Снежана ЈелесијевићDOI: /PKJIF J УДК

Transkript

1 Повеља руског патријарха Никона Снежана ЈелесијевићDOI: /PKJIF J УДК Повеља руског патријарха Никона у Архиву Српске академије наука и уметности Недавно смо у каталогу Архива Српске академије, на своје изненађење, наишли на Писмо Митрополита московскога, цару Алексију Михајловићу (бр. 78). Каква је само била наша радост када се пред нама заиста указала повеља не митрополита, већ патријарха Никона! Повеља, лист величине 319х227 мм, писана је брзописом. При дну, на предњој страни, види се траг црвеног округлог печата. Горњи и доњи део десне ивице су оштећени, као и лева ивица на средини листа, где због тога недостаје део текста на првој страни. На полеђини тим оштећењем у мањој мери захваћени су потпис патријархов и, претпостављамо, година. Могло би се, на први поглед, рећи да је повеља заиста написана 7160, како стоји и у каталогу и у Главном инвентару историјске збирке Архива САНУ (стр. 30), а јасно се види и у њој самој лѣта /з рѯ г о. Ми смо, пак, мишљења да је оштећењем година окрњена и да је могло писати зр ѯа (7161). У повељи се руски првосвештеник обраћа световним и црквеним властима, трговцима, свештенству, монаштву, и свему народу. Обавештава их да су цару Алексеју Михајловичу од часне обитељи Вазнесења Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, општежитељног манастира Светог оца нашег Саве, где леже његов гроб и свете и часне мошти, дошли иноци из Српске земље, архимандрит Висарион са братијом, молећи за милостињу ради прехрањивања, помоћи и искупљивања братства те часне обитељи. Даље патријарх саопштава како је цар, указавши им поштовање и задовољивши их како му је Господ Бог известио и на срце положио, отпустио у њихов манастир. И сада је тај архимандрит са братијом, наставља руски првојехарх, пошао вашем истинском православљу молећи и желећи да прими од вас милостињу и ради тога вам посласмо ову повељу славећи и величајући име Господње. Патријарх потом моли народ да по својој моћи пода милостињу ради спасења и очишћења грехова, подсећајући на њену снагу и спасоносност. Уз помоћ познатих и објављених докумената о боравцима милешевских калуђера у Русији, ми овако успостављамо ток збивања са којима би могло бити у вези ово Никоново заступничко и молбено обраћање.

2 54 Снежана Јелесијевић Никон је постао патријарх 25. јула 7160 (1652) године. 1 Према белешци у Посољском приказу, руској државној установи надлежној за односе са страним државама, 9. септембра 7161 (1652) у Москву су цару Алексеју Михајловичу дошли Српске земље Вазнесења Господњег и преподобног Саве Српског Милешева манастира архимандрит Висарион, економ Антоније и јеромонаси Нектарије, Иларион, архимандритов брат лаик Степан Исајев 2. У истом документу стоји да су 12. новембра били код цара на двору и поклонили му икону српских чудотвораца Саве и Стефана и Симеона, а царици Марији Иљјиничној икону српских чудотвораца. 3 1 Макарий (Булгаков), митрополит Московский и Коломенский, История Русской Церкви, книга седьмая, Москва 1996, стр. 20; С. К. Севастьянова, Материалы к Летописи жизни и литературной деятельности патриарха Никона, С.-Петербург 2003, стр. 46. Датуми у раду наведени су по старом календару. 2 У оригиналу:... Сербские земли Вознесения Господня и преподобнаго Савы Сербскаго Милешева монастыря архимарит Висарион, келарь Арсений да черные попы Нектарей, Иларион, митрополич брат белец Степан Исаев. Вид.: Архивные материалы русских собраний [у:] Москва Србија, Београд Русија. Документа и материјали. Том 1. Друштвене и политичке везе XVI XVIII век. Београд Москва 2009, стр. 275, бр. 57. Изгледа да је реч о грешци, да ли у оригиналу или издању, и да треба да пише не митрополитов, већ архимандритов брат, јер се у даљем тексту помиње архимандритов брат ( архимаричу брату ). Документ по свој прилици, није објављен у целини, издање се завршава трима тачкама. Овај или неки други документ имао је у рукама током рада у Архиву Министарства иностраних дела у Москви (сада Руски државни архив старих аката и докумената) наш заслужни прота Стеван М. Димитријевић који, међутим, о члановима изасланства говори нешто