ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈЛОВА

УДК 929:72 Са.. оj.lон Г. Милан Прос ен ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈЛОВА У рбанii и apxlltektol -l СКИ развi!так Београда после 1 светског рата разликовао се од ош!х европских Щ)ССТОlНща које су б~ulе поштеђене paтlнlx разараља 1. ВеЛIIКИ елан у обнови о п устошене Србије осећао се у његовој брзој ИЗI'радЊ II, изазваној велию1м l ' I Р IUlИвом становшlштва. Тај наllреда к БеО I-рада посебно се о гледао у ПОДlIЗању око осам хиљада приватних објеката које су град или београдски ТРГОВЦи, Iшдустријалци, за натлије, банкари и припадници интелектуал не 11 култyplle елите. Ове приватне куће 11 MHol'a jabha здања "РОјектоваЛlI су преостал и српски архитекти, афирмисани у предрапюм перi1оду, као и млади талентованl! l'радlrreљи ШКОЛОIШНИ у е вроп ским uelrтplima: Бечу, Будимпешти, Прагу, Бе РЛ ИНУ'I Пари зу. Свој реноме потврдил и су cтa pl1jrr архитекти Никола Несторовић 2, Бранко Таназев ић 3 и Д РУ I 'И, а од млађих афирмисащi су се: Драгиша Брашован 4, Димитрије М. Леко 5, Светозар Јовановић 6. Појачаlla градитељска ДСЈ1атност бшraје Iюдстиuaј новој ГСllераЩlји СРПСЮIХ архитеката: браћн Петру и Бранку Крстић 7, Mr.uraHY ЗЛОКОВllћу's, Богдану НеСТОРОВllћу9, Ј ос ифу Н ајману]о, Александру Ђорђевићу ll, Мr.urУГШ-l У БоРL1сављеВllћу l2 и МIЮГИМ друriim архитектима. 1 3 Успоставља.њем диктатуре ЛеЊИIЮВИХ 6ољшевика и погубљењем Ннколаја 11 Романова 11 остатка руске царске породице, престала је да постоји Руска царе ВШlа. За почео је период егзнла, прогона и емигращlје јед I ЮГ дела руског народа. Први талас l1 избе глица ДОВСЈ1и су део руске ИНТ'СЈЈИI'енције у Београд, будући да је око четрдесет I1 пет хиљада руских eмllгpahata пребеl 'ЛО IIЗ РУС llје у Ср6l lју. Крајем двадесетих годин а само у Београду ЖLlВело ј е преко девет хиљада Ру са. Он!! су са собом до нели велiiкi! уметничкii '! научшi потенщlјал којll је подстакао развој земље којом је владао краљ Александар Караt)oрђевић, њихов за ШТl!Тник I 4. Свесрдtю прихваћ е ни, у Београду су се запослили и архитекти Николај Кра с нов l 5, Виљем Баумгартеtr 16, ВаСllЛиј Андросов l7, Андреја П апков I8 11 дру ги. Њихови пројекти реалliзовани су широм Београда. Образовани у академском духу, ОЮI су У српску арх!! тектуру у в ели ј еда н нови облик монументалюlјег еклек ТIIШ1зма, нарочито наглашен у дел има В. Баумгартена 11 Н. Краснова. ]9 Руски архитектl! су се IIстовремеlЮ стваралачки уклопr.urи у актуелна трагаља за СТIIЛОМ у српској архитектури 2О. Ir ЗЦИОl l алl IИ М у Краљевину СХС, дошао је почетком треће деценије века!! младl! Григорије Иванович Самојлов 21. Рођен ј е 1904. ГОШНlе у TaraHpol'y, у им у ћ.н ој руској п ород ици. Упоредо са ги м на зијом зав ршио је средњу СЛl1карску школ у. Уметн ички рад ЗallО ч ео је као младић, ПРllпрема јућll с це нографиј е за о перске представе. Крај ем грађанског рата у Русији 1921. Самојлов је емi1i'рирао у БШ lећу, где је MaтypL!paO у војној ШКОЛII. Средином треће де це Нllje настанио се у Београду 11 у писао на АрхитеКТОIIСКИ одсек Тех н~!чког факултета. Дипломирао је 1930. I'ОДИн е 2 2, а његов дипломски рад» Ј уrocловенскн Пантеон «је на II зложб и ПО З IIТl!Вlrе критике. 2 3 студеваl'а арехитектуре 193 1. I'ОД I!н е добио Иако је о 11'aдLffCЉCKoj делатности ГРИГОРllја Ивано BII'la Самојлова већ писано у с рпској ИСТОРI1О 1-рафији, остало је много неll страже lнl Х тема из њeгobol ' бо l 'атоi ' живота 11 рада, које заслужуј у посебн у нсториј ско-уметничку обраду. Овом ПРIIЛИКОМ скреће се пажња на поје ДlIне њe l ' olje објекте о којима ј е до сада било маље ре'ш, алli 11 на његоij целокупнii градllтељски рад, са жељом да се досадашње интерпретациј е упопун е НОВIIМ подацима и оценама. 89

С П О М ЕНИЧКА БДШТИНД / МИЛАН ПРОСЕН 1. Г. Са.мојлов. кућа Љубlще KpCfllllIi 11 JMuca8eflle Деуuћ. yrao УЛlЩ(1 CKeHgep6efoвe 57 11 ДОС ll fllејеве 43. 1933. разлltчii'n I Х I щмеllз - цркве н е, стамбе н е н јав н е п рофане објекте, а тaкol1e 11 ентер ' lјере. Током Другог CBeтcкor рата провео је четllрlt ГОД l lllе као p3тtiн заробљеllllх у немачком t,'оlщентрац I Ю I1ОМ логору у БЛlIЭ l lнl 1 Бухе н ва1lда. П О rювратку у Београд за tlо СЛ IIО се I Ш факултету где је предавао Ос нове rpафllке 11 СЛl1карст8а, дошав Шl 1 до ра нга редов~юг професора. П е ll Э I ЮШlсаll је 1974. ГОДl ш е. Умро је 1989. roд ~tl le 2 7. П Р IНI ОС'Гваре ШI r'lpojekat Гри гор ија Самојлова била је кућ а Љуб иuе К рстић ~I Ј ел и савс' I 'С Деди ћ,.13 углу УЛ II ца С КС llдербсroве 57 ~I Доситсјеве 43, рсал ll ЭО ВШ I 1933. ГOДl IН c. Н аред ll е 1934. I'ОД llне Самој ЛО 8 је п ројек1'о нао капелу Јова в а Сав вћ а н а Н овом Гробљу, кућ у Аркадија М II ЛС1' li ћа у П У ШЮ1ll 0вој 10, ку ћ у Ђорђа MlljoBltha у УЖ l1 чкој 47, кућу Љуб l ще Раде ll ковић у П У ШКlIIIО lюј 5, кућ у ДШ,lI lтрl lја РаДIIШl lћ а 11 Драгољуба ВељкОRII"ћа у Рожајс,,"'Ој 4 (1934-36). 11 ку ћ у У уmщ II Cтpax ltibil Ila БаlШ 52з. У 11СР'ЮДУ 1935-38. годи н е Самојлов је у Вучју Эrl IIIЩУСТР l tјалце ТеокареВ ll ће пројектовао зrpаде фабр lt ке. упра8l lс зграде, хотел 11 рад ll ИЧКС ст<ню8с (1936), BIUlY ТеокзреВ ll ћа (1935) It 'ЫIХОВУ 3аДУ'љ"6IЩУ - цркву рођеља свстог Ј ова l Ш KpcntтeЉa (1935-38)28. Следе. КOHKYPC "I I пројект за зrpаду Мltllllстарства просвете li а углу УЛl ща Кнсза Мltлоша 1I Бl t рчаllltllове (1935), П алата Беоrpад, ТераЗllје 29 ( 1937-39). црква Светог Арха н гела f abplura у Хуме кој ущщи (1937-39), кућ а у ущщ lt Браће Н ед.l ћа 13 (1937), 8 ~Ulа И. Авзе н ка, Маглајска 21 ( 1937), уређе ll,с ун угра Ш ЊОСТ l1 Амбасаде Ј уrocлав.,је у А нка ри, Турска ( 1937), e llтc p l tjcp.1 II KO II 0CТ3C ба њалуч ке црк ве С вете Тројlщс 29, с ру ш е ll С у 11 с ветском рату. в ила ItIIДУСТР ~lјал ЩI М'lЛ iii Ш MaKC II MOl:lllha, Булева р Кl l еза Алекса l lдрј 24 (1938), 81 ' lла М. Са рва ~ш, БУЛС 8 ар кн еза Алскса l lдра 8 Н а rю 'l СТКУ самостал в е Kaplljepe СаМОј лов ј е б lю саpaд НlI K apx liтcктe М I UlУГШШ БоР ll савље Вllћ а. К ас није је пocrnо ас исте llт до цеш'3 Алекса ндра Дерока 24 на предмету Внзшm lјска зрх нтектура. И стовремено је радlю 11 С3 Алскс3.lIДРОМ 1)opђeBI I IleM. ОlЏII I Ч II Н.м познаваоuе.м I IС1'О PltjCKHX СПIJIОва. Са ЊIIМ је Самојлов сарађнвао nplt пројектовању зграде Београдске берзе - давас ЕllЮграфсll.""ОГ музеја. а касltllје су заједiiо рnдшiii на КOllKypcHOM пројекту БелО I ' двора ва ДеДllњу 25. реалнзованом 1935-37. I'ОДIllЈ е. PaдeIl1 1 са 1)opђeBI1IleM, Самојлов је стекао склоност ка у rt<угрсб1l арxlгfcкто II СЮIХ елемената НСТОРllјСКlIХ СТШlO ва коју ће.t C noљ:.tbati I ТО IЮМ даље Kaplljepe. Рад уз БоР l tсrшљсв li llа, 'ђopђeb l lha, као 11 уз Алсксандра Дсрока од 1932. када је п ocrnо ac I tcтctrr IЮJIoН"ГСР. ПРУЖ l1о ј е Спмојло ву MoryIl H OCТ за СТ llцање практ II 'l ш tх з в ања при rl poj eктobaiby. П ОЛОЖ II В ШН држав tнt исrнt ' t 1933, 01-1 доб нј а дозволу да самос'гdшio п ројектуј с 26. у току с воје к арllј ере Самојлов је Il pojeктoвao ШI З објеката 2. r. Са,иојлов, 8ШЩ Љубlllt,e РаgеШ<О8l1ћ, ПУ lllюm06ll 5, 1934. 90

