Д Е СЕ Т И М Е ЂУ Н А РОД Н И ФЕ СТ И ВА Л ДО КУ МЕН ТАР НОГ ФИЛ МА BEL DOCS НИ ЈЕ ЈОШ МРАК, БЕ О ГРАД, МАЈ 2017.

П Р И К А З Ф И Л М С К О Г Ф Е С Т И В А Л А Д Е СЕ Т И М Е ЂУ Н А РОД Н И ФЕ СТ И ВА Л ДО КУ МЕН ТАР НОГ ФИЛ МА BEL DOCS НИ ЈЕ ЈОШ МРАК, БЕ О ГРАД, 8 15. МАЈ 2017. Де с е т а г о д и ш њи ц а с а д а в е ћ п ри л и ч но е т а б л и р а ног ме ђу н а р од ног ф е с т и в а л а до к у мен т а р ног фи лма Bel D o cs одл и чна је п рил ик а з а п р ес ек са да ш њег и ре к а п и т у ла ц и ју п ре тходног децен и јског с т ањ а. О вог од иш ње и з да њ е, од р ж а но од 8. до 15. ма ја у Б е о г ра д у, з а д р ж а ло је св е до с а да ш њ е по зи т и в не е ле ме н т е, у з по с т е пе но у в о ђ е њ е не к и х но ви х. Ве ћ не ко л и ко г о д и на све ча но о т ва ра ње ре зе р ви са но је за ве л и к у д во ра н у Са ва цен т ра, где је ово га пу та при ка зан ко мер ци ја лан и ве о ма за па жен филм Још једном с емо ци јом Ен др јуа До ми ни ка. У ви ше са ла то ком не де љу да на прика за но је 89 до ма ћих и стра них оства ре ња, а ју би лар ни фе сти вал отворио је вре ме шни швед ски ау тор Стиг Бјорк ман, ко ји се на ње му по ја вио са сво јим би о граф ским до ку мен тар цем о Ин грид Берг ман. По ред по стоје ћ и х, о т во ре не су и не ке д ру г е се лек ц и је, т а ко да су на сло ви би л и по де љ е н и у је д а н а е с т п р о г р а м ск и х це л и н а. Глав ну на гра ду до био је филм Го р а С т е ф а н а М а ле ше ви ћ а, док је ме ђу н а р од н и ж и ри од л у ч ио д а св о је п ри зн а њ е до де л и ау т о ри м а фи л м а Без на зи ва, Ми ха е лу Гла во ге ру и Мо ни ки Ви ли. По себ но при зна ње отишло је оства ре њу По с лед њи љу ди у А ле п у Фи ра са Фа ја да. Де сет и Bel Docs по п р ви п у т је у ве о ме ђу на р од н и мар ке т, ко ји п ру жа д ра г о це н у п ри л и к у з а у по зн а в а њ е до к у мен т а ри с т а и з з е м љ е, р е г и о н а и св е т а, к а о и до д а т не про гра ме In du stry Bel docs Pro и Teen про гра ма, чи ји ре зул та ти ће би ти р е а л и з о в а н и т е к у до глед ној бу д у ћ но с т и. По с е б н у по х в а л у и п ри зн а њ е Bel Docs заслу жу је због већ тра ди ци о нал не ак тив не уло ге у приказивању, п р о мо ви с а њу и д и с т ри бу ц и ји до м а ћ и х до к у мен т а р н и х фи лмов а. Н а ве ћи ни про јек ци ја пу бли ци су би ли до ступ ни и њи хо ви ау то ри, за на кнадни раз го вор и ди ску си ју, ви ше углед них го сти ју до шло је и ове го ди не, а одр жан је и чи тав низ ау тор ских ра ди о ни ца, на ме ње них пре све га младим сна га ма ко је у до ку мен тар ном фил му тек тре ба да ка жу (и) сво ју реч. Де це ни ја са Bel Docs-ом оба ве зу је да она на ред на бу де бар под јед на ко успе ш н а, а ко не и успе ш н и ја, а кон т и н у и р а н и п р о г р е си в н и н и з к а о д а обе ћа ва да ће упра во та ко и би ти. 896

З б ог о би љ а о с т в а р е њ а г о т о в о је не мо г у ће с у м и р а т и де фи н и т и в не до ме т е фе с т и ва ла, а у овом из бо ру фи л мо ва ру ко во д и л и смо се же љом да ч и т а о ц и м а п р едс т авимо о с т в ар е њ а и з ш т о више з ем аљ а и п р ог р а мск и х це л и на. Та ко, у ск лад у с нашом жељ ом з а ш т о свеобух в атн ији м у зорком, и з б о р п р ед в а м а с а д р ж и до к у ме н т а р це и з де в е т д р ж а в а и пе т п р о г р а м а ово го ди шњег Bel Docs-а. Ни је још мрак & Звер је још увек жи ва Вер ну пу бли ку ју би лар ног фестивал ског из да ња до че ка ла је за пању ју ће моћ на филм ска при ча, из ко је је фе сти вал и пре у зео свој овогодиш њи мо т о. Ек р а н и з а ц и ја ис т о и ме не к њи г е С ај мо н а Ф и ц мо ри с а Ни је још мрак ир ског си не а сте Френкија Фентона приказана је у међународном т а км ичарском п ро г ра м у. Не ка да т а лен т о ва н фи л м ск и ре д и т ељ на гло обо ле ва од ма ло по зна т е бо ле с т и ко ја у бр за но од у зи ма мо г ућнос т д исања, г у т а њ а, г о в о р а, е фи к а сно б ло к и р а р а д м и ш и ћ а и тд., а л и и д а љ е о с т а је у ста њу да осе ћа! Ме ђу тим, тра гич ност ове при че до ла зи упра во из претход не Сај мо но ве ег зи стен ци је, ка да је овај био ве се ла и код му шких прија те ља те жен ских обо жа ва тељ ки увек оми ље на осо ба, та ко да је сна га но в о н а с т а лог кон т р а с т а у т ол ико в е ћ а и б о л н ија. Упо з н а је мо м л а д и ћ а ко ји се бо ри и успе ва да осво ји Рут, де вој ку ко ја је, ка ко то сам ка же изв а н њ е г о в е л и г е и о с е ћ а њ е ко см и ч ке с р е ће ко је г а п р а т и оче к и в а но и ло гич но кру ни ше чи ном вен ча ња. Уче ста лом мон та жном тех ни ком изме не н а х и љ а де ф о т о г р а фи ја до т а д а ш њ е г ж и в о т а, ск у п а с а п ри с у т н и м кра ћим ви део -за пи си ма, са знајемо о посвећеном трет ма ну фил ма у њег о в ој по р о д и ц и, по т о њ е м у п и си в а њу фи л м ске ш ко ле, о п р ви м к р а т к и м о с т в а р е њи м а, з а ко ја ће о св о ји т и и по не к у н а г р а д у, св е до у че с т в о в а њ а на култ ном Санденс фестива лу, након че га ће сва преплављујућа и прео в л а ђ у ј у ћ а ж ив о т н а и д и л а к а о п о к р е т о м р у к е у т р е н у т к у н еп ов р а тн о не с т ат и! К р оз спект ак ула рно г р афи чк и дочар ане п ри з о р е њ е г о в ог но в ог д о ж и в љ а в а њ а с в е т а о ко с е б е, п р от аг он и с т а у ко м а т о з н о м м а г н о в е њу с а зн а је к а ко м у ле к а ри п р ог но зи р а ју још т ри до че т и ри г о д и не ж и в о т а. Ре зо л у т но од би ја да се па си в но по м и ри са суд би ном и п р ко сно од л у ч у је да се бо ри, у сва ком по гле ду по др жан од ро ди те ља, су пру ге и тро је де це, и нт е н з и в н о в и з у е л н о з а м и ш љ а ј у ћ и с в е б р о ј н е м о м е н т е с р е ћ е к о ј и с у и з не н а д ној б о ле с т и д у г и н и з г о д и н а п р е т хо д и л и. Ко ри с т е ћ и б л аг одет и са вре ме не т ех но ло г и је би ће у с т а њу да у з по моћ нај мо де р н и ји х спе ц и јал из ов а н и х р а ч ун а р а ко м у н и ц и р а оч и м а, п а ће т а ко ус пе т и д а о с т в ари и св ој ж и в о т н и с а н: п ис ањ е сце н арија з а св ој п рви д уг омет р аж н и и г р ан и филм под на сло вом Мо је име је Еми ли! Гле да лац има п ривилег ију да п рат и на с т а ја њ е ов ог де л а и њ е г о ву п р ем ије ру у ист а к н у т ом и р ском би о ско п у, ш т о је м а л и С ај мо нов т ри ју мф н а д не по в о љ н и м око л но с т и м а ко је с у с е за ве ри ле про тив ње га. Убе дљива све дочења по роди це, при ја те ља и са рад 897

