Анализа оперативног система Федора кроз дванаест стандардизованих аспеката информационих технологија

Transkript

1 Анализа оперативног система Федора кроз дванаест стандардизованих аспеката информационих технологија Манојловић Дарко Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, школска 2015/2016 година Ментор рада: проф др Живадин Мицић Апстракт У овом раду је анализиран оперативни систем Федора (верзија 20) кроз дванаест аспеката информационих технологија. Рад је конципиран кроз дванаест области (наставних јединица) које се могу упоређивати са аналогним функцијама и припадајућим карактеристикама у другим оперативним системима, при коришћењу настави информатике и рачунарства (и у основним школама Републике Србије). На крају сваке области приређене су вежбе и тестови за проверу нивоа знања односно евалуацију. Кључне речи Федора, Оперативни систем, Информационе технологије 1 УВОД Оперативни систем (ОС) је скуп програма и рутина одговоран за контролу и управљање ресурсима, уређајима и рачунарским компонентама као и за обављање основних системских радњи и пружање услуга кориснику. Оперативни систем обједињује у целину разнородне делове рачунара и сакрива од крајњег корисника детаље функционисања ових делова. ОС се дефинише и стандардима, као према [1] У свету који се тако брзо развија, у дигиталном медију и информационим технологијама, улога оперативних система постаје све важнија. Њихов значај се не огледа само у свестраној примени, већ и у начину на који утичу на еволуцију и будући развој информационих технологија, [2]. Сваки оперативни систем можемо посматрати, анализирати и упоређивати кроз дванаест стандардизованих аспеката информационих технологија (ИТ, у даљем тексту, колона (2) у табели 1). ТАБЕЛА I. ТУЦЕ ФУНКЦИЈА И КАРАКТЕРИСТИКА СИСТЕМА ЗА АНАЛИЗИРАЊЕ КРОЗ 12 СТАНДАРДИЗОВАНИХ ОБЛАСТИ ИТ (1) (2) (3) Области ИТ, [1], [2] (4) Разред / Наставна тема (јединица), [3], [4], [5] 1 1 Увод у оперативне системе 2 4 Поглед на ОС са аспекта развоја система 5. разред/оперативни системи (Увод у оперативни систем) 3 7 Радна површина 5. разред/кориснички интерфејс (Радна површина) 4 2 Управљање системом датотека, подацима, информацијама 5. разред/оперативни системи (Windows explorer) 5 5 Подршке глобалним комникацијама 6. разред/интернет (Претраживање на интернету) 6 6 Мрежно (локално) повезивање 8. разред / Локалне мреже 7 8 Управљање пословима, процесима, процесорима 8 3 Контрола извршавања програма и управљање прекидима 9 9 Управљање улазима/излазима (периферном опремом) Конфигурисање система и интерфејс 5. разред/опреативни системи (Инсталирање нових уређаја) Управљање меморијама 5. разред /Оперативни систем (мој рачунар) Подршке апликативним програмима и осталим услугама 7. разред/израда презентација (Рад са текстом сликама и објектима) У овом раду је анализа представљена према редоследу из табеле 1, колона (1), а у оквиру другог поглавља.