ПР И ЛОГ П ОЗНАВАЊУ БЕОГРАДС КОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈ ЛОВА 3. r Самојllов, ку/ш Аркавuја Мuлеlll/lћа, ПУШКlIН06Q 10. 1934. (1938), I:IlIла Јшш А'lТО'lOВ LLћа у УЩЩLl ВојLlслава Вуч"... о B~.ћ a 15 (1938-39), ВL1ла Мар~ще Попов~.ћ. Сењачка 35 (1939), задужбшш Л укс ЋеЛО ВL.ћа. Аlшрнћсв ВСIШЦ 12 (1939-40). вшш Д рагнце,. Епе Трајша, Булсвар кнеза Алексаlщра 38 (1940). кућа породицс Ј ој Кl lћ, у гао УЛ L.ц а Кн еза Милоша 99 и ДУ РМLl торске ( 1940-41), 11рој екат Палатс Теокаревића на улгу УЛLща Маса ри кове и С рп C Кl I X владара ( 1942). У заробљс НlIШТВУ ј е 1944. roд LlН е урадио юф н остас за ЛОl"Oрску капелу у срп ско- в иза НТLlј с ком CТLтy кој.1 се да,шс IшлаЗ l1 у глав llој капелii Цен тралног гробља у Бсо град у30. П осле рата Самојло в јс Ilзвео рекоl l струкuију и прера ду у нуграшњости з граде САН У у Кнез Мllхаиловој ул и llll 35 ( 1950), преуре ђе ње у нуграш њости старе зграде Ген е ралштаба у УЛИШI К.,еза Милоша 33 (1951), прераду двора н е н холова Дома ЈН А у НIIШ У ( 1956), стамбс н у З I 'Раду»JYlooa.,Ke«у Змај Јовиној 44 ( 1958), з градс М а ШLIН С КОГ И Тех н оло шког факултета ( 1958- ]962), З l-раду ЈИК банке у УЛLЩ И Кра ља Петра 19 (1963. Г. Самој лов 11 Б. НаНllћ ), рекоllструкцију хотела» М ос ква «(1974, М. Жугић, С. Матовић, К. Розман, Г. Самојлов), I1реуређење у"уграшњости хотел а»екселз LЮР«IIа углу ул ица Кн еза Милоша 5 и ЛазареВLlћеве (1975)3]. Самојловљево прво остварење бшш је стамбена зграда на углу УЛLща С кеjlдербионе 11 Доситејеве 4з 32, изве дена за Љубицу Крстић 11 Ј ели савету Дед нћ ] 933. године. Објекат ЧLш е I1ри земље, три с прата 11 fюткровље. Н а сваком с прату нал а3l1 се п о ј еда н већll лу ксуза н са1l01l СК!! ста в и ј еда н Maњ~. једнособ НL1. РеЗ llденцllјал ни део ставова окренут је ка УЛlЩИ. П осеб н о је НШ'ла ш е н комфор већ и х станова 1 11 IJ спрата којll садрже салон, дечију и с паваћ у собу, антре, хол, трпсзарl lј у, КУХIIЊУ и купатiiло. Уместо салона, на углу трећег спрата налази се зајед HH'I Ka тсраса. МеђynЈМ оно што Ilредста вља главну к а- pa,,-гер 'I СТ IIКУ Самојловљеве apx LlтeКТOH c Ke замl I СЛ Н, у овом случају, НI.je фу нкцио нал ност доб ро осмншљс tюг ehтepl,jepa, нећ С l10ља шња обрада з граде. Ф асада је модерна са вертнкала ма које наглашавају рашчлањеllост маса. Као,,""Онтраст УГ"<l.о ном реше њу првог и друго г спрата, ГOPIbLI делов II обј е кта IlзнедеНLI су полукружно. ПРОЗОРII су УОКВ Llрени двоструким СТlUlизоваlШМ К01IОhetama-ПLUlастр"ма KOjll проб ијај у uелу фасаду по ВИ С ~I HII. а пресечен L' су хор ИЗО НТЗЛlюм траком под прозорима 1 спрата кojll liа MeCТ IIM a где су п оставље ни балконli, Чlше балустраде. Ова ХО РИ З0нтала п оновље н а ј е 11 код балкона 11 спрата, Н а овај начин ублаже l l а је li агла ш е ll а верпlкалност. Фа сада је изнеде.lа у модер"ом духу, што је доказ да је Самојлов на почетку с воје ка ријере б llо ПРII Вр'..кеШIЈИ модерlюј архltтектури, ал1i1i то да је у свом каснијем стваралаштву као 11 Beћ 'lн a њеroвi I Х KOJlel'a архитеката 6110 пр"м ора Jl да с воје Lшсје ПРL1л агођава жељама наручllouа. Н еке од особ LНШ модер.,е архiiтсктуре, као 4. r Самојлов. вила Ђорђа Мuјов llћ а, УЖlIчка 47, 1934. 91

СПQМЕН ИЧКд Бдl1ГГИНд / МИЛАН ПРОСЕН каменi1х теса ника. Кровн е стрех е су!!сп упч е н е, а 101' кровни венац ј е изведе н у виду ни за КОl l зола. Фасадом са ба штс нске стран е ДОМИ lшра с пољн о степенl IШТС украшено оградо м од кова н о г гвожђа. Стеl ' l е ни ште ј е завр ш е н о п окр иве ним тремом у призе мљ у, изнад BIICOKOr партера ~l cтakh yro г архивo.rrrама уокв иреним по Л УКРУЖIЮ заврше ltи м прозор и ма. Тре м н а два п ара уд војених стубова, заклања баштеllски улаз Koj ~ j ј е завршеl l лучно исто као и прозори на том нивоу. Над тремом приземља на првом с прату је балкoit са украсном оградом. П розори првог с прата су ч етвртастii. НаДВll суј е их истуpeh~1 кровн!! венац којll нагла ш ава својим I1звијањем Ilрозор-лођу на првом с пра ту, изведе ll У у виду истуре н о г 11розора, уоквиреног YД Boj e lнl M стубов liма. И сточ н а фа 5. Г. СамојЛQ8. вuла И. Авзенка. Ма (лајска 21. 1937. што су равll е безо рнам е llталв е површине фасада, ПOl 'одо вале су наруч и оц има због јефтиније г извоryeња. Зато је овде на зград и Љуб ~ще Кpcrић као и на н еuпо касни је изведеној кући Димитрија Рад~lшића у Рожајској 4 Ila Сењаку (1934), Прl1 суган дух модерllизма. Ј едно од Самојловљев и х н ајус пел ији х оствареља у Београду била је вила Љубице Раденковић у ГледC'rфlOвој ушщн - данас П УШК ljновој 5 на Сења ку3з, з идаl l а од 15.05.1934. до 1. 11. ~I cтe гоюш е, l..aгpaђeha за н ајбоље архитекто н ско решење наградом града Београда. Зграду чине суте рен, приземље са првим с пратом и кров. В~ЈЛа је монументална, али разу ђене форме, обложена веllл'aч ким каменом. Рађена ј е у комбинацији средњовеков l lих срп ско-в и з антиј С К~IХ и pomailck ~I X елемената. Од ueltтралног габар ита издваја се кула IJa углу проч еља. На овај It ач 1II1 ј е фа сада из ГлеДСТО lюве ул ице п одеље на на два дела: н а кул у и главl 1И део који садржii улаз са мањим тремом у при зе мљу који ј е обух ва ћ е н троч л а l ЮМ аркадом IJa C'rубо ви ма. Трем је у кра ш е н H~I CКOM оградом од кова ног гвожђа, а у њега из ку ћ е гледају два пол укру ЖIЮ зав рш е на прозора. П риземљем ДОМ lllш ра улаз који CBOjllM луч ним за вршc'гкqм flpatit арх IIIЮЈrry аркаде. Улаз је укра ше н жарщlњерама н а проч сљу стубова 11 вратима де ко ри са ним коваllим гвожђем у духу екле...,.нui!зма. И З llад трема са аркадама у приз емљу, на BIIВOY npboi' с п рата се l..алази тсраса, liа коју се I1 злаз II кроз пар застз КЉСI I И Х врата. O l-paдa терасе прати декора Щlју прнземља, IIздедена Је са четир l1 liиска II1U1acтpa кoj ll понављају распоред стубова призе мља. Н а Њ~IMa се валазе YKpact.e жардш ьсре. Д руги део целlш е ј е ВИШII, као мала кула са Ш~IРОКИм троделl IИ М п розором у пр" земљу, б~lфором,..а првом с прату 11 велllк1 I М ЛУ Чl1l1 М прозором друго г с прата са IIIIСКОМ укра СIЮМ оградом. Св " луч нlt OTBOP ~I украш е НII су деко ративви м а рхиволтама са чињенii М од низова сада IШ це нтрал ном З ИДIIOМ платн у HOC ~1 сте пенасту три фору која одговара прозо рим а сутере н а. Са стране се н алаз и прила з баштенском cre п е lнlшту. Фасада Вllш е l ' дела са кулом истоветно ј е реш е l Ја као 11 на прочељу. у приземљу ВЈЈЛе IЈалази се салон повезан са трпезаријом, хол са cтe n ehiiufrem од х растовин е које води Ila с прат, услужне просториј е 11 биро, као ~I велllки трем lюшеll са четири С1)'ба, са улазом ю Гледсто н ове. И З трпезар ије се и зл азil на баште liск И трем са степ е НШlrгем. П рви с прат им а по две собе са УЛllч t tе и ба штсн с ке стран с и терасу li а обе стра.јс. У поткровљу куле је само једна п ростор и ја наме lьсiш ПОСЛУЗ II. Као што се l 'lрим е h ује Самојлов ј е посеб н у пажњу при и з рад ~1 о во г прој екта ПОКЛ О ltио п о ГОД I ЮМ распореду npocтopllja. При гра ђс њу В I ЈЛе кор!! шћ ен н су квалllтетн~1 матер иј ал и, па су темсљl1 од.јаб ll јеногбетона. а З ~1ДОВ I1 од ци гала. Д рвени кров пре крив е l t је h e pamllдom на ду пли начиi I. Фасада ј е од вештачког камеlш Koj~1 и м ити ра беловодски п е шч ар. Глав н е crel'leшще су од храстовlше. а с п оредне од вештачко I ' камена. Стола Рllја је чамова а С ПОЉIШ прозо рска кр ила и врата су од борови н е, што ДО ПР~IIIОС~I угиску трајност1l 11 1'Оп Щ lн едома. у УЛI1Ш I П УШКIII ЮRој број 1034, Самојлов ј е IIcre го Щ 1Не за It аручl loца А ркад llј а Мllлет1lћа са град IIО ј ед н о сп рат lt у ВIIЛУ. У поређељу са претходно О ПIIСalЮМ, ова је кућа CKpoM IНlje решена. У ПРll зе мљу ка ущщи н алаз1l се улаз H ancp JlВe H једноставним м ал им правоугаоним тремом отворе ШIМ са тpll ар каде изведе н е у комб lш а Шфl оп еке ~1 камена. кога Iloce д ва стуба. ОC'rаЛ IIМ делом ни жег дела фасаде ка УЛl ЩII ДОМ IШllра трострук и п розо р обједињеlt са три спојене декоративliе плитке аркаде рађе н е у и стом матср~lјал у као н аркаде улаз а 11 осталii луч.ю засведе ни OTBOP ~1. Н а првом спрату изнад улаза в алаз и се у гаона 1Iо ђа у виду три аркаде кој е се ослања ј у IШ l'юлустубове (ре ш ење кој е ћ е Самојлов П О Н О ВИТ~1 на кући у Буле вару Ю -l еза Але кс анд ра Карађорђевића 8). Троструком п розору приземља. на првом с прату од го ва - 92

