapa. Odgovarajuci gen virusa slinavke išapa-fragment VP3 deoksiribonukleinske kiseline virusa - ugraden je u plazmid E. coli. Bakterijaje tako dobila genetsku informaciju za proizvodnju proteina VP3. A protein VP3 je upravo imunizirajuca komponenta slinavke i šapa. Kolicina tog proteina dobijena na spomenuti nacin je tolika da omogucava proizvodnju komercijalne vakcine. Ovom metodom se prosecno dobija 1 milijon ili više molekula imunizirajuceg proteina po jednoj bakterijskoj celiji ili jedinici E.cili. Ovako proizvedena vakcina je neškodljiva, pouzdana i delotvorna. Ona ne može izazvati bolest kod vakcinisanih životinja, jer se koristi samo deo virusa koji nema patogene genetske sposobnosti. Može se cuvati dugo vremena cak i bez hladenja u frižideru.. Pokazalo se da je tako proizvedena vakcina pouzdana i ekonomicna. Dalji napori veterinarske imunologije usmereni su na pronalaženje kombinovanih, ili polivalentnih vakcina. Njihovom aplikacijom teži se izazivanju imunosti protiv više bolesti nakon jedne aplikacije takve polivalentne vakcine. Danas se u veterinarskoj medicini došlo do vakcina koje sadrže 7 antigena od sedam razlicitih mikroorganizama. Osnovni zahtev kod takvih vakcina je da svaka komponenta pojedinacnog antigena izazove jednako dobru imunost kao i onda kada se primeni samostalno. U poslednje vreme se u mnogim laboratorijama u svetu razraduje nova strategija proizvodnje vakcina, koja se o osnovi zasniva na genetskom inženjeringu. Umesto bakteriske celije kao vektora plazmida koristi se virus vakcinije. Avirulentni virus vakcinije služi samo kao vehikulum za antigen nekog drugog mikroorganizma. Jedan jedini virion može biti nosilac više antigena razlicitih mikroorganizama.

8 15. savetovanje veterinara Srbije Pored masovnih vakcinacija, u kontroli zdravlja živine na vecim farmama veoma su važne mere izolacije, opšte profilakse sa ciljem postizanja što vece biosigurnosti. Besprekoran i siguran programa imunoprofilakse za zarazne bolesti nepostoji. On se mora prilagoditi epizootiološkim i regionalnim prilikama odredenih bolesti koje su specificne za taj region (24,25,). U tabeli br. 1. iznecemo predlog programa imunoprofilakse u odgoju živine koji se korigovan prema episitu regiona najcešce koristi u susednim zemljama. Tabela 1. Program imunoprofilakse Program vakcinacije koji bi trebalo uskladiti sa episiztom regiona. Starost. Bolest. Vrsta i nacin aplikacije l.dan MB, IB. Živa-parenteralno 3-9 dan kokcidioza živa- u vodi 12dan NCD La Sota - živa-sprej 16dan GB živa - intermedialna-u vodi 26 dan NCD i IB živa - sprej 30 dan GB živa intermedialna- u vodi '' 42 dan Reo i Salmonela živa- parenteralno 47 dan Boginje i TRT živa- parenteralno 56 dan NCD i IB živa- sprej 12. ned. Salmonela tnoguc izbor - parenteralno 14. ned. AE živa- u vodi 17. ned. EDS i TRT inaktivisana-parenteralno 18. ned. NCD, IB, GB, REO- inaktivisana - parenteralno Zakljucak Jz rezultata istraživanja se može zakljuciti da klasicne virusne zarazne bolesti u prethodnom periodu nisu bile veliki problem u industrijskoj živinarskoj proizvodnji. Sporadicno se pojavljuju NCD, GB, IB, ILT, MB nanoseci vece ili manje gubitke koji nisu nika' 1 finansijski iskazani kao šteta. Njukastl bolest se nalazi na listi A zaraznih bolesti medunarodne organizacie za epzootiologiju i po tom clanstvu imatno obavezu suzbijanja i iskorenjavanja ovr zaraze. Gumboro bolest nanosi velike ekonomske štete kroz uginuca i imunosupresiju, ali ih kod nas nismo do sada izracunali. Mnogo veci, ustvari pravi zdravstveni problemi su kao i do sada pojedini sindromi bolesti multikauzalne etiologije. Analizirajuci strukturu mortaliteta kod lakih i teških hibrida ukazujemo da su na prvom mestu uginuca sindroma bakterijskih infekcija koje su zastupljene sa oko 70% od ukupne patologije.. Najzastupljenije su infekcije bakterijama iz roda E. coli kod svih kategorija lakih i teških hibrida. Posebno su važne bolesti koje se prenose vertikalno, poput salmoneloze i hronicnog respiratornog sindroma. Za razliku od koli infekcija, veoma malo u patologiji ucestvuju ostale bakterijske bolesti poput kolere, klostridioze, stafilo i streptokokoze i kampilo infekcije. 10

