ИЗ САДРЖАЈА ПРО ГРА М СТИ МУ ЛА ТИВ НОГ НА ПУ ШТА ЊА ПРЕД У ЗЕ ЋА НАЈ ВА ЖНИ ЈИ ЗА ДА ТАК ЗА ПО СЛО ВОД СТВО 3 Основ ни прин ци пи овог про јек та раз мо тре ни на сед ни ци Управ ног од бо ра ПТТ-а где је за кљу че но да се при ме њу је ком би но ва ни си стем за по сле ни ће мо ћи да се при ја ве на кон курс под истим усло ви ма ко ји су при ме њи ва ни у Те ле ко му, док ће обез бе ђи ва ње нов ца ићи по мо де лу ко ји је спро ве ла Же ле зни ца ПТТ ГЛАСНИК, стручно-информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја Србија покренут је 31. јануара 1889. године као Поштанско-телеграфски весник, службено гласило Српске поште и телеграфа ПО ШТАН СКЕ УСЛУ ГЕ У 2004. ГО ДИ НИ ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НИ СЕР ВИС НА ЦЕ НИ 4 У 2003. го ди ни при хо ди оства ре ни од тра ди ци о нал них по штан ских услу га чи ни ли су 24 од сто укуп них по слов них при хо да у од но су на пла ни ра не, би ли су ма њи за 11 одсто, али у од но су на 2002, по ве ћа ни за 42 по сто ПО НО ВО РА ДИ ПО ШТА БЕ О ГРАД 17 У НО ВОМ, МО ДЕР НОМ РУ ХУ 6 По шта Бе о град 17 из ме ште на из Бу ле ва ра кра ља Алек сан дра до угла Ули це кне ги ње Зор ке НО ВИ САД ОТВО РЕ НА ПР ВА ФРАН ШИ ЗНА ПО ШТА 7 У Но вом Са ду 29. де цем бра у по слов ном ком плек су Родић зва нич но отво ре на пр ва фран ши зна по шта у Ср би ји НО ВЕ ЦЕ НЕ ПТТ УСЛУ ГА ПО СЛЕ ПО ЧЕТ КА ПРИ МЕ НЕ ПДВ-А ПО ЈЕФ ТИ ЊЕ ЊЕ! 7 Од 1. ја ну а ра сту пи ла на сна гу од лу ка Вла де Ср би је о при ме ни по ре за на до да ту вред ност ко ји се не при ме њу је на сет основ них по штан ских услу га, та ко да је по јеф ти ни ла ве ћи на услу га По ште Ср би је ПРО ГЛА ШЕН НАЈ БО ЉИ РАД НИК У 2004. ГО ДИ НИ НА ГРА ДА, И ТО КАКВА! 9 Ра до слав Па вло вић, по штар из Со ко ба ње, РЈ Ниш, про гла шен нај бо љим рад ни ком у про те клој го ди ни БИ РА МО НАЈ БО ЉЕГ РАД НИ КА ПР ВЕ НО ВО ГО ДИ ШЊЕ НА ГРА ДЕ 10 За нај бо љег рад ни ка По ште Ср би је у овој го ди ни рав но прав но ће кон ку ри са ти и осмо ро ре ги о нал них по бед ни ка у по след њем ме се цу про те кле го ди не, ко ји су на гра де и при зна ња при ми ли на при год ној све ча но сти, одр жа ној по чет ком ове го ди не НО ВИ УСЛО ВИ КРЕ ДИ ТИ РА ЊА У ПО ШТАН СКОЈ ШТЕ ДИ О НИ ЦИ УЧЕШЋЕ ИЛИ ДЕПОЗИТ 20 ПОСТО 11 НО ВО ГО ДИ ШЊИ СУ СРЕ ТИ ПОШТЕ И ДЕ ЦЕ ПИ ШИ, ЦР ТАЈ ДЕ ДА МРА ЗУ 14 Ве ли ка и не за бо рав на ак ци ја Пи ши, цр тај Де да Мра зу, коју По шта Ср би је ор га ни зу је пред но во го ди шње пра зни ке, за вр ше на до де лом на гра да, 24. де цем бра, на све ча но сти у ПТТ му зе ју СА ВРЕ МЕ НА СТО ЛАР СКА РА ДИ О НИ ЦА ПУНА УПОСЛЕНОСТ 20 За по шту у Ку мо дра жу из ра ђен но ви тип ски пулт ко ји за до во ља ва све стан дар де за уград њу и у дру гим по шта ма у Ср би ји ФИ ЛА ТЕ ЛИ ЈА У 2005. БО ГАТ ПРО ГРАМ 24 Са 24 при год на из да ња, ко ја укуп но са др же 61 мар ку и пет бло ко ва, фи ла те ли стич ка 2005. го ди на би ће ви ше не го бо га та ГОДИНА XVI, ЈАНУАР 2005. БРОЈ 274 Излази једном месечно Тираж: 5.000 примерака Милан Тодоровић, главни и одговорни уредник Бранко Стојановић, лектор Јосиф Богдановић, технички уредник Предраг Кнежевић, рачунарска припрема Новинари: Илинка Вуковић, Александар Деспотовић, Владан Ђаковачки, Нада Маринковић, Ненад Новичић, Милан Цвјетичанин Вук Бранковић, фоторепортер Дописници: Зденка Каспер (Нови Сад), Драган Хаџи Тодоровић (Ужице), Братислав Нешић (Ниш), Милан Јаковљевић (Јагодина), Александра Миловановић (Лесковац), Гордана Божић-Богојевић (Краљево), Јелена Ескић (Крушевац), Олга Цветковић (Краљево), Живомир Миленковић (Читлук) Сарадници: Милорад Јовановић, Раша Петровић, Биљана Дожић, Драган Деспотовић, Димитрије Јаничић Редакција ПТТ гласника: Београд, Косовска 47 Телефон: Главни и одговорни уредник: 30-22-066, Факс: 324-8139 e-mail: mmtodorovic@jp.ptt.yu Техничка редакција: 30-22-054; 324-8068, Редакција: 322-7533; 324-9388; 322-6928; 3210-413; Факс: 334-24-34; Штампа: РЈ за издавачку делатност, Прилазни пут Ади хуји 11 За ПТТ штампарију: Драгиша Вујовић, директор
Актуелности КО ЛЕ ГИ ЈУМ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ РАС ПРА ВЉАО О ПРО ГРА МУ СТИ МУ ЛА ТИВ НОГ НА ПУ ШТА ЊА ПРЕД У ЗЕ ЋА Раз ма тра ње про јек та сти му ла тив ног на пу шта ња Пред у зе ћа би ло је је дина тач ка днев ног ре да про ши ре ног коле ги ју ма ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја, одр жа ног 21. ја ну а ра. Ин фор ма ци је на пор та лу Ди рек ци ја за те ле ко му ни ка ци је и ин фор ма ци о не тех но ло ги је по ста рала се да на ПТТ пор та лу (http://posta) свим за по сле ни ма у Пред у зе ћу бу де омо гу ће но да, уку ца ва њем матич ног бро ја и бро ја го ди на ста жа, до би ју ин фор ма ци ју о то ме ко ли ко би нов ца до би ли при ли ком евен туал ног од ла ска из По ште. Пре ма ре чи ма Љу бо ми ра Бе ло ше ви ћа, за ме ни ка ге не рал ног ди рек то ра По ште Ср би је, основ ни прин ци пи овог про јекта раз мо тре ни су на сед ни ци Управ ног од бо ра ПТТ-а где је за кљу че но да се при ме њу је ком би но ва ни си стем за после ни ће мо ћи да се при ја ве на кон курс под истим усло ви ма ко ји су при ме њива ни у Те ле ко му, док ће обез бе ђи ва ње нов ца ићи по мо де лу ко ји је спро ве ла Же ле зни ца. Ис ко ри сти ти но вац од ди ви ден ди Нај ва жни ји за да так за по сло вод ство Пре ма ре чи ма Љу бо ми ра Бе ло ше ви ћа, за ме ни ка ге не рал ног ди рек то ра По ште Ср би је, основ ни прин ци пи овог про јек та раз мо тре ни су на сед ни ци Управ ног од бо ра ПТТ-а где је за кљу че но да се при ме њу је ком би но ва ни си стем за по сле ни ће мо ћи да се при ја ве на кон курс под истим усло ви ма ко ји су при ме њи ва ни у Те ле ко му, док ће обез бе ђи ва ње нов ца ићи по мо де лу ко ји је спро ве ла Же ле зни ца Лич но ћу се ан га жо ва ти да сви они који буду калкулисали и очекивали да ће мо жда у бу дућ но сти на не ком другом конкурсу ушићарити више него сада добити неповољније услове уколико конкурса уопште буде, истакао је Дра ган Ко ва че вић, а Не над Спа со је вић је до дао да ни је ис кљу че но да се мере Вла де Ср би је у на ред ном пе ри о ду усмере ка проглашењу технолошких вишкова у јавним предузећима. ЖТП је ус пео да са де сет ми ли о на евра, ко ли ко је одво јио за ове на ме не (уз по моћ до на ци је Европ ске бан ке за об но ву и раз вој) сма њи број за по сле них за 1.500 рад ни ка, а ПТТ за фи нан си рање до бро вољ ног од ла ска из пред у зе ћа мо же да ис ко ри сти сред ства до би је на од ди ви ден ди или од евен ту ал них креди та, за кљу чио је Бе ло ше вић. Дра ган Ко ва че вић, ге не рал ни ди ректор ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја, оце нио је да је сти му ли са ње за по сле них за добро вољ ни од ла зак из По ште нај ва жнији за да так за по сло вод ство у на ред них не ко ли ко ме се ци, јер је став Вла де Срби је да ће је ди но на тај на чин би ти одо- Без кал ку ла ци ја, мо лим! бре но по ве ћа ње за ра да за по сле них у Пошти то ком 2005. го ди не. Пла ни ра но шест ми ли о на евра Укуп на сред ства пла ни ра на за спро вође ње овог про гра ма из но се шест ми ли о- на евра (7,9 ми ли о на евра са по ре зом) и уко ли ко тај но вац не бу де до во љан за ис пла ту свих за ин те ре со ва них, пра ви ће се ранг-ли ста и пре ко број ни ће мо рати да че ка ју сле де ћу при ли ку, об ја снио је Ко ва че вић. Пре ма ње го вим ре чи ма, нео п ход но је да се у рад ним је ди ни цама фор ми ра ју је згра ко ја ће ре ша ва ти све те ку ће про бле ме и све не до у ми це код за по сле них. До мар та пр вих 300 Ди рек тор Ди рек ци је за ка дро ве Ненад Спа со је вић на гла сио је да је ва жно да се схва ти да је иде ја про јек та смање ње бро ја за по сле них, а не сти му лиса ње од ла ска рад ни ка из пред у зе ћа да би се по том на упра жње на рад на места за по шља ва ли но ви љу ди. До мар та би из ПТТ-а тре ба ло да оде пр вих 300 љу ди и сви не спор ни слу ча је ви ко ји дођу пред ко ми си ју би ће ауто мат ски просле ђи ва ни на ис пла ту. Упо зо ре ње Јо ван ка Кне же вић, ди рек тор Дирек ци је за еко ном ске по сло ве, упозо ри ла је за по сле не ко ји су ше та ли по пред у зе ћи ма да оба ве зно про вере да ли су им сви по сло дав ци уплаћи ва ли до при но се. При о ри те ти су они за ко је не ће мо мо ра ти да тра жи мо за ме ну: ин ва ли ди ра да, рад ни ци ко ји се на ла зе на ду жем бо ло ва њу и за по сле ни из РЈ При шти на ко ји су не рас по ре ђе ни, ре као је Спа соје вић до да ју ћи да ће из нос не то пла те за рад ни ке са Ко сме та би ти без тзв. косов ског до дат ка. В. Ђа ко вач ки број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 3
Актуелности ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 4 ПО ШТАН СКЕ УСЛУ ГЕ У 2004. ГО ДИ НИ Тра ди ци о нал ни сер вис на це ни Обим пи смо но сних услу га у 2004. го ди ни (212.945.656) у од но су на претход ну го ди ну (185.954.471) по ве ћан је за 26.991.185 услу га, од но сно за 14,5 од сто, док су па кет ске услу ге, за хва љују ћи са рад њи са Не кер ма ном, ре зулти ра ле још ве ћим по ра стом за чак 56,2 од сто од но сно 1.856.529 па ке та у 2004. пре ма 1.188.634 па кет ских услуга из 2003. го ди ни. Драгослав Рашинац, директор Дирекције 2003. го ди ни при хо ди оства ре ни од У тра ди ци о нал них по штан ских услуга чи ни ли су 24 од сто укуп них по словних при хо да у од но су на пла ни ра не, би ли су ма њи за 11 од сто, али у од но су на 2002, по ве ћа ни су за 42 по сто. О томе ка ко ства ри сто је са ба зич ним сер висом то ком ми ну ле 2004. раз го ва ра ли смо са Драгославом Рашинцем, ди рек то ром Ди рек ци је за по штан ске услу ге. Да ли По шта, са сво јим ба зич ном по ну дом, успе ва да пра ти тран зи ци о ни ко рак и од го во ри по тре ба ма при вре де и дру штва уоп ште? Имајући у виду велике технолошке и тржишне промене у пословном окружењу, које се директно одражавају на прилике у доменима преноса пошиљака, продаје робе и услуга, маркетиншких кампања и слично, Дирекција за поштанске услуге, свесна интензитета овакве врсте утицаја, покушала је низом адекватних активности и благовремених мера да прихвати изазов новог времена и обезбеди праву позицију Поште на тржишту преноса пошиљака у на шој зе мљи. Во ди ли смо ра чу на и о свим новинама у законској регулативи, новим каналима продаје, актуелној привредној клими, али и нарастајућој конкуренцији. Пр вен стве но ми слим на ди рект ну по шту, пост-експрес услуге, каталошку продају, бизнис сервис и масовну персонализовану штам пу. Ко ли ко је но вих уго во ра у 2004. доне ла ди рект на по шта? Од са мог стар та ова услу га има за циљ раз ме ну мар ке тин шких ин фор ма ција из ме ђу по ши ља о ца прав ног ли ца и при ма о ца фи зич ког ли ца. То се исто вре- Раст па кет ских услуга 56,2 по сто, а пи смо но сних 14,5 ме но од ра жа ва на по ве ћа ње бро ја ре кламних по ши ља ка што, опет, има за ре зул тат по ве ћа ње укуп ног оби ма пи смо но сних и па кет ских услу га. Уз аде кват ну мар ке тиншку кам па њу, одр жа ва ње по сто је ћих и оства ри ва ње мно гих но вих кон та ка та са ко ри сни ци ма, у пот пу но сти смо оства ри- за поштанске услуге ли циљ, ко ји про ис ти че из са ме де фи ници је ове услу ге. Ми смо кроз ди рект ну по шту, ко ја за пра во об је ди њу је ши ро ку па ле ту услу га јер за о кру жу је чи тав по ступак од пла сма на про из во да или услу ге до крај њег куп ца или ко ри сни ка, ап со лут но атрак тив ни за по слов ни свет. Сла ње флаје ра, ка та ло га, бро шу ра, ре клам них узора ка, ком пакт-ди ско ва, пре нос пла ће ног од го во ра и сл. пред у слов су за успех сваке про из во ђач ке или услу жне ком па ни је. То и је су би ли до бри раз ло зи за опре деље ње ве ли ког бро ја ко ри сни ка за ра зновр сне мо гућ но сти ди рект не по ште. У 2004. скло пи ли смо 80 уго во ра о пре носу ових по ши ља ка, што је знат но ви ше у од но су на 30 скло пље них уго во ра током 2003, пр ве го ди не по сле зва нич ног уво ђе ња услу ге. За екс пре сни пре нос са оп ште ња и ро бе, ко ји, баш као и у све ту, до жи вљава пра ву екс пан зи ју, че сто се ис ти че и да, као на чин услу жи ва ња, пред ста вља рас кид са ста рим по штан ским на ви кама. Ка кав је ваш став? Ка да је фор ми ран По ст-експрес, новем бра 2002. го ди не на све ча ној це ре мони ји у хо те лу Ин тер кон ти нен тал, сви смо се за пи та ли да ли По шта мо же да буде успе шна и на тр жи шту бр зог и ква литет ног пре но са по ши ља ка и шта то тре ба да се учи ни ти за рад при бли жа ва ња вр хунском ци љу ли дер ству и у овој обла сти. Са мо су две го ди не од осни ва ња а оствару ју се од лич ни ре зул та ти. Са 25.497 услуга у 2002. го ди ни, у 2003. за бе ле же но је 225.768, а у про шлој го ди ни чак два пу та ви ше 481.409 екс прес по шиљ ка. Да кле, при ме тан је ве ли ки по раст ових услу га, а сер ви си да нас за од мах, да нас за да нас и да нас за су тра по ста ли су си но ним за Са по сто је ћим и но во у ве де ним услу га ма, али и бу ду ћим пер спек тивним про јек ти ма, Ди рек ци ја за по штанске услу ге је у пот пу но сти ис пу ни ла за дат ке ко ји су пред њу по ста вље ни у 2004. го ди ни. И не са мо то! Мно ге услу ге су пре ма ши ле на ша оче ки вања и уче ство ва ле у укуп ном при хо ду Пред у зе ћа, али и на све отво ре ни јем тр жи шту пре но са по ши ља ка, ко је су у не ким до ме ни ма чак и при ла го ди ле соп стве ним зах те ви ма. све оно што је че сто не до ста јало по штан ском са о бра ћа ју код нас бр зи на, си гур ност, за довољ ство ко ри сни ка. Са да нас по њи ма пре по зна ју за до вољни кли јен ти. Би знис сер вис, при РЈ за прераду поштанских пошиљака, за крат ко вре ме по стао је је дан од нај про фи та бил ни јих де ло ва ПТТ си сте ма. Да ли је то по твр ђе но и у 2004? То је сте ап со лут но тач на оце на. Ис та као бих да пред у- зи мљи ви мла ди љу ди, ко ји реа ли зу ју услу ге би знис сер ви са, ме сеч но оства ру ју при ход од по 350.000 ди на ра по за по слено ме. Овај од ли чан ре зул тат по сле ди ца је до бро оба вље них по сло ва са пре ко 80 ве ли ких фир ми, јер је упра во ова ор га низа ци о на це ли на би ла до бра и по у зда на по др шка ве ћи ни но вих услу га. Би знис сер вис је ухва тио та лас тр жи шних про- У пот пу но сти ис пу ње ни за да ци ме на ко је су за хва ти ле це ло Пред у зе ће, а од но се се на ми гра ци је мар ке тин шких ак тив но сти ве ли ких ком па ни ја ка на градним игра ма и ори јен та ци ју ка ка та ло шкој про да ји. Ме ђу мно гим за до вољ ним ко рисни ци ма ис ти чу се: Adut In ter na ti o nal, Ra iffe i sen ban ka, I-com, SBB, Ori fla me, Doncafе, Grand ka fa, McCan Eric son. Поче ла је и ре а ли за ци ја уго во ра са За во дом за уџ бе ни ке, од ко га се, по ред ве ли ких оба ве за и по сла, оче ку је и знат на фи нансиј ска до бит. Са мо у пр вих шест ме се ци, од ових услу га је фак ту ри сан при ход од 42.298.069 ди на ра. На осно ву сјај них резул та та ко је је оства рио Би знис сер вис у Бе о гра ду, отво рен је и но во сад ски, а при дру жи ће им се уско ро и ни шки. Дакле, у Би знис сер ви су ра ди се озбиљ но и од го вор но, на за до вољ ство ми ли о на кори сни ка, што је и нај бо љи до каз до бро оба вље ног по сла.