ПРилог ПОЗНАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈЛО ВА рај у два од воје н а правоугаона прозора чије камене потпрозорне греде са IШСКИМ декораl'liвнiiм оградама од ковано г гвожђа н осе коюо.лс. Кровни венац I!Звсден је СЛ ИЧНО као н а ку ћи у П УШК lllloвој 5, У ВItДУ малiiх ООНЗ0- ла које н осе стреху. На бочllој С1'раЈIН супротно од главн ог улаза н алаз и се СГlOреДlO1 улаз у кућу а поред се IIЗ Д ll же кам.1нс КИ ЮIМњак изведен де""ораn Ј ВНО у стилу ста Р.lје балканске архитектуре. Н а зачељу куће нала З It се још један улаз 11 велика Iюлукруж на тераса у прюе - МЉУ као 11 једна тераса на првом с п рату. ПРИ рас пореду ПРОСТОРllја у ПРll3емљу, Самојл о в је нагласак став ио IIа велнкii салон са KaMIIНOM, okpel -l УТ ка ул ици. На с прату се.iалазе две веће сшшаће собе као иједllа мања просторија ""Оја "ма Itзлаз у лођу. Сличан распоред као.1 спољн е СnUlске одл ике, у п о ређењу са кућом Љубllце Раде нков.,ћ у П УШК.lН овој 5. поседује В llла Ђорђа MlljoBl1ha у Ужи чкој улици 4735, кој у је Самојлов пројектовао 1937. ГОД lll lе такође у меша Вllю t t 6. Г. Сшюјлоо, 1~/жва CeeIOof АрхаНfела ГавРl/ла. заgужбшm М,L1ШШ u РаgАшле ВУ КlI'lеВIlIi. Ху.иска 26, 1937-39. 93

С П ОМ Е НИЧКА БАШТИНА I М И ЛА Н ПРОСЕН 7. Г. СамојЛ08. ~yћa Раguвоја МII.л(lН08l1ћа, Браће Heguha 13, 1937. с рп ско-виза нтијско г ~1 рома ll СКО Г СТ llл а. С I1 0Љt1. Ш НОСТ ј е рађена у камену, са широко заступљеном УI ]отребом сту- 60ва и мањи х а ркад ни х Iш зова I Ja оградам а, 11 са употребом ар к ада I l ад П РОЗОР ll ма и те расама. И стакнут" кров НI1 ве н ац такође је сачiiњс Н од мал I1 Х конзола. П розорски OТBOP~1 су IЈаДВ~lшеIШ украсш,1а од опеке, што 111'01 дај е каракте р СРОДal ~ KIITњacтoj архiiтсктур" медllтеранс ког п одн ебља. До улаза у в и соком п артеру стиже се Ilpeкo шнроке те расе која обј екат окружује са ТРII стране, а ве.'lllкliм ка м ени м степещшггем је повезана са HIIВOOM тла. На зиду сте пен liшта I l алаз~ 1 сс ПОЛУКРУЖIllI прозор са украс IЮМ решетком, Ту је ~1 мал " 6азен са чесмом YOKВllpeHOM арх иволтом, а поред гараже су и КРУЖН II прозорн сутере н а - О КУЛУС И. украше НII 11 за ШТl1 ћсш I решеткама. АркаД НI1 трем BI1COKOI' п артера ј е свој ll М roрњим делом ујед н о ~1 те раса првог с прата, исти случ ај као 11 у Пушкин овој 5. Н а ј ужн ој стра НII ј е тераса н а коју се излаз II кроз троја ЛУЧ IIО за врше lш Х в рата. Н а севе рн ој фасад ll број отвора је мањi1. Ту се налаћi једа н украсшi рељеф. Cyтepel l куће је rю академски м п р авшнl ма РУСТII Ч НО обрађе l l. Н а једlюј од тераса В IIСОКО Г п артера IlaлаЗ~1 се 11 пер гола. Н а пр вом сп рату се н алазе један мањи 6алкOI ] ~1 те раса. К ао и IIа BI11111 Раде н ков н ћа, од основног тела l'}јађею ш е издваја се В~IШИ део изведе н у об1ll 1 КУ куле. К ОМ ПОЗИ Ullј а З I '}Јаде је сте пе н асто разб llје ll е структуре, п оп ут већ п о ме н уте В llле Раде н кови ћ у П У Ш Кl1Iювој 5, с ПI М што је о вде Ilaj ~lcтakhyтllj ll мотив - дру ги с п рат })куле«ож IIВљеl l отворен IIМ аркадаf.1а. У средњсм делу ФасаДllе ком П ОЗ IIЩlје, у B~I COKOM п артеру liaлази се улаз Ш I портал, луч но зав рш е н, уокв и ре н стубови ма са декора Т~I В 'Н' М кашггелима, IIaДВl1ше l1 IIcтa Kll yrom арх и волтом која је п о Kpl1BeHa цре п ом. К ров Rl1JIe је покр "ве н ће рам идом. В Ш1е у П у w ки н овој 5 11 УЖ li чкој 47, п овезује С llољна об рада од п рецю но облнко в аllllх тесан li ка камена, 11 У llотреба орн аме ll ата "а ка п ител и ма стубова ~I ОКО п розора. Може се закључl lти да је арх итекта rpll rop~lje Самојлов ' I м ао дар да у о ваквој об рад!! ИС П ОЉ II сву У " )'1'}Јаш њу лепоту КО Рl1шћ е Н О l ' матср ~lјала. О ва тенде н ц иј а је l ' ри мет ll а и у обрад ~1 унутра Ш IЬОСТ II где је при ме њива н о дрво. Знатн о ckpom lmja б lщ а ј е кућ а С поме нке Зд ра в ков ић у УЛlIЩI Страх шьић а Ба н а 52/а, СЗl'ра ђе н а 1934. 1'0- Х И ЊQм, 11 тоалетом, спрат је 6110 н а ИСТИ нач IIН изведе н, с ћl М даје li а место ј ед l lе собе постављеllа те раса. Ниво и су 6 ~ 1Л 1 1 п овеза lн1 ун утрашњ ll М сте пе lll1штем. Фасада ј е б llла С l1 ме l '}Ј Н'IIШ, скром ни х ук раса у ВIЩУ декора ТИ ВНlI Х ди не. Мала, п ород ич,.. а кућа имала је сутере н, П Рl1 земље 11 с п рат. П арте р ј е б ~ю ч створособа н са п редсобљем, ку п оља која УОК Вl1 рују п розоре. Улаз је 6110 надвl IШ С l1 мал и м окулусом кој и је н еl'oвештавао моде рн изам, Ова кућа је недавно п о ру шен а да 611 на њсном месту б l IЛО из гра ђе tю 1I0ВО, В ~l шес п ратн о здањс. Самојлов је 1937. roщ lн е извео ВIIЛУ и. ABcellKa у Маглајској УЛI1ШI број 21 36. Њене фасаде су Ч~I Сте, Лl1 - шене украса. Маса објеката је разуђе н а већ им ~1 мањи м ДВОСЛIIВIIIIМ крововима 11 еркерш.щ. УЛ l1ч на фасада је IIЗдељена у ropibem делу са два ДВОС.'l IJ в н а крова. Н а сре Д IIНII ове фасаде IIЗведена су два застакље н а е рке р а. Црква светог Арха н r'сла Га ВРllЛа, коју је Самојло в пројеll.-говао 1937-39. у Хумс кој ули ци број 2631, ј е јед Iюкуr l ол н а црква с а п л а ном сажетог ТРИ КО li хоса, са два ЗВОШ l ка кој " фшlн к ирај у улаз на за п адној стра НI1 црк в е. ЦентраЛ НlI део п ро чсља р а ШЧ Л<1 ЊСН ј е у п р изем н ој зони са ТР II ар каде које по чи вају н а д ва стуба са и м п ост ка ШI тел liм а. OB~ 1 стубо Вl1 УОК Вl1 рују улаз И З ltaд кога се у лу н сти Il алаз II IШТШI С кој и rюм ll ЊС КТ I1ТОре - Мила н а С. ВУК ~l ће вића и њсгову СУП РУ" У Радм ил у к ој и су х ра м п о Д II ГЛИ >}у част 11 сл аву ослобод ~ lл аца у рату 19 14-19 18«. Н атп IIС И у ЦР КВII ПОМ I1ЊУ дај е М ила н В ук иће В~lћ ( 1869- - 194 1) бl1 0 чла н Гла вн е КО llтроле у пенз иј и ~I бивши н а- 94

ПРИЛОГ ПОЗ Н АВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈЛОВА н ом с поредшi улаз у олтар. У вишој ЗОII II апс ltде су про зори. а у доњој три декоратiiв ll е лу"с1'с које у пољу им ају крст изведен у опеш. П риземље ce Bep,~ e боч l lе апсllде i!зведено је у виду кубуса кој l. IЮСII п олукалоту. У доњој ЗОНII је трllфора са мено прсградама уз које су ПРI1СЛОIЬС НII деко ра11iвнii полустубићll. И знад п ет прозо ра уок ви pe НlIX са в о два де"'"оратiiв l lа стуба, истоветllо као ~I "а главној КУПОЛII. У ПрlIЗемљу ј УЖ llе конхе је бочl ' И улаз у 8. Г. Сllо\fOјЛ08. иа.шulа ПеНЗIlQНО! фонgа Нщюglfе б<iнicе. Тера :mје 29, 1937-39. POДH~' п осланик; да је овај храм прој ектовао ~1 радове ю вео ГP~II 'OPlljC Самојлов 1937-39. када је храм OCBCnCII, у ЛетоПIfСУ иркве стој ll да су темељи OC8CIlCHII 20. ју.,а 1937. roд ~IH e. уз чннодејcrnовзн,е викар"огепискqп а Саве Трлајllћа. У току освећења положе,ш су темељ II, а после службе се веш'кqм броју присyrних обратио ~1 сам кпt тор М~шан Вукићевић.» И З II СВWИ дубоке МIIСЛII о ДУШСВним MO'ГllВltMa l'ioдизања храма «38. 3емљиштс за юградњу је поклон ~ша Општина града Београда. Извођачи грађе8l 1ll СК ~IХ радова били су ВлаДIIМИР ЈОВllћ и Мllлан Илић, пореклом из Црне Траве. Надзор радова вршио је Самојлов» старајући се да да х раму што бољи израз дубоке оданости блаro ч еспjrii Х ктитора Милостивом Сведрж ~,тељу «(З9. Црква је rpat)eha у опецii и бе'f(щу. а потом малтсриса, щ са шарама које ИМИТllрају rpat)eibe у камену. Сводо ВII И луков '1 су од армираног 6ето1Ш, кровови такође 6етонски ПОКР'1в е ни бакром. Опекаје коришће. lа у де кора Щlји око улаза, прозора ~, на аркадама које п о в езују спратове зво/ш ка. OrBOP~1 два н аестострано I ' кубета уо КВ ~l реш I су удвој е ним стубовима са декоративним каш1 - тслима, који IIOсе архиволтс таласас' I 'О IЋ руба КУI'Юле. Као противтсжа вешlкој КУПОЛII над наосом, постављене су две мање куполе над ЗВОIII IЩ1 ма. ЗВОНIIЦИ су у приземљу п ерфор~,раllll само уским п розорнма KOjll стварају утисак затворености, а у вишој зо ни су отворени бифорама. ПРОЗОРII су ук рашени ра з нобојним стаклом повут оних на срсдњовеков.ш м црква ма у Србији, што је I.CТO била жеља кт~tтopa. Н ајв ~.ше отвара налазi. се на олтарској и двема бочlii l М апсllдама. Свака од ове трн конхе изведсна је разшiчито. Олтарска апсlша је Itстурсна у воље, будућ ~. да садрж l1 11 додатнl 1 IIСТОЧШI олтарскli травеј. Н а северном крај у тог травејаје бl,фора. а на јуж - цркву. Иако по плану Iшенп.'tна са моравскiiм ТРИКОНХОСIIма. ова црква се од ЊIIХ доста разшlкује, н е само у распореду 11 обради елемената њеног екстер 'lј ера - куле уз прочеље 11 форма а.lснда 11 куполе, KaKBl1 се '-Је уочавају у apxliтcктypl1 моравске Србl lје, већ и у ehтcp~1j epy коме је Самојлов дао нов 11 ФУНКЩlOналан дух. По гледом свеобухватаll прос1'ор овог храма одаје утисак централно сти просто ра, liако ј е храм подуж,ш ТРИКО.lхашщ rpat)eвина. Дilмеllз~,је конхи и IНlcKa oлrарска п реграда која допушта несметану комуникацију са ОЈ1тарским просто ром, а ПШlајвише велика 11 добро осветљена ку,юла, стварају осећај у н утрашње монументалности и просторности. Н а улазу у х рам стубов l1мај е одвојен за падни травеј, коме је дата функција припратс. Са бо ЧНl1 Х стра на нала зе се две мање г, росторије, сме штс не у подножје кула ЗВОНlIка. У северној од ове две щ>осторије смештено је степ ен IIШте КОЈе ВОДII на хореку [ 'алерllју. која ј е на сп рату Гlрипрате. Испод за вадн о г улаза у храм налаз II се крипта у којој су сах рањени КТIIТОРИ. У нутрашњос1' храма оплемењенаје уметнич Кl1 обраt)e НI1М мобщшјаром IIЗведеним у дуборезу, мозаичкl 1 М падом урађе ним liа захтев КТ~1Topa (кojl1 су то желелlt по узору liа маllaстир Светог А рхангсла, задужб ин у цара Ду ш ана 40 ) н дскоратнвннм капнтелима С'губова rtрипрате. И коностас и м06щшј ар од ораховине у дуборезу урадlю је ОХРИДски вајар Славко Атанасовски по нацрту ГPl1 гop ~1ja Самојлова 41, ~~ca пуно см и сла и преданостн(" тако да је прави ук рас унутраш ЊОСП I храма. ПреСТОllе ~IKol, e рад су сликара Драl'OМl1ра ГЛИШI1ћа којије ОСЛ li као I1 цркву 1985-1987. roдиl- l е. Прll освећењу 1987. roщше, при суствовао ј е ~I ГРIlI'OР~lје Самојлов. fpaaeilil ову црк ву СаМОјлов се ВОД IЮ прmщи пом да у љој буде urro Вllше простора. 4 2. ПРII пројектова њу ово, ' храма Самојлов се користио с в ој нм з нањн ма о архнтектури с редњовековне Срб иј е и РуС llје, чије је елементе прерадио, с појивши декораl1lв' lост средњс, ' века са функц~юналношћу, употребом савреме ШIХ матер ltј ала, унев ШII велику дозу IIНДИВllдуаЛi1Зма како у детаље саме декорац llј е тако ~1 у целу композицију. На овај начiiн створио је СУI.lТГ IIНСКИ модеран храм који у целини задржа ва особllту ноту AYXOBHOCТII простора свој ствен у Ilpe свега средњовеков ној арх lггектури али 11 архi1тсктурll ~юбllовљеiюг ( liацишјал Н ОГ СТ ~lла, кој и је 06ележио 95