2 1.1 Предмет и циљ рада Предмет истраживања је анализа оперативног система Федора (верзија 20) кроз дванаест стандардизованих аспеката информационих технологија у циљу утврђивања његове примене у настави информатике у основним школама Србије, као и примењивости система у извршавању основних функција и операција. Након сваког од дванаест аспеката анализе потребно је постављање вежби и тестова да би се утврдио ниво усвојености градива код сваког ученика понаособ. 2 OПЕРАТИВНИ СИСТЕМ ФЕДОРА КРОЗ ДВАНАЕСТ АСПЕКАТА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА 2.1 Увод у оперативне системе Fedora Core, или једноставније само Федора, јесте оперативни систем заснован на Линукс језгру, који је створен, побољшан и дистрибуиран Федора пројектом. Федора пројекат је спонзорисала компанија Ред Хет, и то је пројекат отвореног изворног кода, који је широм света подржала заједница учесника у развоју софтвера. Иако компанија Ред Хет не подржава Федору, Федора обједињује побољшања направљена на Линукс језгру и доприноси комерцијалној Ред Хетовој дистрибуцији Линукса и осталог софтвера. У исто време, Федора користи побољшања која су инжењери Ред Хета уградили у своје софтверске производе. Међутим, упркос овој симбиози, Федора је бесплатан оперативни систем начињен искључиво од бесплатног софтвера и вођен процесом који је отворен за све учеснике у развоју софтвера, [6]. 2.2 Поглед на ОС са аспекта развоја система Федора је RPM (Red Hаt Pаckаge Mаnаger) колекција софтвера опште намене, која укључује оперативни систем базиран на Линукс кернелу, које развија Федора Прjoект, а који је спонзорисан од стане Ред Хeт корпорације. Циљ Федоре је да предводи развој бесплатног и опен сурс софтвера, захваљујући снажној заједници која рад на пројекту, [7]. Циљ пројекта је да дистрибуира софтвер који је у потпуности бесплатан као и да предводи развој таквог софтвера. У поређењу са комерцијалним оперативним системима Федора има кратак животни циклус. Верзија X је подржана месец дана након изласка X+2 верзије. Са шест месеци између издања време подршке је кратко, само тринаест месеци након изласка одређене верзије. Ово би могло довести до проблема уколико корисник жели да остане на једној верзији дуже, или ако му је важнија дугорочна подршка него тестирање софтвера. 2.3 Радна површина Федора обухвата(односно корисник може користити) следећа графичка окружења: GNOME (GNU Network Object Model Environment) KDE (K Desktop Environment) Xfаce (окружење за слабије рачунаре) LXDE Cinnаmon MАTE (базирано на GNOME 2 окружењу) Sugаr (окружење за едукацију) Веб сервер окружење Infrаstructure сервер окружење Bаsic окружење Избор окружења зависи од намене и врши се при инсталацији оперативног система (Сл.3.0). Најчешће коришћена и најзанимљивија окружења за кориснике су дефинитивно GNOME i KDE. То су интегрисана радна окружења која ће корисниcима Windowsа изгледати познато, бар на први поглед. 2.4 Управљање системом датотека, подацима, информацијама Корисници Windows-а имају Explorer, а корисници Mаc ОС-а могу да употребе Finder. Сви ти програми пружају алате за руковање датотекама (укључујући копирање, премештање, преименовање, и брисање), као и за покретање апликација. У свету X Windows-а традиционално није било стандардног алата који би пружао те могућности. Бројне апликације које се називају фајл менаџер или десктоп менаџер покушавају да обезбеде ту функционалност.