Актуелности Ка ква је би ла са рад ња са аустријским Не кер ма ном, чи је име асо ци ра на мо дер ни вид ку по ви не? Не кер ман је пра ви ег зем плар ду го рочне, успе шне и ве о ма ис пла ти ве по слов не са рад ње, и при мер успе шне ка та ло шке про да је. Ве ли ки број ди стри бу и ра них ка та ло га ове фир ме у но вем бру, ре зул тирао је из у зет ном ко ли чи ном па ке та у децем бру 117.828, а уку пан при ход је тог ме се ца по рас тао на не пу них 30 ми ли о на ди на ра. При хо ди су за и ста из у зет ни и пре ма шу ју оче ки ва ну и про јек то ва ну добит од ова кве вр сте по сла. Ис та као бих да ова са рад ња мо же би ти ула зни ца и за дру ге ком па ни је ко је се ба ве ка та ло шком про да јом про из во да, што би омо гу ћи ло Стра те шки уго во ри но вог ме наџ мен та Ове го ди не скло пље но је не ко ли ко ве о ма зна чај них и про фи та бил них уго вора не са мо у по гле ду оства ре не до би ти Пред у зе ћа већ и са ста но ви шта мак симал ног ан га жо ва ња ка па ци те та. Уго вор са Ми ни стар ством прав де де фи ни ше пре нос и уру че ње суд ских пи са ма, са про сеч ним при хо дом од око 29.000.000 ди на ра на ме сеч ном ни воу. Из два јам и но во скло пље ни уго вор о пре но су и упла ти па за ра са Ју го пе тро лом, као и о пре но су нов ча но-ад ми ни стра тив не до ку мен та ци је, ко ји је Пред у зе ћу, са мо у де цем бру, до нео 9.369.331,72 ди на ра. Зна чај на нам је и са рад ња са опе ра тери ма мо бил не те ле фо ни је при ре а лиза ци ји на пла те њи хо вих услу га пре ко вир ту ел них ва у че ра, јер, са мо у по следњем ме се цу 2004, од овог по сла је зара ђе но 3.013.000,70 ди на ра. Пред у зе ћу да, уз до бру за ра ду, још бо ље упо сли сво је ре сур се. Да ли би сте из дво ји ли не ку услу гу од ко је тек оче ку је те по себ не ефек те? На ша бу дућ ност сва ка ко је ма сов на пер со на ли зо ва на штам па. Мно ги овај назив ве зу ју за хи брид ну по шту, што је сте вр ло слич но, али је код ма сов не пер со нали зо ва не штам пе ак це нат на штам па њу ве ли ког бро ја тзв. bil ling-а, од но сно разли чи тих вр ста ра чу на, из ве шта ја, ста ња на ра чу ну и све га оно га што у се би са држи пер со на ли зо ва не по дат ке при ма о ца по шиљ ке. Је ди но По шта мо же да по ну ди об је ди ње ну услу гу од штам па ња до дистри бу ци је фи нал ног про из во да. По тен цијал ни кли јен ти овог сер ви са су број ни, а из два ја ју се фи нан сиј ске ин сти ту ци је, кому нал на пред у зе ћа, елек тро ди стри бу ци ја, опе ра те ри ка блов ске те ле ви зи је, оси гура ва ју ћа дру штва, ве ли ке роб не ку ће и тр го ви не, про из вод не ком па ни је и марке тин шке аген ци је. Н. Ма рин ко вић МИ НИ СТАР ДИН КИЋ КОН ТРО ЛИ САО ПО ЧЕ ТАК ПРИ МЕ НЕ ОБ РА ЧУ НА ПДВ-А У ПО ШТИ Ску пље а јеф ти ни је ин спек циј ској шет њи пр вог рад ног У да на у но вој го ди ни, Мла ђан Дин кић, ми ни стар фи нан си ја Вла де Ре пу бли ке Ср би је, об и шао је, 4. ја ну а ра, и шал тер са лу По ште 1 у Та ков ској, да би се уверио ка ко се об ра чу на ва ју це не по штанских услу га од ка да је За кон о ПДВ-у (по резу на до да ту вред ност) сту пио на сна гу. Да под се ти мо, уво ђе њем За ко на о ПДВ-у из ме ње не су сто пе за опо рези ва ње, из ме ђу оста лог, и по штан ских услу га та ко да су, и по ред на ја вље ног и одо бре ног де цем бар ског по ску пље ња од осам про це на та, ПТТ услу ге, у ства ри, по јеф ти ни ле. Да је то до и ста и слу чај, ми ни стар Дин кић уве рио се лич но ка да је, за јед но са ге не рал ним ди рек то ром ЈП ПТТ Ср би ја, Дра га ном Ко ва че вићем, по слао је дан слат ки пакет те жи не шест ки ло гра ма на адре су До ма за не збри нуту де цу у Зве чан ској ули ци. Љубазној шалтерској службени ци ни је би ло те шко да пошта ри ну об ра чу на по но вом, али и по ста ром це нов ни ку, упо ре ђе ња ра ди. Раз ли ка је била више него уочљива. Према ста ром це нов ни ку, ко ји је ва жио до 31. де цем бра, пошта ри на за па кет из но си ла је 596 ди на ра. По но вом, са обрачунатим ПДВ-ом, поштари на је за це лих 90 ди на ра јеф ти ни ја 506 ди на ра. Да кле, и по ред по ску пљења, по штан ске услу ге су де фак то јеф ти ни је, ре као је пред став ни ци ма ме ди ја ге нерал ни ди рек тор Ко ва че вић. Због уки да ња по ре за на фи нан сиј ске тран сак ци је, нов ча не услу ге по јеф ти ниле су за не што ви ше од 16 од сто, као и па ко ва ње и до ста ва па ке та. Не ке су услу ге и по ску пе ле, та ко да, у про се ку, по јеф ти ње ње по штан ских услу га из но си 11,3 од сто. Сли чан је слу чај и са те ле кому ни ка ци о ним услу га ма, па је, од уво ђења ПДВ-а, и те ле фо ни ра ње јеф ти ни је, ре као је но ви на ри ма Драшко Петровић, ге не рал ни ди рек тор Те ле ко ма Ср би ја а. д., ко ји је, уз Дра га на Ко ва че ви ћа, био до ма ћин ми ни стру Дин ки ћу. Услу ге мо бил не те ле фо ни је по јеф тини ле су за 12 про це на та, а јеф ти ни је су и до пу не за мо бил не те ле фо не, ис та као је ди рек тор Пе тро вић. А. Д. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 5
Савремена пошта ПО НО ВО РА ДИ ПО ШТА БЕ О ГРАД 17 У но вом, мо дер ном ру ху По шта Бе о град 17 из ме ште на из Бу ле ва ра кра ља Алек сан дра до угла Ули це кне ги ње Зор ке Очи глед на ра дост ко ри сни ка овог де ла Вра ча ра По шта нај леп ши но во го ди шњи по клон По сле тач но го ди ну да на од за тва рања по ште Бе о град 17, у Бу ле ва ру кра ља Алек сан дра 79, два де се так ме тара да ље, на углу Ули це кне ги ње Зор ке 2, у згра ди ком па ни је Ло ла, отво ре на је но ва по шта. Овим чи ном ста нов ници де ла Вра ча ра до би ли су мо дер ну и са вре ме но опре мље ну по шту. На пр ви дан зи ме, 21. де цем бра, по шта у но вом ру ху и у но вим про сто ри ја ма све ча но је по че ла да ра ди. Пр ви ко ри сни ци, гра ђани ко ји су оста ли вер ни по шти Бе о град 17, до шли су од мах по отва ра њу по ште. Из у зет но са вре ме но опре мљен про стор, са се дам шал те ра и че ти ри те ле фон ске го вор ни це, при ја тан је ам би јент за ко ришће ње свих ПТТ услу га. Иста ло ка ци ја за др жа ни ко рисни ци Је два смо че ка ли да се уре ђе ње поште за вр ши и да се сви вра ти мо у на шу по шту. Ко нач но је тај дан до шао и Но ва година нас је обрадовала новим, модерним простором. У модерно дизајнираној пошти смештено је седам шалтера за пружа ње услу га плат ног про ме та, ме њач ких послова, продаје комисионе робе и пакета и до пу на за мо бил ну мре жу 063 и 064. Спрем ни смо да по ну ди мо и све но ве услуге из широког асортимана услуга поште. Иако смо чекали годину дана, распоређени на рад у дру гим по шта ма, срећ ни смо што смо се вра ти ли у по шту Бе о град 17, у близини наших корисника и раније локације, каже Сандра Давидовић, управник по ште 11111 Бе о град 17. По шта је у пот пу но сти тех но ло шки опре мље на, па ће свих 18 мла ђих радни ка, у овој при јем ној по шти дру гог реда, са ла ко ћом пру жа ти све по штан ске услу ге. Мо дер но ди зај ни ра ног ен те ри јера, у пла во-бе лим то но ви ма на ме шта ја, по шта је при јат ног из гле да. По ред ста нов ни ка ово га де ла Бе о гра да, ко ри сни ци по ште Бе о град 17 си гур но ће би ти и гра ђа ни ко ји ра де у окол ним фирма ма, фа кул те ти ма, хо те ли ма, за тим студен ти и ђа ци, про ла зни ци и мно ги дру ги. По шта је отво ре на од осам до де вет на ест ча со ва, осим су бо те, ка да је отво ре на до 15 ча со ва. У овом де лу Бу ле ва ра кра ља Алек сан дра на ла зе се и ма ле при ват не про дав ни це, апо те ке, ску по це ни бу ти ци са раз ном ро бом, а и по до ста улич них ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 6 про да ва ца. Ка ко се тр го ви на од не дав но оба вља уз оба ве зне фи скал не ка се, то је по сто ја ње по ште у бли зи ни тр го ви на више не го до во љан услов за рад свих њих. У згра ди где је но ва по шта сме ште не су и не ке Те ле ко мо ве ди рек ци је, у ко је због но вих ве за, те ле фон ских ра чу на, мо билних те ле фо на и свих дру гих те ле ко му ника ци о них про бле ма, сва ко днев но до ла зи ве ли ки број гра ђа на. Сви они за ре гу лиса ње оба ве за и на бав ку те ле фо на мо рају да до ђу и у по шту, ко ја је са да у кру гу ове згра де из ме ђу ула за Но во па зар ске и Ули це кне ги ње Зор ке. Ака дем ски и по слов ни цен тар гра да Про је кат и идеј но ре ше ње за уре ђење ових про сто ри ја за по штан ску де латност да ла је ар хи тек та Ми л е н а То п а л о в ић са са рад ни ци ма, ар хи тек том Гор да ном Ра жна то вић, Ру жи цом Ко стић, електро ин же ње ром, Ни ко лом Ко ва че ви ћем, ин же ње ром ма шин ства и Бран ком Мази ћем, гра ђе вин ским ин же ње ром. Овај тим струч ња ка, то ком ре но ви ра ња просто рија, са ра ђи вао је са из во ђа чем ра дова пред у зе ћем За ду жби нар. Отварајући нову пошту Београд 17, Жељко Гаговић, ди рек тор РЈ Бе о град центар, пожелео је радницима успешан рад у бољим радним условима, а корисницима ПТТ услуга брже обављање послова, краће че ка ње на услу ге и при јат ни ји бо ра вак у по шти. Сла њем пр вог пи сма са шал те ра нове поште, извршни директор Михајло Марковић радно је отворио пошту, после че га су при сти гли ко ри сни ци и по шта је званично отворила шалтере у новом модерном, светски дизајнираном руху. И. Г. Ву ко вић ТЕ ЛЕ КОМ: ПРО ДУ ЖЕН ПО ПУСТ Још три ме се ца Те ле ком Ср би је је од 1. ја ну а ра ове године продужио попуст, уведен 1. августа прошле године за ослобађање од плаћања цене за стварање техничких могућности 5.523 ди на ра на још три ме се ца. По пуст важи само за затицање телефона у стану или кући (куповине или замене), с тим да прет ход ни вла сник ни је тра жио њи хо ву сеобу, као и код уговора о доживотном издржавању и наслеђу. Ови претплатници плаћају само за инсталациону таксу 447 ди на ра, док су про ме на у на зи ву и прекатегоризација бесплатне. По ред овог по пу ста, Те ле ком Ср би је омо гу ћу је свим прет плат ни ци ма ко ји има-
Савремена пошта НО ВИ САД Отво ре на пр ва фран ши зна по шта по 447 ди на ра ју за сно ван прет плат нич ки од нос на једном те ле фон ском при кључ ку и зах тев за се о бу те ле фо на на ис тој адре си где је и тај при кљу чак, два удво је на те ле фон ска при кључ ка на ис тој па ри ци и адре си, као и је дан ди рек тан а дру ги двој нич ки при кљу чак, да мо гу до би ти ба зни ISDN при кљу чак под сле де ћим усло ви ма: да од у ста ну од се о бе и от ка жу ди рек тан те ле фон ски при кљу чак, да от ка жу оба двој нич ка те ле фон ска при кључ ка или да от ка жу је дан ди рек тан и је дан двојнич ки те ле фон ски при кљу чак. Н. Н. Но вом Са ду је 29. де цем бра у послов ном ком плек су Ро дић зва нич- У но отво ре на пр ва фран ши зна по шта у Ср би ји. По шта 21129 Но ви Сад се на лази у Ме га мар ке ту ком па ни је Ро дић а ради ће у са ста ву РЈ по штан ског са о бра ћа ја Но ви Сад. Рад но вре ме је ускла ђе но са рад ним вре ме ном Ме га мар ке та, од но сно по шта ће ра ди ти сва ког да на од 7 до 22 ча са, што зна чи и пра зни ци ма и ви кендом. По шта је пот пу но ауто ма ти зо вана и по ве за на у Пост нет. МБ Ро дић је обез бе дио про стор, опре му, рад ну снагу а ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја име, имиџ, по слов ну фор му лу, про ве ре ни пакет услу га, ме то де, ин фор ма тич ку по дршку и раз ме ну. Опре де љу ју ћи се за но ви кон цепт посло ва ња у обла сти ма ло про да је, ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја по твр ђу је сво ју оријен та ци ју ка ино ва ци ја ма у обла сти поштан ског са о бра ћа ја и пра ће њу свет ских тен ден ци ја у овој обла сти. Про је кат по ште у фран ши зи је ра ђен по мо де лу Ка над ске по ште а ре а ли зо ван је за хва љу ју ћи ве ликом тру ду, зна њу и ан га жо ва њу струч њака из По ште Ср би је, по др шци Ка над ске по ште и ком па ни ји Ро дић ко ја је у ре кордном ро ку ис пу ни ла сво је оба ве зе., ре као је на кон фе рен ци ји за но ви на ре одр жа ној у но воо тво ре ној по шти Јо ван Кеб џи ја, дирек тор Сек то ра за по штан ску мре жу ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја. Дра ган Јо ка нић, ди рек тор РЈ по штанског са о бра ћа ја Но ви Сад, обра ћа ју ћи се но ви на ри ма, ре као је да је овај тре нутак од из у зет ног зна ча ја јер ће ко ри сници схва ти ти да ће убу ду ће по штан ске услу ге мо ћи да до би ја ју на не у о би ча јеном ме сту и у не у о би ча је но вре ме. Рад но вре ме ове по ште је ускла ђе но са рад ним вре ме ном Ме га мар ке та, та ко да Но во сађа ни мо гу на јед ном ме сту, уз зна чај ну уште ду у вре ме ну да оба ве ви ше по слова, па и да до би ју све вр сте по штан ских услу га, што је до са да би ло не за ми сли во. Док оба вља ју ку по ви ну мо гу да по ша љу пи смо или раз глед ни цу, пла те ко му нали је, ку пе ам ба ла жу и по ша љу па кет, а по што је по шта укљу че на у Пост нет кори сни ци мо гу и да ви де ста ње на свом ра чу ну и по диг ну но вац. У по чет ку ће у овој по шти ра ди ти само је дан шал тер у три сме не, а уко ли ко се ука же по тре ба, отво ри ће се још је дан. З. Ка спер НО ВЕ ЦЕ НЕ ПТТ УСЛУ ГА ПО СЛЕ ПО ЧЕТ КА ПРИ МЕ НЕ ПДВ-А По јеф ти ње ње! Од 1. ја ну а ра сту пи ла је на сна гу одлу ка Вла де Ср би је о при ме ни по ре за на до да ту вред ност ко ји се не при ме њу је на сет основ них по штан ских услу га, тако да је по јеф ти ни ла ве ћи на услу га Поште Ср би је. Када је реч о услугама новчаног пословања, смањење цена варира од 16,67 до 9,78 од сто. Та ко, на при мер, упла та на жи ро ра чун за из нос 10.000 ди на ра (до изно са 807,02 ди на ра) ко шта 93,95 уме сто 112,75 ди на ра, док се ис пла та са жи ро рачу на (за из нос од 1.150 ди на ра) са да наплаћује 28,75 уместо 34,50 динара. Упла та по штан ске упут ни це са прено сом за из нос од 10.000 ди на ра ко рисни ку ће би ти на пла ће на 266,50 (уме сто 316), а елек трон ска упут ни ца са ис платом на шал те ру за исти из нос ис плате са да ко шта 283 уме сто 332 ди на ра. Упла та по штан ске упут ни це са пре носом за из нос од 1.725 ди на ра ко шта ће 59,80 уме сто 67,75 ди на ра, а це на електрон ске упут ни це са ис пла том на шалте ру (за из нос од 2.000 ди на ра) са да је 83 уме сто 92 ди на ра. По јеф ти ни ла је и ве ћи на по штанских услу га: сла ње пост-екс прес по шиљке до 0,5 ки ло гра ма (уру че ње на ред ног да на до 12 ча со ва, пр ва зо на Ср бија) са да уме сто 180 ста је 150 ди на ра, а це на пост-екс прес по шиљ ке од 0,5 до два ки ло гра ма (уру че ње истог да на, пр ва зо на Ср би ја) са 460 сни же на је на 383,30 ди на ра. Пост-екс прес по шиљка до 15 ки ло гра ма, са ро ком уру че ња од че ти ри са та, са да уме сто 300 ко шта 250 ди на ра. До ста ва па ке та на адре су при ма о ца ста је 61,83 ди на ра (би ла 74,20), па ко вање па ке та 12,50 уме сто 15 ди на ра, слање па ке та вред но сти до 2.000 ди на ра (од 15 до 20 кг, пр ва А зо на, из дво је но ру ко ва ње) 269,24 уме сто 283,50 ди нара, а па ке та вред но сти до 5.000 ди нара (до три кг, дру га зо на) 316,03 уме сто 328,64 ди на ра. За 3,13 од сто по ску пе ле су услу ге сла ња пи сма, ти ско ви не и пре по ру ченог пи сма до 20 гра ма це на сла ња пи сма са да је 16,50 уме сто 16 ди на ра, ти ско ви не 8,25 уме сто осам ди на ра и пре по ру че ног пи сма 33 уме сто 32 дина ра. Це на ле жа ри не оста ла је иста осам ди на ра. В. Ђ. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 7
Мобилне комуникације ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 8 НО ВЕ УСЛУ ГЕ КОМ ПА НИ ЈА МОБ ТЕЛ 063 И МО БИЛ НЕ ТЕ ЛЕ ФО НИ ЈЕ СР БИ ЈЕ 064 UMTS за 3G Ком па ни ја Моб тел 063 об ја ви ла је кра јем про шле го ди не по че так екс пери мен тал ног ра да дру гог стан дар да тре ће ге не ра ци је мо бил не те ле фо ни је UMTSа, као и но ви 3G WAP пор тал ко ји оби лује мул ти ме ди јал ним са др жа ји ма. Горан Божић, по моћ ник ге не рал ног ди рек то ра Моб те ла, пре зен то вао је ED- GE и UMTS стан дар де об ја шња ва ју ћи да је ко ри сни ци ма 063 мре же ко ји по се ду ју те ле фон ске апа ра те ко ји по др жа ва ју ED- GE са да омо гу ће но да на пор та лу пра те ди рек тан пре нос про гра ма БК те ле ви зи је, ар хи ве еми си ја, жи ви сни мак ста ња са о- бра ћа ја на ауто пу ту, му зич ке ну ме ре и видео-спо то ве по зна тих пе ва ча итд. Убу ду ће и ви део-по зи ви Бо жић је до дао и да се ED GE мо же ко ри сти ти на це лој те ри то ри ји Ре пу блике, као и да ће са др жа ји 3G пор та ла би ти из да на у дан све бо га ти ји. Ко ри сни ци ма мре же 063 мо жда је нај ин те ре сант ни је да ће убу ду ће мо ћи да оба вља ју и ви део-пози ве, јер је Моб тел са да оспо со бљен за пру жа ње ове пре сти жне услу ге. Но во у Моб те лу је и што сви припејд ко ри сни ци 062 и 063 кар ти ца са да, за 20 ди на ра, мо гу да раз го ва ра ју пет мину та у окви ру мре же. Да би се ко ри стио овај сер вис, по треб но је, при ли ком по зива ња, уме сто пре фик са 062 или 063, укуца ти сим бол * уме сто ну ле. Та ри фи ра ње раз го во ра је фик сно (на по чет ку раз го вора) и по год но сти су нај ве ће ако се ис кори сти свих пет ми ну та раз го во ра. Но ви пор тал МТС 064 За то вре ме, Мо бил на те ле фо ни ја Срби је лан си ра ла је свој WAP пор тал, по пулар но на зван мон до. Пре ко овог пор та ла ко ри сни ци мре же 064/065 са да мо гу да пра те ве сти, ста ње на бер зи, вре мен ску прог но зу, игра ју игри це, ски да ју по пулар не ме ло ди је за мо бил ни те ле фон, чита ју хо ро скоп, са зна ју ко ји су фил мо ви у би о ско пи ма, ко ја су нај за ни мљи ви ја де шава ња у гра ду итд. На по чет ној стра ни мон до пор та ла на ла зе се сле де ћи са др жа ји: Екс тра (фото и ме ло ди ја да на), МТС мон до (ин форма ци је о мре жи 064/065), Ве сти, Спорт, KРУ ШЕ ВАЦ Још је дан ис ту ре ни шал тер РЈ ПТТ са о бра ћа ја Кру ше вац је од кра ја де цем бра бо га ти ја за још је дан исту ре ни шал тер ко ји се на ла зи у ср цу стам бе ног и по слов ног про сто ра. Ово је ше сти ис ту ре ни шал тер ко ји се, као и прет ход ни, на ла зи на атрак тив ној лока ци ји. По шта је у Пост нет си сте му и има нај са вре ме ни ју ра чу нар ску опре му што олак ша ва рад и сма њу је пе ри од задр жа ва ња ко рисни ка. На два шал те ра пру жа ју се све