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА / МИЛАН ПРОСЕН сакрал но неимарство међуратно I ' l 'lериода у Срб~Јј~Ј. Овај храм је ус пео да IIЗбеПlе рушењс које је ТPIJ п уга бшю предвllђено у после ратном п е риоду, јер је сметао пристал llцама државног со циј ал ll СТII'IКО Г атеизма 43. Године 1937. Самојлов је поди гао у УЛ ИЦ~Ј Браће Н едића број 13 зграду у IIOBOM стилу KOjlJ је ОДЈ'оварао ренћјјеру, влас нику Paд~IBojy МIVlюювићу. Зграда је бluја јако оштећена бомбардовањем у рату, тако да је 1941-1942. годин е обнављана. Сачувала је првобитну фасаду, докје у нуграшњи део бlю порушен. Поново зидањс од подрума до врха изврше но ј е п о пројекту арх итекте Јована НОваковића 44. Зграда има прюемље 11 три спрата. Накнадно преуређење није нам остав ltло l 'lрвобитан план зграде са распоредом npocтopllja. Фасада је, као urro је већ поменуто, првобl1тна 11 указуј е на рашчлањеlюст зграде: сугере ll, пр11земље, три с прата са балкоll lt ма 11 Мallсарда која је слу Жllла за прање It сушење веша. Балконимаје фасада под е љена на хоризонтале, а вертикале означавају редови прозора и копље за заставу, оз н ака модернизма тог времена. Капитално СаМОјлово дело из овог периода представља палата бившег п е llзiю IЮГ фонда Народне бallке Теразијама, ПОЗ llатија као Палата Београд4S. Прој ектованај е 1938. године, а и зведе н а у п ер иоду 1938-41. На њој се виде два слоја: ПРВ~Ј, базираll на класициcnјчком стилском репертоару, заступљен у решењу композиције зда ља у с иметр ал и тупог угла, с пољаш њем декару, монументал но м вестибнлу и сте п еllишту БИОСКОllске сале; и д руfli, модершiсћi'iки СЛОЈ, 'штљив у ши ро ким прозорима мезаншш и спратова, геометризоваllим порталима у белом металу и функщюналном распореду ос н ова. Зграда одише ха рмониј ом 11 отме н о шћ у. У осврту н а београдску архитектуру Д ра ГОfoшра М. П ОПОВ~lћа наилазiiмо li а неразуме вање 11 п отце Њ~1Вање архитекте rpllгopllja Самојлова 'НЈја ј е зграда палате Београд поређена са зградом Jaдpa~ICKe банке (бсчкн пројекат):»арх итекта Самојлов ради са несумњивом ругщюм, ашi су му детаљ" гюнекад СУВ~lше ПРОИЗВОЉIНl 11 '1УДIюватн«46. Ипак. упркос КРИ ЋЩИ фасаде (развучеml ТРИГШlфll, п иластрн. гвоздене верјlге н а каменом картушу, оквири прозора), ПОПОВllћ ипак хвал и ентеријер 11 каже да је б ll ОСКОП Београд, I lајбољи биоскоп по унуграшњем уређењу са ювесiiнм ком фором и ПРl1ј атllошћ у у добро решеlюм п ростору. Рад 113 Палати IШ Београд I'Јlј е могао да се упореди са СамојловљеВI1М дотадашњiiм радовј 'lма. О.. одбацује 0["0- љени модерюlзам, алli се Ile од риче фуllкшioiшлјюстн форме и садржине. Опредељује се за СИI rre3у I!OBHX и тра ДlIционал ни х облliка. Здање облаже каменом с поља, а у нутра мермером желећll да п оврати з начај»прав и м«материјалима. Већ на ПРВII п о глед уочава се карактерн СТИЧllа СЛ ИЧIIОСТ са задужбlll!ом Луке Ћ еловн ћа (о којој ће бити ре'lи касније у тексту). ПО МilШљењу М. МlIл о вановића, Палата Београд ј е један од I1зразитијих прим ера новог монументализма и јед н о од Самојл овље ви х најзначајllllјих остварења.»... Н астала пред крај међуратне архитек1'ове каријере, (Щlа) превазилаз II OKBllpe локал н е средшl е, укла пај у ћи се, у потпуности, међу угицајllе европске моделе обликовања јавних објеката са краја Трllдесетих година овог ве ка «47 На конкурсу расписаном 1937. ГОДlIне, Самојлов је освојио прву н аграду. Т ај конкурс ни рад одликовашј су елементи lieopellecallclle арх итектуре, по ч ему је з града за иста могла да се упореди са зградом J aдpallcke БШlке, што је бllло мишљење д. ПОП ОВ ~lћа. Оваква историцистичка фасада одговарала је Одбору за IIзград њу којим је председавао ИНДУСТРllјалац Влада ТеокареВllћ - Самојло8љсв l 'IОСlюдавац ю ВУ' lја. Попуг Игуманове Палате, ова зграда је требало да има скулптуру изнад угаоног ризал ита. М еђуп IМ при самом извођењу дошло ј е до Ilзмена које су з натно СТlIли зовале и rюједноставнле liагла шено еклекти Чllе елементе фа садне декора циј е. ) М едаљ(mи су претворе ни у јед н оставl l е п л итке кружне испаде без уреза НI1 Х фигуралних Г l редстава, венац је IIзмештсн за висину једне етаже нанiјже, а НII З локала у приземљу добlio је ко нтин у ира н у стакле tl У опну, зам IlШ љен у, како се МIЮГО година касније сећао Самојлов, као пандаtlllрнземљу ИI 'ума н о ве П алате«48 И ста кнуга монументалност Iшглашеllа је разме рама здаља и обрадом фасаде у беловодском п ешча ру топлих боја. У ПРllземљу се са Теразија нала зе улаз у биоскоп и дућа llи, ИЗIIaД су ПроЗОрl1 меза НllНа и целина од < l етирii с прата, од KOjllX су прв а тр" уок ви рена вертикалама 11 наглашена потпрозорmщliма трећег СI 'lрата, као liа Задуж6iIНИ Луке ЋеЈIOВllћа. Четврт" спрат је слобода н, самосталан, са прозорима УОКВllре lшм ч етвртасти м камеl lи М OKBllp"Ma. подржаннх СllМбол ичн о машјм КО ll золама. Те ""()нзоле. као ilзражеll КРОВНII венац tlад '1СТВРТ II М спратом, представљају остатак еклектiщliзма. На зград и се исти че у гаоll1' део '1l1је су тpll прозорске вертliкале yokb ~JpeH e са обе стране схематliзованiiм YДBoje lнlm ДОрсКI1М пила СТРllма yroпљеllllм у фасаду, и раш'lлањсllе са још два таква ПllЛастра. OBII ПllЛастри CBII зајед н о ['!Одупиру КРОВIЩ венац. ПРОЗОРII петог С I 'lрата су јед ноставнii, ЩIВllчени канелованliм ПlUlастрима без капllтела. У га о пето г с пра та 11Cnlче увученн део три прозорске вертнкале, где бо 'lн е двојне ПllЛастрс доњсг дела фасаде сада "астављају кар ТУШII са КОПЉllма за з аставу (спој екле КТЩ\II зма и модер Нllзма), а средiiшља два ПlUlастра Ilа стављзју д ва канелована стуба без капllтела. Зграда 11ма више улаза: улаз у позориште на Теразијама, улаз са ПаШllћево г ТРI'а и улаз у Б IlОСКОП. Улаз на ПаШilћевом тргу број 1 степенасто је увуче н 11 скром но ук раш еl l. Еllтсријер холова је скрома н, са декором у виду украс ни х решетака радија - 96