другачије: Августа 28-ог допутовали су у Путиваљ, пропуштени даље и 9-ог септембра године стигли у Москву милешевски калуђери: архимандрит Висарион, јеромонаси Нектарије и Иларион и искушеник ( крылошенин ), брат архимандритов, Стеван Исаијев. Вид.: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека. Исписивао прота Ст. М. Димитријевић. Споменик, LIII, други разред, 45, у Сарајеву 1922, стр Према Речнику руског језика XI XVII века једно значење речи крылошанинъ (крилошанинъ) је члан клира, свештенослужитељ, а друго чтец и појац: Словарь русского языка XI XVII вв., Выпуск 8. Крада Лящина, Москва 1981, стр. 96. Уколико је прота Стеван Димитријевић у рукама имао руски документ, онда би, чини нам се, исправније било крылошенин превести као појац, а не искушеник. О приспећу милешевског изасланства на границу Русије, у Путиваљ, 28. августа вид.: Архивные материалы русских собраний, стр , нап. 39. Код Николаја Фјодоровича Каптерева грешком стоји да су Милешевци у Москву стигли 28. августа године: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ разныхъ каөедръ и настоятелей разныхъ сербскихъ монастырей въ XVI, XVII и въ началѣ XVIII столѣтiй, Прибавленiя къ Творенiямъ Святыхъ Отцевъ 1891, ч. 48, кн. 2, стр Архивные материалы русских собраний, стр Светозар Радојчић примећује да Стефан на икони поклоњеној цару не би морао да буде Првовенчани, то би могао бити и морачки Стефан, син Вуканов. На лепој морачкој икони Авесалома Вујичића, из године 1673, насликан је Стефан Вуканов са св. Савом и Немањом (С. Радојчић, Везе између српске и руске уметности у средњем веку, Зборник Филозофског факултета, Београд 1948, стр. 254). У то је, касније, наш знаменити историчар уметности уверен. Претпоставља да су на царичиној икони били исти свеци као на царевој: С. Радојчић, Милешева, Београд 1967, стр. 51.

3 Повеља руског патријарха Никона Ту су у царевом присуству добили милостињу, 4 вероватно пошто су предали молбу, на чијој полеђини стоји белешка: [7]161-го (1652) ноября 13 выписать. 5 У молби пишу да су у Москву приспели са даровном повељом блаженог спомена оца царевог Михаила Фјодоровича и са даровницом самога цара Алексеја Михајловича. 6 Судећи по објављеним изворима, цар Михаил Фјодорович 7 Милешеви је издао две даровнице. Прву 9. фебруара 7136 (1628) године, током боравка у Русији Милешеваца предвођених архимандритом Теодосијем. Указом од 2. септембра они су пропуштени у Москву где су предали молбу у којој моле да им се пружи помоћ ради наткривања оловом свете велике цркве, тачније, осам олтара, јер су сви под истим оловним кровом. Од цара су добили обилну милостињу. 8 На пут у далеку Москву 4 Архивные материалы русских собраний, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап. 40. Овде је выписать преведено издати потврду. Такво значење за ову реч у Речнику руског језика XI XVII века нисмо пронашли: Словарь русского языка XI XVII вв., Выпуск 3. (Володѣнье Вящьшина). Москва 1976, стр Мислимо да је ту пре реч о исписивању, него о издавању потврде. Вид. и: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Издање молбе у: Архивные материалы русских собраний, стр , бр. 58. Готово у целини објавили су је, премда не сасвим верно оригиналу, Н. Ф. Каптерев (Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр ) и прота Стеван М. Димитријевић (Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 159). 7 Михаил Фјодорович ( ), први руски цар из династије Романових, на престолу је од до Основне податке о руским царевима, члановима њихових породица и патријарсима наводимо према: Т. Суботин-Голубовић, Е. В. Иванова, Именски регистар [у:] Архивные материалы русских собраний, стр Издања молбе и повеље вид. у: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Тај одлазак Милешеваца у Русију и царева повеља помиње се и у: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр. 500, 501. Одатле сазнајемо да је милешевске монахе поред цара даривао и патријарх. Од њих су дарове у вредности 204 рубље добили архимандрит и старци, а у манастир није послато. Ова вест потиче из документа о обдаривању Милешеваца године, чија је некадашња сигнатура, по свој