ПТТ услуге и услу ге ко миси о не про да је. Про стор по ште има 62 ква дратна ме тра и пр ви по штан ски из лог у ко ме су из ло жени сви на ши као и комисиони произ во ди. Ис ту рени шал тер ра ди рад ним да ном од 9.30 до 19 ча сова, су бо том од 7 до 13 ча со ва. По ред пред став ни ка ме ди ја, ко ји су отва ра ње ис ту ре ног шал те ра пред ста ви ли као добар по слов ни по тез По ште и но во го дишњи по клон ко ри сни ци ма, отва ра њу по ште су при су ство ва ли и пред ставни ци РЈ ПТТ са о бра ћа ја Кру ше вац и за до вољ ни гра ђа ни. Је ле на Ескић Dow nlo ad, За ба ва, Ин фо и Free мон до (ТВ, по зо ри ште, му зе ји, га ле ри је и би о- ско пи). У про мо тив ном пе ри о ду сви садр жа ји на пор та лу Мо бил не те ле фо ни је Ср би је су бес плат ни, а на пла ћи ва ће се само GPRS са о бра ћај по по сто је ћем це новни ку МТС 064. Бо нус кре дит Сви ко ри сни ци ко ји ку пе мо би припејд број (мре жа 062) или мо би клик па кет 063, до би ја ју но во го ди шњи бонус од 300 ди на ра кре ди та. Но ви власни ци 062 и 063 при пејд бро је ва мо гу на овај на чин да до 1. фе бру а ра до бију по чет ни кре дит од 500 ( мо би клик ) или 600 ди на ра ( мо би 062 бо нус од 300 ди на ра и 300 уме сто 200 до са дашњих ди на ра кре ди та). У то ку је и спе ци јал на но во го ди шња по ну да МТС 064, у ко јој се на ла зи мо билни те ле фон си менс MC 60 и пост пејд кар ти ца са јед ном од бел та ри фа. Уговор на оба ве за је 24 ме се ца, а це на па кета је 1.500 ди на ра. Па кет мо гу да ку пе и при пејд ко ри сни ци ко ји же ле да пре ђу на пост пејд та риф ни си стем, уз за др жа ва ње истог бро ја и не у тро ше ног кре ди та. Мобил ни те ле фон си менс MC 60 има инте гри са ну ка ме ру, а за куп це овог па ке та омо гу ће но је бес плат но сла ње MMS по рука до 1. мар та. В. Ђа ко вач ки У ВЛА ДИ ЧИ НОМ ХА НУ Хва ле по шту Ви ше од 1200 пен зи о не ра из Вла ди чиног Ха на, али и оста ли ко ри сни ци услу га, има ју са мо ре чи хва ле за рад слу жбе ни ка по ште 17510 Вла ди чин Хан. Сва ког радног да на и су бо том, гра ђа ни овог ме ста на ју гу Ср би је мо гу ко ри сти ти све услуге плат ног про ме та, при јем и сла ње пи сама и па ке та и оста ле по штан ске услу ге. По себ но је мо бил но ста ње при ис пла ти пен зи ја на шим нај ста ри јим су гра ђа ни ма, ка да ра де два, па и три шал те ра, већ према по тре ба ма. Осим бр зи не и ефи ка сно сти, за по слене у по шти у Вла ди чи ном Ха ну од ли ку је и из у зет на љу ба зност и пред у сре тљи вост. Ту су да се ко ри сни ци ма на ђу и при попу ња ва њу обра за ца, да да ју оба ве ште ња... Јер, ка ко ре че управ ни ца ове по ште Ве рица Стан ко вић, стран ка не сме да из поште оде не за до вољ на. Р. Сто шић
Акције ПРО ГЛА ШЕН НАЈ БО ЉИ РАД НИК У 2004. ГО ДИ НИ На гра да, и то каква! Ра до слав Па вло вић, по штар из Со ко ба ње, РЈ Ниш, про глашен нај бо љим рад ни ком у про те клој го ди ни На жи вот ном пу ту гим на зијалца Радослава Павловића из се ла Му жи нац код Со ко бање сви пу то ка зи су, тих дав них шездесетих година, били окренути ка студијама. Био је одличан у основној шко ли, во лео књи гу а и же ља му је би ла да се ба ви не ком науком. Нажалост, већ на по чет ку тог пу та, невидљива рука судби не окре ну ла му је жи вот ни објек тив у сасвим другом смеру. Уместо факултета, Радослав је закуцао на вра та по ште. За ку цао, ушао и остао. До дана данашњег. Пуних 25 година. Чуд ни су ти пу те ви го спод њи, ка же Ра до слав. Ето, ма штао сам да за вр шим не што ви ше, да одем из се ла. На жа лост, да ље од ма ште ни сам сти гао. Ни је ми се да ло. Шта ћеш, суд би на. И ја сам је дан од оних ко ји су би ли ухва ће ни у сту пи цу тра ди ци је. Био сам је ди нац и мо рао сам да оста нем код ку ће. Ро ди те љи оста рили, ни је имао ко да бри не о њи ма. Отац Ми ло ван тра жио да пре ки нем шко ло вање и да се вра тим у род но се ло. Мо жда то да нас не ко ме зву чи чуд но, али он да... Реч ро ди те ља се та да по што ва ла. И, шта ћу. На пу стио сам гим на зи ју пред крај прве го ди не. Шко ла је, мо жда, из гу би ла али Ра дослав ка же да му, са да ка да се освр не на сво је два де сет пе то го ди шње дру го ва ње с по штар ском тор бом, и ни је жао. До био је, ве ли, мно го. Мо жда и ви ше не го што је оче ки вао. Огром ним тру дом, осло ње ним на упор ност и жи во том сте че ну му дрост, за хва љу ју ћи ко јој је на вре ме спо знао себе, ус пео је да сво ју не моћ пред ру ком суд би не пре тво ри у моћ, ма не у вр лине, не те же ћи не че му што не мо же да покри је оним што је но сио у се би. За вр шио сам три ко та жер ско-штри керај ски за нат, на ста вља при чу Ра до слав. Тек то ли ко да не оста нем са мо на основној шко ли. Оже нио сам се млад. Тек што сам на вр шио осам на ест го ди на. Љу бав из школ ске клу пе. Убр зо је на свет до шла ћер ка Јасмина, по том Валентина. Да нас имам и два уну ка, Бо ри са и Алек сан дра. Шта још мо гу ви ше да по же лим. Са да сам, ето, и нај бо љи рад ник По ште Ср бије. Ве ли ко је то при зна ње. На гра да, и то ка ква. И за што он да да се ка јем што ни сам оти шао на фа кул тет. Ра до слав ка же да ни је ни са њао да ће би ти по штар. А се ћа се, ве ли, ка ко је, као де те, с оста лом се о ском децом, пре ки дао игру ка да је, на би ци клу, до ла зио чи ка Ми та, се о ски по штар. Ње гов до ла зак је био пра ви ма ли пра зник, по го то во за нас де цу, ка же Ра дослав. Сав наш деч ји свет је био спа ко ван у ауто ритет чи ка-ми те. Он је то знао. Во лео је и он нас. Де лио нам је бом бо не и при чао при че кад је имао вре ме на. За ме не је он био не што ве ли ко, не до ку чиво. Али ни сам ма штао да и ја, јед но га дана, об у чем по штар ску уни фор му. Све ми је то би ло не ка ко да ле ко, стра но. Ме ђутим, опет је суд би на уме ша ла сво је пр сте. Оти шао сам у вој ску 1968. го ди не. Пр во у Срем ску Ми тро ви цу а ка сни је у По дравску Сла ти ну. Био сам вој ни ку рир. Прешао сам го то во це лу По дра ви ну, но сио по шту у Ви ро ви ти цу, Ко прив ни цу, На шице, Оси јек... По сао го то во исти као и у ци вил ству. Био сам до бар вој ник. По завр шет ку вој ног ро ка до био сам не ку потвр ду да сам се ис ти цао у из вр ша ва њу ку рир ских ду жно сти. Кад сам се вра тио ку ћи, по сла у стру ци ни је би ло. Тач ни је, би ло га је, али све ма ње и ма ње. Кон фекци ја осво ји ла тр жи ште. Же на ни је ра ди ла а од не че га се мо ра ло жи ве ти. Као и сва ки бри жни отац, хра ни лац по ро ди це, због не ма шти не за бри нут за суд би ну су пру ге и де це, Ра до слав не очаја ва. Бо ри се. Од ла зи у Па риз и го ди ну да на ра ди на цр но код не ког Ми лој ка из Ло зо ви ка, ко ји је, у Па ри зу, имао при ватну ра ди о ни цу. Плео је џем пе ре. Те шко је ра ди ти без до зво ле, ка же. Ни сам ус пео че сти то ни да ви дим Па риз. Пла шио сам се да иза ђем у град, да ме не ко не пре по зна и при ја ви по ли ци ји. Издр жао сам не ка ко го ди ну да на, за ра дио ко ји фра нак, али ми је не до ста ја ло мо је се ло. А и ћер ке при сти гле, ста ри ја по шла у сед ми раз ред, мла ђа у пр ви. Због њих сам се, за пра во, и вра тио ку ћи. Жи ве ли смо од нов ца ко ји сам за ра дио. Но, време ном је и ње га по не ста ја ло. Се тио сам се оног па пи ра ко ји сам до био по од служе њу вој ног ро ка и, по чет ком 1979. го дине, за ку цао на вра та по ште у Со ко ба њи. Њи ма је баш не до ста јао се о ски по штар. При ми ли су ме, и та ко је по че ло мо је друго ва ње с пи сми ма и па ке ти ма. Пу них два де сет го ди на Ра до слав је радио на ши рој до ста ви. По след њих пет, због на ру ше ног здра вља, пре ко ман дован је у ТТ и спе ци ја ли зо ва ну до ста ву. Но, и по ред здрав стве них про бле ма, Радо слав и да нас ра ди баш као и он да када му је у рад ну књи жи цу упи са на пр ва го ди на по штар ског ста жа. Ја сам је дан од оних истин ских за љубље ни ка у по штарски по сао. За то ми ни да нас, ка да сам ма ло здрав стве но по пу стио, ни шта ни је те шко. Ипак, најсрећнији сам када, по за вр шет ку рад ног вре ме на, до ђем ку ћи, сво јој по ро ди ци. Она ми је, од у век, би ла на пр вом ме сту. Кад имам вре ме на заву чем се у сво ју ра ди о ни цу и правим пред ме те од др ве та. То ми је хо би. Во лим др во, оно је не ка ко то пло. Во лим да га умет нич ки об ли ку јем. Сам пра вим алат, стру го ве... Исти на, са да не мам до вољ но вре ме на за ра ди о ни цу, али... Пен зи о нер ски да ни по ла ко ку ца ју на вра та. Још ко ју го ди ну и... Та да ћу, ве ру јем, има ти мно го ви ше вре ме на. Али, не смем да пла ни рам. Живот ме то ме на у чио. Ко зна, мо жда ће ме суд би на по но во скре нути на не ки дру ги пут. Не би ме из не на ди ло, ка же, на крају, Ра до слав. М. Цвје ти ча нин број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 9
Акције ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 10 БИ РА МО НАЈ БО ЉЕГ РАД НИ КА Пр ве но во го ди шње на гра де За нај бо љег рад ни ка По ште Ср би је у овој го ди ни рав но прав но ће кон кури са ти и осмо ро ре ги о нал них по бед ника у по след њем ме се цу про те кле го ди не, ко ји су на гра де и при зна ња при ми ли на при год ној све ча но сти, одр жа ној по четком ове го ди не, у Пал мо ти ће вој ули ци у Бе о гра ду. Од тр ња до зве зда За Рад мили Ран ко вић, управ ни ка поште 11177 Бео град 53, РЈ Зе мун, нај бољег рад ни ка ужег под руч ја Пр ве ре ги је, с пра вом би се могло ре ћи да је до зва ња нај бо љег за и ста про шла пут ко ји во ди од тр ња до зве зда. Мој рад ни век у по шти за по чео је у Пу ли, са да већ дав не, 1976. го ди не, каже Рад ми ла. Ме ђу тим, због већ по знате по ли тич ке си ту а ци је, ја сам, 1991. го ди не, као не по жељ на, до би ла от каз, на вод но због на ру ша ва ња угле да хр ватске по ште и ПТТ-а у це ли ни. По што ми је су пруг био вој ни пи лот, мо ра ли смо да на пу сти мо Хр ват ску и до шли смо у Зе мун. За хва љу ју ћи, пре свих, ди рек тори ма Мићи Брујићу и Мо ми Ку ја чи ћу, ко ји су има ли раз у ме ва ња за нас ко ји смо мо ра ли да на пу сти мо сво је до мове, вра ће на сам на по сао, у сво ју ку ћу, ко ју сам, од у век, сма тра ла сво јим другим до мом. Про шла сам све фа зе тех ноло шког про це са а са да ра дим на ме сту управ ни ка по ште тре ћег ре да, у Бло ку 70, у Но вом Бе о гра ду. Екип на на гра да За нај бо љег рад ни ка ши рег под ручја Пр ве ре ги је иза бран је Љу бан Јо вано вић, управ ник по ште 14203 Дра чић, РЈ Ва ље во. Ово ми је пр во при зна ње за 23 го дине рад ног ста жа, ка же Љу бан. По штански по сао је ко лек тив ни по сао и ја ово при зна ње до жи вља вам као екип ну награ ду. Ра дим у јед ној ма лој по шти у којој су нај број ни ји го сти школ ска де ца и пен зи о не ри. Во лео бих да до жи вим да та деца, једнога дана, по ста ну наши ко ри сни ци и да их ја оп служу јем. Још ка да бих до че као да им ис пла ћу јем пен зи је... На гра да у пра вим ру ка ма Ка да не ко, по пут Љи ља не Ви зи, шалтер ског рад ни ка у по шти 22300 Ста ра Пазо ва, РЈ Срем ска Ми тро ви ца, и по ред број них кућ них и ро ди тељ ских оба ве за, као мај ка пе то ро де це успе да, за хва љују ћи сво јим лич ним осо би на ма, по знава њу тех но ло ги је ра да и не се бич ном рад ном ан га жо ва њу, за 21 го ди ну рад ног ста жа стек не углед и по што ва ње, ка ко својих колега тако и ко ри сни ка услу га, он да тај не ко, с пра вом, мо же да по не се ти ту лу нај бо љег рад ни ка. А Љиља на је про глаше на нај бо љим рад ни ком ширег под руч ја Ре ги је 2. Ни је ми би ло ла ко, ка же Љи ља на. С јед не стра не не баш ма ла по ро дица а с дру ге по сао ко ји због то га ни је мо гао и ни је смео да тр пи. Али, све је ла ко ка да у по ро ди ци на ла зи те раз у мева ње за оно што ра ди те. А ја по штан ски по сао за и ста во лим и ра дим с љу ба вљу. Хва ла они ма ко ји су ова ко вред но ва ли мој рад а хва ла и свим мо јим ко ле га ма ко је су увек би ле ту да ми по мог ну када је то би ло по треб но. Ова на гра да је де лом и њи хо ва. Ни да на бо ло ва ња Ка да је, пре не што ви ше од 36 го дина, као по штар за сно вао рад ни од нос у Пошти Србије, Ћемал Садиковић, до стављач у по шти 25101 Сом бор, РЈ Сом бор, знао је да ће са мо искре но шћу и по штењем, марљивим радом и коректним односом према колегама и корисницима, моћи да оправда поверење оних који су на ње га ра чу нали ка да су га примили у службу. И ни је се преварио, није из не ве рио ни ко ле ге ко је су га, готово једногласно, прогласиле најбољим радником Треће регије. Ћемал нема ни дана боловања а ни је од су ство вао с по сла чак ни у вре ме ка да му је син био те шко бо ле стан. По сао је по сао, ка же Ће мал. Много се то га, за ових 36 го ди на, на то ва рило на мо ја ле ђа али, ето, из др жа ло се. Схва тио сам, од пр вог да на, да мој посао хра ни мо ју по ро ди цу и ни јед ног тренут ка ни сам же лео да тај мој по сао бу де у сен ци не ких дру гих оба ве за. На та кав при ступ оба ве за ма на ви ка вам и мо је млађе ко ле ге, уве ра ва ју ћи их да наш по сао под ра зу ме ва сва ко днев но до ка зи ва ње и да ће, са мо на тај на чин, би ти од ко ристи, ка ко се би та ко и ко лек ти ву. Пр во при зна ње Ви ше од три де сет го дина по штан ског ста жа, у то ку ко јих је ве ћи ну про ве ла ра де ћи као шал тер ски рад ник, про феси о нал ност у ра ду, са ве сно и ко рект но обавља ње свих рад них за да та ка би ли би, у нај кра ћем, лич на кар та Сто јан ке Ђо ко вић, шал тер ског рад ни ка у по шти
Акције 36320 Ту тин, РЈ Кра ље во, нај бо љег радни ка Ре ги је 4. Цео рад ни век про ве ла сам у по шти у ко јој да нас ра дим на те ле фон ским говор ни ца ма, ка же Сто јан ка. И ни је ми жао. Жао ми је са мо што је Ту тин био и остао ма ла и не раз ви је на оп шти на, гото во иста као кад сам ја по чи ња ла да ис пи су јем сво ју рад ну књи жи цу, ра дећи на па кет ском оде ље њу. Ма ло се то га про ме ни ло у од но су на оно вре ме. Доду ше, тех но ло ги ја је на пре до ва ла па је да нас умно го ме олак шан рад нас шалтер ских рад ни ка, али... Ово ми је пр ва на гра да, пр во ве ли ко при зна ње и за то и ни је чу до што сам пре срећ на. Хва ла свим мо јим ко ле га ма ко ји има ју ве ликог уде ла у то ме што сам ја, да нас, овде где сам. При зна ње али и оба ве за За три де сет го ди на рад ног ста жа Мом чило Ра ди са вљевић, по штар у по шти 35213 Де спо то вац, РЈ Ја го ди на, најбољи радник Реги је 5, об и шао је све ре јо не и по ште у оп шти ни Де спо то вац. Вре дан, дру же љу бив и рад но ди сци пли но ван, Мом чи ло је сте као оп шту на кло ност коле га и по сло вод ства Рад не је ди ни це, због че га је и ви ше пу та на гра ђи ван. Би ле су то сти му ла тив не нов ча не на гра де, ка же Мом чи ло. Ово ми је прво ве ли ко при зна ње и пре сре ћан сам што сам, ето, и ја до шао у дру штво најбо љих. Иако је Де спо то вац ре ла тив но ма ло ме сто по сла има мно го, на ро чито у ту ри стич кој се зо ни, јер се у не посред ној бли зи ни гра да на ла зе Ре сав ска пе ћи на и ма на стир Ма на си ја, ве о ма при влач ни за ту ри сте. Хва ла сви ма који су ме пред ло жи ли за на гра ду. Ово је за и ста ве ли ки дан за ме не, ма да сам све стан и оба ве зе ко ју ова на гра да носи са со бом. Сте кла зна ње и ру ти ну Иако је ре ла тив но крат ко у по шти, Ви о ле та Тон чић, глав ни бла гај ник у пошти 18400 Про ку пље, РЈ Про ку пље, за че ти ри го ди не, сво јим ра дом је за слу жила да се ње но име на ђе на не баш ма лој ли сти нај бо љих рад ни ка Ше сте ре ги је. У обра зло же њу о до де ли при зна ња пи ше и то да Ви о ле та, осим ре дов них шал терских по сло ва, по по тре би ра ди и опера тив ну и до ку мен тар ну кон тро лу а, у окви ру рад ног на ло га, во ди и Ра чун коми си о не ро бе и Збир ни ра чун. Во лим по штан ски по сао а нај бо љи до каз за то је чи ње ни ца да сам упи са ла ви шу ПТТ шко лу, ка же Ви о ле та. Прошла сам све фа зе тех но ло шког про це са, сте кла зна ње и ру ти ну и за то ми за и ста ни шта ни је те шко да ра дим. На рав но, све је лак ше ка да ра ди те у до бром колек ти ву а за нашу по шту би се уисти ну мо гло ре ћи да је вредна и рад на среди на. За то сам и убе ђе на да ће се не ко од мојих ко ле га ускоро на ћи на овом ме сту. Ге ни учи ни ли сво је За Ду ша на Стан ко ви ћа, по шта ра у по шти 17501 Вра ње, РЈ Вра ње, нај бољег рад ни ка Ре ги је 7, по сао до ста вља ча зна чи мно го ви ше од обич ног уру чи вања по штан ских по ши ља ка. Ја сам де те по ште, ка же Ду шан. Отац ми је, пу не 32 го ди не, био по штар али је, са да, због на ру ше ног здра вља, преба чен на пор тир ни цу. За то и ка жем да је по сао по шта ра код нас, на не ки на чин, по ро дич на тра ди ци ја. Ваљ да су ге ни учини ли сво је. Најлеп ша ствар на све ту је во ле ти свој по сао и обавља ти га с љу бављу. А ме ни је по штар ска торба за и ста све. Ни сам си гу ран да бих не ки други по сао ра дио с ово ли ко жа ра и љу ба ви. М. Цвје ти ча нин НО ВИ УСЛО ВИ КРЕ ДИ ТИ РА ЊА У ПО ШТАН СКОЈ ШТЕ ДИ О НИ ЦИ Учешће или депозит 20 посто По сле за сто ја у де цем бру 2004. го ди не ПШ је то ком ја ну а ра ове го ди не по но во почела да одобрава готовинске и потрошачке кре ди те у скла ду са Од лу ком На род не банке Србије о новим условима кредитирања, каже Мирослав Деспотовић, по моћник генералног директора за послове са становништвом у ПШ. Корисници кредита морaће да упла те уче шће или де по зит од 20 по сто, с тим што им ме сеч на ра та за от пла ту не мо же пре ћи тре ћи ну ре довних месечних примања (зараде, пензије). Го то вин ски кре ди ти и да ље се одо брава ју у из но су до 50.000 ди на ра, с ро ком от пла те од 12 ме се ци и ме сеч ном ка матом од два по сто на оста так ду га (што је ма ње не го код ба на ка ко је има ју ма њу ме сеч ну ка ма ту али об ра чу на ту на цео из нос кре ди та). Апоенирани чекови ће се и даље одобравати под неизмењеним условима, али са ро ком до спе ћа до кра ја ма ја. И код овог облика кредитирања месечни износ на чеку неће моћи да буде већи од 30 посто. До де ла че ко ва ПШ убу ду ће ће би ти рестрик тив ни ја: на но ву се ри ју че ко ва не ће мо ћи да ра чу на ју ко ри сни ци ко ји су у дозво ље ној по зај ми ци а има ју и за те зну ка мату (об ра чу на ту због од ла ска у не до зво ље но пре ко ра че ње на те ку ћем ра чу ну) и то све док не вра те пр во бит ну по зај ми цу. Нај већи из нос се ри је је 10 че ко ва. Но ва по зај ми ца са мо уред ним ко ри сни ци ма По зај ми це по те ку ћим ра чу ни ма и да ље одо бра ва мо али уз стрикт но пошто ва ње Од лу ке ПШ о овом ви ду креди ти ра ња ста нов ни штва, што зна чи да ће убу ду ће на по зај ми це мо ћи да ра чуна ју са мо они ко ри сни ци те ку ћих ра чуна ко ји у вре ме ше сто ме сеч ног тра ја ња по зај ми це ни су би ли укуп но ви ше од 30 да на у не до зво ље ном пре ко ра чењу, као и ко ри сни ци ко ји су у плу су након ис те ка по след њег да на прет ход не одо бре не по зај ми це, ка же Ми ро слав Де спо то вић. На кра ју раз го во ра за ПТТ гла сник, Де спо то вић по зи ва ко ри сни ке те ку ћих ра чу на код ПШ ко ји не ма ју yuba, ди накард или ма стер кард да што пре узму ове плат не кар ти це ка ко би мо гли лак ше да рас по ла жу сво јим сред стви ма и ко ристе кре дит не аран жма не ко је ПШ има са при ма о ци ма ових кар ти ца. Н. Н. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 11