ПР ИЛОГ ПОЗ НАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИ ГОРИЈ А И. САМОЈЛОВА 9. Г. Са,иојлов, заgужб/lна Луке Ћеловuћа ТреБUЊUIl /1 МUЛ /l60ја lовшlo6uliа, ушо УЛ/llЏ1 Kl/e3Q МU.ilоша /1 AHgpuAeвof BeНlЏ1 /Z, 1939-1940. тора и прозора н ад BpaT~IMa Il зведеlm х у декоративном сплету ковзног гвожђа. Врата станова су од Macl1BHor дрвета. Овакви у кра с и еm'с рнјс ра IIзузе ТlIO су ве што и з ведени и естетски ДО ПМЉН В II. Степ енишн~1 геле ндер и зведе н је м оде РllИСТНЧКИ у белом металу. НајМOIlумеllтал"иј~1 од свих улаза јесте улаз у позор,, ште н а Те разијама. 011 се из призем ља пробllја у меза нин обухватај ући га својом ВИСИIЮМ. Уоквиреl l ј е са два полустуба, схемат ~130вана, без капитела и над Вllшена архнтравном гредом. Улаз ј е својеврем е но Г l редстављао новин у са с вој ом свечаlюм ј едн остав ношћ у; м еталl I ИМ држа'lима за ламп е, укра ш е ШIМ п одом и са шест меда ЈЪ0на на та ваннци. И з њега ОС II М у п озор иште, ВОДII још једа н мањii улаз у зграду. Врата са мог П ОЗОР IfШта укра ш е н а су украс IЮМ решетком у комб'1нацllјll ковано гво жђе - бели метал са медаљоном у сред IIНlI, кој и НОС " представу нагог пара у IIГРИ. П ри п ројектовању Палате Београд Самој1l0В је очнгл ед IЮ Il acтojao да се укло пи у амбllјент у коме је нешто "Iре извоt)eња његовог пројекта и з веде на И гума нова Палата 49 б раће КРСПlћ. И сто врем ено са Палатом БеOl'Рад, у сл и ч ном архитектонском маниру н астала ј е 1939. Задужб ина Луке Ћеловића Требињца 11 Мюшвој а Ј ова нов ића Ila АIЩР И ћевом венцу број 1250. Зграду сач ињавају: приземље са н агла ш с ним улазом и п ростор ија ма з а дућане, 'IСТIIРИ с прата и мансарда. Фасада од вешта 'I КО Г камена, сад ржи на ПРВОм с прату изнад портала два рељефа са обе стра не средњег всртикалног прозорс ког низа. Фа сада ка Пио нирском парку издеље н а је у п ет. а olla ка УЛI ЩI1 Кнеза М'UlOша у ч етири ве рти кална Ш1За прозора. Та вертикал ' ~ ocт наглаш е на је п овезаношћ у п розора пр вог, д ру l 'ОГ н трећег с прата у уо квиреllу целlшу, за по'l С1)' потпрозор НI1Шlма првог 11 заврше ну н аm РОЗОРlmЦll ма тре ћ е г с пра та, који су tl стуре Нl1 И н а тај начин акце lпова ШI. Централ но Г lлатио зграде благо је и стуре lю, а 1"0 поја'laва н кров Н I1 венац к ој н п ра ТII л иниј у 11 наглашава ХО РlIЗонтаЛ llу 97

С П ОМ Е НИЧКА БАШТИНА I М И ЛАН ПРОСЕН /О. Г Са.цојлов, вила М. Сарвшm. Булевар Кlfеза Алексанgра КараljОlЈljевllћа 8. 1938. поделу фасаде. К РОВ ШI ве нац је над ч етвр1' II М с п раl'ом, Koj~1 је украшен траком, од ТP II п аралслнс, у малтс р уреза не Щl н ије, које о п асују цело здање. П розо р и ма н сардс су мањ l1, ал и уд вој е н и 11 п рате вер1'нкалl l У подслу зграде. П осебну до п адљ l1в ОСТ на зград и чин е рад у ве штачком KaMc~ I Y, пастсjiiнl Х li иј аl ~ С И, смеђе то пле бој е 11 добро, кова н ог гвожђа IIЛ II брон зе долазе до II зражаја код фасада у п р " родiioм 111111 вешта ч ком каме н у. К од В ~l1iа и ма ЊIIХ зграда се коб инује дрво са метал НII М ГШlтеР~ l ма ј е р нема потребе за вел II К ~I М стаклен и м IЮЉ li ма, а Пlнте Р II су уједн о потребlш рад II безбедн ости. Обл и к Гlште ра 11 I I Збор мате ријала од ко га су II зрађе ни дају каракте р СТ II ла у коме је з града paђelta. 52 ГoP Њ~1 део улаза у ЗадужБ ИIi У Лукс Ћ елов ић а, кој ll ДOM I1Н~lpa с и метралом з граде, нос и н а тп ис о задужбll ll ll. Улаз је у мермеру, врата у комбllн ащф l стакло, бел и метал, ковано гвожђе. РешеткаСТl 1 ук рас кова н ог l'вож ђа н оси ч етвprаст~1 бронзаl 1l1 медаљон са Л li ковим а два задужбll нара. Улаз је сте п е н асто увуче н ч и ме се на гла ш а ва монуме н таll Н ОСТ зграде. Код улазног вест llб l l1lа Самој лов је теж~ю проз р а'm ОСТII која ДОПРИ II ОС II узд ржаllој с веча I IOCТII улаза обложе Н О l ' мермером. УлаЗ1I 1I хол ј е зас веде н ра вн ом касећl ра н ом тава н и цом. ПРII та ва lllщи ј е О ll в и че н де кораћ l В НИ М ве нцем кој и СВОЈ И М Op ltamehтom ~IM IITll pa решетк аст~1 H~I M врати ма. 0pllaMe HT кова н ог I ' вож ђ а н а улаз И с п од се lta оба з ида улаза н алазе п о две светиљке ч ије у красне ка пе у белом стаклу В~l ше н и су са'lува не. Њих надвll шава ве нац С11U1изоваIlОГ ивећ а. П ростраlш Ј l редворја С l1ратова украше l lа су П ОД IIII М моза И КОМ од ПОШIIIХ ПЛОЧlluа са представом бакље ~1 ловорово г веl ща. Orворн CBIIX aj~тpea KOjl1 гледај у у п редво рј е украшенl1 су н ОС ll гу ра llи украсiiом ре ш етком у стилу у краса IШ улаз Н I I М BpaTIIMa. Елементе српс ко г н арод н о! ' градитељства Са м ој лов је 1 ' l ри мешlo I ~ a ВII1II1 М. Са р ваllа 53 пројектова lюј у Бул е вару кнеза Александра K apaђopђe B~l ћa 8, 1939. годин е. ЗI'Ј)ада и ма сутере н, п риземље ~I једа н сп рат. У л ично про- МОДС Р IШСТ И Ч КИ ук ра ш е li улаз. Самојлов је BeJIIIKY ltaжњу по кло н~ю улазу у зграду. У арх итектур~ 1 се предд РУ Г ~ 1 светски рат јавља упрош ћ авање де кора ције у обрад ~1 тог детаља. УлаЗlta врата су део фасаде који П РlI вла Ч II пажљу 11 даје apxllтekтii Ma могу ћ I IOCТ за ства раље IЮ В I I Х дeкo pa11lвнllx ФОРМ I I. Врата могу б ll 1'И украс фасаде 11 обележllт 1I намену зграде. Употреба вел и ки х стакле ни х поља пружа ПрlUlII КУ да се BIIДII у"утра ш њост улаза којll је често б l IO у 1epllony IIЗмеђу ДВа светска рата бо гато об рађ~ l ва l l, украшен мермером. ч ак 11 са кри стал IIИ М лустер ll ма 11 б llљурюiм о гледајшма. 51 Та стакле н а врата ОМО Ј 'у ћују 11 добру осветљеllост у ул а З II ОМ вести бllлу. Оваква врата дају својl!м једностав I!И М обл иком утн сак јас ноћ е 11 вед рнн е. В рата од бело г метал а ле по изгледај у н а мермер ни м фасадама, а О llа од Ј Ј. Г Сll.lюјлов. вшill МиЛа/Ш МаКСllлшвllћа, Булевар КlfеЗll А лексанgра Кщюljорljевllћа 24. 1938. 98

ПРИ ЛОГ ПОЭНА8АЊУ БЕОГРАдСКОГ О П УСА ГРИ ГОРИЈА И. САМОЈЛОВА чеље до некле ј е И СТУРС "О У IЮље 11 нма караксрiiстiiчllе ПJ:IOЗОре ПрlIЗе мља YOKBllpclle РУСПIЧНОМ а РХIIВoлroм. Следећll тзв. С РП С КО-Вll заl mtј СК II СТIIЛ. ПJ:IOЗОр l1 сутере в а су као 1, ограда IlЛ аuа IIJ:IOје"IOВ3I111 у IШ ЗУ полукру..к tнl Х отвора којll пробltjaј у РУСТI I Ч IIН З IIД. Ограда IIм ања рађе "а јс од двобој l ЮГ теса lюг KaMella. заврше на са обе стране п о jenllom капијом. У С ГЮЉl юј обрадll ВlUlе IIСПlче се КЈЮВ- 1111 BCllau којl! имитира дрве llll украс. 11 украсii црепом. У овом мat ш ру изведе нlt су ло ђа " ад улазом у СР ПСКО-В II за lп'liј ском СТЮlУ, рашч Ј JaI-ЬС lta аркадом. 11 II СТУРС НII део кубllчастог блока З I 'раде 11<1 су протној бочној стран" фасаде којн асощtра 113 II cтype ll e МОТ!lв е арх итектуре с рп СК IIХ КОl l ака. П оссбно јс за lliiм Љ I1В улаз у В\UlУ сме штен ис под лође 113 ссвср \юј С11ЈаI IИ. Облl l коваllје тако да под ССТ II ШI allcllnajlltc за вршеткс c peдњobekobнl l x цркава. Саl'рађеllј с као чствороугаоltlt I' С I1УСТ. у горњем делу за ВРШ С II ЛУ'IIЮ 11 покр"всн ћ e pamllдom. а liа Cpeдllll ll II С IЮД лука 11 ВСIЩ3 од оп ске кој" одговара пoтnрозорmщим а 11 ивичшt м всншtма тераса. налазii се трнфора IIЗведена у комбllllаullјl' KaMClla 11 о пекс. ЕЈIСМСIIТ" којll ве пр"падај у сферii liашlol13л II ОГ СТ llла. " С одударају од ДОМ lшаilт- 1101' ромаllти'lарског карактера архитектуре ове резiiдсн Ц11је. Такав је балкоii "а првом с прату централног поља фа саде. IIЗвсде ll са украс l loм Дрвс н ом О I'РадОМ. ослоње н на конзолс. Св" lю'mрозоршщii првог спрата су од опеке 11 ЧlIне КOPДOIIC КlI BCII3L1 какав iюстојll IIlIа \!ВIIЦlI аркад- 1101' IIlI за лоqc IШД улазом, и 13. IIВIЩII терасе, Н а првом с прату Iшлазс се две тcpace.jenll a са УЛIIЧllе и једiш са 00- ШТСlIске СТРШlе. И с п од IЫIХ се у приземљу н алазс стамбене IlPOCТOPlljC од којllх О llа ка УШЩIf има балкон. Зграда ј с омалтерllсаlltl у крем жутој бојll ЧlIме се акце нтуј у СВII елемеllтii ptlђelllt У камеву. опецli1' дрвету, ШТQ ДОI 'IРIШОс" СПСдllф ltчiюм естетском сфск-гу 11 топшшlt np"ponhiix матсрlijала. у Булсвару Кllсза Алскса ндра Карађорђевића 24 S4. СаМОјло в је 1938, ГОШ 1ll С nonlirao вltлу са пр"зсмљсм 11 сп ратом за П ОJ:IOД IЩУ 111tдyСТРllјалuа Мllлаllа МаКС IIМО Вl lћ a. П р lt ЗСМЉС сад ржl1 три собе, хол, улаз 11 KYXIIIbY. Н а Il pbom с прату су С iшваћ е собе. купатiiло, гардероба и тава" за сушсњс вс ша. И з ХОЛа у 1 'lриземљу на спрат воде npbclte стс пе lllщ е. З 1'Р ада је изведена у бетоllу, c liтcpllj ep је омалтср ll сtl" 11 оплеме ЊС l1 д рветом ( ч амова стола р" ја ). а екстср llј ер садрж lt борав~iiiу (YKpacIIC лајс IIС Ilа фа СtlШ I. C IIOЉ IНl l l РОЗОРСКlt шалoliii као It оградс "а тсра.с " 11 бtlлко Il У). Самојлов ј е п рој ектовао 11 ограду нм ања у KaMellY са rвoзде ШIМ Шllпкама 11 YKpacHIIM ку гламti. Маса објекта је ра зуђена бројl lllм BIICOKIIM ДВОСЈ[ I1ВIIIIМ КРОВОВllма, УЛI1 Ч li а фасада је ПОКРlIве на са трн В ll со ка ДВОСЛlIвна КJ:IOва са забатш.ta. кој ll зајед l1о са ПРОЗОрllма спрата It Bpalllма прюсмјьа деле фасадно платно у тр " ве ртltкале 11 ТР" ХОР Il ЗО lrrале. MallcapllII део де кор" са " ј е npbellllm гредама. а uе лtl Вllла свој ltм С ПОЉ IНl М II з гледом подсс ћа IШ I l лаll ltllску Kyhy, Itlicnltp"ca"y пр"м ср"ма cebcpliocbpon ско г ромаlm t зма, Тllме ј е као 11 113 Тео каревllћсвој вltл и у Вучју У СР!'lСКУ срсшщу уведе l' један nomyllo cтpallll обл IIК. Врата у ПрlIЗемљу глав llе, уличн е фасаде, заврше - 113 су ЛУ' III О 11 I!3ла зе liа трем. П осеба н шарм дају ДРВС ШI каlщii врата 11 Ilразора до п уње н" металним укра С llм а It фењерii. ка.о 11 обрада сокла 11 1!Вlща фасаде тccalll l M ка м е ном, На c peд IIII~' првог с прата Il алазl1 се ~j мањ" бал КОII. Са cтpallc крова ющtжу се BIICOКl I. у опеци и з рађенii 12, Г. СамојЛ06. BIU/lI Дра/lще If Еие Т,юјШll, Булевар /(I/еза Але/((;а IfШXl Кщюl)ОfЈl)евuћа 38, 1940. 13. Г. C(MlOj.f06. вlиа Јана Аl/mОl/овuћа, Војислава ВУ Ч/(08uliа 15. 1938-39. 99