ни ка, за тим до би ја ње још дво је де це у ра ној фа зи бо ле сти по твр ђу ју заједн и чк у од л у к у њ е г о в и х н ај б л и ж и х д а с е бо ре и в е ћ у в е л и ко п р е м а ш е не га тивне ле кар ске прог но зе о фа тал ним по сле ди ца ма. По сре ди је из ванр е д н о д и р љ и в а и с н а ж н и м о н и р и ч к и м е л е м е н т и м а п р о ш а р а н а у п е ч а тљи в а л и рск а док умент а рна е лег ија, која к р оз с у г е с т и в н и и д у б о к и гл а с Ко л и н а Ф а р е л а ов а п ло ћу је сн а г у в о љ е з а оп с т а н ком и с т в а р а њ е м. С в е док се са свим не при бли жи све о бу хват ни ко нач ни мрак, ко ји се ефи касно ода г на ва ш т о да ље у п ра во на по ри ма ка см и сле ној к ре а т и в но с т и, ш т о је и ху ма ни пу то каз сва ком гле да о цу ка ко да и он сам по сту па са сво јим, в е р о в а т но зн а т но м а њи м, в л а с т и т и м де мо н и м а. С у де ћ и по т е м а т ск и м о р и је н т а ц и ја м а р е це н т н и х д о к у ме нт а рн и х остварења, фасцинација антико мунистич ким пре вра ти ма с кра ја осамде се тих го ди на про шлог ве ка и на из глед бес крај на мо гућ ност екс пло а т а ц и је по св ој п ри л и ц и и д а љ е не је њ а в а. Н а т ој л и н и ји по зи ц и о н и р а н је бу г а р ск и до к у мен т а р а ц Звер је још увек жи ва М и не М и лев е и Вес еле К а з а ко в е, и з не ког не ја сног р а з ло г а у в р ш т е н у п р о г р а м ск и ск лоп Fe el G o o d Mo v i e s. У не о би ч но ви с окој мери с р од а н скор аш њ е м нем ачком Ком п ле к с у Д ДР, и овај фи л м ис к а зу је а м би ц и ју да ма к ар на кон не ко л и ко децен и ја р а з р еш и и ол а кш а не ке с т а р е л и ч не и по р о д и ч не р а не, н а с т а ле у до ба со ци ја ли стич ке стра ховладе. Миле ва је уну ка јед ног од пр во бор ац а а н т и ко м ун ис т и чког пок р е т а, т ад аш њ е г и нт еле кт уа лц а који је још 1950. осно вао пр во удру же ње овог ти па у Евро пи тог вре ме на Гор ја ни ко је је у з а но с у и л у зи ја о ско р а ш њ ем с а в е зн и ч ком (з а п а д ном) до л а ск у у Бу г а рск у, а још под св е ж и м и не по с р ед н и м у т и ском г рч ког г р а ђа н ског рат а, п р едс т ав љ ало мак а р пок у шај а нт и сис т емске побуњ ен и чке ш у мске ге ри ле. Са на кнад ним ис ку ством савременика, Милева огорчено констату је ка ко се бу гар ск и ше с т и ок т о бар н и к а да н и је до г о д ио и к ако зем љом и да нас вла да ју исти љу ди, или ма кар њи хо ви по том ци, ко ји су њен жи вот и жи вот ње не по ро ди це и та да чи ни ли не под но шљи вим. Све кључ не поло жа је ути цаја и мо ћи чвр сто држе они који се противе промени парадигме и отва ра њу до си јеа, а кроз за ми шље не ди ја ло ге са де дом Ми на пре и сп ит ује и њег ове и в лас т ит е пос т у п ке, кон т и н у и ра но ме ша ју ћ и д и в ље ње са о су дом, ис т о вре ме но г а г ор ко п ре ко ре в а ју ћ и да је зб ог ње г о ве (мо г у ће не о д г о в о р не) н а си л не опо зи ц и је и од л а ск а н а р о би ју о с т а т а к по р о д и це дуго ме ђу соб но преживљавао у широком амбивалентном простору сумње око ње го вог хе ро и зма или его и зма. И сам син све ште ни ка, вр ло ра но је при хва тио ко му ни стич ку иде о ло ги ју, ко ју згро жен на пу шта након мини ра ња цр кве у Со фи ји 1925. го ди не. Обра зо ван и сло бо до у ман, на сто ји да про на ђе до стојну алтернативу након (махом на сил ног) пре у зи ма ња влас т и по с ле Д ру г ог св е т ског р а т а, а у и м аг ин а р н и м р а з г о в о ри м а он и де д а до ла зе до з ајед н и ч ког з а к љу ч к а к а ко би ко м у н и з а м мо ж да и био успеша н д а је мо г а о д а бу де и м п ле ме н т и р а н у н а п р ед н и ји м, б о г а т и ји м и в е ћ и м д руш т вима од буг арског! У с лабији м момен т и ма фи л ма л и ч но ог ор че њ е 898

због бре ме на на род ног не п ри ја те ља од нај ра н и ји х да на ко је н и т и же л и ни ти мо же да скри ва не успе ва да над вла да ра ци о нал ну објек тив ну анал и з у, и а ко је М и ле в а у св р х у п р о н а л а же њ а од г о в о р а п у т о в а л а у Грч к у, н а Ку бу, у Ш п а н и ју, по с е ћ и в а л а Ж и же ко в е т ри би не у Лон до н у, а т а ко ђ е је о б и ш л а т а м н и ц у Б е ле не у ко јој је св о је н ај б о љ е г о д и не о с т а вио њ е н де да (у ко јој се ина че упра во са да, иа ко то у фил му ни је на ве де но, гра ди атом ска цен тра ла). По сре ди је на мо менте тен ден ци о зно, же сто ким ан тико м у н и с т и ч к и м ж а р ом ис п у њ е но де ло, к в а л и т а т и в но н и б о љ е н и г о р е од оби ља оства ре ња слич ног ти па, а не ве се ло ак ту ел но ста ње и не до стат а к ис т и н ск и о т в о р е ног д и ја ло г а у бу г а р ском и с р од н и м д руш т вима к а о да на го ве шта ва да ни у ско ри је вре ме сличним остварењима неће у потпу но сти до ћи крај. Ин грид Берг ман: ње ним ре чи ма & Жи вот као цр та ни филм Ако има исти не у оној древ ној бу ди стич кој му дро сти ка ко се са мо к р оз ис к у ше њ а пат ње по је д и на ц у з д и же до ви ш и х спо знај н и х д и мен зи ја и по то њег лак шег ово зе маљ ског успе ха, он да је то у пу ној ме ри слу чај с а н ај п ри зн а т и јом ш в ед ског гл у м и цом сви х в р е ме н а И н г ри д Б е ргм а н. На п р ед лог њ е не ће р ке, т а ко ђе п р о с ла в љ е не гл у м и це И з а б е ле Ро с е л и н и, реномирани режи сер Стиг Бјоркман на де сети Bel Docs стиже са остваре њем Ин грид Берг ман: ње ним ре чи ма, при ка за ним у про грам ској це лин и Биог р а фск и до к у мен т а р ц и. Уме ш но ко ри с т е ћ и до с т у п н у а р х и в ск у гра ђу, до ступ ност ње не од ра