Синдикати ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 12 ДВА НА Е СТА СЕД НИ ЦА ГЛАВ НОГ ОД БО РА СИН ДИ КА ТА ПТТ СР БИ ЈЕ Отво ре но о про бле ми ма Но во го ди шња сед ни ца Глав ног од бо ра Син ди ка та ПТТ Ср би је, одр жа на 29. децем бра, би ла је по све ће на ре ка пи ту ла ци ји нај ва жни јих ак тив но сти у про те клој го ди ни и оном што Пред у зе ће че ка у 2005. Пре ма ре чи ма Алек сан дра Па вло ви ћа, пред сед ни ка Син ди ка та ПТТ Ср би је, успехом се сва ка ко мо же сма тра ти ис пла та за раде из про це ње не до би ти, а Ак ци о нар ским спо ра зу мом ПТТ-а и ОТЕ-а омо гу ће но је да се сма ње ка ма те на кре ди те по диг нуте за от пла ту ку пље них ак ци ја Те ле ко ма (то је ме сеч но из но си ло 40 50 ми ли о на ди на ра), као и да се део до би је них средста ва из дво ји за со ци јал ни про грам прили ком до бро вољ ног од ла ска за по сле них из Пред у зе ћа. По ну ди ти усло ве као у Те ле ко му На осно ву пре ли ми нар не ан ке те на тере ну, мо гли смо да за кљу чи мо да по сто ји ве ли ко ин те ре со ва ње за ову ак ци ју, уколи ко рад ни ци ма бу де по ну ђен про грам сли чан оном ко ји је спро ве ден у Те ле кому. Пр ви на ли сти су ин ва ли ди ра да, људи ко ји већ ис пу ња ва ју је дан од усло ва за од ла зак у пен зи ју и не рас по ре ђе ни рад ници са Ко сме та. По сле Но ве го ди не пла нира мо да кре не мо на те рен са кон крет ним чи ње ни ца ма о чи та вом про гра му и да започ не мо са ак тив ни јим ра дом, ис та као је Па вло вић. Што се ти че ре струк ту ри ра ња, пред седник Син ди ка та оце нио је да се ни по што не сме до зво ли ти крч мље ње имо ви не ПТТ-а и ње на рас про да ја, а ка да је реч о но вој систе ма ти за ци ји, он је на ја вио да ће се у техно ло шком де лу ко е фи ци јен ти рад них ме ста по ве ћа ти и да је, пре ма не ким про ра чу нима, за ре а ли за ци ју те иде је по треб но да се ма са сред ста ва за за ра де за по сле них по већа за 2,86 про це на та. Рај ко Ко ва че вић је и овом при ли ком под се тио да По шту и да ље по тре са афе ра са фал си фи ко ва ним об ве зни ца ма деч јег додат ка и упо зо рио да ће, по све му су де ћи, гу би так од око 800 ми ли о на ди на ра би ти пре ба чен на пле ћа за по сле них у ПТТ-у. Ин спек тор Драган Мар ко вић из Са мо сталног сек то ра за ре ви зи ју, упо знао је чла но ве ГО са хро но ло ги јом до га ђа ја у овој афе ри и за тра жио од син ди ка ла ца да не ста ну у ра све тља ва њу чи та вог слу ча ја, јер се ра ди о за вла че њу ру ке у џе по ве свих нас, до дају ћи да би тре ба ло обра ти ти па жњу и на унов ча ва ње ку по на 2, 3, 4 и 5. Ми о драг Рајковић про те сто вао је што у Пред у зе ћу посто је раз ли чи ти ар ши ни за од го вор ност, та ко да по што но ше до би ја ју от каз због про не ве ре 10.000 ди на ра, а за ову ве ли ку кра ђу још ни ко ни је од го ва рао. Слав ко То па лов, пред став ник Син ди ката ПТТ Ср би је у Управ ном од бо ру Пред у- зе ћа, оце нио је да се мо же го во ри ти са мо о ин ди ви ду ал ној од го вор но сти у овој афери, а ни ка ко о од го вор но сти По ште као ин сти ту ци је. Он је из ра зио не за до вољ ство на чи ном на ко ји Сек тор за ре ви зи ју во ди цео слу чај и за тра жио да ис тра гу пре у зме по ли ци ја. По сло вод ство по ла же ра чу не Го во ре ћи о ра ду Управ ног од бо ра ПТТа, То па лов је оце нио да се он ви ше не пона ша као рад нич ки са вет, што је би ла ка рак те ри сти ка у ра ни јем пе ри о ду, већ сада по сло вод ство пр ви пут по ла же ра чу не за свој рад. Као зна чај не успе хе у ра ду УО он је на вео и то што је са чу ван до бар део имо ви не Пред у зе ћа (КДС, згра де ко је су би ле под хи по те ком) и што је пре ки нут ла нац фик тив ног ак ци о нар ства. О Штрај кач ком од бо ру Бур ну ди ску си ју иза звао је став Влади ми ра Бе лен за де да се Штрај кач ки одбор пре тво рио у не фор мал ну гру пу љу ди и да ни ка да не ће би ти до не та од лу ка о сту па њу у штрајк јер је ве ћина у Штрај кач ком од бо ру за ка би нетско во ђе ње по ли ти ке. Он је оце нио да је ве ли ки не у спех што се син ди кат није из бо рио за по ве ћа ње пла та, јер је ис пла та за ра де из про це ње не до би ти са мо за ма зи ва ње очи ју. Го ран Мар ко вић се на до ве зао на ову ди ску си ју, ис ти чу ћи да је Глав ни од бор по стао ме сто за пра вље ње кари је ра по је ди на ца ко ји су се при хва тили мно го број них пла ће них функ ци ја и да је је ди но ре ше ње рас пи си ва ње из бора на свим ни во и ма. Алек сан дар Па вло вић од го во рио је да сма тра да ни је вре ме да се за сваку сит ни цу пре ти штрај ком, али да сви тре ба да бу ду све сни да не штрај ку је ни пред сед ник Син ди ка та, ни Глав ни, ни Штрај кач ки од бор, већ рад ни ци. Инсистираћу и даље на активном учествовању радника у предстојећем реструктурирању, као и на усвајању доброг социјалног про гра ма. Ми слим да је нео п ход но и што скорије реструктурирање базичне делатности ПТТ-а, јер се уско ро усва ја но ви за кон о по шти, а ми мо ра мо да се из бо ри мо да останемо лидери на тржишту, закључио је Топалов, уз опаску да, дугорочно, постоје два пла на на ко ји ма син ди кат тре ба да се ангажује акционарство и посебни пензиони фондови за запослене у Пошти Србије. В. Ђа ко вач ки СЕД НИ ЦА ИЗ ВР ШНОГ ОД БО РА СИН ДИ КА ТА По чи ње ре ст Укуп ни ефек ти при ва ти за ци је издво је них де ло ва ПТТ-а тре ба ло би да из но се ку му ла тив но око 41 мили он евра, ма да ствар ну вред ност ка пи та ла у овом слу ча ју ма ло ко још мо же да зна, ре кла је Сне жа на Мар ко вић На тринаестом састанку Извршног одбора Син ди ка та ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја Не за ви сност, одр жа ном 24. де цем бра, глав на те ма раз го во ра би ла је ре струк тури ра ње По ште Ср би је. Сне жа на Мар ко вић, пред сед ник Синди ка та ПТТ Не за ви сност, у увод ном из ла га њу го во ри ла је о по чет ку про це са ре струк ту ри ра ња По ште Ср би је, на гла сивши да је ко ми си ја за ре струк ту ри ра ње у Пред у зе ћу по че ла да ра ди и да је до са да одр жа ла два са стан ка, по сле ко јих се са си гур но шћу мо же ре ћи да др жа ва још није до не ла ја сну стра те ги ју пре ма ко јој би тре ба ло да се из гра ди но ва ор га ни за ци ја јав них пред у зе ћа. Ура ђен план ре струк ту ри ра ња Због то га је за кљу чак ко ми си је био да је нај бо ље за по че ти са ре струк ту ри ра њем спо ред них де лат но сти у ПТТ-у, а да се потом за поч не и са ре ор га ни за ци јом ба зичне де лат но сти. Са тим ци љем ура ђен је и план ре струк ту ри ра ња у По шти, ко ји је пре зен то ван Вла ди Ср би је и по ко ме ће се ра ди ти од по чет ка 2005. го ди не. Од укуп ног бро ја је ди ни ца по штанске мре же, ско ро 60 про це на та је по време но или кон стант но не рен та бил но. Ка ко је ко је по сло вод ство до ла зи ло у ПТТ, тако је отва ра ло но ве по ште, об ја сни ла је Мар ко ви ће ва, до да ју ћи да би пре тва рањем не рен та бил них у уго вор не по ште би ло омо гу ће но да око 1.800 за по сле них до бро вољ но оде из Пред у зе ћа. Упут ство за при ме ну КУ Дра ган Мар ко вић је из ве стио Из вршни од бор о ра ду ко ми си је ко ја се бави ла при ме ном ко лек тив ног уго во ра, на гла сив ши да је она за вр ши ла са ра дом и да је упут ство по сла то свим рад ним је ди ни ца ма, та ко да ће сви ру ко во ди о- ци убу ду ће мо ра ти да га по шту ју. До кра ја 2005. го ди не пред ви ђе но је да се из са ста ва По ште Ср би је из дво је рад не је ди ни це Уго сти тељ ство и Посттурс, до кра ја 2006. РЈ ПТТ КДС, а до кра ја 2007. го ди не РЈ Одр жа ва ње и РЈ Ауто-га ра жа. Укупни ефекти приватизације ових делова ПТТ-а требало би да износе кумулативно
Синдикати ПТТ РАД НИ КА НЕ ЗА ВИ СНОСТ рук ту ри ра ње око 41 ми ли он евра, ма да ствар ну вред ност ка пи та ла у овом слу ча ју ма ло ко још мо же да зна, ре кла је Сне жа на Мар ко вић. Сма ње ње бро ја за по сле них Од Пост тур са би тре ба ло да се ин каси ра 165.000 евра (и да из ПТТ-а оде 14 за по сле них), од Уго сти тељ ства 13 мили о на евра (392 за по сле на), од КДС-а 12 ми ли о на евра (91 рад ник), од Одр жава ња 4,785 ми ли о на евра (434 рад ни ка) и од Ауто-га ра же 10,970 ми ли о на евра (289 за по сле них). На овај на чин, сма њио би се број рад ни ка ПТТ-а за 1.220, али би сва ки из дво је ни део Пред у зе ћа сво ју масу за за ра де по нео са со бом, та ко да на осно ву то га пла те оста лих за по сле них у По шти не би мо гле да по ра сту. Олак ша ње за ПТТ би би ло то што, на при мер, Уго сти тељ ство не би ви ше пра ви ло гу бит ке од 100 150 ми ли о на дина ра, а да то по сле, сво јим ра дом, мо ра да по кри ва шал тер ски слу жбе ник и доста вљач. Не за до вољ ство На кра ју сед ни це Из вр шни од бор је из ра зио ве ли ко не за до вољ ство због не ко рект ног по на ша ња пред став ни ка Син ди ка та ПТТ Ср би је у за јед нич ком штрај кач ком од бо ру. Сне жа на Мар ковић је ис та кла да се тру ди ла свим сила ма да са пред став ни ци ма дру гог син ди ка та одр жа ва до бру са рад њу, али да у то ме ни је ус пе ла. Ми слим да наш син ди кат има до вољ но сна ге, моћи и па ме ти да мо же сâм да оства ри же ље не ци ље ве, уко ли ко већ не на и- ла зи мо на раз у ме ва ње код Син ди ката ПТТ Ср би је, ре кла је она. По што се ни шта ре во лу ци о нар но око пла та за по сле них у По шти не ће про мени ти ни у 2005. го ди ни, осим ако се не сма њи број рад ни ка ПТТ-а, ми смо покре ну ли ини ци ја ти ву за до бро вољ ни одла зак из Пред у зе ћа и мо же мо да ка же мо да је до са да шње ин те ре со ва ње ве ли ко. Тако ђе, уко ли ко би до кра ја 2007. го ди не однос фик сних и уго вор них по шта из но сио 60 : 40 про це на та, то би зна чи ло 854 из врши о ца ма ње, а са мим тим и по ве ћа ње за рада за оста ле за по сле не од 7,8 про це на та. Ра чу на мо и на од ла зак ин ва ли да и оних ко ји су на ду жим бо ло ва њи ма у пен зи ју, као и на ре ша ва ње ста ту са рад ни ка из РЈ При шти на, што би ума њи ло број за по слених у Пред у зе ћу за још 1.094 из вр ши о ца, ре кла је Сне жа на Мар ко вић. В. Ђа ко вач ки АК ЦИ ЈА ЗА ЂА КЕ Пи смо оми ље ном ју на ку из бај ке По шта Ср би је, пр ви пут, при дру жује се по зи ву Свет ског по штан ског са веза де ци да пи шу пи сма на за да ту те му. Ову ак ци ју СПС је по кре нуо још 1969, ра ди оства ре ња ви ше ци ље ва усме рених ка мла дој по пу ла ци ји раз у ме ва ња уло ге по штан ских услу га у дру штву, исти ца ња зна ча ја пи сма као сред ства кому ни ка ци је и ства ра ња при вр же но сти пи смо но сној ко ре спон ден ци ји, а истовре ме но је и сво је вр сни до при нос раз мени ста во ва и ја ча њу при ја тељ ства ме ђу мла ди ма из це лог све та. Ка ко су Ује диње не на ци је пе ри од од 2003. до 2012. про гла си ле де це ни јом књи жев но сти, у пр вом де се тле ћу но вог ми ле ни ју ма ово так ми че ње има и до дат ни зна чај. Ина че, сва ке го ди не дру га чла ница СПС-а до ма ћин је овог над ме та ња у пи са њу и пи сме но сти ово га пу та то је Дан ска. По што је реч о по стојби ни Хан са Кри сти ја на Ан дер се на 2005. се сла ве два ве ка од ње го вог ро ђе ња ни је би ло из не на ђе ње што је Дан ска по штан ска упра ва за те му одре ди ла Пи смо мом оми ље ном ју наку из бај ке. На ша по шта је од лу чи ла да ову ак тивност ор га ни зу је у са рад њи са Ми ни старством про све те и спор та. За јед нич ки су по зва ли уче ни ке че твр тих, пе тих и ше стих раз ре да да пи шу ју на ци ма омиље них на род них или умет нич ких бајки. Кон курс ним усло ви ма де фи ни са но је да ли те рар ни са ста ви мо ра ју има ти ис кљу чи во фор му пи сма огра ни че не дужи не из ме ђу 500 и 1000 ре чи. Од 17. ја ну а ра до 23. фе бру а ра пи са ње пи са ма биће ор га ни зо ва но у свим основ ним шко ла ма у Ре публи ци, а на став ници књи жев но сти и срп ског је зи ка иза бра ће по три нај у спе шни ја рада. Нај ка сни је до 4. мар та, ода бра ни ра до ви бес плат но се ша љу на адресу: ЈП ПТТ са о- бра ћа ја Ср би ја, За кон курс Светског по штан ског са ве за, по штански фах број 1000, 11000 Бе о град. Жири, са ста вљен од пред став ни ка Мини стар ства просве те и спор та и Сек то ра за мар кетин шке ко му ни каци је По ште Ср би је, иза бра ће пи смо које ће пред ста вља ти на шу зе мљу на овом ве ли ком ме ђу народ ном так ми че њу. Ода бра на пи сма из свих по штанских упра ва, при сти гла у Ме ђу на родни би ро Свет ског по штан ског са ве за, про сле ди ће се Уне ску, ко ји ће и прогла си ти три нај у спе шни ја ра да. Њи хови ауто ри има ће сре ће да, о тро шку Дан ске по ште, у сеп тем бру от пу ту ју у Ко пен ха ген, где ће се и одр жа ти це ремо ни ја до де ле на гра да. Н. М. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 13
ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 14 НО ВО ГО ДИ ШЊИ СУ СРЕ ТИ ПОШТЕ И ДЕ ЦЕ Пи ши, цр тај Де да Мра зу На град на игра за де цу до де сет го ди на при ву кла хи ља де ма што ви те и та лен то ва не де це да уче ству ју на кон кур су По ште Ср би је Пр ва награда за са став при па ла Жар ку Ац ко ви ћу из Бе о гра да, док је Но во са ђа нин Ре ља Ми ла но вић до био дру гу, а Ма ри ја Ми хај ло вић из Бо ра тре ћу на гра ду Пр ву на гра ду за цр теж до би ла пе то го ди шња Леа Ко њух из Но вог Са да, а дру гу Ка та ри на и Те о до ра Ар сић, се стре из Вра ња, док је тре ћом на гра дом об ра до ва на Ане са Кљу ча нин из Бе о гра да Ве ли ка и не за бо рав на ак ци ја Пи ши, цр тај Де да Мра зу, ко ју По шта Ср би је орга ни зу је пред но во го ди шње пра зни ке, завр ше на је до де лом на гра да, 24. де цем бра, на све ча но сти у Му зе ју ПТТ. На по зив По ште да пи шу и цр та ју све што их под се ћа на ча роб ни лик Де да Мраза, де ца из пред школ ских уста но ва и основних шко ла по сла ла су хи ља де цр те жа и пи са ма. Би ло је ра до ва ко је је са мо деч ја ма шта мо гла да из ми сли, са мо деч ја ру ка да ис пи ше и на пра ви. Ре ђа ли су се по здрави, жеље, замисли, предлози. Велики Деда Мраз је би ће ко је још увек, у ери ком пју теризације, за малишане представља значајну и свемогућу особу. Зато је комисија за избор најбољих радова имала одговоран задатак. Изабрати најбоље, најоригиналније или најуспешније цртеже и писма не значи поделити истоветне укусе. Одлука је пала, и ко ми си ја је по зва ла оне за ко је је сма трала да ове го ди не за слу жу ју на гра де. А на граде су зна чај не и вред не. Сва де ца до би ла су слат ки ше, а она на гра ђе на и бес плат но зимовање на Копаонику, бицикле, музички стуб и мно го вред них књи га. Пр ву на гра ду за цр теж до би ла је пе то годи шња Леа Ко њух из Но вог Са да, а дру гу се стре из Вра ња Ка та ри на и Теодора Арсић. Тре ћом на гра дом за нај бо љи цр теж обра до ва на је Анеса Кључанин из Бе о гра да. Пр ва на гра да за пи са ни са став при пала је Жарку Ацковићу из Бе о гра да, док је Но во са ђа нин Ре ља Ми ла но вић до био дру гу, а Ма ри ја Ми хај ло вић из Бо ра трећу на гра ду. Као и сва ке го ди не до са да, до де ље не су и ко лек тив не на гра де за кре а тив ност и ма сов ни је уче шће у овој ле пој ак ци ји, чему су нај ви ше до при не ла де ца и вас пи тачи из пред школ ских уста но ва и вр ти ћа. Ово га пу та нај у спе шни ји су би ли и доби ли пр ву на гра ду де ца из вр ти ћа На та Вељ ко вић из Кру шев ца. Дру га ко лек тивна на гра да при па ла је вр ти ћу Цвр чак из Бач ког До брог По ља, а тре ће на гра ђе на су де ца из пред школ ске уста но ве Љу ба Станко вић из Ра ков ца. На све ча но сти у Му зе ју ПТТ, при ре ђеној за де цу ко ја су уче ство ва ла у ак ци ји и до би ла на гра де, за ба ву су уве ли ча ли глумци са ур не бе сном пред ста вом о Де да Мразу, ве се ла му зи ка и слат ко по слу же ње. Све уче сни ке по здра ви ли су и пред став ни ци По ште, ме ђу ко ји ма и Жељко Ивањи, дирек тор Ди рек ци је за мар ке тинг, стра те гију и раз вој. Ве се ла деч ја жур ка би ла је знак да је ово го ди шња ак ци ја Пи ши Де да Мра зу за вр ше на и да по чи ње но ва, за оног Де да Мра за ко ји ће до ћи за го ди ну да на. И. Г. В. ПО ШТА СР БИ ЈЕ У ПО СЕ ТИ УСТА Н Да ро ви Ди рек тор Ди рек ци је за стра те ги ју, развој и мар ке тинг Жељко Ивањи, у име Поште Ср би је, аути стич ној де ци ко ја бо ра ве у Цен тру за днев ни бо ра вак у Диљ ској ули ци 12 у Бе о гра ду, да ри вао је но во го дишње па ке ти ће. Уру чу ју ћи да ро ве, ди рек тор Ива њи на гла сио је по тре бу да др жа ва и дру штво ви ше по ве ду ра чу на о на шим сугра ђа ни ма, по себ но о де ци са по себ ним по тре ба ма, од но сно о уста но ва ма у који ма они бо ра ве. Ова кве уста но ве тест су за сва ко дру штво. Још је ан тич ки фило зоф Ари сто тел ре као да, ако хо ћеш да ви диш ка кво је не ко дру штво, по гле дај какве су бол ни це у ње му. Др жа ва мо ра да на ђе аде ква тан на чин да о осо ба ма са посеб ним по тре ба ма во ди пра ву бри гу. Ако она ни је у ста њу да у овом тре нут ку то учи ни на пра ви на чин, не ви дим за што пред у зе ћа и ве ли ки си сте ми као што је наш не би, сва ко у окви ри ма сво јих могућ но сти, до при не ли да се ова де ца и млади љу ди, ба рем за тре ну так, осе ћа ју што је мо гу ће бо ље. Ру ко во ди лац овог цен тра, Мирјана Билби ја, за хва љу ју ћи на увек до бро до шлим даро ви ма, ис та кла је да су стан дар ди у овој уста но ви у ко јој тре нут но бо ра ви 36 аутистич них ма ли ша на на европ ском ни воу. Ре но ви ра не про сто ри је, опре мље не са време ним уре ђа ји ма за хи дро и све тло сну тера пи ју и оста лом по треб ном опре мом, за и ста су при ја тан ку так за бо ра вак ове де це. На жа лост, до да ла је она, све што има мо, сти гло је за хва љу ју ћи до на ци ја ма, ЗА ДЕ ЦУ У ЗВЕ ЧАН СКОЈ УЛИ ЦИ У Б Но во го ди шњ Рад ни ци по ште Бе о град 19, ко ја се нала зи у Ло ми ној 7 у Бе о гра ду, по крај пи-