СПОМЕНИЧКА БАUПИНА I М И ЛАН ПРОСЕН /4. Г. СамојлСНЈ. Вlма МЩJUu,е ПОllСНЈuћ, Сењачка 35. /939. /5. Г. СамојЛ06. BIL'/a МаРlще ПОllовuћ, Сењачка 35. /939. A.IMIbaUII KOj l1 Il агла шавају ВСJYfIlКалност. Н а севе Рlюј 11 јужlюј фасадll li алаз I1 се п о једно мање 11 стуреllо КРIlЛО зграде. засвсдсн о ДВОСЛ IIВlНt М кровом. КРIUl О liа јуж ll ој фасадll Ilма 11 01 пр вом с прату лођу украш е llу дрветом. а ~IСПОД је улаз у НlUly. Н а II СТОЧ lюј страliи се са првог с прата ~lзлаз II " а простра "у терасу OKpetlyry ка баштеllском зеjlешulу. закliо ње ну од п о гл еда 11 буке са уmще. У у в утраш ЊОСћ l се са УЛlI Чl-l е стране у прнзе м љу Il алазе: 1'рllезарија. сало II ~I кабiшс1'. с појешi ВИСОЮ1М, Шll роким ираћlма. са излазом 1101 трем пред кућом. И з сало I Ја се пролаз и у хол кој 11 је lј СТО као 11 кабlш С1' ПОВСЗall с а улазом li ајужllој cтpa lll l. Н а северној странlt liалазе се кухlt ња. оста ва. девој ачка соба 11 п е Рl юшщ а. Н а спрату су двс оел liке собе са дрвеlюм тавашщом. гардероба It још јед ' Ја соба са ПО l'ледом 113 двори ште 11 С It злазом 1101 терасу. Ту су 11 купатiulо ве ћll Х разме ра. ХОДlШЦ II 11 таваll. ПРII Il ројсктовању ове ВIUlе Самојлов је као 11 н а претходшiм. доста пажље посветltо ФУВЦКlюваЛНОСТII 11 h.'омфору. 06ез6еДIIO јс Il розрача н 11 добро ОСветЉСl-l објекат.,,-""ојl1 з рачil1'qriлlшом како у екстер l1јеру тако 11 у ellтcplljepy. У Буле вару кнеза АлеКСalшра Kapat)opђeBltha 38. Самојловје 1940. саградlю вилу Драгltце 11 Едс Трајша. У комrюзiщllollqм rюгледу ВIUlа се cacтoj l1 од два Крllла - једiюг Шlt рег ПРlIЗем в ог и другог ужег јед llоспраllюг. Улаз на I ' I РОЧСЉУ liаткрнјьс Н ј е тремом li а с поју ова д ва KpltJla. П оред љега се "с п ред нltже г КРIUlа Шl1lа З 11 тс раса 113 коју и злазе полукружtю за врше на застакљс н а врата. НrI боч ll ој cтprllll1 It СћlЧ У се д ва BllcOKa димњака, ту ј е и бочшt улаз са маmјм тремом. Фас ада је ОЖIШЉСIЈа О IЩ КОМ ( ПОТП РОЗОРIIIЩII 11 Д IIМњацн), камсном Ј Ја рубов им а фасаде. терасама It IН UJaCТPllM a улазног трема, као 11 бо llд РУ Щlма н а ч еоllој фасад II Иllшег КРIUlа. / 6. / ~ СШlOјлов. "-"уliа llо/юg/ще Ј ојкј/ii. у/ао УЛIЩll Ду/мшmОРСl<е 11 Кllеза М/МОЈ/Ш 99, /940-41. 100

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГР ИГОРИЈА И. САМОј ЛОВА Пројектовање Вllла у Бул е вару кнеза Александра Карађорђевипа (сада Булевар мира), у Ужичкој 11 П уш юtlloвој ул ици У потпуности је ОДl'оварало Григорију Самојлову, јер му је са вещiким расilоложllвllм материјалним с редствliма с рпск и х Iнш устријалаца 1I богатих трговаца, који су тежl lщ I за ЛУКС УЗII IIМ резlшенцијама. оставље н а слобода 11 простор да и з ра З II свој стваралач Юlдар. Кућа јаllа Al lтo H OB lltla у ЧетНlI'lкој 1555, да н ас ул и ци Војислава ВУЧКОВllћа, на Сењаку, са грађена је 1938. године 11 показује стилске одлике модер lј е архитектуре. Равна фасада подељена ј е на три дела. Први УОКВllре н са два вертикална Нlва ГlЛоча и са нстак н угим копљем за заставу у цеiпру, са ОКРУ ГЛIIМ прозорчићима. ДРУ ГII део је СЛ llчаll, али без ltaгла ш е н е вертикале са малим правоугаоll llм прозорима мансарде, УОК8 И ре ним ко ва НllМ 1'80- жђем. Трећll део је стег l еlншrге са заста кљеним улазом, првобllтlю прој екто ваним као засведе н а тераса. Ограда плаца у комбиllаuијl1 бетшt - метал, след и СТl IЛ фасаде. Прнземље 11 спрат су двособни са кухињом 11 оста вом. Н а cbah.-ом cnpary је 11 купатило. Центар св и х етажа ј е велiih.-о предсобље. Зграда је зидана бетоном у комбина Цllјll са опеком. Сте l ' l енl tште заста кљеног улаза са БО Чll е стране зграде. II зведено је у вештачком каме н у. Бочне фасаде су равне без украса OCIIM ОНIIХ за манса рду изведеllllх у кованом гвожl;у. Кров је ВI1ДЉl18 само са бочн II Х страна. ДВОРIIШIЈа фасада се IIстиче ШIlРОКИМ з а(.'такље ш\ м ПОВРШШЈама. Стилски 11 10 l'абар "ту овој купи 17. Г. СаЛlOјЛ08. Б. Наuић. ЈИК Банка. Краља Петра 19. 1963. 101