3 Међутим, појавом GNOME-а и KDE-а као алтернативних стандарда за графичко окружење Линукса ситуација се стабилизује. И GNOME и KDE нуде стандардне управљаче датотека. У GNOME-у, његов управљач датотека пружа флексибилан алат високог квалитета за руковање датотекама и крстарење по директоријумима. 2.5 Подршке комуникацијама За повезивање Линукс-а са Интернетом користи се PPP протокол. PPP је скраћеница од Point-to-Point Protocol (протокол за пренос података од тачке до тачке), чија је улога да омогући коришћење протокола TCP/IP и у аналогним модемским везама. Када се повеже са Интернетом користећи PPP, рачунар постаје део мреже добављача Интернет услуга и добија IP адресу, [7]. Да би PPP могао да ради неопходне су следеће компоненте: модем који је инсталиран, подешен и укључен у језгру треба да буде преведена подршка за PPP, или да PPP модул буде доступан софтвер за подршку PPP-у треба да буде инсталиран С обзиром да је PPP пројектован за успостављање везе путем телефонских линија, модем је кључна компонента у повезивању у мрежу. Треба знати да иако Федора подржава најразличитије уређаје, као и сви Линукс-и, веома је избирљив по питању модема. Разлог за то је што су произвођачи модема, у циљу снижавања цене израде модема, пре неколико година прешли на производњу тзв. софт модема а техничку документацију о њима нерадо откривају. То је довело до тога да за многе од њих не постоје драјвери за Линукс. Уколико сте рачунар купили пре 5-6 година вероватно имате прави (хардверски) модем и неће бити проблема при раду са Федором. У супротном се потрудите да замените свој модем. Модеми који се продају код нас и: одговарају Линуксу, односно Федори су: сви модеми фирми Lucent, Rockwell и US. Robotics односно 3COM, не одговарају, су модеми: фирми Аgere, Conexаnt, Motorolа, Аcorp, као и USB и АMR модем. Технологија умрежавања рачунара највише се примењује при приступању многобројним локацијама и странама на World Wide Web-u. Опште је познато да се за приступање World Wide Web-u најчежће користи Мајкрософтов читач веба Internet Explorer, који постоји у верзијама за Windows и Mаc ОС, али не и за Линукс, [8]. Уместо Мајкрософтов, кориснике Линукса који хоће да прегледају World Wide Web подржала је корпорација Netscаpe, која је године понудила свој читач отвореног кода и тако започела пројекат Moзила. Moзила је савремен, потпун читач који је усаглашен са стандардима и данас представља основну алатку за прегледање Weб-а с Линуксове радне површине, [7]. 2.6 Мрежно повезивање Сви су изгледи да је наша мрежна картица већ конфигурисана за време инсталирања Федоре. Без обзира на ту чињеницу, можемо накнадно да модификујемо системске информације о мрежном уређају или да додајемо или уклањамо мрежне уређаје на датом систему. Први начин да то урадимо јесте да у Линукс љусци задамо команду ifconfig, а други - да користимо Ред Хетове графичке алате за конфигурацију мреже, као што је redhаt-confignetwork. У саставу Федоре налазе се на стотине команди и услужних програма за умрежавање, [9]. 2.7 Управљање пословима, процесима, процесорима У Линуксу појам процеса је основна јединица која се извршава. Послови и команде се могу извршавати једним процесом, али могу захтевати и више процеса. При томе треба имати у виду да процес није само чист програм у изводљивом облику већ и скуп међусобно повезаних ресурса и активности којима се улази трансформишу у излазе (који се извршавају по неком програму). Процес можемо дефинисати и као системску средину коју креира Линукс кернел као последицу активирања програма. Кернел или нуклеус или језгро је основни део оперативног система који се надовезује на хардвер и он створа околину у којој ће се одвијати сви процеси. Језгро оперативног система одговара на хардверске прекиде и захтеве процеса на вишим нивоима обезбеђујући услове за несметано одвијање конкретних активности. Функције језгра се могу користити путем системских позива или путем системских програма, [10]. 2.8 Контрола извршавања програма и управљање прекидима Прекид је привремена обустава процеса, као што је извршавање рачунарског програма, проузрокована спољашњим догађајем и изведена на таква начин да процес може бити настављен, [1]. Када дође до прекида ОС мора одмах да реагује тако што:

4 аутоматски спашава (меморише) текући статус централног процесора да би се омогућио повољнији старт изазива аутоматски пренос контроле на анализатор прекида и специфицирану рутину (који се назива руковалац прекида - Interrupt Hаndler) Информације о прекидима можемо добити помоћу програма К-инфоцентар који покрећемо из старт менија у KDE окружењу у одељку програми 2.9 Управљање улазима/излазима (периферном опремом) Десним кликом тастера миша, у окружењу GNOME, отвара се мени у коме се налази опција подешавања. Избором ове опције отвара се прозор под називом Сва Подешавања (Сл.1). Слика 1. Прозор рограма Сва Подешавања у окружењу GNOME 2.10 Конфигурисање система и интерфејс Уколико желимо да рачунару додамо нову хардверску компоненту то значи да осим физичког повезивања морамо да извршимо и софтверско повезивање, тј. инсталацију одговарајућег софтверског интерфејса односно модула. Тај софтвер долази са компонентом на одговарајућем инсталационом диску и учитава се приликом првог укључења нове компоненте. Кроз процес инсталације води нас програм који олакшава процес инсталације јер се реализује кроз неколико једноставних корака. Ове инсталационе дискове треба обавезно чувати јер омогућавају поновно конфигурисање након пада система или прикључења на неки други рачунар. Пример за додавање новог уређаја је описан кроз додавање штампача Управљање меморијом Податке о меморији можемо добити и помоћу програма Систем Монитор окружења GNOME. Притиснемо дугме менија и изаберемо опцију Системски Алати /Систем Монитор, затим изаберемо картицу Системи датотека (Сл. 2). Слика 2. Прозор програма Систем монитор-картица Системи датотека

5 2.12 Подршке апликативним програмима и осталим услугама Уз дистрибуцију Федора (верзија 20) иде стандардни Libre Office који представља скуп корисничких програма по својој функцији веома сличних Microsoft Office која иде уз верзије Windowsа (Сл.12.0). Libre Office је тренутно најнапреднији и најстабилнији бесплатни Office пакет који ради под Линуксом, [11]. Он представља Open Source верзију комерцијалног пакета Stаr Office. Libre Office обухвата следећу групу апликација: Writer - алат за обраду текста Cаlc - алат за табеларне прорачуне Impress - презентацијски алат Mаth - алат за писање формула Drаw - једноставан алат за векторско цртање 3 АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА На крају сваке од обрађених тема ученицима петог и седмог разреда ОШ Филип Вишњић су дати тестови да би се утврдио ниво усвојености градива. Тестови су дати ученицима који похађају додатн наставу информатике и рачунарства (осам ученика петог и пет ученика седмог разреда). Сваки од тестова обухвата анализу обрађеног градива за по један дванаест стандардизованих аспеката који су анализирани у раду, што чини укупно дванаест тестова. Сваки тест је креиран укључујући најмање пет врста питања, [5]: алтернативна питања питања вишеструког избора есејска питања питања допуњавања питања повезивања појмова ТАБЕЛА II. ПРИМЕР ДЕЛА ТЕСТА СА АЛТЕРНАТИВНИМ ПИТАЊИМА И ПИТАЊИМА ВИШЕТРУКОГ ИЗБОРА 1 Да би распаковали Федора CD у RAM потребно је да RAM има најмање? а) 128 MB б) 256 МB в) 1024МB 2 Некомерцијални оперативни системи су? а) Линукс б) Windows в) Федора 3 Потребна меморија на диску за рад Федоре је 10 GB. а) тачно б) нетачно в) не знам ТАБЕЛА III. ПРИМЕР ДЕЛА ТЕСТА СА ЕСЕЈСКИМ ПИТАЊИМА 4 Како гласи стандардизована дефиниција оперативног система? 