9 Zbornik referata i kratklh sadržaja Literatura l.gagic Maja, M. Velhner, J. Ðekic,. Orlic D., (1993): Novija saznanja o virusu Gamboro bolesti kod nas i u svetu.živinarstvo, 4-6, 35-37, II Scrv.e živinara Jugoslavije, Tivat 2. Gagic M. S. Lazic, D. Orlic, M. Kapetanov, Dubravka Milovanov,(1996): Marekova bolest, pravci istraživanja i najnovija dostignuca, Vet. glasnik vol. 50. br. 7-8 str Beograd. 3. Kapetanov M, M. Tešic, T. Palic, Z. Mašic, D. Orlic, Radojka Kapetanov (1997): Retardation of natural indicators of brojler production in indrustial breding systems.xi Svetski kongres živinara, Budimpešta. 4. Kapetanov M., M.Tešic,. Orlic D., Radojka Kapetanov, I.Stojanov(1996): Brojlerska proizvodwa u periodu ekonomske blokade.veterinarski glasnik, vol.50 br.7-8 str , Beograd. 5. Kapetanov M. D. Orlic, Z. Mašic, Radojka Kapetanov,(I998): Kontaminiranost kompletnoh krmnih smeša i komponenata baktenja, plesnima i mikotoksinima, Petrovac na mom,. VIII Simpozijum tehnologije stocne hrane sa medunarodnim ucešcem, Zbornik radova, Mrden M., I. Stojanov,. Orlic D., M. Kapetanov (1995):Ucestalo izolovanje Salmonelae enteritidis iz živinskih materijala.zbornik kratkih sadržaja radova, VIII savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor 7. Mrden M, Maja Gagic, Glavicic M., Orlic D., Mirjana Velhner,(1988) Prilog ispitivanju kolibaciloze pilica u tovu.zbornik kratkog sadržaja XII savetovanja o dijagnostici i profdaksi u savremenoj stocarskoj proizvodnji,32,primošten. 8. Orlic D., 1. Tibru, V. Mircov, Gh. Darabus(2001) : Prodnctional results in broiler chicken vaccinated against coccidiosis. Buletinul Universitatii stiiente agricole si medicina veterinara, vol , pp Cluj - Napoca, Romania. 9. Orlic D., M. Kapetanov, Lj. Suvajdžic(2002) : Epizooties of highly virulent viruse of Gumboro disease in Vojvodina. Lucrari stiientifice medicina veterinara, vol. XXXV, pp , Timisoara, Romania. 10. Orlic D., M. Kapetanov, Mira Kovacevic, Maja Velhner, Dragica Stojanovic(2003): Importance of patochystological Finding in diagnosing of Laringotracheitis infectiosa avium. Lucrari stiientifice medicina veterinara, Vol. XXXVI, , Timisoara, Romania. 11. Orlic D., Veselina Pupavac, Babic M.(1987): Ispitivanje osetljivosti sojeva Salmonella izolovanih kod enterita peradi. 29. Naucni sastanak mikrobiologa Jugoslavije, Zbor.radova, 80-81, Pula. 12. Orlic D., Mirjana Velhner, Mašic Z, Glavicic M., Babic M, Žakula B.(I988): Pojava zdravstvenih poremecaja izazvanih mikotoksinima iz hrane kod nosilja teških hibrida. Zbornik radova, Živinarski dani, , Priština. 13. Orlic D., Maja Gagic,(1993): Aktuelni problemi imunoprofilakse Marekove bolesti. II Savet. Živinara Jugoslavije, Tivat, Peradarsfro 4-6, 39-41, Beograd. 14. Orlic D., Maja Gagic, M. Mrden, M. Kapetanov,(1995): Aktuelni problemi zdravstvene zaštite u intenzivnoj živinarskoj proizvodnji. Zbornik radova naucnog skupa pod nazivom "Unapredenje zdravstvene zaštite životinja iproizvoda zdravstveno ispravnih namirnica animalnog porekla" Novi Sad Orlic D., M. Kapetanov, M. Lalic, M. Mrden, Maja Gagic,(1996): Suzbijanje i mere kontrole kokcidioze Živine, Vet. glasnikvol. 50. br. 7-8 str Beograd. 16. Orlic D., 1. Stojanov, Branka Vidic(2001) : Isolation ofsalmonella enteritidis from poultryfarms in Vojvodina. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, Novi Sad, br.100, str Orlic D.,: M. Milojevic(2000): Probiotici u ishrani živine. Regionalno savetovanje zivinara Srema, Savremeni farmer, str.29, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 18. Orlic D.,: Stafilokokni artritis kod živine. Savremeni farmer, str.9, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Orlic D.(2000): Zdravstvena zaštita, imunoprofilaksa i kontrola zdravlja u živinarskoj proizvodnji. Savremeni farmer, str.18. Poljoprivredni fakitltet, Novi Sad. 20. Orlic D, Lj. Suvajdžic, I. Stojanov (2001): Vakcinacija brojlera protiv kokcidioze. Savetovanje živinara Jugoslavije, Živinarstvo, 5, Orlic D.(2003): Bolesti i 1.11

10 75. savetovanje veterinara Srbije sistemi deficita vitamina kod živine. Savremeni Farmer, god. IV, br. 14, str. 8-9, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. 22. Orlic D., Babic M., Kapetanov M.(1992): Pojava epizootije trovanja mikotoksinima iz hrane kod tovnih pilica. Kratak sadržaj radova V savetovanja veterinara Srbije, Kopaonik. 23. Orlic D., I Stojanov, M. Kapetanov, S. Volarev(1998): Istraživanje raširenosti Salmoneloze kod živine u Južnobackom okrugu, dani mikrobiologa Jugoslavije, sa medunarodnim ucešcem, zbornik radova Igalo - Herceg Novi, Orlic D., M. Lalic, M. Kapetanov, Rada Kapetanov, Ljiljana Suvajdžic.(2002): Zdravstvenaproblematika u karantinima iprometu živine i divljaci u AP Vojvodini,. IV Jugoslovenski epizootiološki dani sa medjunarodnim ucešcem, Mataruška banja, Zbornik referata i kratkih sadržaja, Orlic D, I. Stojanov, Lj. Suvajdžic, M. Kapetanov, M. Lalic(2002 : Bakteriološka ispitivanja klinicki manifestovanog sindroma malapsorpcije u tovu brojler pilica. IV Jugoslovenski epizootiološki dani sa medjunarodnim ucešcem, Mataruška banja, Zbornik referata i kratkih sadržaja, Orlic D., I.Tibru, N. Catana, M. Kapetanov, R. Kapetanov(2002): Aktuelni problemi imunoprofilakse zaraznih bolesti u tovu curaka. 14 Savetovanje veterinara Srbije, Zbornik radova i kratkih sadržaja, str.312, Zlatibor. 27. Orlic D, Branka Vidic, Ljiljana Suvajdžic, I. Stojanov(2001): Salmoneloza živine, mere kontrole u cilju obezbedjenja zdravstveno ispravnih jaja i mesa za ishranu Ijudi. Medjunarodni simpozijum, Hrana u 21 veku, Subotica, Zbornik rezimea, Orlic D.,M. Kapetanov, M. Kovacevic, M. Velhner, D. Stojanovic,(2003): Pojava Infektivnog laringotraheitisa na farmama u Vojvodini. Veterinarski glasnik, Vol.57,Br.l-2, str Orlic D., B. Vidic, 1. Stojanov, I. Tibru,(2003): Salmoneloze živine i njihov epidemiološki znacaj. Zbornik radova.covek i priroda Zarazna iparazitarna oboljenja Ijudi iživotinja u Vojvodini. Str Matica srpska, Univerzitet u Novom Sadu. 30. Palic T., Radmila Resanovic, J. Nikolovski, D. Orlic(1998): Uticaj ishrane na imuni odgovor i zdravstveno stanje živine. Drugi Jugoslovenski simpozijum "Nauka u živinarstvu" sa medunarodnim ucešcem, Vrnjacka Banja, Nauka u živinarstvu, 1-2, , Beograd. 31. Palic T., D. Orlic(1999): Nove mogucnosti preventive salmoneloza. Živinarstvo, 5, Palic T., D. Orlic, B. Miljkovic, Lj. Stojanovic, Z. Rašic, J. Nikolovski, M. Šekler, R. Ignjatovic, J. Ðekic(1998): Analiza zdravstvene problematike u živinarstvu Srbije za protekli period. Živinarstvo, 4-5, Rašic Z. D. Orlic(1999): Salmoneloze živine. Živinarstvo, 5, str Resanovic R., T. Palic, B. Miljkovic, V. Ivetic, D. Orlic(1999): Infektivni laringotraheitis živii 2. Živinarstvo, 5, Stojanov /., M. Kapetanov, D. Orlic (1997): Presence of Canpylobacter spp. in parental floks. 5. Poultry andfood safety, Budapest, Hungary, Stojanov l, D. Orlic (2001): Infections in parental flock and eggs on Campilobacter and Salmonella kinds.zbornik Matice srpske za prirodne naitke, N. Sad, No.101, Stojanov /., Orlic D.(2000): Types of Campylobacter in layng henes \vith and withoutdiarrhoea, Zbornik Matice srpske za prirodm nauke, Novi Sad, No 98,