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА I МИМН ПРОСЕН сm.l' I ~Ш је. али CKpoM Нllj e IlзведеlШ, кућа IНЩУСТРllјалца ВојВОДllћа у Лесковцу. Вшш глум ице МаР lще П опов и ћ Cal-раl}e I Ш 1939. 1'0- дине liа углу ул ица П ерс lще МIIЛСIIКОВllћ и Ccњa'IKe 35, јед н о је од најм аш l'о lштијl\ Х СамојЛО8љеВIIХ остварења у доме ну градње резllдеlщl\јl) 111) Сењаку 11 ДСД IIЊ У. Про чеље ове ј ещюс прапi С Вlие окренyro ка раскршћу уюша, изведе н о је у шщу два Крllла зграде која се с пајају под ' I 'УПl 1М У I'ЛОМ. отварајућ н се ка посматра чу. На ЊјlХОВОМ с пој у ~taлази се ваљкаста кулi) за вршсна KYllUCTI 'M кровом. Т ај централlн1 део садржи улазн II трем у прюемљу ~I те расу IШ спрату, који су IIзведеНI1 IЮЛУКрУЖНО Т"Ј.КО да Iюве зују два Крl1Л3 грађс В lш е. Са СУ ПIЮl'н е, ДВОР НШllе C'Гpal l e,ш с п оју о ва два кр ила. li ала3 ~ 1 се 11 треће - мање 11 краћ е крнло, са камii.юм у прюемљу. Чllјн се Д IIМЊЗК IIЗДl1же у Bllc~my по средlll1и кзлкана. Ту ј е 11 cnopenhii. ДВОр llшнl1 улаз у кућу. Кршю к;) Сењачкој УЛ IIЦИ са 6o'lIIe cтpal i e има терасу изведе н у у камену. изнад које је балкон у НllВoy "рвог с прата. Кућа је IIЗвсдеllа са прим есама се верњачке арх итектуре - liаглашеlю КОСИМ крововима сва тpl 1 крила 11 пр" ме lюм у малтер yroпљен I1 Х боllдрука, већ КОРl1шће llllх у СаМОјловљевом СТВl)ралаштву (Вlиа Теокарев и ћа у Ву ч ју), li а фасади ка уmщ и П ерс llде Миленковић. Фасада је малтср "сана у бело. Н а њој је осим бо ндрука КОРllшћ ен 11 камсв у ВI 'ЩУ pycti1 Ke п о УГЛО81IМ<I. ПРО30Р II "мај у дрве не шал О ll е. Кров је прекриве н ћерамидом. Н а п ројекту из 1938. roai1llc, за кућ у п ородице JOjKl1h н а углу ДУРМlггорске 11 Кн еза Милоша 9~6, I1 Р l1мећује се ВСШТlт а КОМ П Оlювања IlрсУЗета од Александра Ђорђевиh<t, пари ско г ђака. Зграда је 1I3всдена у СТШ I У фр<tвцуског академнзма. Има приземље ~1 два с прата. П р llземље је 0311a'lellO академс,,""ом, РУСТI1ЧНОМ обрадом Cyrepell<l. као 11 сам I\ Х Ilрозора пр"зсмља. Академска подела фа саде IIСТИ че средi1шiыi део зэо"""ружсн Пl uшстр"ма,,""оји удвојенii уок IHlpyjy средину фасадн ог планlа Itэ коме се IIзла зс по два п розора 1111 с ваком С П РЗ1У. а са стра н а ове КОМПОЗIIЦ llј е је још ј едаllllрозор liа сваком спрату. Повезујућl1 flpbl111 дру "Н с пра т. OBII удвој С ШI Пl1ластр " дају вертнкашiii акиент фасадllој КОМПО3IЩllјll. Следећll прашuш ающемliзма. ЗflJада Il ма IЈаглашен КРОВНII вснац. Обрада MallC<lpne као 11 njllf fk~i X ф ранцуских балко н а указују Ila yтlluај архjlтскrype Париза. у коме сеобразов<.10 ЂорђеВllћ. Каодекора11lвни елеме Н'П1 ИСТИ' I У се капија 11 o fljaдa балкoi ta урађе н е у кованом гвожђ у. Оваква OflJaд3 налаз II се I'lIа прозори ма. Мавсарда "ма деко р атliliну пластi1ку. СЛ II ЧI1У оној ва БоР llсављев ић свој оградll на Студентс,",."ом Tpгy S7, Фасаде ю ДУРМllторске 11 уmще Кне за М шюш а С li метрl1ч IЮ су обрађсне, а друге за разл и ку од ЊI1Х. знатно за клоњеm1ј е. 11зведене су СКРОМlшје. са тр " мала округла прозора у дскоративнi1м медаљо liи ма в а другом с прату. П О п овратку 113 заробљс llllluтва у Ј у гослав llј у, Самојло в наставља да ради, П ројектује потп у но модер н е fljaђeв и не попут МаlIlIlIIСКОГ 11 тех IIОЛ ОШКОГ факултета у Бсо rpадуs8 коју радн са а Р Х llтектам Мllхајлом Радо ваllов И ћем ] 958, до 1962, ГOдl lll e. П отп уно MOnCPIJO остваре ње ј е 11 Ј угобанка у УЛl ЩII Краља Петра S9, са стакленii М фа сад liим п латном. Иllак у liею,м њеro ВI1 М радовима осећ.. се помало сст lю ПРllсећање 113 II СТО Р11зам. liа BpeAH OCТl1 које су п рестале да буду uetbelle. Уређењем Летње 11OЗОрнние у Ни шу 1959. roдi1tlе. 011 се у п отребом каме на враћа у време Палатс Беш рад. ГРЩ-ОРl1је Самојлов је својом дслill1юшћу OC'Г3. Bi10 з н а чаја в тра г у ГРадНтељству Београда и Србије. Као врсн" СКЈlеКТII'lар умео ј е да одабере ефектн е MOTi1Be II З разлli 'IIIТl I X II СТО Рl1јСКII Х СТllЛова. да 1 1Х YMCТ IHI 'IIO I прерад I1 11 ПРl1лаГОДl 1 свој llм ОРl1flшаЛ НlI М коние пиllјам а. У li еким делима укључ. 11О се у тражења IШЦИOlШШЮГ CТlша у apx liтектур ", кој и је nостепсiю улаз~ю у завршну фазу. 0110 се може l,аро'iiiто пр"м ет~ IТlI пр'" његовом проје""'i'oвању сакрал ни х објската, варочито цркв е у Вучју. YBoдc ћ~1 У своје (,'1'ва ралаш 'Гво M oдeph~1 l '}J aaiitcљckh СС li З llбllлllтет, Самојл ов ниј е IШГЛО одба ци о све елементе 11сторијскнх СТl1JlO llа кој е је КОРIК'ТIIO. већ ј е одређе l lс склект~lчарске 11 СРПСКО-ВI1З<lнтијске декоратнвве елсмеllтс. юю ~1 ранiiју склоност за племеш1те матерl1јале, flpellco у свој про MCIbel1l1 С111ЛСКН II зраз. Наао.иеuе: Ј П. Ј, MapJ«>IIJ Jh, Београд 1918-1941. Беогрзд 1992, "2 О ЊI КQЛI1 H ecтopoh l1hy ВIIДСТИ: д. ЂУРЈlh-ЗамOJIО. ГРilдlпељl1 Беоrpaдз ]8]5- [914. Београд ]98 [. 79-83 з О Брашсу ТаlШ3СВI1hу B I t.дcт I C Д. ЂУР llh -З амој10. 1138. дел о. 100-]02; А. КадЈlјеВЈ I!'!, Један век тражења It3ЦIЮII:IЛlЮ I ' CТItJl1L У српској apxlfтc"""ypii, Београд 1997. 87-9[, 4 О Дра l ' IШII БраUlоваllУ ЈШДСТII: З. МаНСИllћ, Дело apxl J te...-ге ДРЗПЈwе Брашовuна. ЗЛУМС 6, Н ОИI I Сад ]970. [87-208: А. КаДllјсинћ. ЖIIВОТ 11 дело apxнtcкre. ДраП IШС БРИШОRlIIЈа ([889-]965). ГГБ ххху [[, Београд ]990. 14[ - [73. ј О ДItМlIтрнју М. Леt\У ВltДC11J : Љ. МIU1СТllћ -АбраМОRllћ. ДIIМl1- трије М. Ле... -о. Мапн:таРСЮI рад I lа 01lељсњу за И СТОРIЈју уметности, [998. б О Светозиру ЈОВ31ЮВI1 hу BIIДC11I: д. Ђу рlth 3амоло. IJaH. liело.59--60; ЛексltКОII CPHCKII X архifтскзт:l [9. 1I 20. нека, Београд [999.86 1 О БрЗ!'!IЈ Кр<:пlh ВIЩС'1'I1: Зораll M:lIlclll1h. Бр:Јћа Kpc1'Ilh. Н аtшi IICIIMap". Изградља] 1, БеоI1)(1д [980,41-49: М. Ђурt)eНl1 li. ар Xlrre"'''1 Петар It Бранко Kpc-nth. Београд 1996. 8 О apxlfтc '''''1 МШШIIУ 3ЛОt\ОВl lћ у Iншет l1 : 3. М<lнеОIЈћ. ЗЈ10КО- 01111, Београд 1989: М. Ђурl,!:nltћ. ЖI1ВОТ 11 дело архl1текте МIIла ll а 3ЛОh."(JllI1hа (1892-1965). ГГБ хххv ш. БЕО ГРАД 1991, 145-168. 102