сле де це и ви ше од све га ње них пи са ма и днев ни ка ко је је при ље жно ис пи си ва ла де це ни ја ма, Бјорк ман на ван редно з а н и м љи в н а ч и н успе в а д а р е кон с т ру и ше ж и в о т н и п у т Б е рг м а но в е, од нај ра ни јих да на до (ипак) пре ра не смр ти у 67. го ди ни. Њен нај ра ни ји пе ри од обе ле жен је се ри јом по р о д и ч н и х т ра г е д и ја, ш т о је п ред с т а в љ а ло онај кључни формативни печат ко ји ју је остатак жи во та аван ту ри стичк и н а г о н ио н а и з б е г а в а њ е св а ке мо г у ћ но с т и з а д у б љи м у ко р е њи в а њ е м и кон т и н у и ра но не кон фор м и с т и ч ко ве ч и т о -по ч и њ а ње -и з по че т к а. К а ко са зна је мо из пи са ма при ја те љи ци Мо ли, ни је по сто ја ла мо гућност да млада Ин грид оста не у Швед ској, ко ја ју је сво јим те сним окви ри ма спу тава ла, т а ко да ће ње на би о г ра фи ја з а бе ле ж и т и д у же б о ра в ке а л и н и к а да и пре би ва ли шта! у САД, Ита ли ји, Фран цу ској, Ау стри ји, поново Шведској и Ен гле ској. Нео че ки ван и за њу са му, шо кан тан ин стант успех у х о л и в уд с кој ф а б р и ц и с н о в а з а т е к а о ју је не п ри п р е м љ е н у и пси хо ло ш к и не спрем ну, упр кос при жељ кивању управо таквог расплета догађаја. Сваком п ра вом љу би т е љу ове у ме т но с т и мо ра ју би т и по зна т и њен и т адаш њи в е л и к и х и т о в и, п о п у т ф и л м о в а Др Џе кил и Мр Хајд, К а з а б л а н к а или За ким зво но зво ни, ко ји с у с е т ри ју м ф а л но н и з а л и у п р а в о у т о к у о с т в а ре ња нај го рих европ ских ноћ них мо ра Дру гог свет ског ра та. Ње на нео св е ш т е н а п р е д и спо зи ц и ја з а од би ја њ е св а ке де фи н и т и в не и з в е сно с т и 899

н а г о н и л а ју је н а с е ри ју љу б а в н и х а в а н т у р а и не о че к и в а н и х п р еок р ет а, п р а ће н и х сн а ж н и м не о до б р а в а њ е м и у н и с о ном о с у дом ш и р е ја в но с т и и са ме по ро д и це. Узор ног су п ру г а и ће р к и ц у П и ју ос т а ви ће због п ровода са та да слав ним ма ђар ским ратним фото графом и вагабундом опште праксе Ро бер том Ка пом, афе ре са ре ж и се ри ма фи л мо ва би ле су ре дов на по ја ва (и то са мо у то ку сни ма ња!), све док се, већ по за вр шет ку ра та и по врат ку н а с т ари кон т и не н т, њ е н и п у т е ви н и с у у к р с т и л и и с а п у т е ви м а ч у в е ног Ро б е р т а Ро с е л и н и ја, н а о т в о р е но у ж а с а в а њ е и ск а н д а л и з о в а њ е до т а д а вер них обо жа ва ла ца. Сте ре о тип ни глу мач ки вр то гла ви успо ни и стр могла ви па до ви ни њу ни по што ни су за о би шли, а пут од објек та не по де љеног ди вље ња до ма сов ног пре зи ра био је нео бич но кра так. Све че тво ро њ е не де це св е до ч и д а и м је т о ком од р а с т а њ а н ај ви ше не до с т а ја ло њ е но п ри с у с т в о, и по т в р ђу ју д а је по с е до в а л а он ај не з а б о р а в н и ш а рм ко ји је зрачио ма ги ју са ве ли ких екра на и у рет ким ком плет ним тре ну ци ма поро д и ч не и д и ле. У су м рак ка ри је ре вра ћа се у до мо ви н у и п ре те ж но и г ра у т е а т ру, з а јед но са но вом је д и ном п ра вом љубави, овог а п ут а зем љ аком, а св е до с а мог к р а ја с ле д и л а је св о ју и н т у и ц и ју, у н у т р а ш њ е з а но с е, ко ра ча ла п у т еви ма ко ји су јој се спонт а но о т варал и и н ик ада н ије р об овала ус т а љ е н и м м а ло г р а ђ а н ск и м с т е р е о т и п и м а и оче к и в а њи м а. И ако је т о за да ва ло емо тив не бо ло ве ње ним нај бли жи ма, сво ју сло бо ду је увек став љ а л а ис п р ед св а ке кон в е н ц и је. Сл а в љ е н а, в о љ е н а и н а г р ађив ан а, п р ед крај глу мач ке ка ри је ре до жи ве ла је при ли ку да ра ди и са чу ве ним прези ме њ а ком И н г м а р ом, а ч и т а в о ов о фи л м ске з в е з де до с т ој но е ле г и ч но п ут еше с т ви је не к а д а ш њ е не зг р а п не де в ој ч и це к ру п не г р а ђ е, ко ја с е к а о ус а м љ е н о д е т е и г р а л а с а м а хо м з а м и ш љ е н и м п р и ј а т е љ и м а, с а д а ј е н а и з у зе т а н на ч и н у с т и л у к ла си ч н и х ж у р нала овековечено у Бјоркмановом ост ва ре њу, за све оне ко ји ма у ж и ва ња у це л у ло и д ној ча ро л и ји н и ка да н и је до с т а. Ве о ма по п у ла ран т рен д ст ва рања до к ументарн и х фи лмова о људ има ко ји су на би ло ко ји на чин по го ђе ни мен тал ним бо ле сти ма или оштећењи ма свој ус пе ли ји об лик до био је у аме рич ком де лу Жи во т као ц р т а н и филм Роџер а Ви л и ја м с а, п ри к а з а ном у п р о г р а м у К р е а ц и ја vs. дес т ру к ци ја. У из у зет но ква ли тет ном и ни јед ног тре нут ка па те тич ном оства рењу п ра т и мо сва ко д не ви ц у м ла дог О ве на ко ји је у т ре ћој г о д и н и п ре с т а о да го во ри, на кон че га је уста но вље но ка ко па ти од ау ти зма. Већ са ме почет не на зна ке да са де те том ни је баш све у ре ду до во де до по ја ча не ак тивно с т и бри ж н и х ро д и т е ља и за једн и чк и х по ро д и ч н и х на по ра, ра ч у на ју ћ и, раз у ме се, и са мог про та го ни сту, они ће ус пе ти да у знат ној ме ри пре вази ђу ње го ве не до с тат ке и до не к ле га оспо со бе за са мо с та ла н ж и во т. Фи л м заснован на истоименом бестселеру њего вог оца умешно користи анимир а не де ло в е з а п ри к а з у н у т р а ш њи х с т а њ а и л и спо љ н и х з би в а њ а, до ч а р а в а ју ћ и н а т ај н а ч и н кон це п т фу н к ц и о н и с а њ а њ е г о в ог у м а. О с о б е по г о ђ е н е о в и м п о р е м е ћ а ј е м, ш т о ј е љуб ит е љ им а с едм е у м е тн ос т и д об р о 900