Са свих страна О ВИ ЗА ДНЕВ НИ БО РА ВАК ДЕ ЦЕ СА АУТИ ЗМОМ за ви лин ску де цу од ко јих још увек за ви си мо. С об зи ром на чи ње ни цу да је на ша уста но ва на градском бу џе ту, ста ње је ре ла тив но до бро, али, ипак је нео п ход но да др жа ва што је пре мо гу ће на си стем ски на чин ре гу ли ше функ ци о ни са ње уста но ва овог ти па. Услови за при ја тан бо ра вак (у) овој уста но ви за и ста не не до ста ју. Оно што им ни кад ни је ни фа ли ло, је сте љу бав, уме шност, струч ност и стр пље ње вас пи та ча и осталог осо бља ко је во ди бри гу о њи ма. Ина че, ак ци ја да ри ва ња аути стич не деце ни је је ди ни ху ма ни гест ко јим је на ша ком па ни ја од лу чи ла да за вр ши 2004. годи ну. Ди рек тор Ива њи уру чио је но во годи шње по клон-па ке те и за де цу чла но ва Удру же ња бо ра ца у ра то вима 1991 1999. И ма ли ша ни ма из Основ не шко ле Дринка Па вло вић у Мер да ру, као и њи хо вим вр шња ци ма из ОШ Вук Ка ра џић у Кра гујев цу, ЈП ПТТ Ср би ја та ко ђе је уру чи ло но во го ди шње по клон-па ке ти ће. Уче ни ци спе ци јал них шко ла Др Дра ган Хер цог и Сте фан Де чан ски из Бе о гра да, али и нај мла ђи из ху ма ни тар не ор га ни за ције Де чи је ср це та ко ђе су се об ра до вали но во го ди шњим па ке ти ма По ште. Ови скром ни да ро ви са мо су ма ли знак па жње и до каз да не ко ми сли на њих. А. Д. ДО БИТ НИК ЗЛАТ НЕ АMФО РЕ РЈ ПОСТ ТУРС Ме ђу шам пи о ни ма ту ри зма На са мом из ма ку 2004., РЈ Пост турс и зва нич но је ме ђу шам пи о ни ма ту ри зма Ср би је и Цр не Го ре. Ова мла да ту ри стичка аген ци ја По ште Ср би је до би ла је Златну ам фо ру, пре сти жно при зна ње ко је већ де вет го ди на аген ци ја ма, хо те ли ма, ту ристич ко-спорт ским цен три ма, бањ ским лечи ли шти ма, уго сти тељ ским пред у зе ћи ма, ауто са о бра ћај ним ком па ни ја ма, сај мо вима, ТВ и ра дио-еми си ја ма о ту ри зму, као и за слу жним по је дин ци ма за раз вој и унапре ђе ње ове при вред не гра не до де љу је тури стич ка ре ви ја ЈУ тре вел. До ма ћин све ча не до де ле злат них амфо ра, одр жа не 29. де цем бра, би ло је хо телско удру же ње Ма же стик, а о ни воу са ме О ГРА ДУ и па ке ти ћи пу ни љу ба ви ја це Зе ле ни ве нац, 22. де цем бра про шле годи не, по се ти ли су де цу сме ште ну у Зве чан ској ули ци. У же љи да напу ште ној де ци улепша ју но во го ди шње пра зни ке, 20 рад ника ове по ште са ку пили су но вац, ко ли ко је ко мо гао, и од лу чи ли да по се те де цу и по несу им по кло не пу не топли не и слат ки ша. ПТТ рад ни ци су купи ли 100 ки ло гра ма јабу ка, 20 ки ло гра ма ба на на и исто то ли ко ман да ри на, ки ви ја, по мо ран џи и не ко ли- ко ки ло гра ма слат ки ша. Мла де ПТТ радни це по ште 19, пред во ђе не управ ни цом Љи ља ном Ба ро вић, од нелe су на пу ште ној де ци све те да ро ве. По ред за чу ђе них и об ра до ва них мали ша на, по шта ре је до че као Мирољуб Пауновић, шеф ста ци о на ра у Цен тру за за шти ту одој ча ди, де це и омла ди не, зајед но са ме ди цин ским се стра ма, не го вате љи ца ма и дру гим осо бљем. По штар ке су об и шле не ко ли ко оде ље ња и но во рођен чад. Био је ово то пао до га ђај и за децу и за од ра сле, по го то во ПТТ рад ни це. Пред став ни ци овог по зна тог за во да за хвали ли су се по се ти о ци ма на по кло ни ма и же ља ма за бо љи жи вот ове де це и њи хово што ра ни је удо мље ње. И. Г. В. ма ни фе ста ци је и угле ду овог при зна ња најре чи ти је је го во рио са став го сти ју ам баса до ри не ко ли ко стра них зе ма ља, ви со ки представници Министарства трговине, услуга и ту ри зма, углед ни по је дин ци из све та по ли ти ке, би зни са и ме ди ја, као и ту ристич ки крем др жав не за јед ни це. У име РЈ Пост турс, Злат ну ам фо ру при мио је Бо рис Ив ко вић, но во и ме но вани ди рек тор ове рад не је ди ни це. За хвалив ши се што је и Пост турс ме ђу они ма ко ји су до при не ли ту ри зму Ср би је, Бо рис је ис та као је да је ово при зна ње зна чај није и дра же што се за ње га не кон ку ри ше и не при пре ма по себ но, већ до ла зи спонта но као ди ректан од раз до брог ра да и ква ли тет не ту ри стич ке услу ге. Он је поже лео да у но вој го ди ни ви ше пу ту је мо по до мо ви ни, али и да стек не мо ста тус свет ских пут ни ка. Н. М. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 15
Из стручног угла ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 16 СТРУЧ НО ВИ ЂЕ ЊЕ СУ ТРА ШЊИ ЦЕ: ИЗ БОР СА ПОСТ ФЕ СТА (7) Ме ре ње ефи ка сно сти Мр Звон ко Ца ре вић из РЈ по штанског са о бра ћа ја Ја го ди на, ре спекту ју ћи раз ли чи те при сту пе раз ма тра њу ефи ка сно сти функ ци о ни са ња пред у зе ћа, у ра ду Ме ре ње ефи ка сно сти у по штанском са о бра ћа ју, по ку шао је да ову пробле ма ти ку са гле да, пре све га, у на шим дру штве но-еко ном ским усло ви ма. Приме ном DEA ме то де (ме то да опера ци о них истрaжи ва ња ко ја се ко ри сте за ком па ра тив ну ана лизу ефи ка сно сти је ди ни ца ко је раде под јед на ким или слич ним усло ви ма и ко ри сте исте ула зе за добијање истих излаза), приказао је ефи ка сност шест нај ве ћих по шта у По мо рав ском окру гу. Реч је о глав ним по шта ма у општин ским се ди шти ма у Свилајн цу, Де спо тов цу, Ја го ди ни, Ре ков цу, Ћу при ји и Па ра ћи ну ко је оства ру ју 65 по сто услуга РЈ Ја го ди на, док је 35 по сто ре зул тат по сло ва ња оста лих 56 по шта ове рад не је ди ни це. На Пост фе сту сам пред ставио јед ну ве о ма ко ри сну и моћ ну тех ни ку, ме то ду са ве ли ким по тен ци јалом, кон крет ну и у прак си при ме њи ву, а ко ју сам при ме нио за ме ре ње по да така из на ше сва ко днев не по слов не праксе и, за што то не ре ћи, до био по хва ле и по зи тив на ми шље ња, ка же Ца ре вић нагла ша ва ју ћи да су му се ин те ре со ва ња за тим ски рад и при ме ну ове ме то де ин тензи ви ра ла при про у ча ва њу ли те ра ту ре о ви ше кри те ри јум ским и ком па ра тив ним ана ли зама за рад при пре ме ма ги стар ског ра да на бе о град ском ФОН-у. На уч ном ме то дом до ма те ма тич ког мо де ла На по чет ку ре фе ра та Ца ре вић подсе ћа да се под прин ци пом ефи ка сно сти под ра зу ме ва оства ри ва ње што ве ћих економ ских ефе ка та (из ла за) уз што ма ње еко ном ске жр тве (ула зе), што и је сте један од нај ва жни јих ци ље ва сва ког посло ва ња. Ефи ка сност се мо же нај кра ће де фи ни са ти као спо соб ност да се жеље ни ци ље ви по стиг ну уз ми ни мал но ис ко ри шће ње рас по ло жи вих ре сур са. Док ефек тив ност пред ста вља спо собност од ре ђи ва ња и по сти за ња од ре ђених ци ље ва, од но сно да се ра де пра ве ства ри, ефи ка сност се са сто ји у ре а ли зова њу тих ци ље ва на пра ви на чин, те је њу и те же оце њи ва ти. Код ор га ни за цио них це ли на ко је ко ри сте је дан улаз за про из вод њу јед ног из ла за, или чак више ула за и из ла за ко ји се сво де на је дан исти, ефи ка сност је за пра во њи хов ко личник. Про блем се ја вља при од ре ђи ва њу ефи ка сно сти ен ти те та са ра зно род ним ула зи ма и из ла зи ма, ко ји се и не мо гу пред ста ви ти истом мер ном је ди ни цом. Звонко Царевић Ја сам при ме ном на уч них ме то да по кушао да до ђем до ма те ма тич ког мо де ла за оце њи ва ње ефи ка сно сти по сло ва ња у по штан ском са о бра ћа ју, при ме њи вом у ком па ра тив ној ана ли зи по шта у чи тавој ре пу бли ци. Ана ли за оба ви ја ња по да та ка, као гене ра ли за ци ја тех нич ке ефи ка сно сти у слу ча ју јед ног ула за и јед ног из ла за, разма тра на у при род ним на у ка ма и ин же њерству на слу ча ју са ви ше ула за и из ла за, раз ви је на је 1978. го ди не. Ауто ри ове (DEA) ме то де фор му ли са ли су не ли неар ни ма те ма тич ки мо дел са ли не ар но раз ло мље ном функ ци јом ци ља и раз ломље ним огра ни че њи ма, при чему је рела тив на ефи ка сност сва ког ен ти те та де фи ни са на као од нос те жин ских су ма ње го вих из ла за и ула за. Ме ђу тим, у прак си је ве о ма те шко вред но ва ти ула зе и из ла зе и до ћи до зајед нич ког ску па те жин ских ко е фи ци је ната, јер не ке је ди ни це до де љу ју при лич но раз ли чи те сте пе не ва жно сти ула зи ма и из ла зи ма. Пре ма ре чи ма на шег са говор ни ка, у По шти би се овај про блем ре шио утвр ђи ва њем вред но сти це не сва ке по штан ске услу ге у свим ње ним фа за ма. При ме ра ра ди, у це ни јед ног пи сма де фи ни са ла би се це на при је ма, тран спор та и уру че ња. Он да би се тачно зна ло ко ли ко ко за ра ђу је, на рав но, пре ма ствар ном ра ду и ан га жо ва њу, и мо гло би да се ура ди бес пре кор но ранги ра ње. Са да се де ша ва да не ка по шта, кон крет но, по шта Па ра ћин, уру чи око 1.300 Моб те ло вих ра чу на, али се цео при ход, за тај део уру че ња, не при ка зује њој, већ но во бе о град ској по шти, ко ја је пре у зе ла ра чу не. Ка ко об ја шња ва Ца ре вић, DEA ме то ду по је ди ни ауто ри су и до са да ко ри сти ли за мере ње ефи ка сно сти по шта, и ти при ме ри су му до бро до шли у ис тра жи вач ком ра ду. Он се опре де лио за ва ри јан ту у којој је за ула зе упо тре био три вр сте по да та ка број рад них да на оства ре них у ма ни пу лаци ји, број рад них да на у до стави и укуп не тро шко ве, и исто то ли ко из ла за уку пан број нор ма-ми ну та у ма ни пу ла ци ји, нор ма-ми ну та у до ста ви и укупан при ход. Уво ђе ње ово ли ког бро ја ула зних и из ла зних факто ра оправ да ва на ме ром да дође до што ре ал ни јих по да та ка, с об зи ром на то да упо ре ђу ју по ште ко је има ју раз ли чит број рад ни ка и тро шкова, што ре зул ти ра и ра зно вр сним прихо ди ма и нор ма-ми ну ти ма. Де спо то вац нај бо љи При ме ном софт ве ра Е-DEA, ко ји даје решeње и при мар ног и ду ал ног DEA мо де ла, а раз ви јен је у ла бо ра то ри ји за опе ра ци о на ис тра жи ва ња на ФОН-у, реше но је шест ула зно ори јен ти са них DEA мо де ла за ран ги ра ње. До би је ни ре зул та ти су да је то ком 2000. го ди не са мо по шта Ре ко вац не е фи ка сна је ди ни ца по штанске мре же, и ин декс 0,8 по ка зу је да би сва ки улаз тре ба ла да сма њи за по 20 по сто. Исто вре ме но, нај бо ља је по шта Де спо то вац, ко ја мо же чак за тре ћи ну да по ве ћа ни во сва ког ула за а да и да ље бу де ефи ка сна. Ца ре вић је на осно ву пода та ка о ула зи ма и из ла зи ма по ме се цима, при ме ним софт ве ра Е-DEA, ре шио и 72 DEA ула зно ори јен ти са на мо де ла за ран ги ра ње је ди ни ца и из ра чу нао про сечну ефи ка сност. Но ву сли ку да ла је на ред на, 2001. годи на. Упо ре ђи ва њем по слов них ре зул тата шест нај ве ћих по шта у По мо рав ском окру гу, утвр ђе но је да су све би ле ефика сне, од но сно има ле ин декс ефи ка сности ве ћи од 1. На пр вом ме сту је по но во
Из стручног угла по штан ског ра да би ла де спо то вач ка по шта, на дру гом јаго дин ска (са зна чај ним по бољ ша њем ин дек са), а на тре ћем ме сту по шта Свилај нац. Ме ђу тим, по шта у Ре ков цу је тада из би ла на че твр ту по зи ци ју, јер је за око 30 по сто сма њи ла број рад них дана у ма ни пу ла ци ји, тро шко ве по ве ћа ла за 20 по сто (оста ле по ште за око 50 посто), а при ход уве ћа ла за чи та вих 100 по сто. Пе ти и ше сти ранг до де љен је Пара ћи ну и Ћу при ји, уз оце ну да су са мо за че ти ри по сто уве ћа ле вред ност из лаза, мо гле су да пре ваг ну и пре ђу у по ље не е фи ка сно сти. Ши ро ко при ме њи ва ме то да Звон ко Ца ре вић за кљу чу је да је DEA ве о ма моћ на ме то да опе ра ци о них ис тражи ва ња ко ја се ко ри сти за ком па ра тивну ана ли зу ефи ка сно сти ен ти те та ко ји ра де под слич ним усло ви ма и ко ри сте исте ула зе да би про из ве ли и исте из лазе. Иако спа да у но ви је ме то де, мо же се ре ћи да је ме ђу нај у спе шни јима и, што је нај ва жни је, са ши ро ким оп се гом приме њи во сти у бан кар ству, здрав ству, ма кро е ко но ми ји, ин фор ма тич ким тех ноло ги ја ма и слич но. Исто вре ме но, DEA узи ма у об зир ви ше ула за и из ла за и оце њу је ефи ка сност не ке је ди ни це у поре ђе њу са нај бо љим исто род ним је ди ница ма. Та оце на ре ла тив не ефи ка сно сти има очи глед ну пред ност над раз ли чи тим про сеч ним ко е фи ци јен ти ма ко ји од ража ва ју ме ша ви ну ефи ка сног и не е фи касног по на ша ња и код ко јих су ула зи и из ла зи на ви ше или ма ње су бјек ти ван начин упро се че ни. Пред ност ана ли зе обави је них по да та ка је и та што се ула зи и из ла зи мо гу да ти у сво јим при род ним фи зич ким је ди ни ца ма, без по тре бе свође ња на хо мо ге ну мер ну је ди ни цу, чи ме се, та ко ђе, из бе га ва су бјек тив ност оце њива ња. Ва жна је и чи ње ни ца да DEA на осно ву из ра чу на те вред но сти ефи ка сности раз два ја је дин це на ре ла тив но ефика сне и не е фи ка сне, али пру жа и дру ге ин фор ма ци је ко ри сне за по сло ва ње једи ни ца, ко је се, по сле кон крет не иденти фи ка ци је, мо гу пра ти ти и ме ња ти у опе ра тив ној прак си. Јед ном реч ју, овај аутор пре по ру чује DEA ме то ду за ме ре ње ефи ка сно сти у по штан ском са о бра ћа ју, и ње гов следе ћи ис тра жи вач ки ко рак је ран ги рање свих рад них је ди ни ца Пред у зе ћа на осно ву по слов них по да та ка из мину ле го ди не. При ре ди ла: Н. Ма рин ко вић ИС ТРА ЖИ ВАЧ КА ДЕ ЛАТ НОСТ У ПО ШТИ При о ри тет не по шиљ ке да или не ПТТ стручњаци на презентацији пројекта При о ри тет не и не при о ри тет не по шиљ ке као сег мен ти услу га по штан ских Колико год владало увреже но ми шље ње о по шти као гло ма зном, ста тич ном и тешко про мен љи вом си сте му, ди на ми чан раз вој и по ну да но вих услу га у по штан ском сек то ру, ка ко на гло бал ном ни воу та ко и код нас, го во ри упра во су прот но. Још је дан од до ка за у при лог тврд њи да је по шта ди на мич на структу ра ко ја се не пре ста но мења је сте и не дав но одр жа на пре зен та ци ја ре зул та та прели ми нар ног ис тра жи ва ња у ор га ни за ци ји Ди рек ци је за стра те ги ју, раз вој и мар кетинг, од но сно Сек то ра за ис тра жи ва ње и раз вој. Струч ња ци ма из Ди рек ци је за по штан ски са о бра ћај пред ста вље ни су по чет ни ре зул та ти ис тра жи ва ња на те му При о ри тет не и не при о ри тет не по шиљ ке као сег менти услу га по штан ских упра ва зе ма ља Евро пе. Циљ овог ис тра жи ва ња је сте да се ис пи та ју мо гућ но сти за уво ђе ње на на ше тр жи ште но ве услу ге у пре носу по ши ља ка, са скра ће ним ро ко ви ма ис по ру ке и са при о ри те том у от пре ми, пре но су и уру че њу. Са ве ли ком па жњом пра ће на је мулти ме ди јал на пре зен та ци ја ових ре зул- упра ва зе ма ља Евро пе та та, ко ју је одр жао Зо ран Ђе ко вић, ди рек тор Сек то ра за ис тра жи ва ње и раз вој. У крат ком пре гле ду да ти су по даци о кла си фи ка ци ји по штан ских по шиља ка у уну тра шњем и у ме ђу на род ном са о бра ћа ју, са по себ ним освр том на однос це на и ро ко ва ис по ру ке при о ри тетних и не при о ри тет них по ши ља ка за по штан ске упра ве се дам на ест зе ма ља Евро пе. Циљ ове фа зе ис тра жи ва ња, чији су ре зул та ти при ка за ни јесте да се на бази искустава европских поштанских управа дефинишу активности које треба да претходе формулисању става Поште Србије према увођењу услуге приоритетне пошиљке. Оно што се то ком разго во ра мо гло чу ти је сте да скра ће ње ро ко ва за уру че ње по ши ља ка, да ва њем при о рите та по шиљ ка ма у от пре ми, пре но су и уру че њу ни је је дини кри те ри јум ко јим се дана шњи ко ри сни ци на ших услу га ру ко во де при из бору до дат не услу ге. У то ме све тлу сва ка ко па жњу треба обра ти ти и на си гур ност, као и га ран ци ју до ста ве поши ља ка, о че му је та ко ђе би ло ре чи на кон пре зен това них ре зул та та. Да ље фа зе ис тра жи ва ња, као и конач ни ре зул та ти, сва ка ко ће по ка за ти да ли је евен ту ал но уво ђе ње услу ге при о ри тет не по шиљ ке за По шту Срби је еко ном ски ис пла ти во. Оно што је за сва ку по хва лу у овом тре нут ку је сте чи ње ни ца да ће ко нач ној од луци о уво ђе њу при о ри тет не по шиљ ке прет хо ди ти си сте мат ско ис тра жи ва ње свих аспе ка та овог по штан ског сер виса, чи је смо пре ли ми нар не ре зул та те има ли при ли ке да ви ди мо упра во на овом са стан ку. А. Д. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 17