прилици год., бр. 6: Характеръ отношениiй Россiи къ православному востоку въ XVI и XVII столѣтiяхъ. Н. Каптерева. Москва 1885, стр Њега је у рукама имао и прота Стеван Димитријевић, који патријархов дар не помиње: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 156, нап. 2. Само за патријараштва Филарета Никитича ( ) све који су молили за милостињу обавезно је, по пријему код цара, примао и обдаривао и патријарх, нешто мање од цара. Вид.: Характеръ отношениiй Россiи къ православному востоку въ XVI и XVII столѣтiяхъ. Н. Каптерева. Стр У манастиру Савини чува се писмо Михаила Федоровића из XVII в. са орнаментисаном иницијалом, на хартији постављеној свилом, у Москви писано «в сербску земл в мн трь Свтго савѣ сербского Ч дотворца архимандрит Феодору з братие» (М. Црногорчевић, Манастир Савина у Боци Которској, Весник Српске Цркве, Свеска VIII. Aвгуст 1901, год. XII, стр. 750; други описи су штури: О. Јеротеј Петковић, еп. синђел, Манастир Савина [у:] Споменица манастира Савине пригодом прославе деветстогодишњице мале савинске цркве Уредио о. Јеротеј Петковић, еп. синђел. Бокешка Штампарија у Котору 1930, стр. 13 (где се такође помиње архимандрит Феодор); Г. Комар, Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег-Новог,

4 56 Снежана Јелесијевић Милешевце су сигурно натерале невоље које су их задесиле почетком двадесетих година XVII века. Набујала Косатица по једном запису 1623, по другом године односи игумнарију, дохију и све сасуде служабне у њој и пет двокровних келија (у другом запису четири). 9 Тих година Милешева ће се наћи под управом бостанџи-баше Велике порте, због чега пострада у метежима. 10 Онда је, како примећује прота Стеван Димитријевић, свакојако попустила и црква милешевска с кровом својим, те дала повод оваквој, између осталога, и за упознавање са архитектуром старе милешевске цркве важној молби. 11 Са молбом да им се помогне око враћања дуга начињеног приликом наткривања цркве оловним кровом, милешевски калуђери цару Михаилу Фјодоровичу Херцег-Нови 2001, стр. 106). У попису разних повеља и значајнијих писама манастира Савине од епископа Никанора Ружичића, овог писма нема: Епископ Нинанор Ружичић, Манастир Пресвете Богородице на Савини, Старинар Српског археолошког друштва, година XI, у Београду 1894, стр Како нисмо били у прилици да документ погледамо, претпостављамо да је реч о оригиналу повеље цара Михаила Фјодоровича из послате са милешевским архимандритом Теодосијем, а не Теодором, въ сербскую землю, въ монастырь святого Савы сербскаго чудотворца, архиминдриту Феодосiю зъ братьею, како читамо у издању њеног преписа. 9 У запису из о великој штети коју је набујала Косатица нанела манастиру пише да се то збило за патријарха пећког кир Пајсија и царевања у Константину граду султана Мустафе, у Москви кир Михаила, сина патријархова, док Милешевом управљаше кир Теодосије: Стари српски записи и натписи. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Књига I, Београд 1902, стр. 310, бр О томе вид. и: Стари српски записи и натписи, I, стр. 308, бр. 1141; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр ; О. Кандић, Д. Минић, Е. Пејовић, Манастир Милешева. Истраживање и обнова, Београд Пријепоље 1995, стр У запису из у Пентикостару преписаном у Милешеви, писар обавештава да је књига написана за време архиепископа пећког кир Пајсија, митрополита петровског и полухерцеговачког кир Лонгина, игумана и архимандрита милешевског кир Теодосија и саборног духовника кир Исаије, и еклисијарха Саватија и економа Мелетија, за царевања у Москви благоверног и христољубивог цара Михаила, сина патријархова, а у Константину граду султана Мустафе, брата султана Ахмета што сагради џамију попут Аја Софије. После овог Мустафе, од својих велможа баченог у тамницу, зацари се злосрећни Осман кога његови по поразу у Лешкој земљи уморише злом смрћу, а на престолу га смени утамничени стриц Мустафа. И тада ће се Милешева наћи под управом царског бостана, те пострада много у тим метежима, што и нагна књигописца писанију сија предати. Вид.: Стари српски записи и натписи, I, стр. 306, бр Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 156.