по зна то ма кар из Ки шног чо ве ка, н и су у с т а њу да фу н к ц и о н иш у на више н и воа, а л и су з а т о не к и њи хо ви т а лен т и до ве де н и до ма к си м у ма, ш т о је слу чај и са сим па тич ним Ове ном. На и ме, фа сци нант но ви зу ел но пам ћење код ње га се ма ни фе сту је фо то граф ским пам ће њем свих мо гу ћих репли ка цр та них фил мо ва из Ди зни је ве про дук ци је, до те ме ре да он без п ре т е ри ва њ а мо же да т вр д и к а ко све њи хо ве фил мо ве у це ло сти зна дос лов це на п а ме т! На кон што је отац слу чај но от крио да је овај у ста њу да се см ислено и зража ва ко ри с т е ћ и по с т о је ће ре п л и ке и з ом и љен и х ц рт аћа, пор о д иц а з апоч ињ е ко м у н и к а ц и ју с њи м н а т ај н а ч и н, ш т о р ез у лт ир а и з ве сн и м п р о г ре с ом, а т о ће до ве с т и и до ње г о ве по нов не до с т у п но с т и, н а с у п р о т з а ау т и с т е т и п и ч не ис к ључе нос т и. У сви м т и м окол но с т и м а п р е с уд но је п ри с у с т в о с т а би л не, х а р мо н и ч не и љу б а в љу ис п у њ е не по р о д ице с ас т ав љ ене од р а з у м н и х ч ла но в а, р а ч у на ју ћ и и њ е г о в ог с т а ри јег бра та, без чи је оби ла те и кон стант не по мо ћи Овен те шко да би ус пео да п р е в а з и ђ е б р ој н е с и м п т о м е. Та ко и м а мо п р и л и ке д а в и д имо м л ад ић а к а ко д и п ло м и р а, п р е с е љ а в а с е у с оп с т в е н и п р о с т о р, д о ж ив љ ав а п рв а љу ба в на оча ра њ а и ра з о ча ра њ а, н и к а да не нап у ш т а ју ћ и де т и њу с т ра с т за а н и м и р а н и м фи л мо ви м а ко ји с у би л и и о с т а л и њ е г о в о н ај в еће ж ив о тно за довољ ство и при бе жи ште. Због ње го вог ста ња ве о ма је ра зу мљи ва Овено ва же ља да веч но оста не де чак, сле де ћи ти ме син дром Пе тра Па на, п ри с у т а н и код м но г и х и н а че з д р ави х п ри п а дн ик а опш т е поп ул ац ије. Ду хо вит, за ни мљив, про ниц љив и оп тимистичким погледом на свет снаж но на би јен фи л м на п р о с т о ем и т у је не о п ход не до зе по зи т и в не ене р г и је гле да о ц у ко ји по с ред но з а к љу ч у је да а ко је п р о т а г о н и с т а био у с т а њу да се са сво јим здрав стве ним те го ба ма успе шно из бо ри, он да ни ње му не о с т а је н и ш т а д ру г о не г о д а т о ис т о у в л ас т ит ом ж и в о т у с а не у по р е д и в о м а њи м т е ш ко ћ а м а по но ви. Не же ље на ба шти на & Бен-Гу ри он, епи лог Не по с ред но и н сп и ри са на сл у чај н и м п р о на ла ском с т а р ог а л бу ма з а сличице, данас са свим би зар ног име на Спо ме ни ци ре во луције, хрватска ауторка Ирена Шко рић у до ку мен тар цу Не же ље на ба штина, приказ а ном у се лек ц и ји Кре а ц и ја vs. Де с т ру к ц и ја од л у ч у је да се озби љ н и је по за ба ви спо ме н и ч к и м на сле ђем и з НОБ -а, некол и ко де це н и ја на кон ш т о је д р жа ва ч и је је дело оно зван и ч но било неповратно п рес т ала да пос т оји. Од ва жно ула зе ћи у ко штац са те мом ко ја ау то ру те шко мо же да до не се м но го п ри ја т е ља, она к ре ће у по т ра г у за ос та ц и ма не ка да мо н у мен та л н и х гра ђе ви на, ко је су чак и код стра них ис тра жи ва ча иза зи ва ле архитектонско ди вље ње. Сма тра се да је до 1991. го ди не по сто ја ло око 15.000 спо мен и к а и ме мо ри ја л а НОБ - а, а од т о г а у д а н а ш њ ој Ре п у б л и ц и Х р в а т ској око 6.0 0 0, од че г а је ско р о по ловин а по тп у но и л и де л и м и ч но у н и ш т е н а. На ме сто све о бу хват ног при сту па, ко ји је у фил му ио на ко и до слов но не 901

мо г ућ, р е д и т е љ к а св ој ф о к ус усмер ав а н а некол ико огледн и х п ример а ко ји м а до к а з у је св о ју т е з у, п а ће т а ко ш и ру оп с е р в а ц и ју з а с л у ж и т и д а н а ш њ е с т а њ е спо ме н и к а н а Пе т р о в ој г о ри Во ји н а Б а к и ћ а, који је нек ад а имао до пет ми ли о на по се ти ла ца го ди шње, где се на ла зи ла и прва југос лов е нск а п а р т и з а н ск а б о л н и ц а, с а ч и ји х с е о с т а т а к а с а д а но ћу к р а де рост фрај, на кон што су вла сти на ње га по ста ви ле ода ши љач (?!). Дивљачко и вар вар ско по ни шта ва ње до ско ра шње исто ри је по чет ком де ве де сет и х за х ва л но се по к ло п и ло са ш ири м источ ноевропск и м т рендовима, ш то је про цес ко ји су струч ња ци на зва ли ико но кла зам. Иа ко тре ба на гласи т и да је п р о л и фе ра ц и ја спо ме н и к а и мо н у ме на т а т о ком пе ри о да с о ц и ја л и с т и ч ке Ју г о сла ви је сво јом ме г а ло ма н ском х и пе р п ро д у к ц и јом, и т а мо где им је сте и где им ни је ме сто, оста ја ла с ону стра ну сва ке до бре ме ре и уку са, ва ља при зна ти ка ко су мно ги од њих пред ста вља ли вредна архитек тон ска до стиг ну ћа, не са мо у ло кал ним раз ме ра ма. До вољно илустрат и в а н п ри ме р је с т е С по ме н и к по б е де р е в о л у ц и је н а р о д а Сл а в о н и је код с ел а К ам е н с к а, к о ј и ј е п о м и ш љ е њу с т р у ч њ а к а п р е д с т а в љ а о с а м в р х е в р оп ске у ме т но с т и св ог в р е ме н а, а ко ји је у по но в љ е н и м м и н и р а њи м а у н и ш т ен по че т ком 1992. г о д ине. А пс у рд а н п ри ме р п р ед с т а в љ а и с л у ч ај оп у з ен ск и х т е в а љ ев ск и х спомен ик а на р од ном хе р о ју С т је па н у/ст е в а н у Фи ли по ви ћу, чи ји ју нач ки чин ре тро ак тив ним ту ма че њем но во и зми шљене исто ри је постаје нешто пре зира а не хвале вредно. Званично прокламо в а но б р а т с т в о и је д и н с т в о по в е зи в а ло је ју ж но с ло в е н ске н а р о де и у град њи и у по то њем ре сан ти ман ском ру ше њу у сви ма од њих, иа ко не с в у д а у п од јед н а к и м р а з м е р а м а. Пор ед о б ил ас к а н екол ико п оп р иш т а зби ва ња, Ире на Шко рић зна лач ки ода би ра број не са го вор ни ке, од све док а епо хе, п р е ко ис т о ри ча ра, по л и т и ча ра, к у с т о са, па до са м и х још ж и ви х в а ја р а, ч ије по т р е сне ис по в е с т и о т к ри в а ју е мо т и в не р е а к ц и је у ме т н и к а на ру ше ња че сто и ви ше струка њихових де ла. Де ва ста ци ја се од и грав а л а не с а мо и з и де о ло ш к и х нег о и и з ч ис т о л у к р а т и в н и х, а под јед н а ко н и ск и х, п р о з а и ч н и х по бу д а : р а д и п р о д а је б а к р а и л и б р он з е. Мо н у ме н т а л н а п р о п а с т з а јед н и ч ке д р ж а в е по п у т р а с п р ше н и х де л и ћ а м ин ир аног спо ме н и к а з а св а је в р е ме н а р а с у л а де т а љ е т ог р а с п а д а, а ис т р а ж и в а њ е ов а ко