ПРИЛОГ ПОЗ Н АВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ОПУСА ГРИГОРИЈА И. САМОЈЛОВА 9 О БогдаllУ НССТОРОВllћ у ВIЩС"Т II : ЛСКСIll<ОII српских apxl lтekaтa Ј9. 11 20. вска. Бео I 1'ад Ј999. 137-138. 10 О ЈОСllфУ Најману ИIЩС"Т1I: А. KaдlljcBllh. архlrreкт ЈОСllф Најма" (]89Ј-]950). MOMellT ]9. Београд 1990 11 О АлсксаllДРУ ЂopђcBllhy ВIЩС"Т1I: Г. ЉРШlћ. Бlюграфllјс архi I теката. у»с рпска apxllтeктypa 1900--] 970«. БеО I 1'ад 1972. 132: ЛеКСlll<ОН... 56. 12 О МIIЛ УПIllУ Бор"саВЉСВllhу BIIДC111: Љ.МШlсшћ-АбраМОВllћ. МIIЛУТlIII Бор"саВЉСВllћ. ГГБ ХХХ III, Београд 1986.63-87 (са cтaplljom Л llтературом ), ЛеКСII """... 26-27. 13 О српској apxllтeктypll IIЗмсђу два светска рата IJIIДСПI: Зораll МаНСИllћ. HOBllja српска архитектура. Српска архитсктура 1900-- ]970. Београд 1972, ]7-26: Б. HCcтopoBllh. П ОС11tюще Мllзам у архiiтс"'урii Београда 19]9-194], ГГБ ХХ. 1973, стр. 339-369: М. ЈонаlЮНllћ, Српско црквено гpajiiiтcљcтbo 11 C.lIIIкарстlЮ IЮНllјсг д06а, Београд- Крагуј евац 1987: А. Кадllјевић, Ј едан вск тражсља liашюна Ј 1II0I' C1'\lJla у српској apxllтeктypl l (среш IIta ХIХ - средина ХХ нска), Београд ]997. 14 ВIЩС"ТИ: М. ЈоваlЮlшћ.» Кра љ Алекса1ЏЩР 11 РУСКI1 УМС"ТIIIЩ II «, у»руск а емиграција у с рпсtroј КУJТIУРII ХХ вска«, БеОI'Рад Ј994, КЉ. 1. 93-98. 15 О архiпсктii НII""Јшју КР,lCIюву НIЩС"ТII: Ж. Шкаламера. ApxlIтскта Ншсола Краснов ( Москва ] 864 - Београд 1939). Свеске Д И УС 14. Београд 1983. 109-]29: А. Арсељев. БlюграфсКlIlIме III1К pyckiix ем IН1'аIШта, у Руска emiii1'aiallja у cpr]c,,-oj култур" ХХ века.н. Бсо I'ЈХ1Д 1994,276: А. Kaд lljebllh. Рад Н иколаја KjXI СIЮI\a у МIIШlстарС1ЋУ ГjXl l)eвii1ш KpaљeIJIIIIC СХС/ЈуrocлаНllје у Београду од 1922. до ]939. I"ОДШlе, ГГБ. XLIV- I997, Београд. 16 О Вшьсму БаУМI 'щуreну нидс"ти: А. Арсењев, БlюграфсКII IIМ С IIIIK pycкl I X емllграј l ата, у Руска e"liiгpaiillja у СР1 1ској КУЛТУРIl ХХ fleka.l l, Беоr1'ад 1994, 23 1 :ЛеКСII КОII... Ј7. 17 О ЛIIЧIIОСТI1 11 делу В. AllДPOCOBa BIIДCТII: Б. Нссторовиh. постakaдemii3am у apxlrreктyp" Београда (19 19-1941). ГГБ ХХ, Бео '1'ад 1973, 376-379: Б. ВујОВllћ. СтјеIШII ФјОДОРОВII'r КОЛССIIII ков ( ]879-1955). СвескеДИУС 5-6. Београд 1978.50: Б. К ојllћ, ДруштвеШI услови ра ЗВlIтка apxllтeктo ll cke струке у Београду 1920-1940. I"OДllllе, БеОI1'ад 1979. 261: З. ШllПка-ЕРI"Слешсн, П ера Ј. ПОIЮВllћ. ЖIШО'l' 11 делатiюст, ЗnУМС ]6, Н ов" Сад 1980, 169-170: М. Ј оваlювић, Српско црквено градll'fcљcтiю 11 c11 11Kapcrno lювllјег доба, Бсоград-Краryјева ц 1987.205, 2Ј О: З. MaHClJllh. АIШРОСОВ BaclUlllje, Форум ]2. Беоr1'ад 1992,5: С. Тошева. КаllИТilЮlа дела PYCКlIX apxliтckata у Београ ду, у»руска ем И Ј"рашtja у CPl lctroj КУЛТУРI I ХХ века (1)«, Београд 1994, 305: А. КадllјСНllћ, Ц ркне apxliтcктe ВаСIIЛltja Андросова у Лесковцу 11 ОКОЈ IIШII, ЛесковаЧК II зборник ххху, Лесковац 1995, 75-79: А. Кад llјсllllћ, Ј едан иек тражења IШЩlOнаЛlЮI ' стjtла у српској архитектури. БеО[1'ад 1997, 124-125, 162- ]64. 18 О Аlщреју ПаllКОВУ DlIДС11I: А. Арсељсв. БIЮI1'афс КII IIмеllllК руских емll llщltaта у» Рус ка емllграшlја у СРГЈској култур" ХХ нека«, ЗбоРIШК радова 11. БеО I 1'ад 1994.289: М. МluюиаliOВllћ. Андреј ВаСИЉСВllћ П ап"-о8. у» Р УСII без Pycllje, СРI1СКI' PyCII«: Београд 1994,265-273. 19 О РУСЮIМ УМе"Т1I11Шlма-СМIII'ЈХ1,mlма ВIЩС"Ш: З. MaHeHllh. Н овија срп ска архјп"скlwа. у "Cpllcкa арх]п"с"-rypа 19СЮ-1970«, Београд 1972. 17-18: Б. H ecтopolll1h, Постакаде~lItзам у apx l rreкly- р" БеоI'JXЏUI ( 1919-1941), ГГБ ХХ, Београд 1973: 349-353: Ж. ШкаламеjXI. Apxlrreктa Н 1Iкола Краснов (МОСК8а 1864 - Београд 1939), СвесЈ.:е Д И УС 14, Београд 1983, 109-129: А. Kaдllj e Bllh, " ДОГIРIIIIОС руских liеll1>шjxl-смiiг'јх1iшта српској apxlrreк-ryрll из.\lсђу два светска par.t«у»руси без Pycllje, СрrrСЮ I PyCII«: Београд ]994. 302-307: А. Кадllјенић, И З1lОжбе PYCKIIX apxlrreката у Београду IIзмеђу два светска jxlтa, у» Руск а emii I'JX1Ц1lja у срп ској КУЛТУРII хх века i«. Београд 1994,293-301: С. Тошсва, KalllrraJllla дела PYCKIIX архiп"ската у Београду у»руска емii11' а [,"ја у cpljcкoj кулryр" ХХ века i«. БеО I 'Рад 1994, 302-307. 20 О развоју српског ItaЦlюналrюг стила у apxiiтc"'yp" BIIДC"ТH : А. КадијеВllћ, Ј едан век траже1ыlllащюiшј1110г стила у apxliтcктyри, Београд 1997. 21 О ЛIIЧНОСТII 11 делу apxiiteктe ["pllr"opllja ИваНОВII'ta Самојлова ИIIДСТJl: М. МltловаliOВllli. АрХIГГСК'Г'.t r PIlГOPlljC И. Самојлов. у» Ру с ка СМllграШlја у српској КУДТУРII ХХ века (1)«, БеОI1'ад ]994,308-3]4: ИСТII. r plll"opllje И вановii'! Самој Ј IOВ у»рус " без Pycllje, CPllCKII РуСII«: БеоГ[XIД 1994.255-264: IICТII. [" paдllтељск а делатност Григорија СамојЛОl:Jа у Лrx:КОВЦУ 11 OKO.IIIIIIII, Лес,,"ОваЧКlI зборник, ххху, Лескопац 1995,69-74: д. КаШI jehllh. с.марковић, ГраДII'fC.IЬCТВО ЛеСКОВIЩ и OKOJlIl1Ie JlЗмеђу Дl:Jа светска рата. Лесковац 1996,71-74,89-98, 103-105: М. ЂурђсНllћ, rplll"opllje СамојЈЮВ (apx lrreктollckii опус) ГГБ XLIV, Београд 1997,257-272: ЛеКСllКОII... 30 ]. 22 М. МII.IЮВШiOВllћ. Архитекта ГРИ I"OРllје И. СамојЈЮВ. Руска е МШ1'аЦllја у српс,,-ој култур" ХХ века 11, Београд ]994,308 23 М. БоРllсаВЉСВllћ, Им пресије са IlЗ1lОжбе студената архитектуре, ПраВда. 20.2. 193Ј, 3. БоРllсављеВl1ћ је пројекат Грш"Ор "ја СамојЛОIJ.1 окарактер"сао као можда liајбојыi на Ilзложбll. 24 О Алекса lщру Дероку ВIЩСТII: З. М. Ј ова l ioвић, АЈ1ексаlщар Деро,,"О. БеоI1'ад Ј99I: З. MalleBllh, Александар Дероко ( вслика rtal1'aдa архi IТСКТУре), Београд 1991. 25 М. И вановllћ, двороlllllta ДедIlЊУ. БеО I 1'ад. Ј993. 26 М. Мшюваllовић. АРХIПСкта r plll"opllje И. СамојЛ08, Руска emiir1'ашtја У српској KY.rrryp" ХХ века 11, Београд ]994.309 27 М. МllЛоваllОН1Iћ, liан. дело, 3 10 28 О troмllлексу у Вучју Вlщenl: З. MallClJllh, О вредlювању гpajlii ТСЈЪСtroг Iшслеђа IIOHllje]' доба у Лсскоrщу и OКOJ IIIIIII. Лесtroвач КII збор liliк ХХЈХ. ЛесковаL' 1989,48: М. МШlOваllОl:Jllћ Архитекта Г РIII-ОРllје И. Самојлов... 310: М. МluюваlЮВllћ, Г Р"ГОРl1је И ВШIQIJII 'I Самојлов... 258: А. KaдlljCl:Jllh, С. MapКOBllh. ["paд ll тe.lьcтl:jo Лесковца 11 ОКQJlIl1IС... 89-101. 29 На баlыlј IУЧКОМ КО IIКУРСУ Самојлов је д06 110 прву награду: М. Ђурl)eВllћ, ГРllЮРllје Самојлов (архlrrcктоiiсюi опус), ГГБ XLIV, Београд, 1997. :ю М. МllЛОlJаЈlOВllћ. нап. дело, 309 31 И сто, 3]3-314 32 ВlшеТII. ТеХlIlIчка ДОКУМС l ггацl'ја Истор"јСКОI ' архlша Београда, F- 12- ]933. 33 М. МIIЛОВШiOВllћ. liав. дело. 310: ЛеКСИКОII, 301. I АВ. TD F6-23-1934..ц ЛСКСIlКОII. 301 35 М. МllЛоваllODlrћ, liа8. дело, 31 ] 103

СПОМЕНИЧКА БАШТИНА I М И ЛАН ПРОСЕН 36 М. МIUlО8аIЮ811h. 113В. дело. 31 1 )1 О томе ВIЏlС'ПI: Летошк: Срncке правосл3вllе цркве храма Гос lюдњегс8ето1 ' ApXaIH'CJI3 Гавриna заду'а"б"'iе МllлаlЈа Вукиће8" ћа и супруге му РадмlUlе у Београду. 8-13: М. Ле чиh. И зград 'ЫI 1I ООIЮ63 цркава и M3t/aCnlpa. Српска правосла81ш ЦРК8а 1920-1970, Бсоt-рал 1971, 124: М. МIIЛО8аlюв"h,ltа8. Дело, 3 11 : M. MIUleItКOBllh, КОМП03IЩlюн е Baplljaнтe јешюt/јюстора. Гnас шtк ДКС 21, Београд 1997.41-43. А. K aдlljc8 "h. Ј еда ll 8СК тражењ..а... 194: М. ЛrlКС'Пlh. К уrюла која се II С с пушта, Бео '-рад поред кora пролазимо. Дyra бр. 1732. Београд, фебруар 2000,64-66. ШIЖI је О 1 1сеЖ1II1 осврт о ОllOј UpKВlI. са IШ80ђсњсм CaMojJIOBJbeBOl' РУКОП ll са " Моја ccha l Ыl о пројскто8ању 11 It) '-радн." цркве Cocтor Арханreла Гаврила - задужбltllс r- ђe Рад MIUlC" Г. МНЈШIШ ВукнhСlщhа у котежу "Војводс Фp<lJlIIJ Д'Е нсреа.. у БеОI'РЩ. Храм је rюдliгllуг у слаоу бра lll lлаltа Бео ''Рада.. tt:i маја 1986. l 'Oдl llt C. 3& Летошtс. 8. 3~ Исто. 9. 40 ЛстоrlllС. 10. 41 ВlфС'Пt : М. ЛакС'Пth. liа8.дело. 65. 42 Њ. Си. П.аТРllјарх осветио је јуче цркву св. АРХ311reла rabplu1a эадужбlшу " ђе. 11 Г. МIUlаlШ ВУК llч евllhа. ПОlllmlка 5.јун 1937. 43 О томе ВlфС'П l : М. ЛаКС'Пlh. Раэl'OlIOр са мудрима, Cвenl "УГ брака. Ик.а. ОtmЮар 1999: ИСГА. 1138. дело. 64. 44 О.аРХlfТCК'Пt ЈО63I1У H08aКOBllhy ВIФCТIt: А. KaдlljcBllh, Једаl! 8Ск ТJXIжеlЫl... 93-95 4S М. МIIЛО63IЮ8"h. Палата П еlt3llоног фоllда Н ародllс б3нке. ЛItКОВIIII ЖIlВОТ 53154. Земун 1995.90-91. -t6 М. П оrlо8 ић. ДаlЈаШIЫl београдска apxlfтclc1)'p.a. УМCТl IIIЧКII llреглед. бр. 111. Београд 1940. стр. 278-282 47 М. МШIOII3 I IОВ llћ. П алата П еi I З IIOJlогФОIIд.а... 90-91. 48 И сто. 4~ М. ЂурђсОllh. П етар 1I БРШI"-О КРС-Пlh. Београд 1996.52-53. so М. МНЈюоаIЮОllh. Ilal'l. JtеЈЮ, 31 1. SJ Б. МаРИНКООllh. Улазна ората у с.а8рсмс l юј apxjrrclc1)'p", Умст- 1II1'IK" прсглед 3. Београд 1937. 90-91. S2 И СТО. S) М. МIUЮО:Јlюо"h, 11010. дело, 3 11. s4 М. МIUЮQ:ЈIIОВllh, "ав. дело. 3 11 : IAB, ТО, F-25-4-1938. ss IAB. ТО. F-28-11 - 1938. s6 М. МIUЮ6311О8"h. "ав. дел о, 311. s1 Б. Н есторо8"ћ. П остакадем IIЗ3М... 339-369. S8 М. МIUЮ63110Qllh, liа8. дело, 312. s9 И сто, 314. SUMMARY: Мј!аll РГОЈеll CONTRIВUTION ТО ТНЕ RESEARCH OF ТНЕ BELGRADE OPUS OF GRIGORIJE SAMOJLOV Grigorije S:l.IllOjlov through his acti vity l ег! significant I гасе јп Ihc archjlcclure ог Belgrade алd Serbia. As ап о ut stалdiпg eclectic he was аые 10 choose еггес1 ј уе ш оtivеs ffol11 di fferenl slylcs, (о adapt thеш artis1ically а лd adjust 1hеш {о his о гi g iлаl conccpts. 'П sоше ог his works he joined јп looking Гог thc паti ОШl1 style јп archileclure, wh ich gradually has Ьесп en lering its final phase. Entering јп his work the шodег l l architeclural sensibility Sall1ojlov did по! abandon abruptly all the е l еше пt s ог historical styles that hc uscd ЬШ he transferred ЈП1 0 hi s altered slylc ccrtain cclcctic and Scrblan and Byzantine omamenlal elemenls as well as his еаг li с г incljnation lowards Ihe valuable maleria]s. Н е was :ш :tuthor thal adapted 10 hi s orders and 10 the COlllemрогагу trcnds јп archi1ecture, 10 thc wishes ог his clients and his СОll1рlех (а]е l1! beil1g аые 10 find оul satisfactol)' solutions Гог evel)'body. 104