Телекомуникације ЈОШ ЈЕ ДАН ПО ГЛЕД НА 2004. Го ди на ко ри сни ка ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 18 Пра ви ло је већ одав но да се на крају сва ке ка лен дар ске го ди не су мира ју по слов ни ре зул та ти. Пред у зе ћа и ком па ни је хва ле се по слов ним ус пе сима, на ја вљу ју пла но ве за бу дућ ност... ко ја је, на равно, увек све тла и ле па. Про шлост је, и то одавно зна мо, ју нач ка, но, ка кав је (био) са да шњи тре ну так у срп ским мобил ним ко му ни ка ци ја ма и Ин тер не ту? Ако прет по ста ви мо да је тај тре ну так тра јао упра во ову го ди ну да на за на ма, он да, чи ни нам се с пра вом, мо же мо твр ди ти да би 2004. го ди на, у не ком има ги нар ном елек трон ском хоро ско пу, мо гла да бу де про гла ше на за го ди ну ко ри сни ка. Сва ки дру ги мо бил ни Да кле, срп ско тр жи ште мо бил них кому ни ка ци ја у овом тре нут ку до сти гло је, ве ро ват но, свој фи зич ки вр ху нац, узи мају ћи у об зир чи ње ни цу да се оба мо билна опера те ра хва ле ци фра ма ко је већ пре ма шу ју два ми ли о на прет плат ни ка, што зна чи да не где око по ло ви не гра ђана Ср би је има мо бил ни те ле фон. Неспор но је да има ме ста за раз вој обе ју мре жа и раст бро ја прет плат ни ка, као и уво ђе ње тре ћег, че твр тог... опе ра те ра, али то оста вља мо стра те зи ма и по ли тича ри ма, њи хо вим пла но вима и ана ли за ма. Вра ћа мо се на по ме ну ту го ди ну кори сни ка. Рат мобилних оператера за но ве ко ри сни ке прешао је у фа зу ро вов ске бор бе за сва ког кли јен та по је ди нач но. Ре цепт јед носта ван но ве услу ге, нови та риф ни па ке ти, но ви те ле фо ни... С тех но ло шке стра не, нај ве ћа но во та ри ја то ком 2004. го ди не сва ка ко је био MMS (Mul ti me dia Mes sa ging Ser vi ce), услу га која омо гу ћа ва сла ње мул ти ме ди јал них дато те ка. Оба про вај де ра увр сти ла су ову услу гу у свој асор ти ман. Дру га бит на карак те ри сти ка ово го ди шњег по сло ва ња у мо бил ној те ле фо ни ји је сте до ла зак GPRS-а на на ше тр жи ште. Да кле, на ши те ле фо ни умре же ни су у мре же дру ге и по ге не ра ци је. То под ра зу ме ва мо бил ни ин тер нет, бр жи пре нос по да та ка, сла ње и при јем елек трон ске по ште... Ова го дина до не ла је и за и ста ша ро ли ку по ну ду та риф них па ке та код оба опе ра те ра, у ко јој се могло на ћи за сва ког по нешто: при пејд, пост пејд, но ве та ри фе, те ле фо ни и бро је ви... У по ну ди је било специјализованих пакета на ме ње них ве ли ким и ма лим пред у зе ћи ма, конкрет ним ста ро сним група ци ја ма (ти неј џе ри ма, пен зи о не ри ма). Про шире не су и услу ге у ро а мин гу, па та ко од овог ле та оба про вај де ра ну де и сла ње и при јем и по ру ка и по зи ва, за све своје ко ри сни ке, би ло да пла ћа ју ме сеч ни ра чун или до пу њу ју кре дит. Оти шло се и ко рак да ље у прав цу инте гра ци је услу га и раз во ја елек трон ског по сло ва ња, па се та ко ове го ди не у Бео гра ду одо ма ћи ло пла ћа ње пар кинга пре ко СМС-а; у ав гу сту сте мо гли да на ру чи те уџ бе ни ке за шко лу на исти на чин, а на шалтерима пошта и бана ка одав но већ мо же те да ди рект но упла ти те кредит за свој мо бил ни број. Кори сни ци 064 мре же, вла сни ци те ку ћих ра чу на код По штан ске штеди о ни це мо гу то да ура де и СМС пору ком, а вла сни ци 062 и 063 бро је ва и чла но ви Дај нерс клу ба могу да пла те и ко му на ли је на овај на чин. И кад смо већ код 062, го ди ну је свака ко обе ле жи ло и уво ђе ње овог но вог при ступ ног кода пр вог мо бил ног опе рате ра у нас Моб те ла, па са да та ко оба про вај де ра рас по ла жу мо бил ним мрежа ма са по два при ступна ко да. Иако је још пре две годи не на ве ли ка вра та на ја вље на мре жа тре ће ге не ра ци је, до ње ног уво ђе ња ове го ди не ни је до шло. Ипак, вре ди по мену ти пу шта ње у екс пе ри мен тал ни рад UMTS-a ко је је Моб тел озва ни чио почет ком де цем бра, уз резерву да ће пу но ус по ста вља ње ове тех но ло ги је, за ко ју оба опе ра то ра има ју и ка па ци те та и могућ но сти, ипак још ма ло при че ка ти. Са 3G те ле фо ни јом или без ње, може мо сло бод но да за кљу чи мо да су најве ћу до бит у овој го ди ни, ба рем што се мо бил них ко му ни ка ци ја ти че, сва ка ко оства ри ли ко ри сни ци ко ји ма се, пр ви пут од ус по ста вља ња мо бил не те ле фо није у нас, ну де го то во све услу ге ко је су до ступ не по тро ша чи ма у знат но раз ви јени јим зе мља ма од на ше, а по при лич но при сту пач ним це на ма. Да кле, од обичног (мо бил ног) ха ло по па пре ној це ни, до шли смо до ста ту са ње го вог ве ли чанства ко ри сни ка, око ко јег се про вај де ри и тру де и бо ре. Још са мо да пад ну це не услу га и стиг не и тре ћи... ADSL, GPRS, DSL, CM А Ин тер нет? И у овој обла сти ствари се кре ћу. То ком ове го ди не број могућ но сти за фи зич ко по ве зи ва ње са Ин тер не том се по ве ћа вао. Чак и обична мо дем ска ко му ни ка ци ја по ста је све лак ша и лак ша јер се Те ле ком свој ски тру дио да ди ги та ли зу је све што се (у овој го ди ни) ди ги та ли зо ва ти мо гло. Осим мо де ма, ту су још и ка блов ски, па бе жич ни начин по ве зи ва ња, а не треба ис пу сти ти из ви да ни мо бил но по ве зи ва ње преко GPRS-а. Ипак, ка блов ске ве зе још ни су до ступ не ши роком кру гу ко ри сни ка. Мо гућ ност бе жич ног при сту па по тен ци јал но има знат но ве ћи број љу ди, али тре ба имати у ви ду да су по ви со ка це на тех но логи је и не пот пу на за кон ска ре гу ла ти ва при лич на пре пре ка за ома со вље ње бежич ног ин тер не та. GPRS, без об зи ра на то што је нај ма сов ни ји (го то во че ти ри ми ли о на по тен ци јал них ко ри сни ка у обе мо бил не мре же), пред ста вља, у овом тренут ку, нај ску пље мо гу ће ре ше ње (це не и бр зи на пре но са по да та ка у мо бил ним мре жа ма). За по је ди нач не ко ри сни ке, не баш са свим по вољ на си ту а ци ја. Али, поје ди нац, ако та ко мо же мо ре ћи, и ни је баш био у цен тру па жње IT ком па ни ја у овој го ди ни, ко ја је, по на шој оце ни, про те кла у зна ку ко ри сни ка, али оних по слов них фир ми и ком па ни ја. Но ви IT сер ви си су у овој го ди ни по ну ди ли мо гућ но сти ши ро ке при ме не ра чу на ра у сва ко днев ном по сло ва њу елек тронска пла ћа ња, упра вља ње ин фор ма ци ја ма, ин те гра ци ју кан це ла риј ског по сло ва ња... По шта је уве ла услу гу ди ги тал ног сер ти-
Телекомуникације фи ка та, чи ме је прак тично фор мали зо ва на мо гућност за обим нији раз вој е-тр го ви не, а ПТТ-нет, нај ве ћи Ин тер нет про вај дер у зе мљи, по ну дио је по слов ним љу ди ма но ва ре ше ња за ко ри шће ње са време них тех но ло ги ја вир ту ел не при ватне мре же и dial-up вир ту ел не при ват не мре же, чи ме се ко ри сни ку прак тич но омо гу ћа ва да пре ко dial-up ка па ци те та ПТТ-не та при сту пи при ват ној мре жи у сво јој ком па ни ји. Елек трон ско по сло вање, тр го ви на и бан кар ство та ко су поста ли и на ша ствар ност. Оте жа ва ју ћи фак тор за ко ри сни ке у го ди ни пред на ма пред ста вља уво ђење ПДВ-а за на бав ку ра чу на ра, што ће сва ка ко сма њи ти број ку па ца но вих рачу на ра, чи ме ће око 900.000 ком пју тера у Ср би ји, про сеч не ста ро сти од две го ди не(!), по ста ти још ве ћи, али, по мену та ди ги та ли за ци ја, уки да ње двој ни ка и убр за на из град ња ка блов ске ин фраструк ту ре, као и нај но ви ја Те ле ко мо ва ак ци ја бес плат ног ин ста ли ра ња ISDN при кључ ка свим фи зич ким ли ци ма која има ју две ли ни је, од но сно на ја ва да ће се, већ то ком 2005. го ди не, на тржи шту по ја ви ти ADSL као ко мер ци јална услу га (ко ју ће, уз гред бу ди ре че но, пре ма тврд ња ма из Те ле ко ма про да вати про вај де ри!), ипак бу де на ду да ће се стан дар ди у на шим ICT тех но ло гија ма ко нач но при бли жи ти европ ским по и ма њи ма ове вр сте услу га. Па, ко он да сме да ка же да на ша ICT бу дућност ни је ру жи ча ста? До ду ше, она ће (та ру жи ча ста бу дућ ност), ипак мо рати да са че ка још не ко вре ме до конач ног сту па ња на сна гу но вог за ко на о те ле ко му ни ка ци ја ма, од но сно форми ра ња Аген ци је за те ле ко му ни ка ци је. Да кле, ус по ста вља ње прав них окви ра, де мо но по ли за ци ју и де ре гу ла ци ју тр жишта. На да мо се да ће у 2005. го ди ни чека њу до ћи крај. Алек сан дар Де спо то вић Сименс је недавно избацио на тржиште USB адаптер за своје DECT телефоне који корисницима Интернета Аустрији, Енглеској, Немачкој и Швајцарској омогућава да телефонирају преко мреже користећи управо Сименсове DECT теле фо не. Овај уре ђај Си менс је раз вио у са рад њи са фир мом Skype, ко ја се ба ви Интернет телефонијом, а која је обезбедила бесплатан софтвер за повезивање базе DECT телефона са рачунаром преко USB адаптера. Заједничко решење ове две фирме корисницима омогућава бесплатан разговор са корисницима Skype услу га, или да по це ни ло кал ног позива зову неког другог. Ком па ни ја Yahoo пред ста ви ла је но ву ло ка ци ју за пре тра жи ва ње видео-са др жа ја на We bu, а ње на адре са је http://video.search.yahoo.com. Претра жива ње је мо гу ће по вр сти да то теке, ве ли чи ни или тра ја њу. Фил три ра ње је мо гу ће и по до ме ни ма и адре са ма, а по сто ји мо гућ ност ис кљу чи ва ња дато те ка ко је ни су при клад не за ма лолет ни ке. По нај но ви јим по да ци ма Гарт не ра о бро ју про да тих мо бил них те ле фо на на гло бал ном ни воу, Сам сунг је ус пео да пре от ме дру го од аме рич ке Мо то ро ле, а не при ко сно ве но пр во ме сто и да ље др жи фин ски про из во ђач Но ки ја. Према по да ци ма, ко ји се од но се на тре ћи квар тал ове го ди не про из во ђа чи су испо ру чи ли на тр жи ште 167 ми ли о на теле фо на, што пред ста вља по ве ћа ње од око 26 од сто у од но су на исти пе ри од про шле го ди не. 3G те ле фо ни ја тек се за хук та ва у Европи, а кон ку рен ци ја већ сти же. Бри танска ком па ни ја Cam brid ge Si li con Ra dio пред ста ви ла је сво је Wi-Fi чи по ве наме ње не мо бил ним те ле фо ни ма и осталим џеп ним уре ђа ји ма. Uni Fi чи по ви, чи ја је це на са мо 8 до ла ра, да ју таквим уре ђа ји ма мо гућ ност ко му ни каци је пре ко јав них и при ват них Wi-Fi мре жа. Са та квим спо соб но сти ма (најма ња бр зи на Wi-Fi мре жа, 11 Mbps, а 3G уре ђа ја 2 Mbps) они би мо гли угрози ти бе жич не 3G сер ви се ка кве ну де мо бил ни опе ра те ри. Нај но ви ји по да ци ко је је об ја ви ло Америч ко удру же ње елек тро тех нич ких и Технолошке новости елек трон ских ин же ње ра по ка зу је да су у 2004. го ди ни пла те ИТ струч ња ка у бла гом па ду. Про сеч на за ра да јед ног ИТ струч ња ка са пу ним рад ним време ном у САД из но си ла је у 2004. годи ни 99.500 до ла ра на спрам 101.000 до ла ра у 2002. го ди ни. Шкот ска ком па ни ја CEC Systems по кре ну ла је Web пре тра жи вач Spe e- gle ко ји на глас са оп шта ва ре зул та те пре тра жи ва ња. Гра фич ко окру же ње пре тра жи ва ча на ли ку је уоби ча је ним пре тра жи ва чи ма, а оно што га раз лику је од оста лих је сте то што ко ри сници мо гу да иза бе ру је дан од три гла са ко ји ће им са оп шти ти ре зул та те претра жи ва ња. Ки не зи су, то је по зна то, нај јеф ти нији про из во ђа чи у обла сти по тро шач ке елек тро ни ке, па за то ве ли ке ИТ ком пани је сво је по го не све ма сов ни је се ле у Ки ну. А за то вре ме, Ки не зи се се ле у Евро пу. На и ме, нај ве ћи ки не ски произ во ђач ко му ни ка ци о них си сте ма, Hua wei Tec hno lo gi es до био је уго вор за из град њу мре же тре ће ге не ра ци је за мо бил ни ин тер нет (3G) у Хо лан ди ји. То је пр ви по сао ове ки не ске ком пани је у Евро пи, ко ја ће у Ам стер да му осно ва ти и и цен тар за ис тра жи ва ње и раз вој мо бил них сер ви са. Ин те ре сантно је да је уго вор пот пи сан са мо дан на кон што је ком па ни ја Hu a wei на ја вила пу шта ње у ко мер ци јал ну упо тре бу 3Г мре же ко ју је са мо стал но са гра дила у око ли ни Лос Ан ђе ле са. Још је дан ки не ски ги гант пра ви ве лики про дор на тр жи ште. Гру па Ле но во, нај ве ћи ки не ски про из во ђач и ди стрибу тер PC ра чу на ра, ку пи ће од IBM-а од сек за PC ра чу на ре за 1,25 ми ли јарди до ла ра и 18,9 про це на та де о ни ца ком па ни је (укуп на вред ност уго во ра из но си око 1,75 ми ли јар ди до ла ра). Ти ме ће Ле но во по ста ти тре ћи по вели чи ни про из во ђач PC ра чу на ра на све ту. Уго во ром о про да ји пред ви ђено је и да IBM по ста не во де ћи да валац услу га гру пи Ле но во, а да Ле но во по ста не во де ћи до ба вљач PC ра чу нара ком па ни ји IBM. Се ди ште но вог оде ље ња за PC ра чу на ре гру пе Ле ново би ће у Њу јор ку, а по стро је ња ће би ти у Ре ли ју у Се вер ној Ка ро ли ни и у Пе кин гу. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 19
Савремена пошта РЈ ОДР ЖА ВА ЊЕ БЕ О ГРАД ПУ СТИ ЛА У РАД СА ВРЕ МЕ НУ СТО ЛАР СКУ РА ДИ О НИ ЦУ Уз пуну упосленост, отплата инвестиције за годину и по ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 20 За по шту у Ку мо дра жу из ра ђен но ви тип ски пулт ко ји за до во ља ва све стан дар де за уград њу и у дру гим по шта ма у Ср би ји Половином децембра 2004. године, РЈ Одржавање Београд пустила је у рад нову, савремену столарску радионицу. Адаптацију простора (од грађевинско-занатских до електро-радова) извршили су запослени у овој радној јединици. Само на том послу, како каже Зоран Ћемаловић, директор ове радне јединице, уштеђено је око 1,3 милиона динара, колико би коштало ангажовање тре ћег ли ца. По ред ма те рија ла, за ко ји је утро ше но око милион динара, за осам савремених машина (вертикални форматизер, машинa за кантовање АБС, еко прес, абрих тер, дихт, фрезер, трачнa тестера, машинa за бушење на бесконачној траци), као и за по крет ни аспи ратор, Предузеће је платило 56.630 евра. Аустријски испоручилац опреме обучио је запослене на овим ма ши на ма, ко ји ви ше не ће удисати пиљевину при раду јер ће се она од во ди ти пре ко са временог система за отпрашивање. При ме ње на са вре ме на тех но ло шка ре ше ња Ина че, адап та ци ја је ура ђе на пре ма свим зах те ви ма за шти те на ра ду и против по жар не за шти те. Пре ма Ће ма лови ће вим ре чи ма, укуп на ин ве сти ци ја у адап та ци ју и опре му ове сто лар ске ра ди о ни це, уко ли ко се обез бе ди пу на упо сле ност пет рад ни ка у јед ној сме ни, от пла ти ће се за око го ди ну и по. А да је то на ви ди ку, по ка зу је и пр ви про из вод (тип ски шал тер ски пулт три плус једно рад но ме сто) ко ји је кра јем про шле го ди не ура ђен у овој сто лар ској ра ди о- ни ци за опре ма ња но ве по ште у Ку модра жу. Овај пулт ура ђен је у са рад њи са струч ња ци ма РЈ Бе о град ски ве нац. У ње го вој из ра ди при ме ње на су са вре мена тех но ло шка ре ше ња: на ме тал ну конструк ци ју ве зу је се пло ча сти ма те ри јал (све тла бу ква са про хром ско за штит ноукра сним еле мен ти ма). По го дан је за сериј ску про из вод њу и, пре ма ис ка за ном ин те ре со ва њу дру гих РЈ, ко ји ма је презен ти ран овај пулт, уз не знат не из ме не, при мен љив је и у свим по шта ма ПТТ-а Ср би је. По ред ви зу ел но-тех но ло шке пред но сти овог пул та, и це на по једном шал тер ском ме сту знат но је ни жа од слич них ко ји ра де дру ги про из во ђачи, ка же Ће ма ло вић. Уз но ва сред ства, и под мла ђен ка дар: Рад на ма ши ни за кан то ва ње АБС До по ло ви не ја ну а ра 2005. го ди не 12 по шта је ис ка за ло по тре бу за из раду 47 ова квих пул то ва и они би мо гли да бу ду за вр ше ни у пр вом квар та лу ове го ди не. По ред тип ских пул то ва, у овој сто лар ској ра ди о ни ци ра ди ће се и типски ор ма ри за по ште и кан це ла ри је. Њи хо ва пред ност је у то ме што ће врло ла ко мо ћи да им се ме ња ју га ба ри ти, већ пре ма про сто ру у ко ји се угра ђу ју. По ред ових про из во да, из ра ђи ва ће се и по крет не ка се те, по штан ски фа хо ви, по ли це и др. На ста вље но оса вре ме њи ва ње гра вер ског оде ље ња Да се у овој рад ној је ди ни ци све ве ћа па жња по кла ња оса вре ме њи ва њу про цеса про из вод ње и сма ње њу тро шко ва по је ди ни ци про из во да, нај бо ље илу стру ју и по слов ни ре зул та ти гра вер ског оде ље ња. Та ко је у про шлој го ди ни на ма ши ни за из ра ду пе ча то ре зач ких про из во да, ко ја је ку пље на по ло ви ном 2003. го ди не, по зах те ви ма РЈ ура ђе но 625 про из во да (печа та, штам би ља и др.), по це ни од 1.000 ди на ра по јед но ме про из во ду. Ка ко је на тр жи шту вред ност јед ног ова квог произ во да око 1.500 ди на ра, ово оде ље ње је уште де ло од 312.500 ди на ра. Пре ма ре чи ма Све ти сла ва Стан кови ћа, по моћ ни ка ди рек то ра РЈ Одр жава ње Бе о град, ова ма ши на, ко ја је пла ће на око 2.000 евра, ис пла тила се за око се дам ме се ци ра да. То се не би мо гло по сти ћи без зна ња и уме ћа тро је за по сле них, ко ји по ред ра да на овој ма ши ни при хо ду ју и ра де ћи на ком пјутер ској ма ши ни за гра ви ра ње, ко ја је ку пље на пре три го ди не а ис пла ти ла се са мо за јед ну годи ну, као и на кла сич ној ма шини за гра ви ра ње пан то гра му. Уво ђе ње у рад ком пју те ри зо ва не ма ши не за гра ви ра ње на рав ним Снимио: Н. Новичић по вр ши на ма свих вр ста ма те рија ла (пла сти ке, че ли ка, алу ми нију ма, ме син га и др.) знат но је по бољ шан ква ли тет фи нал ног про из во да и сма ње но вре ме за ње го ву из ра ду. Пред ност ра да на овој ма ши ни је што рад ник на кон про гра ми ра ња произ во да ко ји ће ма ши на из ра ди ти мо же да се по све ти дру гим по сло ви ма, та ко да рад на њој из и ску је вр ло ма ло време на, ка же Стан ко вић. Ра ди по сти за ња још ве ћег ква ли тета у фи ној об ра ди гра вер ских ма те ри јала (се че ње и фа зе ти ра ње), пред ло жи ли смо Ди рек ци ји за ло ги сти ку да се на баве још две ма ши не јед на за се че ње пласти ке и дру га за оба ра ње иви ца. Оне ће се, уко ли ко их на ба ви мо, ис пла тити већ у пр вом на ру че ном по слу ко ји смо до би ли од Ди рек ци је за мар ке тинг: из ра ди 220 се то ва за обе ле жа ва ње канце ла ри ја у Ди рек ци ји Пред у зе ћа, јер ће мо, уме сто 396.000 ди на ра, ко ли ко би ко шта ла њи хо ва тр жи шна из ра да, то ура ди ти за 246.000 ди на ра, ка же на кра ју раз го во ра Зо ран Ће ма ло вић нагла ша ва ју ћи да би у том слу ча ју тро је за по сле них у овом оде ље њу оп слу жи вало пет ма ши на. Не над Но ви чић