5 Која је основна улога оперативног система? ТАБЕЛА IV. ПРИМЕР ДЕЛА ТЕСТА СА ПИТАЊИМА ДОПУЊАВАЊА 6 Софтвер од ког је састављена Федора подлеже лиценци па је зато. 7 Корисник може инсталирати Федору подизањем инсталационог програма директно са. Тестове су радили ученици који похађају додатну наставу из информатике и рачунарства. Већина ученика је успешно урадила тестове, 80 % ученика је имало преко 50 % тачних одговора на свим тестовима. Највећи ниво усвојености градива је показан код тестова из области 10 и 12, (колона (2) у табели 1), где су сви ученици имали преко 50 % тачних одговора, а и само интересовање и активност ученика на часу је била највећа приликом обраде поменутих поглавља. Што се тиче осталих аспеката, нису примећене потешкоће приликом њихове анализе са ученицима, и резултати са тестова су били уједначени и на нивоу горе поменутог просека. Ученици су показали висок ниво усвојености градива и приликом рада на рачунару. Нису имали проблема да савладано градиво примене у пракси. Резултати су били најбољи приликом извршавања задатака из области 12, (колона (2) у табели 1), где је већина ученика успела да покаже висок ниво знања који је био на нивоу резултата са претходно урађених тестова. И код осталих области је ниво усвојеног градива приликом рада на рачунару био

6 идентичан или приближно исти оном нивоу који је био показан приликом решавања тестова. Оно што је најважније је да ни један ученик није имао већих разлика у резултатима са тестова и нивоа знања приликом практичног рада на рачунару. 4 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА На основу добијених резултата истраживања, може се закључити да су наведени циљеви рада и СИР-а остварени, да је ниво усвојеног градива на крају посматраног периода био на високом нивоу. Ученици су у великој мери показали интересовање за оперативни систем Федора, иако је реч о ученицима основне школе. Утврђено је да је примењивост система у информационим технологијама потпуна, у сваком посматраном аспекту Федора се показала као поуздан оперативни систем који се може користити као одлична алтернатива осталим системима, те су тиме и главни циљеви овог истраживања испуњени. Примена и коришћење оперативних система постали су саставни део свих аспеката живота и може се закључивати по свакој од 12 анализираних функција. У последњих двадесетак година коришћење и примена оперативних система је у основи променила праксу и начине пословања у свим областима људског деловања. То захтева прилагођавање и у процесима образовања. Не чуди што се изучавању оперативних система придаје све већи значај у образовном систему. Оперативни системи се интензивно развијају, технологија се са великих рачунара преноси на мале, на мобилне уређаје, због чега планирање наставног процеса (плана и програма) на дуже стазе представља посебан изазов. Зато је потребно тражити различите приступе. Школе би требале (обзиром на промене у технологији, друштву и култури) бити способне за свакодневно мењање и прилагођавање. Управо зато, планирању наставног процеса који ће бити примењив на дуже стазе треба посветити посебну пажњу. ЛИТЕРАТУРА [1] -Мицић Ж.: Оперативни Системи Кроз ИТ, друго издање, Факултет Техничких Наука, Универзитет у Крагујевцу, Чачак Moodle-курс за предмет Оперативни системи на адреси: (последњи приступ октобра 2015.) [2] -Мицић Ж.: Информационе теххнологије, Факултет Техничких Наука, Универзитет у Крагујевцу, Чачак Moodle-курс за предмет Информационе технологије на адреси: (последњи приступ октобра 2015.) [3] - Маринчић Д., Васић Д.: Информатика и рачунарство за 5 разред основне школе, седмо издање, Завод за уџбенике, Београд [4] - Стојановић М., Маринчић Д., Васић Д.: Информатика и рачунарство за 7 разред основне школе, треће издање, Завод за уџбенике, Београд [5] - Службени гласник, просветни гласник РС, број 4, 2015 године [6] - Collings T., Wall K.: Red Hat Linux Званични приручник за кориснике, Микро књига, Београд [7] - Ball B., Hoyt D.: Red Hat Linux i Fedora punom snagom, CET, Београд [8] - Danesh A.: Red Hat Linux, Микрокњига, Београд [9] - Patersen R.: Red Hat Enterpise Linux & Fedora Edition, CET, Београд [10] - Hsio A.: Naučite Red Hat Fedora za 24 sata, SAMS, Београд [11] - Зелић С.: ДИПЛОМСКИ РАД ОС Knoppih кроз 12 аспеката ИТ, Факултет Техничких Наука Универзитет у Крагујевцу, Чачак 2007.