5 Повеља руског патријарха Никона одлазе још три пута 1635, и 1642/43. године 14. Сва три пута су били богато даривани а даровница им је, према нама доступним изворима, издата само године. 15 По свој прилици, даровницу из 1638, а можда и ону ранију из 1628, носили су са собом у Москву куда су стигли 1647, предвођени архимандритом Василијем. Овога пута милостињу су тражили од цара Алексеја Михајловича 16. Са собом су из манастира донели молбу писану 5. маја 1646, где га моле да обдари њихову свету обитељ, якѡ в мимошедшее лѣтѡ измѣнихѡмъ покровъ на с ве тѣи велицѣи цр ь кви в неи же сл житъ ѡсмъ с ве тыхъ олтара и мнѡго сѧ задол жихѡм ь 17 На пријему код цара били су 3. марта 1647, када су му поклонили мошти свете великомученице Ирине. 18 Вероватно су тада предали молбу од 5. маја и другу молбу да им 12 Предвођени архимандритом Атанасијем тада нису били пропуштени у Москву, него су даривани у Путивљу. У писму пишу да су оловом покрили саборну цркву, али су се много задужили, због чега и моле цара за помоћ: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр О томе вид. и: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр ; Характеръ отношенiй Россiи къ православному востоку въ XVI и XVII столѣтiяхъ. Н. Каптерева. Стр Белешку у Посољском приказу о њиховом доласку и молби вид. у: Архивные материалы русских собраний, стр , бр. 21 и стр , нап Исти архимандрит Атанасије те године је ишао у Русију и у Москви написао и пре дао молбу за помоћ опет око враћања дуга о коме је реч и у молби из Царевим указом од 13. децембра добио је обилну милостињу и штампане црквене књиге. Издање молбе вид. у: Архивные материалы русских собраний, стр. 237, бр. 23 и стр. 453, нап. 13; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр У овој молби, у односу на раније, срећу се руске речи: свинцом, отчини, попортилася, день. Н. Ф. Каптерев, очито грешком, бележи да је архимандит у Москву пропуштен 1639: Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Вид. и: Характеръ отношениiй Россiи къ православному востоку въ XVI и XVII столѣтiяхъ. Н. Каптерева. Стр О том боравку у Москви архимандрита Атанасија са двојицом јеромонаха, једним јерођаконом и слугом, сазнајемо из белешке Посољског приказа: Архивные материалы русских собраний, стр , бр. 40. Тада је, по речима Н. Ф. Каптерева, архимандрит од цара на церковноје стројение добио самуровину у вредности педесет рубаља: Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Вид. и: Характеръ отношенiй Россiи къ Православному Востоку въ XVI и XVII столѣтiяхъ. Н. Каптерева. Стр Архивные материалы русских собраний, стр. 256, 257. Управо у првој половини XVII вршене су темељне поправке цркве и манастирских грађевина: О. Кандић, Д. Минић, Е. Пејовић, Манастир Милешева. Истраживање и обнова, стр. 5, Алексеј Михајлович ( ), син Михаила Фјодоровича, на руском престолу је од до Издање и факсимил писма у: Архивные материалы русских собраний, стр , [483]. По проти Стевану Димитријевићу у Москву су допутовали 14. фебруара (Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 157), док у белешци Посољског приказа стоји да су из Путивља послати цару у Москву 18. фебруара (Архивные материалы русских собраний, стр. 257). 18 Архивные материалы русских собраний, стр. 257, 455 (нап. 25).