Солидарност СО ЛИ ДАР НОСТ НА ДЕ ЛУ Од све та ти ши не до жу бо ра ре чи За пет на е сто го ди шњу Алек сан дру, ћерку Оли ве ре Сло бо де, за по сле не у РЈ по штан ског са о бра ћа ја Но ви Сад, живот је, пре не ко ли ко ме се ци, до био но ви сми сао и ток. И то за хва љу ју ћи Фон ду со ли дар но сти Пред у зе ћа, Син ди ка ту Неза ви сност и ко ле га ма ње не мај ке. Они су за јед нич ким сред стви ма при ку пи ли 150.000 ди на ра за ку по ви ну нај но ви јег моде ла слу шног апа ра та, уз чи ју по моћ Алексан дра мо же да чу је људ ски го вор. Ка да је има ла са мо три го ди не, Алексан дра је, због бо ле сти, из гу би ла 95 одсто слу ха. Пр ви слу шни апа рат, ко ји са мо рас по зна је шу мо ве, ку пљен је за хва љу јући ко ле га ма Алек сан дри них ро ди те ља. Расла је, та ко, Алек сан дра у све ту ти ши не и нео д ре ђе них шу мо ва, у ушу шка ној поро дич ној сре ди ни, са бра том и се стром, у стал ној бор би да про на ђе сво је ме сто у спољ ном све ту. По ха ђа ла је ОШ Јован По по вић у Но вом Са ду, а у сло бодно вре ме ба ви ла се атле ти ком. Алек сан дра је са да ти пич на ти неј џерка, са же ља ма и сно ви ма као и сви њени вр шња ци. До не дав но се раз ли ко ва ла са мо по то ме што ни је мо гла да чу је ни људ ски го вор, ни цвр кут пти ца, ни ки шу. Про шле го ди не, на кон за вр ше не основне шко ле, до шао је тре ну так да иза бе ре жи вот ни пут. Али ко је за ни ма ње да изабе ре де вој чи ца са те шким оште ће њем слуха и ко е фи ци јен том ин те ли ген ци је 138 а ра сла је у сре ди ни у ко јој су сви мо гли чу ти осим ње. Ху ма ност је по но во ста вље- Александра на на про ве ру. Сред ства за но ви слу шни апа рат при ку пље на су у ве о ма крат ком ро ку, и Алек сан дри су се од јед ном одшкри ну ла вра та спољ ног све та. Но ви слу шни апа рат раз ли ку је ви со ке то но ве од ни ских, та ко да Алек сан дра уз по моћ апа ра та, мо же да чу је и људ ски го вор. У сеп тем бру се хра бро упи са ла у бе о градску сред њу шко лу Сте фан Де чан ски (у чи јем ин тер на ту жи ви) и по ха ђа Сред њу шко лу за не гу ле по те. Сва ког ви кен да путу је ку ћи са ма и вра ћа се у Бе о град, што је ра ни је би ло не за ми сли во. Из ла зи са вр шња ци ма и њен жи вот све ви ше ли чи ПРО СЛА ВЉЕН ДАН ЕЛЕК ТРО ТЕХ НИЧ КОГ ФА КУЛ ТЕ ТА При зна ња нај бо љи ма На све ча ном ску пу поводом Дана Електротехничког фа кул те та, одр жа ном 25. де цем бра прошле године, уру че на су призна ња чла но ви ма ко лекти ва и до де ље не на гра де нај бо љим сту ден ти ма. Де кан ЕТФ-а проф. др Бран ко Ко ва че вић под сетио је мно го број не зва нице да је пр во пре да ва ње из обла сти елек тро тех нике у Ср би ји одр жа но 1894. го ди не. Он је го во рио и о исто ри ја ту ове ин сти ту ције, на гла сив ши да се, по сле те шке де це ни је то ком де ве де се тих го ди на про шлог ве ка, од 2003. го ди не кре ну ло у ре фор му на ставе, ко ја већ да је до бре ре зул та те. Све ча но сти су, из ме ђу оста лих, при суство ва ли пред сед ник На род не скуп штине Ре пу бли ке Ср би је Пре драг Мар ко вић, Обележен јубилеј: Високе званице на прослави дана ЕТФ-а ре пу блич ки ми ни стар за ру дар ство и енер ге ти ку Ра до мир На у мов, по моћ ник ре пу блич ког ми ни стра за на у ку и за штиту жи вот не сре ди не Сла ви ша Ми ју шковић, пред сед ник УО Те ле ко ма Милан Бо жић и мно ги дру ги. В. Ђ. на жи вот ње них дру га ри ца. У Бе о гра ду, по ред из у ча ва ња фри зер ског за на та, наста ви ла је да се ба ви атле ти ком. Ре довно по се ћу је ло го пе да и ауди о ло га и учи да пре по зна је и из го ва ра ре чи. Украт ко, Алек сан дра је до би ла своју жи вот ну шан су. Ни ка да не ћу за бо ра ви ти тај осећај пр ви су срет са људ ским гла сом и не ве ро ват ну бу ку око се бе. По мисли ла сам: Зар та ко из гле да кад се чу је? Знам да је ово са мо по че так. Тру ди ћу се да што бо ље на у чим да го во рим и из у чим фри зер ски занат и јед ног да на по ста нем вр хунски фри зер. Нај срет ни ја сам што са да мо гу да чу јем глас мо јих ро дите ља, бра та и се стре. По при ро ди сам упор на и вред на и са да ка да имам циљ ни шта ми ни је те шко. За хва љу јем се сви ма ко ји су ми по мо гли да поч нем да жи вим као и ве ћи на мо јих дру го ва, из ме ђу оста лог, пи ше у пи сму ко је нам је на пи са ла и лич но до не ла. З. Ка спер СЛИ КАР ДА РО ДА ВАЦ Библи о те ци портрет књижевни ка Библиотеци Милутин Бојић на Пали лу ли, у ко ју су учла ње ни ПТТ радници, Драган Живановић, сли кар и карикатуриста из РЈ Београд центар, поклонио је слику портрет познатог писца Данила Киша. Слика је излагана неколико пута на заједничким изложбама уметника ликовне секције ПТТ. Овај ус пео пор трет умет ни ка, Драган Жи ва но вић је по кло нио по во дом пред ста вља ња књи ге Ни пр ва ни послед ња И. Г. Ву ко вић, за ко ју је он урадио илу стра ци је. Ина че, Жи ва но вић је ду го го ди шњи члан ли ков не сек ци је, на гра ђи ван за ка ри ка ту ру у Бра зи лу, за сли ке у Бе о- гра ду, а успе шно ра ди и као ва јар, и то у бе ло по точ ком ка ме ну. Овај умет ник по зна ти је да ро да вац и до бро твор. Уметник о својим племенитим даровима не говори радо, али кратко објашњава да свако успело уметничко дело живи и траје уколико је пред очима јавно сти. За ње га је да ва ње као ства рање, доноси му радост и задовољство. В. М. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 21
Архитектура поштанских здања ПОШТА 18101 НИШ По на руџ би Хи по те кар не бан ке ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 22 Ка жу да нај ве ћи про блем за неи ма ре, от кад је све та и ве ка, ни је би ло са гра ди ти ле пу грађе ви ну, већ јој про на ћи на ру чи о ца, те да је на руџ ба углед ног на ру чи о ца, по мо гућ но сти до бро пла ће на, од у век била по кре тач ка сна га ар хи тек ту ре. За то се и не чу ди мо из ја ви јед ног, свет ски при зна тог ар хи тек те, ко ји је, на пи тање сту де на та шта је по треб но да би се по ста ло до бар ар хи тек та, од го во рио: Про на ћи до бре му ште ри је! За бе о град ског ар хи тек ту Во ји на Митровића ве ро ват но се не би мо гло ре ћи да је спа дао у сам врх срп ског гра дитељ ства два де се тог ве ка јер за ње го во име ни је ве за на ни јед на од мо ну мен талних гра ђе ви на тог вре ме на, али је, за то, са свим из ве сно да је и оно ма ло про јека та, пот пи са них ње го вим име ном, имало свог куп ца. Ње го вим ре мек-де лом сма тра се згра да Глав не по ште у Ни шу, по диг ну та 1931. го ди не, у са мом центру Ни ша, на углу ули ца Па вла Ор лови ћа и Во ждо ве, ра ђе на по на руџ би Др жав не хи по те кар не бан ке, за фи лија лу те бан ке у Ни шу. Згра да је гра ђе на у ду ху ака де ми зма фран цу ске шко ле. По ста вље на је уга о- но, са по лу кру жним сте пе ни штем и вели ким ула зним вра ти ма. Из над вра та је ре љеф на ком по зи ци ја са фи гу ра ма же на, из над ко је су, у ви си ни спра та, по чи та вом уга о ном де лу, по ста вље не че ти ри фи гу ре му шка ра ца у при родној ве ли чи ни, ко је сим бо ли шу ула гача и по зајм љи ва ча. На том уга о ном де лу су и вен ци фа сад не пла сти ке и пи ла стри са ка не ли ра ма жле бо вима на сту па ма, а боч ни де ло ви згра де с про зор ским отво ри ма не ма ју из рази ту фа сад ну де ко ра ци ју. Про стра на са ла у при зе мљу, са сту бо ви ма и другим де та љи ма ен те ри је ра, сва у мер меру, ко ри сти се за шал тер ску слу жбу и пред ста вља ре пре зен та тив но ар хи тектон ско оства ре ње. Пре не ко ли ко го ди на об но вље на је ње на спољ на фа са да ко ја је, са ви ше стра на, осве тље на ре флек то ри ма, али је згра да, у осно ви, за др жа ла аутен тичност свог не ка да шњег из гле да. Адап тира на је и уну тра шњост ко јој је вра ћен ве ли ки део ста рог, мер мер ног сја ја, уз од го ва ра ју ћу до пу ну и ком би на цију при род ног и ве штач ког све тла, са фон та ном у цен трал ном де лу хо ла и стил ским др ве ним клу па ма ко је служе за пре дах ста ри јих и де це. Као вре дан при мер ар хи тек тон ског ства ра ла штва, ова гра ђе ви на је, 1996. го ди не, ста вље на под за шти ту За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре. У згра ди не ка да шње Хи по те кар не бан ке да нас се на ла зи по шта 18101 Ниш 1 а на спра ту су про сто ри је Теле ко ма. М. Ц.
Култура АЗБУЧ НИК КОР ПО РА ТИВ НЕ КУЛ ТУ РЕ (3) Ве шти на ко му ни ци ра ња Комуникацију је најједноставније дефинисати као процес размене инфор ма ци ја, ста во ва, вред но сти, иде ја, једном речју, порука између људи. Тим чином, заправо, убеђујемо, информишемо и мотивишемо појединце и групе, како бисмо остварили одређени циљ. Тако је у пословању циљ размена информација, услуга и добара, стварање имиџа фирме и слич но. За оне ко ји ра де са љу ди ма, а посебно за особе чије је занимање контактирање с јавношћу, комуникација је основни облик рада, помоћу којег се и најбоље исказује успешност фирме. Јед но смер на и дво смер на ко му ни ка ци ја Два основ на мо де ла ко му ни ка ци о ног про це са је су јед но смер на и дво сме рена ко му ни ка ци ја. Осо ба ко ја ша ље пору ку (по ши ља лац), по ру ка и при ма лац, основ ни су еле мен ти нај јед но став ни јег ко му ни ка циј ског мо де ла јед но смер ног ко му ни ци ра ња. Овај мо дел при ме њу је се, на при мер, ка да ша ље мо мас-ме ди јима по ру ку или са оп ште ње ра ди пла си рања раз ли чи тих ин фор ма ци је о услу га ма или ак тив но сти ма фир ме. Уко ли ко при ма лац од го ва ра на до бије ну по ру ку, то је већ дво смер на ко му ника ци ја. Она се мо же и на ста ви ти та ко што по ши ља лац од го ва ра на по врат ну ин фор ма ци ју но вом по ру ком или ак цијом. Пре го во ри са парт не ри ма, кли јенти ма, са рад ни ци ма и слич но при мер су дво смер не ко му ни ка ци је. Ко му ни ка циј ски про цес Ко му ни ка ци ју за по чи ње по ши ља лац са оп шта ва њем по ру ке, ко ју фор му ли ше та ко да је при ма лац раз у ме. Пошиљалац прак тич но ен ко ди ра по ру ку пре во ди је у сми са о ни са др жај. По том при ма лац д е ко д и р а п о р у к у пре во ди је на свој ниво раз у ме ва ња. Ина че, по ру ку, чи не вербал ни (усме ни или пи сме ни) сим бо ли и не вер бал ни зна ци. Основ ни про блем који се ја вља у ко му ни ка ци ји је сте упра во ко рек тан пре нос по ру ке, што зна чи да она мо ра има ти исто зна че ње и за поши ља о ца и за при ма о ца. Ка на ли су путе ви ко ји ма се по ру ка пре но си, и мо гу би ти усме но са оп шта ва ње, штам па ни мате ри ја ли, елек трон ска по шта и слич но. Повратна информација је од го вор на пору ку по ши ља о ца. Она нам омо гу ћа ва да про ве ри мо да ли је, и ка ко, по ру ка схваће на, и без ње, у ства ри, и не ма стварне ко му ни ка ци је. Исто вре ме но, ка ко је ко му ни ка ци ја од нос две ком плет не лично сти, за њен ток бит не су све осо бе ности са го вор ни ка спо соб но сти, зна ња, ста во ви и слич но. Ко му ни ци ра ње мо гу да оме та ју, чак и да пре ки ну, раз не пре пре ке. Ко му ника циј ске ба ри је ре мо же мо гру пи са ти у три ску пи не оне ко је се од но се на форму ла ци ју по ру ке, на спе ци фич но сти психо ло шког про фи ла ко му ни ка то ра и на фор мал ну струк ту ру ор га ни за ци је. За успе шне раз го во ре Оп шти прин ци пи до бре вер бал не ко му ни ка ци је су: не ула зи ти у вер балне ду е ле са са го вор ни ком, не преки да ти га усред ре чи, не до но си ти пре бр зо за кључ ке, не окри вља ва ти са го вор ни ка, не обе ћа ва ти што се не мо же учи ни ти и не ба ца ти кри вицу на сво је са рад ни ке! Основ ни зах тев до брог ко му ни ци рања је сте да уче сник ко му ни ка ци је са општи ин фор ма ци ју, став или ми шље ње ја сно и не дво сми сле но, са ис ти ца њем нај ва жни јег. Да кле, из бе га ва ти уоп ште не фра зе (ти па су бјек тив не и објек тив не те шко ће, до бра по ну да и слич но), са општа ва ти бит но а за о би ћи не ва жне де таље и по но ви ти кључ на ме ста по ру ке. Уме ће слу ша ња Ис тра живaње вер бал не ко му ни ка ције по ка за ла су да се за пам ти све га 20 до 50 по сто са др жа ја по ру ка, и то ка да се про ве ра вр ши по ла са та на кон пре но са ин фор ма ци ја. Ова ко оси па ње ин фор маци ја об ја шња ва се, из ме ђу оста лог, и лошим слу ша њем. Ме ђу тим мо же до ста то га да се учи ни и на уна пре ђе њу слуша ња. До вољ но је при др жа ва ти се не коли ко основ них пра ви ла: да не во ди мо ди ја лог са осо бом у тре нут ку док нам не ко са оп шта ва ин фор ма ци ју; не из води мо за кључ ке пре не го што пот пу но са слу ша мо дру гу стра ну; да по ку ша мо да слу ша мо без пред ра су да ко је мо гу да се од но се на пол, обра зо ва ње, на цио нал ност, за ни ма ње са го вор ни ка; да се по ста ра мо да док слу ша мо кон тро лише мо осе ћа ња сим па ти је и ан ти па ти је, а нео п ход но је и да са раз у ме ва њем сагле да мо по зи ци ју са го вор ни ка, ње го ва осе ћа ња и по тре бе. При ре ди ла: Н. Ма рин ко вић КУД ЂО КА ПА ВЛО ВИЋ Но во го ди шња па ра да игре и пе сме Око 200 чла но ва КУД-а Ђо ка Па вловић, 29. де цем бра у са ли До ма кул ту ре Вук Ка ра џић, у тро ча сов ном про граму, пред ста ви ло је сво је уме ће у не гова њу на род не пе сме и игре и ре зул та те про би и ве жби то ком 2004. Оба деч ја ан сам бла, за тим пр ва и дру га фол клор на по ста ва, ве те рани фол кло ра, хор, ор ке стар, ет но-група, во кал ни и му зич ки со ли сти, као и ре ци та то ри Дру штва ПТТ си сте ма Ср би је, оду ше ви ли су мно го број не гледа о це те кул тур не ве че ри и на нај лепши на чин их уве ли у прет пра знич ку атмосферу. Родитељи, пријатељи, познаници, утркивали су се да фотоапаратима и камерама забележе прве кораке своје деце на да ска ма ко је жи вот зна че, а дла нови се ни су ште де ли ни за апла у зе, као ни за награду најуспешнијим темперамент ним над и гра ва њи ма ис ку сни јих играча. Низали су сплетови шумадијски, староградски, влашки, врањански, македонски, студенички, атрактивне кореографске креације старијих и најновијих игара са фолклорног репертоара, зачињени звуцима добре старе музике и изворних народних песама. Овом сво је вр сном па ра дом игре и пе сме чла но ви КУД-а Ђо ка Па вловић ве се ло су ис пра ти ли ста ру го дину и по ка за ли спрем ност за ра до сти 2005, ко ја је за њих по себ на, јер у њој обе ле жа ва ју шест де це ни ја по сто ја ња и успе шног ра да. Ге не ра ци је ге не ра ци ја ма овог дру штва, под окри љем По ште Срби је, ше зде сет го ди на пре но се оно што је нај дра го це ни је и нај леп ше у ри зни цама на шег ет но-исто риј ског кул тур ног бла га. Те шко је по бро ја ти све на гра де, при зна ња, уче шћа на ино стра ним и дома ћим фе сти ва ли ма, тур не је, кон церте, апла у зе, а и слав не по је дин це ко ји су из ових ама тер ских ре до ва за пло вили у про фе си о нал не во де и по ста ли позна ти и при зна ти умет ни ци. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 23
Филателија ФИ ЛА ТЕ ЛИ ЈА У 2005. Бо гат про грам ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 24 Са 24 при год на из да ња, ко ја укуп но са др же 61 мар ку и пет бло ко ва, фила те ли стич ка 2005. го ди на би ће ви ше не го бо га та. За пр ви ме сец ове го ди не, тач ни је 31. ја ну ар, пред ви ђе но је уобича је но из да ње За шти ће не жи во тињ ске вр сте, са че ти ри мар ке и два при год на ко вер та. И пр во фе бру ар ско из да ње је тра ди ци о нал но се ри ја Фло ра и фа у- на. Ова еди ци ја та ко ђе има че ти ри марке и два ко вер та, а у оп ти ца ју ће би ти од 16. фе бру а ра. При год на мар ка по свеће на 50-го ди шњи ци Сто но те ни ског саве за Цр не Го ре иза ћи ће 28. фе бру а ра, а се ри јом од две мар ке по све ће не Ускр су, ко је из ла зе 1. мар та, би ће ре а лизо ва но пр во од чак че ти ри мар тов ска из да ња. По во дом 100 го ди на За ко на о уни вер зи те ту, 12. мар та би ће из да та јед на при год на мар ка, а 25. мар та по јави ће се осме рац по све ћен по зо ри шним рад ни ци ма, за јед но са осам FDC ко вера та. Се ри ја од та ко ђе осам ма ра ка али са два бло ка и че ти ри FDC ко вер та, посве ће на обе ле жа ва њу 50-го ди шњи це од пр вог из да ња Евро пе, би ће пу ште на у оп ти цај 31. мар та 2005. го ди не. Април је ре зер ви сан са мо за јед но, али богато пригодно издање две марке, два FDC ко вер та и две мак си мум кар те, ко јима ће бити обележено 200 година од рођења Ханса Кристијана Андерсена, док су за мај предвиђена издања: Европа две мар ке и блок, у оп ти ца ју ће би ти од 15. маја, затим едиција Бокељски капетани излази 13. маја, четири марке, два FDC коверта и четири максимум карте, као и пригодне марке којима се обележава шест деценија постојања два наша највећа спортска друштва Црвене звезде и Партизана. Навијаче вечитих ривала филателисте, ДП Југомарка обрадова ће са две при год не мар ке, бло ком и три ко вер та пр во га да на, ко ји ће се на шалтерима појавити 23. ма ја. У ју ну, при год ним бло ком, би ће обе ле жено 50 го ди на Ду навске ре га те (из ла зи 6. јуна), затим Међународна го ди на фи зи ке и 100 го ди на те о ри је ре ла тивитета (две марке и пригод ни ко ве рат, из ла зе 10. ју на). За овај ме сец ДП Југомарка спремила је и стал ну се ри ју Европска заштита приро де, ко ја ће би ти обја вље на 20. ју на, а ко ја ће има ти две мар ке и један FDC ко ве рат. Свет ски дан мла дих би ће обе ле жен 12. авгу ста из да ва њем пригод не мар ке, а дво јац по све ћен ме ђу на род ној деч јој ма ни фе ста ци ји Ра дост Евро пе, ко ја се одр жа ва у Бе о гра ду, биће об ја вљен 21. сеп тем бра. За ок то бар, про гра мом из да ва ња при год них по штанских ма ра ка ЗЈПТТ, пред ви ђе на су три из да ња. Пр во, у част 100 го ди на Ме ђуна род не ва зду хо плов не фе де ра ци је FAI, ко је има две мар ке и FDC ко ве рат, би ће у оп ти ца ју од 14. ок то бра. Из да ње по водом Свет ског да на мар ке би ће об ја вље но 24. ок то бра, а мар ка ко јом се обе ле жава 175 го ди на од смр ти Пе тра I Це тињског би ће об ја вље на 28. ок то бра. У но вем бру ће при год ном мар ком би ти обе ле же но и 150 го ди на од ро ђе ња Сте ва на Срем ца (11. но вем бар), за тим 100 годи на пр вог Устава Цр не Го ре (14. но вем бар), а 21. но вем бра би ће обја вље на и еди ци ја од че ти ри мар ке са темом Уметност. Де цем бар је пред ви ђен за две сталне се ри је Бо жић, ко ја се на шал те рима по шта по ја вљу је 1. де цем бра, а има две мар ке и два ко вер та, као и се ри ју Му зеј ски екс по на ти, из да ње од че ти ри мар ке и два ко вер та, чи ме се 9. де цембра окон ча ва про дук ци ја при год них мара ка за 2005. го ди ну. Оно што је новост у односу на досадашњу праксу јесте да ће тиражи пригодних издања бити одређивани накнадно, уочи сваке емисије. Као и про шло го ди шњи, и ово го дишњи про грам, ви зу ел но вр ло успе шно ре шен, об ја ви ла је на три је зи ка Ју гомар ка, пред у зе ће ко је је, у име За једни це ју го сло вен ских ПТТ, ре а ли за тор из да ва ња при год них по штан ских ма рака. Уоби ча је но, у то ку ре а ли за ци је самог про гра ма мо гу ће су ње го ве из ме не и до пу не, а но ми на ле су под ло жне проме на ма и за ви се од евен ту ал них про мена та ри фа за по штан ске услу ге у зе мљи и ино стран ству. А. Д.