де л и к ат не т е ме с а мо је о тк рив ањ е јед ног од т и х још не о т к ри в е н и х парч ић а. Д ва су посе бно значајна мо мент а к ат ас т р офа лног односа п рема не д а в ној б а ш т и н и: док с у де в е де с е т и х сн а г ом д р ж а в не и де о ло г и је он и а к т и в но и т е ме љ но у н и ш т а в а н и, до тле с у у п р в ој де це н и ји но в ог в е к а он и п р е п уш т а н и м а хом не б ри зи и п а си в но з а не м а ри в а н и, ш т о је дов ело д о п од ј е д н а ко с к а н д а л о з н о г п о с т о ј е ћ е г с т а њ а. С в о ји м и с т р а ж и в а њ е м усме ре на на овај п р о блем у Хр ват ској, ау т ор к а на ви де ло и з но си и д ру г е е п и ф е но ме не е по хе, по п у т у н и ш т а в а њ а и п а љ е њ а к њи г а н а ћ и ри л и ц и, ба ца ња (пар тијских) књижица, промене имена итд., а све у циљу немогуће г и у з а л уд ног по д у х в а т а б ри с а њ а не д а в не п р о ш ло с т и. С у ш т и н ск у и ен дем ск у не (до)з ре лос т, емо т и в н у ск у че нос т и са мо ск ри в ље н у мен т а л н у 902

не до вр ше ност ових на ро да нај бо ље илустру је континуиет дисконтинуит е т а, на жа лост тек спо ме нут и ов де не до вољ но екс пли ци ран. Кроз чет и ри и л и пе т су ш т и н ск и х п ро ме на па рад и гм и у 20. ве к у све до ч и мо о ис то т о л и ко т е ме љ н и х п р о ме н а б а зи р а н и х н а д е с т р у к ц и ји, т ј. у н и ш т а в а њу свих тра го ва прет хо де ћег и по сле дич ном из ми шља њу по жељ них тра дици ја на ње го вим развалинама, што ефикасно спречава било какав контин у ит е т и на п реда к, а с д руг е с т ра не д ија бол и чно обећава веч ит о т а пкање у лоше за ча ра ном кру гу. Иа ко ни пар ти зан ска ан ти фа ши стич ка тра ди ција н и је п рек ин ула т у нег ат и вн у п ра ксу, у т ре н уц и ма нај ве ће у г ро же но с т и у п р ав о њ е не спомен и чке ( нежељ ене ) б аш т и не, у з с уг ес т и вн у м узик у И в е Јо си по ви ћ а, ов ај фи л м п р едс т ав љ а у з ор а н п ри ме р с в а ког ум е т н и ка ду жно сти нај све ти је: да се ста не на стра ну про го ње ног, сла би јег, презре ног и окле ве та ног и то упра во он да ка да му се то зло чи ни. И то не (с а мо) и з р а з ло г а и де о ло ш ке не г о п р е в а с ход но ц и ви л и з а ц и ј ске н а р а ви. То је упра во оно што Ире на Шко рић у Не ж е љ е н ој б а ш т и н и чи ни. Про те кло је све га не ко ли ко го ди на на кон не појм љи вих ужа са Хо лок а у с т а и по т о њег с т вара њ а јеврејске д ржаве И з ра е л, а Да ви д Бен-Гу ри он би ло је име ко је је ста ја ло иза про јек та ове др жа во твор не иде је. Ње гов не да в но п р о на ђе н и Т В и н т е р вју и з 1968. г о д и не, з а ко ји се м и сл и ло да је не по врат но из гу бљен, чи ни око сни цу до ку мен тар ног оства ре ња Бен-Гур и он, е п и л ог и з р а е л ског ау т о р а Јари в а Моз ер а, п рик аз аног у поп ул а рној с екц ији Биог ра фск и до к у мен т ар ц и. Пр о на ла ском ори г и на лне фи л мске тра ке, а за тим и звуч ног за пи са овог раз го во ра, са да мо же мо да се упознамо са политичким и животним размишљањи ма већ уве ли ко пен зиони са ног, осам де сет дво го ди шњег Гурио на сво јом вољом повученог из прес т о н и ч ке в р е в е у не п р е глед н у д у би н у п у с т и њ ске и з о л а ц и је, п ри че м у је од р а с по ло ж и в и х о р и г и н а л н и х ше с т ч а с о в а од а б р а н је д а н д ов о љно и л у с т ра т и в а н де о з а пот р ебе фи л ма. Човек ко ји је п р о гла сио не з а ви сно с т 1948. г о д и не, д ва де се т ле т а к а сн и је, са бе з бед не д ис т а н це ко ја г а ра н т у је нео п хо дан м и р за до дат но ст у д и ра ње и п ро у ча ва ње, ко л и ко и ја сн и ји ре т р о а к т и в н и у ви д у бу р не до г а ђа је т ог до ба, т вр д и к а ко је ње г о ва м и си ја д а о б но ви ц и о н и с т и ч к и п р о је к а т р а ђ ен а по же љи д а и з г р а д и И з р а е л к а о на ц и ју ви ш и х мо ра л н и х вред но с т и и т ре зве но п ри зна је к а ко т о још н и је по с т и г а о. А к у м у л и р а но б о г а т о ж и в о т но ис к у с т в о ов ог и и н а че м у д р ог стар ца кључ но до при но си да леко видим и стратешким циљевима и такт и ч к и м одл ук ама у св р х у њи хо в ог о с т в а ри в а њ а, на с у п р о т р а д и к а л н и јој во љи пре те жне већине тамошњег становништва, пречесто жељног ресанти ма на и осве те. У том ду ху Бен-Гу ри он са свим отво ре но ка же ка ко би из међу задржавања новоосвојених територија (из рата 1967. године) и трајног м и ра б е з ра з м и ш љ а њ а ода бра о м и р! У овом д ра г о це ном ис т о ри ј ском до к у мен т у, ко ји о си м но се ћег и н т е р вјуа са д р ж и и ње г о ве по л и т и ч ке г о во ре, су с ре т е, ра з г о во ре са д ру г и м л и де ри ма, са зна је мо да је био у с т а њу д а по в л а ч и и т а д а не по п у л а р не а л и неи з б еж не пол ит и чке пот ез е, в ођ е н 903

не са мо праг ма тич ним зах те ви ма ак ту ел ног тре нут ка не го и ви зи о нарск и м по гле д и м а н а т о к а ко м л а д а д р ж а в а н а по с ле т к у т р е б а д а и з гле д а. Уз п ра т е ће сн и м ке сла в љ а ра до с т и на ул и ца ма т о ком п р о гла ше њ а не з а ви сности, по том болног и напор ног рапид ног изграђивања инфраструкт у р е н и и з чег а, он п ру ж а и л уц и дне опс е рв ац ије о буд из м у, н ац из м у и л и не д а в н и м и с т о р и ј ск и м з би в а њим а. Ф и л м ч в рс т о и ск р омно с т оји на ста но ви шту ка ко ли де ри ни су у ста њу да би ло шта епо хал но учи не са мо стал но, не го са мо у про дук тив ној ко о пе ра ци ји и си нер ги ји са нар о дом и пос т о је ћ и м окол но с т и м а, н а с у п р о т ис т а к н у т и м по је д и н ц и м а у на у ци, по пут Ал бер та Ајн штајна. Овај раз го вор има ка рак тер ре тро спект и в н о г и т е с т а м е н т а р н о г, п а о с т а р е л и Г у р и о н о т в о р е н о п р о г о в а р а и о не из бе жним гре шка ма у том про це су, фа та ли стич ки по ми рен са не мог у ћ но ш ћу њи хо в ог по т п у ног и з б е г а в а њ а. Бе н -Г у р и о н, е п и л о г н и је де ло атрак тив но за ши