6 58 Снежана Јелесијевић помогне како би наткрили цркву Вазнесења Господњег чији се оронули оловни кров срушио. 19 У првој молби тражи се помоћ како би се исплатио дуг због наткривања цркве, у другој да би се наткрила црква. Да ли се в мимошедшее лѣтѡ из молбе писане односи на годину из периода од и 1635, када је црква покривена новим кровом? 20 Ако је тако, онда је дуг од наткривања цркве могао остати, а кров у међувремену дотрајати. Незадовољни добијеном милостињом, 21 српски монаси се опет обраћају са новим мољењем да им цар дарује пуну милостињу, као у време цара Михаила Фјодоровича, и изда даровну повељу на своје име. 22 Цар ће их даривати 30. маја, 23 а 2. јуна издаће и нову даровницу по којој Милешевци у Русију могу долазити по милостињу сваке шесте године, тројица или четворица са једним слугом. 24 Старци су напуштали Москву са пет запрега на којима су у српске земље носили штампане богослужбене књиге, дар цара Алексеја Издање у: Архивные материалы русских собраний, стр , бр Ако у молби из српски монаси пишу да су цареву даровницу добили в прошлом во [7]136-м (1627/28) году и в прошлом во [7]147-м (1638) году (Архивные материалы русских собраний, стр. 256), претпостављамо да и в мимошедшеје лето не мора да се односи на претходну годину. 21 Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр. 502; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Издање у: Архивные материалы русских собраний, стр , бр. 41. Одломак објављен у: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр ; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Издање одломка се мало разликује од пуног издања недостаје једна реч, а две су записане нешто другачије. 23 Архивные материалы русских собраний, стр. 455, нап Издање преписа даровнице у: В. Ђерић, Дванаест писама руских владалаца српским манастирима, Старинар, новог реда година IV С додатком старинару н. р. год. IV, Београд 1911, стр ; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр У свом издању прота Стеван Димитријевић изоставио је пуну цареву титулу. Има и других мањих неподударања двају издања. Из ове повеље сазнајемо да су Милешевци са собом донели даровницу цара Михаила Фјодоровича, претпостављамо другу, из Пошто су молили за штампане црквене књиге, цар је указом од 19. јуна заповедио да се Милешевцима дају књиге из штампарије, пролог од марта месеца, лествичник и саборник : Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Вид. и: Архивные материалы русских собраний, стр. 455, нап. 27; Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Реч је, по свој прилици, о Прологу за март август из 1643, Лествици (с тумачењем) и Соборнику (тип триодног зборника чтенија предвиђених типиком) из Вид.: А. С. Зернова, Книги кирилловской печати изданные в Москве в XVI XVII веках. Сводный каталог, Москва 1958, бр. 167, 199, 200. Према белешци у Посољском приказу начињеној пише да су у јулу по цареву указу архимандриту Василију и братији за манастир дате следеће штампане књиге: Пролог за целу годину, Лествичник, Јефрем Сирин, Свјатци (месецослов) са тропарима и кондацима: Архивные материалы русских собраний, стр Можда су то

7 Повеља руског патријарха Никона Управо са том даровницом цара Алексеја Михајловича и даровницом цара Михаила Фјодоровича, вероватно оном из 1638, запутили су се Милешевци у Русију године. У молби предатој, по свој прилици, 12. новембра понизно моле цара да им помогне око радова у манастиру, јер је на великој трпезарији и цркви Ваведења Пресвете Богородице, и на келијама болничким и испосници Светог Саве кров иструлио и зидови се на многим местима порушили, и немају чиме да изграде. А то је здање, веле, саграђено пре петсто четрдесет три године током којих је оронуло. Међу неверницима, Турцима агарјанског колена, живе, како пишу, као овце међу злим вуковима, откупљујући православну хришћанску веру. 26 Монаси су, као што смо на почетку рекли, у присуству цара добили милостињу. Цару ће се, међутим, обратити са новом молбом, вероватно 7. децембра, када их он додатно обдарује, што је забележено на полеђини њихове молбе. 