Са свих Филателија страна OКО ФИЛАТЕЛИЈЕ Непожељна, нерегулар на и забрањена издања поштанских марака Две угледне светске организације, Светски по штан ски са вез (UPU - Union po sta le uni ver sel le) и Ме ђу на род на фи лате ли стич ка фе де ра ци ја (FIP - Fe de ra tion in ter na ti o na le de Phi la te lie), у за јед нич кој ак ци ји про тив за бра ње них и не по жељних из да ња по штан ских ма ра ка, по четком де ве де се тих го ди на про шлог ве ка ор га ни зо ва ле су ве ли ку ме ђу на род ну анке ту, кон так ти ра ју ћи пи сме но сто ти нак по штан ских упра ва чла ни ца УПУ, али и на ци о нал не фи ла те ли стич ке фе де ра ци је, из да ва че ка та ло га по штан ских ма ра ка и ве ли ке тр го вач ке ку ће и по је дин це. По штан ске упра ве (њих 93) ко је су се ода зва ле овој ан ке ти, ап со лут но су са гласне да се по штан ским мар ка ма не мо же и не сме рас пи ри ва ти на ци о нал на, ра сна, вер ска, по ли тич ка и сва ка дру га мр жња; да се мар ка ма не мо гу про па ги ра ти дроге, ду ван, ал ко хол и дру ге штет не ма те рије, уз исто вре ме но ста вља ње ак цен та на про па ги ра ње на ци о нал них и ме ђу на родних вред но сти и до стиг ну ћа на у ке, спорта, кул ту ре, за шти те ху ма них вред но сти чо ве чан ства. Та ко ђе ни је до зво ље но да се из да ју мар ке са шпе ку ла тив ним на ме рама, се че не или на не ки дру ги на чин предо дре ђе не за шпе ку ла тив не свр хе. Ве ћи на ан ке ти ра них по штан ских управа ис ти че да би но ми нал на вред ност мара ка, без об зи ра на тр жи шну, тре ба ло да бу де у функ ци ји од ре ђе не по штан ске услу ге, а ти ра жи ма ра ка, при бли жни вели чи ни са о бра ћај них ме ри ла. Оба ве за је по штан ске упра ве да све из да те марке, бар у јед ном вре мен ском пе ри о ду, бу ду у функ ци ји по штан ских услу га и до ступ не ко ри сни ци ма на по штан ским шал те ри ма. По штан ски про из во ди чи је су ка ракте ри сти ке: пер фо ра ци ја, пре ти сак и сл. при пре мље ни, од но сно, пре по зна тљи во при пре мље ни ис кљу чи во за тр го ви ну, ни су пре по руч љи ви и су прот ни су сво јевре ме но усво је ном Фи ла те ли стич ком деон то ло шком (мо рал ном) ко дек су (Кон грес Свет ског по штан ског са ве за Ва шингтон 1989, пре по ру ка С 80/1989). Вашингтонски кодекс је само заокружена нор ма тив на де лат ност Кон гре са Светског по штан ског са ве за, јер је још да ле ке 1897. го ди не (та ко ђе у Ва шинг то ну), на Пе том кон гре су, овај фо рум усво јио одго ва ра ју ће ак те ко ји су до ста де таљ но и си сте ма ти зо ва но тре ти ра ли еми си о ну по ли ти ку по штан ских ма ра ка, али и све ак ту ел ни ју фи ла те ли стич ку ак тив ност у све ту. Де он то ло шки ко декс Свет ског поштан ског са ве за за сни ва сво је ста во ве и на те сној са рад њи са ФИП. Ста во ви ма по штан ских упра ва из ре ченим у ан ке ти, при дру жи ле су се и фи ла тели стич ке ор га ни за ци је, ве ли ки из да ва чи ка та ло га и но ви на и ча со пи са, па се то сма тра за јед нич ком ак ци јом, ко ја је прера сла у за јед нич ки став и про грам ски за да так у из да ва њу, пла си ра њу и ре гистро ва њу по штан ских ма ра ка. ФИП је са сво је стра не пред у зе ла ме ре да се на свет ским и из ло жба ма под ње ним по крови тељ ством не мо гу из ла га ти мар ке забра ње них те ма и са др жа ја. Осим ово га, ни је пре по руч љи во ни из ла га ње по штанских ма ра ка зе ма ља за ко је се оце ни да су у сво јој еми си о ној по ли ти ци пре ва гу да ле шпе ку ла тив ним по на ша њи ма, као што су: на мер но из да ва ње не до вољ них ти ра жа, усме ра ва ње ма ра ка ис кљу чи во у тр го вач ке по сло ве, ве ли ки из но си до плате код до плат них ма ра ка, не зуп ча не марке..., као и раз не дру ге ак тив но сти ко је на ве штач ки на чин по ди жу тра жњу одре ђе них из да ња ма ра ка. Ови ста во ви су ја сни и мно го пу та из ре че ни, па се чак фор ми ра ла и своје вр сна цр на ли ста зе ма ља са та квом еми си о ном по ли ти ком, а у нас је по зната под име ном ше и ка ти. Осим то га, Свет ски по штан ски савез је пре ко свог Ме ђу на род ног би роа у стал ној ве зи са по штан ским упра ва ма (чла ни ца ма) па их пу тем слу жбе них билте на ре дов но оба ве шта ва о евен ту ал но не ле гал ним или не при хва тљи вим из дањи ма по штан ских ма ра ка. Та кав је слу чај сво је вре ме но био са мар ка ма тзв. Ре пу бли ке Се вер ни Ки пар (тур ска оку па ци ја), ка да је на ин тер венци ју По штан ске упра ве Ре пу бли ке Кипар, Би ро Свет ског по штан ског са ве за ста вио до зна ња упра ва ма чла ни ца ма да се не при зна ју мар ке ове за јед ни це, а на исти на чин је ре а го ва но и на захтев по штан ске упра ве Ре пу бли ке Хр ватске (ина че чла ни це ОУН и УПУ), ка да је реч о маркама Ре пу бли ке Срп ске Краји не, за ко је се твр ди да су у ка те го ри ји не ре гу лар них из да ња. За та ква из да ња ни је до зво ље но да се ко ри сте у ме ђу народ ном по штан ском са о бра ћа ју, по што ад ми ни стра ци ја ко ја при хва та по шиљке фран ки ра не та квим мар ка ма до ла зи у си ту а ци ју да не ма од ко га да на пла ти тро шко ве на ста ле у пре во зу и пре но су по ши ља ка, јер по штан ска упра ва ко ја их огла си не ре гу лар ним из да њи ма, по ме ђу на род ним про пи си ма, не сно си ника кве оба ве зе на ста ле из са о бра ћа ја са та ко фран ки ра ним по шиљ ка ма. На фи ла те ли сти ма оста је да се у сво јим на ци о нал ним фи ла те ли стич ким ор га ни заци ја ма су прот ста ве по ја ва ма не по жељ них, не ре гу лар них, фал си фи ко ва них и за брање них из да ња ма ра ка, али прак са го во ри да се у та квим ак тив но сти ма ипак по ла зи пр вен стве но од лич них ин те ре са по је дина ца, па се та кве мар ке и да ље на ла зе у кла се ри ма фи ла те ли ста, иако без мо гућно сти да их при ка жу на не кој ме ђу на родној фи ла те ли стич кој из ло жби. На рав но, ов де сва ка ко тре ба ис таћи и оба ве зу и од го вор ност по нај пре по штан ске упра ве из да ва ча ма ра ка, штам па ри је, али и евен ту ал ног глав ног ди стри бу те ра ма ра ка, да уме ре ном и одме ре ном еми си о ном и тр го вач ком по лити ком, да ју свој пу ни до при нос бор би за ин те гри тет и ва ља ност по штан ске мар ке као са ку пљач ког објек та. Дра ган Де спо то вић ПТТ ПЕН ЗИ О НЕ РИ ДО БРО ВОЉ НИ ДА ВА О ЦИ КР ВИ Још јед на успе шна го ди на Већ пре ма уста ље ној тра ди ци ји, ваљев ски ПТТ пен зи о не ри до бро вољни да ва о ци кр ви, ор га ни зо ва ли су, у де цем бру про шле го ди не, дру гу го дишњу ак ци ју до бро вољ ног да ва ња ове дра го це не теч но сти. Пре ма ре чи ма Руже Спа со је вић, пред сед ни це Дру штва до бро вољ них да ва ла ца кр ви По ште и Те ле ко ма Ва ље во, по зи ву за ову ак цију ода зва ло се 35 чла но ва Дру штва. И лет ња ак ци ја да ва ња кр ви, ор га ни зова на у част 7. ју на, Да на ПТТ рад ника, при ву кла је при бли жан број, па је ово дру штво, ко је ина че бро ји 106 чла но ва, са укуп но 69 до бро вољ них да ва ла ца у овој го ди ни, у са мом врху до бро вољ ног да ва ла штва кр ви у гра ду под Ма ље ном. Б. број 274 јануар 2005. ПТТ ГЛАСНИК 25
Спорт ПТТ ГЛАСНИК број 274 јануар 2005. 26 ОК ПО ШТАР 064 На ци о нал ни тро феј по штар ка ма 39. ве ли ком фи на лу У за на ци о нал ни куп, од и гра ном 26. де цем бра у СЦ Во ждо вац на Бањи ци, по штар ке су савла да ле еки пу Цр ве не зве зде ре зул та том 3 : 1 (по се то ви ма 26 : 24, 25 : 23, 20 : 25, 25 : 19) и освоји ле овај из у зе тан трофеј. Ра дост од бој ка ши ца, ру ко вод ства и струч ног шта ба По шта ра 064 би ла је не из мер на ка да је Алек сан дар Бо ри чић, пред сед ник Од бој ка шко са ве за Ср би је и Цр не Го ре, пре дао по бед нич ки пе хар З орици Жив а н о - вић, ка пи те ну. Ве ли ко сла вље на ших спорти стки ња за по че то на ба њич ком пар ке ту на ста вље но је у ре сто ра ну Син ђе лић. Ина че, Куп СЦГ по штар ке осва јају дру ги пут у исто ри ји клу ба сла ви ле су и пре де вет го ди на ка да су у фи налном су сре ту са вла да ле од бој ка ши це Једин ства. Пут до овог, јед ног од два нај ве ћа на ци о нал на од лич ја, из и ски вао је много енер ги је, хра бро сти и мо ти ви са но сти од бој ка ши ца По шта ра 064. Нај пре су у че тврт фи нал ном су сре ту ели ми ни са ле ста рог, а стал ног ри ва ла Је дин ство, а по том, у по лу фи на лу, све бо љу еки пу субо тич ког Спар та ка. Упра во ова утак мица је за по штар ке, на не ки на чин, би ла фи на ле пре фи на ла. У од лу чу ју ћем, финал ном су сре ту, за хва љу ју ћи бо љем серви су, на па ду и бло ку, али и ис трај но сти, на кон 92 ми ну та, по штар ке су за слу жено над и гра ле Цр ве ну зве зду. Ре зу лтат је вред ни ји што уз име овог љу тог рива ла иду и атри бу ти ак ту ел ног др жав ног пр ва ка ко ји у сво јим ви три на ма има и 12 ти ту ла у Ку пу. Али, по но ви ла се 1995. Куп СЦГ је за слу же но за вр шио у ру ка ма ОК По штар 064. Снимио: М. Метлаш Искрене честитке Драшка Петровића, генералног директора Телекома По из бо ру спорт ског ли ста Спорт, за нај бо љу жен ску еки пу у 2004. го ди ни про гла ше на је ју ни ор ска од бој ка шка репре зен та ци ја СЦГ, ко ја је на 19. европском пр вен ству у Сло вач кој осво ји ла сре бр но од лич је, што је, по сле го то во две де це ни је, пр ва ме да ља на шег држав ног ти ма у овој кон ку рен ци ји. Овом успе ху пла вих де во ја ка до при не ле су и че ти ри од бој ка ши це По шта ра 064 Ду шан ка Ка рић и Алек сан дра Црнче вић, при ма чи, Ана Јак шић, бло кер, и Јо ва на Бра ко че вић, ко рек тор и, буду ћи да има са мо 16 го ди на, нај мла ђа так ми чар ка на овом пр вен ству. Јасмина Стаменковић, ди ректор ОК По штар Снимио: М. Метлаш 064, ина че успешна пословна жена која у Телекому обавља одговорну функцију директора Дирекције за бу џет, по во дом овог успе ха за наш лист ка же: Би ла сам пре срећ на, и тај осећај ме још увек др жи. Од ја ну а ра 2004. на че лу сам клу ба и овом ти ту лом је на нај- Нај бо ља жен ска еки па у 2004. лепши начин награђено моје једногодишње ангажовање и интересовање у овим спортским водама. Овом титулом је просто крунисана минула година. Ипак, ис ти чем да је, пре све га, ово успех девојака, које су на паркету изнеле сав те рет игре на сво јим пле ћи ма. Оне су ју на ки ње ове при че. На равно и успех чи та вог струч ног ти ма главног тренера, помоћног, кондиционог, генералног секретара, секре та ра. Пре пу сти ла сам им да се у том кон крет ном, играч ком де лу, пот пу но са ми ор га ни зу ју, јер су они у томе најкомпетентнији. Истовремено, мени је остала логистичка Снимио: М. Метлаш функција, прича Јасмина, присећајући се саме атмосфере у одлучујућим сусретима: Тај викенд био је не ства ран за ме не. Ни сам сум- Радост после победе ња ла у на ше де вој ке, оне од лич но игра ју и физички су максимално припремљене, али ме је бри нуо тај пси хо ло шки мо менат због сусрета са искуснијим играчицама, јер заиста, веома су младе. То наравно је сте че сто и пред ност, али при ве ли ким и важним сусретима и постизању врхунских ре зул та та мо же би ти и пре пре ка. Када смо победиле Суботичанке, скоро 99 по сто би ла сам си гур на да је ти ту ла наша, јер после првенствене утакмице баш са овим ри ва лом, где на ше де вој ке просто ни су функ ци о ни са ле као тим, све је било неизвесно. Међутим, Куп је био сасвим дру га при ча, и на ше де вој ке су би ле сјајне. Иначе, претходни окршај са Ужичанкама протеко је у опуштенијој атмосфери, и би ло је ма ло лак ше, јер је еки па Је ди н- ства, одласком најбољих играчица почетком сезоне, знатно ослабљена. Ја сми на, ко ја је од не дав но и члан Председ ни штва Удру же ња пр во ли га шких клу бова СЦГ, ис ти че и зна чај ве ли ке по др шке спон зо ра за рад и успе хе По шта ра 064 на ро чи то Те ле ко ма, као ге не рал ног спон зо ра, али и По ште Ср би је. Не по средно по оства ри ва њу овог вр хун ског ре зулта та, од бој ка ши це По шта ра 064 и цео струч ни тим до би ли су од Те ле ко ма на дар мо бил не те ле фо не, а пла ни ра се и ис пла та пре ми ја. Ка да је реч о да љим по те зи ма, на ша саго вор ни ца из два ја ак тив но сти око пр венстве них так ми че ња: Да нас сла ва не би то ли ко опи ла да за бо ра ви мо на ре дов не оба ве зе, већ по ло ви ном ја ну а ра на ша прва по ста ва пу ту је у Вр шац на при пре ме. Би ло би за и ста ви ше не го ле по да осво јимо и пр вен ство, али би ће ја ко те шко. Дупла кру на би би ла пра во остваре ње сна. Све у све му, ис кре не че стит ке По шта ру, уз по ру ку да уз ја ку во љу сно ви че сто поста ју ре ал ност. Н. Ма рин ко вић
Забава А Ф О (К) (К)РИЗ М ЗМИ Скините обешеног! Доста му је за данас! Нинус Несторовић Поправили смо крвну слику. Сада је до кољена. Јово Николић Да би дошло до обнове и изградње, потребне су рушевине. Александар Новаковић УКРШТЕНЕ РЕЧИ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 22 23 ВО ДО РАВ НО: 1. Мно штво љу ди, го ми ла, 5. Ен гле ски књи жев ник Ра дјард, 11. Обр та ти, 13. Крај ња тач ка Зе мљи не осе, 14. На ша глу ми ца Ани ца, 15. На чин про ве ре јав ног мње ња, 17. От ме но, 19. Ме ра за зла то, 20. Гра дић у Ал ба ни ји, 21. Де мо крат ска Ре пу бли ка Ма да га скар, 23. Ми толо шки краљ Бри та на ца, 24. Коњ, 25. За бра на же нид бе ка то лич ких свеште ни ка, 27. Хе миј ски сим бол фос фо ра, 28. За мо ту љак, 29. Све за, 30. Ста туа Краљ ју нак из спе ва Ма хаб ха ра та. 32. Ствар, пред мет, (лат.), 33. Ве о ма чест и ста ри на зив за но вац у мно гим зе мља ма При ста ли ца раси зма, 37. Вр ста обу ће Део уста, 40. Не мач ки бак те ри о лог Ро берт Са мо стан, 43. Вр ста за чи на Ин диј ски пе сник Мир (18. век). УС ПРАВ НО: 1. Мај стор за мо де ле, 2. По моћ ник у вр ше њу слу жбе у като лич кој цр кви, 3. Јед на на ци о нал ност, 4. Фла ман ски ва јар Јо хан (15. в.), 5. Ка ра ђор ђе вић Алек сан дар (иниц.), 6. Име на ше ста ри је глу ми це Ри не, 7. Је дан наш ТВ ка нал, 8. Вр ста бој ног отро ва, 9. Бе ле жник, 10. Вр ло ла ко (нем.), 12. Ор та клук, 16. Хе миј ски еле ме нат, 18. Вр ста ткани не, 22. Ме ра за ду жи ну, 25. Пла нин ски штап са се ки ри цом, 26. Врста пе сме, 27. Чо ва ни, 28. Ма ђар ски пи сац Ла још, 29. По е та, 30. Наш књи жев ник Мо мо, 32. Му шко име, 33. Вр ста ту ка на, 34. Де сна при тока Не ре тве, 36. Град на за па ду Не мач ке, 38. По зна ти филм ски град у Фран цу ској, 42. На род ни од бор (скр.). Да ни ца Ма шић БЕ ЛЕ ШКЕ С РУ БА Немо да те реструктуирам! 1. О је зи ку, ро де, да ти по јем, о је зи ку и мо јем и тво јем, пе вао је, не ка да, Пе тар Пре ра до вић (1818 1872), ис так ну то име илирског по кре та, аутор пе са ма Ро ду о је зи ку и Је зик ро да мо га, и не слу те ћи ко ли ко ће ње гов стих би ти ак ту е лан, и да нас, 133 го дине по сле ње го ве смр ти. Не ра чу на ју ћи ста ро сло вен ски и ње го ве ре дак ци је, ни ти цр кве но сло вен ски ни сла ве но срп ски, за јед нич ки је зик Ср ба и Хр ва та, у исто ри ји раз ли чи то име но ван (срп ски или хр ват ски, а нај ду же по знат под име ном срп ско хр ват ски хр ват скосрп ски), да нас је ви ше стру ко пре и ме но ван, па се зо ве: срп ски, хр ват ски, бо сан ски, с ле пом пер спек ти вом да уско ро по ста не и цр но гор ски. Ми лош Ко ва че вић је о то ме на пи сао књи гу Срп ски је зик и срп ски је зи ци! ( Пр во је, да кле, на што кав ској осно ви ци ство рен Ву ков срп ски књи жев ни је зик, ко ји су Хр ва ти при хва ти ли за свој књи жев ни је зик, али су нај пре успје ли у ње гов на зив угура ти и сво је име, а по том то име оса мо ста ли ли ра зним на уч ним ма ни пу ла ци ја ма на ме ћу ћи пра вац са мо стал ног, од срп ског је зика не за ви сног стан дард ног је зи ка, за кљу чу је Ко ва че вић.) Нај тачни ја де фи ни ци ја срп ског је зи ка мо гла би да гла си да је то је зик ко ји се мно жи де ље њем. Бо же ме опро сти, као аме ба. Тај, не када мој и твој је зик, ду го је био и наш је зик, по не кад и ма тер њи (у лин гви сти ци: пр ви је зик). Како год га звали, тај језик данас је, најблаже речено, запуштен, јер је мно го ви ше оних ко ји га, из ра зних раз ло га, за га ђу ју, а све ма ње оних ко ји га по зна ју, уче и не гу ју. При ме ри? Упр кос сва кој очигледности, ево само једнога. Економисти и политичари пробише нам уши причом о, како они погрешно кажу, реструктуирању аналогијом према: флуктуирати (од: флуктуација), еволуирати (од еволуција) и сличним глаголима, који и немају р у осно ви ре чи. Ова реч изведена је од именице структура, глагол је структурирати или (ређе) структурисати, а пред њега је додат латински префикс ре. Дакле, реструктурирати. Сва прича о реструктурирању код нас се, мање-више, своди на тзв. реорганизацију, која се, опет, исцрпљује у отпуштању радника. Пошто се у 2. л. једн. заповедног начина (императива) најчешће греши (изоставља се глас ј, па имамо: пи уме сто пиј, би уме сто биј, ли уме сто лиј, итд.), ја сам, алу дира ју ћи на ту гре шку, и ста вио ова кав (по гре шан) на слов. 2. Редакција Гласника добила је писмо од нашег колеге Миливоја Петровића, по шта ра из Ве ли ког Гра ди шта. По сле 40 година рада Миливоје ускоро одлази у заслужену пензију. Опраштајући се од поштарске торбе, он је написао песму Највећа љубав на свету, из ко је об јављујемо најуспелије стихове. Ка да бих се опет ро дио, ја бих са мо по штар био. Но сио сам цео жи вот тор бу, сви ме зна ју по ша ли и до бру. А се ти се, мо ја тор бо ста ра, ко ли ко смо ми пре не ли па ра: Не кад пу но, не кад јед но пи смо, ал се ни кад умо ри ли ни смо. Пр ва пи сма од си на вој ни ка и кад цу ри пи смо ша ље ди ка. Кад за Бо жић за ку цаш на вра та, сви по ми сле: иде Бо жић Ба та. Кад је ки ша, и ка да је вру ће, жу ри ли смо до по след ње ку ће. Ко ли ко смо сте кли при ја те ља, ти си пу на ра до сти и же ља. Кад за вр шим, ви си ћеш на зи ду, да те стал но ја имам у ви ду. Ка жем де ци: То је ва ша њи ва, она вас је, де цо, от хра ни ла. Те би, тор бо, ја сам мла дост дао, бо љег дру га ни сам ни имао. Це лог ве ка би ла ми је же ља, ни сам имô бо љег при ја те ља. У на ди да нас они ко ји ма су уста увек пу на оп штег ин те реса, не ће ре струк ту ри ра ти док, по пут на шег ко ле ге Ми ли во ја, по штар ску тор бу са ми не обе си мо о клин, пот пи са ни се, ево, искра да из ове бе ле шке. Бран ко Сто ја но вић