ре сло је ве пу бли ке, али ће оне ме ђу њи ма ко ји су за инте ре со ва ни за бли жи увид у кон струк тив не дру штве не и историјске проце с е, к а о и з а ко ло ри т не л и ч но с т и ко је с т о је и з а њи х, св а к а ко п ри ву ћ и, а при том их ни по што не ће оста ви ти раз о ча ра ним. 904 Rol ling Sto nes ole ole ole! пу то ва ње Ла тин ском Аме ри ком & Ми ха ил Таљ из да ле ка Од ве чи те и ни ка да до кра ја не раз ре ше не ди ле ме Битлси или Стоу н си в е р о в а т но је с т а ри је с а мо оно п и т а њ е о ко ко ш к и и ја је т у. Од у в е к не из ве сно п и та ње о п ра ву п р вен ст ва из ме ђу д ва к ул т на ен гле ска м у зи ч ка са ста ва још од сре ди не ше зде се тих го ди на, свој но ви и ко зна ко ји по ре ду при лог за рас пра ву з а д о б и л о ј е д о к у м е н т а р ц е м По л а Д а г д е ј л а R o l l i n g Stones ole ole ole! путовање Латинском Америком, приказаним у прог р а м ској це л и н и Му з и ч ко -п лесн и док уме н т а р ц и ју би л а р ног и з д а њ а Bel Docs-а. И тиме ово дело у стопу следи прошлогодишњи документарни филм Be atle s: Оса м да на у неде љи Рона Ха у ар да. По с т а в ља се ло г и ч но п и т а њ е: че м у још је д а н фи л мск и у р а д а к о кот рљ ајуће м к амењу, д а л и с у ау т ор и успел и д а оп р а вд а ју ову рут и нс к у р епет ит и вн у п р а кс у? По све му су де ћи, је су. Док му зич ки струч ња ци и да ље ло ме ко пља о њи ховом објек тив ном му зич ком ква ли те ту, а ми шље ња о то ме ве о ма се ра зила з е, о с т аје нес у мњив а ч ињ ен ица да а ко С т о у н си н и с у нај к в а л и т е т н и ји, оно св а к а ко је с у н ај в е ћ и р ок б е н д н а п л а не т и! Уп р а в о ов ај си м п а т и ч н и и оп у ш т а ју ћ и t o u r - m o v ie још јед ном у б е д љи в о п ри к а з у је к ако с у у п р а в о он и че с т о п р в а а с о ц и ја ц и ја, си но н и м и s y n e c d o c he з а р о ке н р о л! Ole, ole, ole! пра ти де се так кон це рата које је бенд одр жао 2016. го ди не у ве ћин и ју ж но а ме ри ч к и х з е м а љ а, п а т ако вид имо м ахом с т ад ионске п риз ор е и з А р г е н т и не, Ч и ле а, Уру г в а ја, Пе ру а, Ко л у м би је, Бр а зи л а, Ме к си к а и, нај бит ни је, Ку бе у овом го то во дво ча сов ном му зич ко -сцен ском спек так л у, ко ји п ру ж а у н у т р а ш њи у ви д у з а с т р а ш у ју ће р а з ме р е не о п ход н и х

ло ги стич ких зах те ва за до га ђа је та квог ти па, а о ко ји ма љу би те љи му зике ре т ко и л и н и ка да не ра з м и ш ља ју. Ов де оси м уо би ча је н и х по је д и нач н и х и ма сов н и х сце на х и с т е ри је, ат ра кт и вн и х г ит арск и х рифова на о т варању ко н ц е р ат а, хот ел а, л и м у з и н а и б а з е н а н а д в а д е с е т о м с п р а т у хот ел а, н е по сто ји ни ка кав увод и об ја шње ња (као што то је сте слу чај у Осам да на у н е д е љ и), о в а ј ф и л м н е т е ж и т у м а ч е њу, о т к р и в а њу т а ј н и у с п е х а и л и д ис ко г р а ф ској х р о но ло г и ји: он је н а п р о с т о фи л мо в а н и кон к р е т н и т у р не ј ск и з а п ис у з по не к у ус п у т н у и спо р а д и ч н у и н с ај де р ск у оп с е р в а ц и ју са мих чла но ва бен да. Упо зна је мо их као љу де ко ји су спо соб ни да и у сво ји м по зн и м г о д и на ма а ва н т у ри с т и ч к и и де чач к и ра з д ра г а но у ж и ва ју у о т к ри в а њу но ви х п р о с т о р а, љу д и и к у л т у р а, а ме ђу с о б но с у по т п у но раз ли чи ти, од оних ко ји су трај но и не по врат но на ву че ни на све епи фено ме не сла ве, до оних ко ји те отво ре но пре зи ру. Од увод них ка дро ва све вод и к а оче к и в а ној к ул м и на ц и ји, п р вом R N R кон це р т у и к ада од рж аном на Ку би, чи јим сце на ма се филм и за вр ша ва, али емо тив ни вр ху нац и он ај ск ри в е н и д р а г уљ ле ж и у не ко л и ко м и н у т а не п а т в о р е не м а г и је к а д а ле гендар ни гитари стич ко -во кал ни тан дем Ри чар дс Џе гер се де ћи у стол и ца ма у г ар де р о би з а сво ју д уш у и з вод и u nplugge d ве рзију композиц ије Honky Tonk Wo men. Та два не пре тен ци о зна ми ну та и не хо ти це очи тава ју квин те сен ци ју бен да. Ка ме ра не ве ро ват но успе ва да ухвати интензи т е т и д у би н у њи хо ви х ме ђу с об н и х емо ц и ја, ко је де це н и ја ма по с т о ја но осци ли ра ју из ме ђу љу ба ви и мр жње, те на зад, до оног кљу ча ду бо ког међу с о б ног ра зум ев ања ко је ве ро ват но и др жи овај бенд на оку пу ово ли ке сил не де це ни је. Оста ре ли де ча ци из Дартфорда мно го стру ко су и по вратн и ч к и ви ше с т руко на дмаш ил и и нај л уђе сно ве и а мбиц ије, а Ole, ole, ole! от кри ва да ни по што ни су склони мистификатор ском учитавању непостоје ћег зна че ња у њи хо ве пе сме, иа ко би на та кав су је тан чин ви ше од би ло ко г а д ру г ог и ма л и сва ко п ра во. Д ра г о це н и су и по вре ме но д и р љи ви мо м е нт и р ад ос т и к у б а н с к е п у б л и к е н а њ и хо в о м н а с т у п у, и т о м а њ е з б о г м у зи ке не г о з б ог не о п и п љи в ог до ж и в љ а ја н а с л у ћ и в а не с ло б о де, з а ко ју ни ка да ни је си гур но да ли ће на по слет ку уме ти да пе ва, као што су они који с у је ч е к а л и, р и з и к у ј у ћ и и п од н о с е ћ и з а б р а н е, н а с и љ е и з ат в о рс ке ка зне, не жно пе ва ли (о) њој. Ју би ла р но де с е т о и з да њ е Ме ђу на р од ног фе с т и в а ла до к у мент а рног фи л ма Bel Docs у већ афи р м и са ној се лек ц и ји Би о г раф ск и док ументарц и до но си на м з ан им љи ву ек р а н и з а ц и ју ж и в о т не п ри че (до т а да) нај м ла ђег све т ског ша м п и о на у ша ху М и ха и ла Та ља ле т он ског ау т о ра Ст ан исла вса То ка лов са, под на сло вом Ми ха ил Таљ из да ле ка. На тра гу по пу лар них шахов ск и х фи л м ск и х дела, поп у т скора ш њ е Жрт ве п е ш а ка, о ле г ен дар ном х л а д н о р а т о в с ко м д у е л у Б о р и с а С п а с к о г и Ро б е р т а Б о б и ј а Ф и ш е р а у Ре ј к ја ви к у 1972. г о д и не, р е ж и с е р ком би н у је не т а ко о би м н у до с т у п н у ар хив ску грађу, разговоре са прео сталим при јатељи ма и чла но ви ма по род и це, и по к у ша ва да ск и ц и ра порт ре т г ен ија лног и г рача који је п рем ин уо 905

1992. Од у век из ра зи то сла бог здрав стве ног ста ња, али за то че лич но снажне во ље, Таљ је сво је објек тив не не до стат ке успе вао да на до ме сти у овој ма гич ној игри на 64 цр но-бе ла по ља већ у са свим ра ној фа зи сво је ка ри је ре (са све га 24 го ди не), осво јив ши свет ски трон по бе дом над званич ним пр ва ком и не у по ре ди во ста ри јим су на род ни ком Ми ха и лом Бот ви н и ком. Њи хо ви д у е л и по с т а ће м и т ск и, а по т о њи по б ед н и ч к и до че к у род ној Р и г и п ре т во ри ће се у спонт ано опш т енародно весеље. Пре свег а чла но ви ње гове по ро ди це ве родостојно сведоче да се читав његов животн и са д р жај исц р п љи ва о у п ри п ремама и л и са м и м од и г ра ва њи ма ме че ва, т е д а је њ ег ов а п рив а тн а о с об а бил а у в ел ико з ат в ор ен а т е с амодов ољн а. То к а ловс на м у р е т к и м ус пе л и ји м т р е н уц има п ру ж а и не ко л и ко Та љ е ви х р а зм и ш љ а њ а о ф и л о з о ф и ј и о в е и г р е, а л и к в а л и т е т И з д а л ек а з ап р ав о ле ж и у оном неп л ан ир аном п р едоч ав а њу м л а ђ ој г е не р а ц и ји гле д а л а ц а ко л и ко је у т о д о б а, ш е з д е с е т и х и с е д а м д е с е т и х г о д и н а п р ош л о г в ек а, ш а х п р ед с т ав љ а о не ш т о зн а ч ајно з а м ил и о не п а си о н и р а н и х по см а т р а ч а ши ром све та. Ме че ви за пр ва ка све та, као и ре дов не ша хов ске олим пија де, п р е но ше н и су у ж и в о у м но г о зе ма љ а, од и г ра в а н и су у по з о ри ш н и м и л и к ул т у р н и м д во ра на ма п ред ви ше х и ља да п ри су т н и х љу д и, а кар т е за у л аз а к н а т а к а в дог ађ ај биле с у он а р е тко т р ажен а и дефиц ит а рн а р об а! Сто га је и не у по ре ди во ве ћи зна чај та да шњих у од но су на да на шње шамп и о н е, ј е р с у т и ус п е с и п о с т и г н у т и у в р е м е е н о р м н о г и н т е р е с а з а о в а ј спо р т, к р о з м но г о к в а л и т е т н ију конк ур е нц ију нег о у с ав р емено д об а, ка да му се прак тич но не по кла ња ни ка ква јав на па жња. У пи та њу је прекрат ко и не до вољ но фо ку си ра но де ло ко је у не ко ли ко по гла вља пре се цаних сим па тич ним Таљевим кари кату рама не ве што плу та из ме ђу би о графског по р т р е т и с а њ а и п р о ф е си о н а л н и х под ви г а, н а ш т е т у ови х д ру г и х. З аи н т ер ес о в ан и глед ал а ц ће и з ов ог док у ме н т а р ц а т е ш ко и ш т а с а зн а т и о основ ним чи ње ни ца ма ове ве ли чан стве не ка ри је ре, осим шту рих и гот о во ус п у т н и х мо ме на т а око т и т уле освоје не на д Бо т ви н и ком и л и по бе де п р ед с а м у с м р т н а д т а д а н е по б е д и в и м Га р и је м К а с п а р о в и м. Теш ко је о т е т и с е у т и ск у д а с е ов а ко а т р а к т и в н а и по т е н ц и ја л ном ау д и т о ри ју м у за ни мљи ва мо дер на исто риј ска тема напро сто мо ра ла озбиљ ни је и анал и т и ч к и с т у д и о зн и је фи л м ск и о б р а д и т и. 906 До бри по штар & Ћи ћо ли на: ку ма од скан да ла Са вре ме но и тра ди ци о нал но успе шно се спо ји ло у бу гар ском оствар е њу До б р и п о ш т а р То н и с л а в а Х ри с т о в а, п ри к а з а ном у т а к м и ч а р ском п р о г ра м у де се т ог Bel Docs-а. С у п т и л на и р о н и ја, не ж на би з ар но с т и до зи ра на г р о т е ск а у в о де на с у св а к и да ш њи ц у ж и т е љ а ма ле ног и з а ба че ног се ла на са мој гра ни ци са Тур ском, где је упра во у то ку кам па ња за ло калне и з б о р е, од ко ји х в е р о в ат но з а ви си бу д ућ но с т, а мо г у ће и с а м оп с т а на к се ла! Ен дем ска бал кан ска ком па ра тив на за о ста лост са мо до дат но по

ја ча ва по т м у л и очај и не до с т а т а к ја сне пе р спек т и ве, т е из глед н и на с т а ва к та во ре ња у пост со ци ја ли стич ком лим бу, све док са свим актуелан догађај, и то свет ски, не про др ма из те ме ља њи хо ве дог мат ски успа ва не ег зис т енц ије. Меш т аш це које је не к а д аш њ а д рж а вн а г р а н и ц а де л и л а по с р ед гро бља, па су за од ла зак на дру гу стра ну се ља ни мо ра ли да но се пут не ис п р ав е, до м аћ и н је уд ружен и м б о рб ен и м сн аг ам а буг а рске и е в р опске гра нич не по ли ци је ( Fron tex ) ко ји спре ча ва ју тр го ви ну љу ди ма и њи хово кри јум ча ре ње у зе мљу. И упра во ће то гло бал но пи та ње, ко је се ло кално сн а ж но р е ф ле к т у је н а ж ив от е у б ог и х меш т а н а, по с т а т и це н т р а л н а т ач к а спо ре њ а у к а м па њи! Бе не во лен т н и по ш т ар И ва н сна ж но се з а ла же за п ри ма ње т и х љу д и у број не на п у ш т е не к у ће, у бе д љи во арг умент ујућ и св ој с т а в по т е н ц и ја л ном п ри л и ком з а ож и в љ а в а њ е и мо г у ћ и н а п р е д а к се ла. Он пак у тој сво јој на ме ри има сна жну опо зи ци ју у ви ду сре до веч ног до ко ног ва г а бу н да, п ред с т а в н и к а Со ц и ја л и с т и ч ке пар т и је ко ји о т во ре но п ри же љ к у је по в р а т а к ко м у н и зм а, а је д и н а т ач к а п р о г р а м а м у је о си м р е з о л у т ног од би ја њ а п ри х в а т а и з б егл и ц а у с ело у в ођ ењ е и нт е рнет а у свих не ко ли ко де се ти на до мо ва! На из не на ђе ње мно гих, обо ји цу ће их поб е д и т и м л а д а и си м п а т и ч н а Ром к и њ а Ве с а, ко ја н и н а јед но по л и т и ч ко питање, глобално или локално, не ма јасно изра жен став, нити је то прете ра но бри не, али од ре ђе на до за шар ма при во ле ће чак 26 гла са ча да своје по ве ре ње у каж у њој, насуп рот 20 ч врст и х И ва нови х п ристал ица, док ће же с т о к и опо зи ц и о н а р до би т и св е г а је д а н гл а с, и т о од с оп с т в е не м ај ке! И д о к с е у з ав р ел е с т р а с т и п о с т е п е н о с м и р у ј у, а бу д у ћ и п р ав а ц в ођ ењ а се ла у ве зи са ми грант ским пи та њем и да ље оста је не по знат, Иван ће све сно об ма ну ти гра нич не снаге како нови контингент нежељених придош л и ца не п ри с т и же, иа ко је у п раво он у с тању да и х сво ји м да ле ко зо ром с ас в и м р а зг ов е тн о в ид и. Пос р е д и је с и мп ат и чн а, т р аг и чн о - ком и чн а и ау т е нт и ч но б а лк а нск а док уме нт а рн а п рич а ко ја још једном н а св етло с т да на и з но си сву з а л уд но с т демаг ош к и х на с т о јањ а на сп р о в о ђе њу в ла с т и у з а б о ра в ље н и м и на п у ш т е н и м п ре де л и ма, а п су рд но се у ж и в љ а ва ју ћ и у не чије т у ђе, вел ике, интернацио на лне п ро блеме, ва љда несвесно нагоњена у з а л уд ном по т р е б ом да св ој св о јој т ег о би, не с р е ћ и и ја д у п ри да не к а к в о ду бље и ши ре, а на да све сми сле но зна че ње. Ку л т н и ф е но ме н ко ји је о б е ле ж ио не с а мо а пе н и н ско по л у о с т р в о седам де се тих и осам де се тих го ди на про шлог ве ка од но си се на кон тров е р зн у и не о до љи в о с е н з у а л н у, ск а н д а ло зн у и д р а же сн у по ја ву И ло не Ста лер, про во ка тив не Ма ђа рице на трајном раду у Италији, много познат ије под псеудонимом Ћ и ћо ли на. Због свог ст и ла и д у ж и не, те ле ви зиј ск и до к у ме н т а р а ц Ћи ћ о л и н а: к у м а о д с ка н д а л а ау т о р ског д в ој ц а А ле с а н д р о Мелац ин и и Е лена Ст але р п ри к а з а н је у ок виру нов оус т анов љ еног п ро г ра ма Feel Good Mo v i es. Ро ђе на 1951. у ма ђар ској п ре с т о н и ц и, где ју је м ај к а од н ај м л а ђи х д а н а ох р аб рив ал а д а с е у п у с т и у к а ри је ру мо де л а, вео ма ра но је з а в р б о в а на од на длеж н и х сл уж би з а ш п ијун ирањ е с т ран и х 907

по ли ти ча ра у по се ти Бу дим пешти приликом њи хо вих кон та ка та ин тимни је при ро де. Ово ни је ду го по тра ја ло јер се мла да Ста ле ро ва већ у 19. г о д и н и уд а л а з а Ит а л и ја н а и з а у в е к п р е с е л и л а у ж у ђ е н у з е м љу, где ће, к а ко ће на ред не г о д и не и де це н и је зор но по к а з а т и, на п ра ви т и п ра ву ре во л у ц ију у с тавовима и понашању. Свој псе удон и м задобија седа мдесет и х г од ина, у редовној ноћној рад ио - ем иси ји где ће п ри ље ж но од г о ва ра т и на по зи ве и писма пре вас ход но мла ђих слу ша тељ ки о свим врстама сексуа л н и х п ра к си, ч и ме ће пе р ма нен т но з а до би т и си м па т и је об о жа ва ла ца и ом р а з е не ис т о м и ш љ е н и к а, у јед ној т а ко ри г и д но к а т о л и ч кој з е м љи, с а ис т о в р емено сн а ж ном ко м у н и с т и ч ком п а р т и јом, а ч и ји с у с е поглед и н а јав ни мо рал у нео бич но ви со ком сте пе ну уне ко ли ко по кла па ли. При родно а не п л а с т и ч н о п р е ле п а и же н с т в е н а п л а ву ш а, с а не и з б е ж н и м ц в е т ним вен цем око гла ве и ме две ди ћем у ру ка ма, уско ро по чи ње са јав ним на с т уп има и до т ада незам исл иви м пе р форма нсима, подједнако на сцен и кол ико и н а у л и ц а м а б р ој н и х г р а до в а, и з а з и в а ју ћ и ск а н д але где г од и ка да год се по ја ви, што ће уско ро би ти пре не се но и на ма ле екра не ТВ пријем н и ка. Оси м сек су а л ног ег зи би ц и о н и зма, Ст а ле ро ва по с т е пе но по с т а је и по л и т и ч к и освеш ћена, па ће у борби за оч у ва ње ж и во т не с ре д и не ус ред јед ног од св о ји х на с т у па з а јед но з а па л и т и а ме ри ч к у и с о вје т ск у з а с т а ву, што ће ни во про во ка ци је по ди ћи за још јед ну те шко за ми сли ву сте пе ницу. У кон стант ном не ми ру и по тра зи за не чим но вим сле де ћи ко рак пос т а ће ло г и ч а н ко л и ко и не и з б е ж а н: г о д и не 1983. у п у ш т а с е у о т в о р е н у hard co re порнографију, која ће својом екс плицитношћу и жестином прева зи ћи све до та да по зна то у ж ан р у. То јој, на рав но, не ће би ти и ис хо диш т е, в е ћ с ам о ј о ш ј е д а н м е ђ у ко р а к д о а н г а ж о в а њ а у д о т а д а о п с к у р н ој Ра д и к а л ној с т р а н ц и а н а р х и с т и ч ке п р о в е н и је н ц и је, н а ч и јој л и с т и, к а о в е ћ а фи р м и с а н а по р но - з в е з д а (и к а о п р в а т а к в а у ис т о ри ји!), не ко л и ко година ка сни је улази у д ржавни пар ламен т! Потоњи и такође к раткот рајни брак са ч у вен и м аме ри ч к и м у ме тн иком Џефом Ку нсом само ће нас тавит и бес к рај н и н из нео че к и ва н и х а махом ска ндалозн и х п реок рет а. Слободна, с амоув е р е н а, с амосв ојн а и о риг и н а л н а, И лон а С т але р конт ин уир ано ће по ме ра ти гра ни це, а при ро да ње не пре на гла ше не сек су ал но сти у зна чајној ме ри с е р а з л и ко в а л а од б е з б р ој н и х д а н а ш њи х по р но -гл у м и ц а ко је већ уве ли ко при па да ју глав ном то ку. При сту пач на и не по сред на, Ћи ћол и н а је п р в е н с т в о п ру ж а л а ч и с т ој ж и в о т ној р а до с т и, в е с е љу и у ж и т к у да ва ња и де ље ња, на су прот преовла ђујућој прорачунатој манипулативно с т и св о ји х д а н а ш њи х ко ле г и н и ц а, ис п р ед и и з а к а ме р а. У с о л и д ном пред ста вља њу ње не ка ри је ре аутори извла че ис пра ван за кљу чак о су штинск и м до ме т и ма ње ног кон т р о ве рз ног де ла: по с ре д и је а н т и ц и па ц и ја по л и т и к е с п е к т а к л а ко ји ј е с а м с е б и с в р х а, с о н у с т р а н у т р а д и ц и о н а л н о схва ће не по ли ти ке, ре да и мо ра ла, а што је мо ра ло, и то упра во у Ита лији, за вр ш и т и у от у ж ном бла зи ра ном пе ри о д у вла да ви не но тор ног Си л ви ја Б е р л у ско н и ја, ч и јој о с е бу ј ној пе р с о н и је у п р а в о И ло н а С т а ле р т е г о б но 908

п р о к р ч и л а п у т. Ви ше с а д р ж ај но не г о с т и л ск и д р а г о це н до к у ме н т а р н и увид у уло гу, по ло жај и т е ко в и н е ове и да нас, у сво јој сед мој де це ни ји, в е о ма п ри в л ачне е р о т ске у ме т н и це - оп ш т е -п р а к с е, ко ја је св оју к аријеру за кљу чи ла у тре ну ци ма ка да су ње не та да скан да ло зне ег зи би ци је по чињ а ле д а би в а ју св е ш и р е п ри х в аћене н а сви м ме ри д и ја н и м а, к а о ш т о т о са свим пи о ни ри ма у би ло ко јој обла сти обич но и би ва. Де ја н П Е Т РО ВИ Ћ 909