27 Говорећи о манастиру износе занимљив податак: наш чюдотворный монастырь строил и составлял иже во святых отец наш Сава Серпской чюдотворец в лето шесты тысеч семьсот двадесять седмаго году 28, то јест 1219, што се не слаже са претходно поменутим обавештењем о трајању манастира. 29 Даље пишу да је по престављењу Светог Саве његов чудотворни манастир стројил благоверни цар били Пролог за прву половину године из 1642 (поред горе поменутог за другу), Свјатци из и Поуке Јефрема Сирина штампане 1. фебруара 1647: А. С. Зернова, Книги кирилловской печати изданные в Москве в XVI XVII веках. Сводный каталог, бр. 163, 193, 198. Милешевски монаси су имена приложника записивали у поменик (синодик), о чему сведочи запис на штампаној књизи манастира Житомислића, која им је поклоњена 25. априла 1647: Стари српски записи и натписи. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Књига III. Београд 1905, стр. 171, бр. 5668; С. Радојчић, Милешева, стр Архивные материалы русских собраний, стр На сличан начин пишу и у молби из 1647: Архивные материалы русских собраний, стр О могућем месту на коме се налазила црква Ваведења Пресвете Богородице вид.: О. Кандић, Д. Минић, Е. Пејовић, Манастир Милешева. Истраживање и обнова, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап. 41. Код проте Стевана Димитријевића грешком стоји да се то догодило 7. октобра: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Погрешан датум преузео је Сретен Петковић: С. Петковић, Настанак Милешеве [у:] Милешева у историји српског народа. Међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања. Јуни 1985, Београд 1987, стр. 2. Издање молбе у: Архивные материалы русских собраний, стр , бр. 59. Готово у целини објављена је и у: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр (овде на стр. 160, очито, грешком стоји [7]160 уместо [7]161. година). Издање у скраћеном облику, уз испуштање и слободније преношење текста оригинала вид. у: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Архивные материалы русских собраний, стр Ту годину, тачније , С. Петковић узима као коначно време градње Милешеве. О његовим аргументима и другим мишљењима о времену настанка Милешеве вид.: С. Петковић, Настанак Милешеве, стр. 1 8.

8 60 Снежана Јелесијевић Стефан Дечански. 30 А када су Српским царством завладали Турци, архимандрит и братија су платили нечаситивима како ти зловерни не би однели ( двигнули ) многоисцељујуће мошти Саве чудотворца и разорили манастир. А после их је даровао цар и велики кнез Иван Васиљевич, чијом је царском милошћу свако црквено здање испуњавано, од кога су добили даровну повељу и поменик. 31 Милешева према сачуваним подацима управо за владавине Ивана Грозног 32 ступа у контакт са Русијом. На његов двор калуђери овог знаменитог српског манастира, другог по реду, одмах иза Студенице, 33 доспеће средином XVI века. Године цар поклања Милешеви чашу која се касније налазила у Кувеждину. 34 Изгледа да се монаси руском цару поново обраћају за помоћ убрзо после убиства свог заштитника 30 Под стројил може се разумети друго ктиторство Стефана Дечанског. Вид.: М. Бошков, Строение атоског манастира Светог Пантелејмона у руским летописима, Зборник Матице српске за славистику, 62, Нови Сад 2002, стр Ктиторство Дечанског не потврђује ниједан нама познати документ. У архиву манастира Савине сачувана су два преписа повеље краља Уроша I издате , којом оснива цркву Светог Николе у Хвосну као милешевски метох. У литератури је дуго било раширено мишљење да је аутор повеље краљ Милутин, а неки проучаваоци приписивали су је краљу Стефану Дечанском, цару Душану, па и цару Урошу: Ђ. Бубало, Средњовековне повеље у архиву манастира Савине, Историјски часопис, књ. XLIX (2002), Београд 2003, стр , 98 99, , 119. У архиву манастира Савина чува се и оригинал повеље којом је године, или нешто касније, деспот Стефан Лазаревић Милешеви подарио пет села у близини данашње Пожеге. Издање и факсимил повеље у: А. Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Београд О деспотовој повељи вид. и: Ђ. Бубало, Средњовековне повеље у архиву манастира Савине, стр , 97, 98, 99, Савино ктиторство које се помиње у молби, Сретен Петковић одбацује и сматра свесним пренебрегавањем истине услед прилика у којима се манастир нашао: С. Петковић, Настанак Милешеве, стр Архивные материалы русских собраний, стр Иван IV Васиљевич Грозни ( ), од велики кнез Московски и целе Русије, од цар. 33 В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, Сремски Карловци 1920, стр С. Радојчић, Милешева, стр. 45, 64; Д. Милосављевић, Изгубљена ризница манастира Милешеве, Београд 2010, стр Чаша се налази у Музеју Српске православне Цркве у Београду, а натпис је објављен у: Стари српски записи и натписи, I, стр. 189, бр. 601; Л. Мирковић, Старине фрушкогорских манастира, Београд 1931, стр. 45. Не указујући на извор, прота Стеван Димитријевић пише да су од Милешеваца у Москви тражили да им ради употребе при штампању донесу или пошљу рукописе са минијатурама Псалтира и Служебника (Прота Ст. М. Димитријевић, Узајамне везе између Срба и Руса у прошлости, Црква. Календар Српске православне патријаршије за преступну годину, Београд 1948, стр. 60). Да није омашком уместо написано 1568? О боравку Милешеваца у Москви године немамо података. Пре ће бити да је реч о молби протопопа Благовештенског сабора Андреја Савинова милешевском архимандриту Висариону, за његова боравка у Москви 1668, да му пошаље четири илуминиране књиге, међу којима су и псалтир и служабник: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 163; Архивные материалы русских собраний, стр Вид. и: С. Радојчић, Везе између српске и руске уметности у средњем веку, стр. 254; С. Радојчић, Милешева, стр. 52.

9 Повеља руског патријарха Никона Мехмеда Соколовића године, 35 када се манастир нашао у тешком положају. 36 Николај Фјодорович Каптерев наводи да Иван Грозни у Милешеву шаље 20 рубаља за помен царевића Ивана, 37 а цар Фјодор Иванович 38 са милешевским еклисијархом Филипом архимандриту Венијамину и братији шаље 270 рубаља и комплетну црквену одежду, при чему посебном посланицом моли монахе да умноже молитве Богу за здравље цара и његове породице и покој душе његових родитеља. Монаси у писму захваљују цару и моле да пошаље још милостиње ради украшавања обитељи и богату одежду са царском хрисовуљом, као што је учинио за српску Хиландарску лавру. 39 А године отиснуће се Милешевци у Русију са даровима иконом Светог Симеона и Светог Саве на злату и прстом Светог Ђорђа. 40 У молби од 7. децембра они помињу милостињу и даровницу и од цара Фјодора Ивановича, па даровницу цара Михаила Фјодоровича из који је од њих тражио да се моле за царево здравље и рађање наследника, што су они и чинили. А сада, по даровници самог цара Алексеја дођоше да моле за милостињу на церковноје стројеније. 42 Цар одмах штедро одговара. 43 По проти Стевану Димитријевићу том приликом су молбу дали и царици Марији Иљјиничној, по садржају сличну претходној, после које су такође били обдарени Историја српског народа, III књига, II том, Срби под туђинском влашћу , Београд 1993, стр С. Радојчић, Милешева, стр Иван Иванович ( ), царевић, син Ивана Грозног и његове прве жене Анастасије Захарјине Јурјеве, престолонаследник, умро од смртоносног очевог ударца. 38 Фјодор Иванович ( ) на престолу је од до Син Ивана Грозног и царице Анастасије Захарјине Јурјеве. Ожењен сестром Бориса Годунова. Последњи цар из династије Рјуриковича. 39 Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Документи који се тичу односа између српске цркве и Русије у XVI веку. Од Стеве М. Димитријевића. Споменик Српске Краљевске Академије, XXXIX, други разред, 35, Београд 1903, стр Вид. и: С. Радојчић, Милешева, стр. 48; С. Радојчић, Везе између српске и руске уметности у средњем веку, стр О богатству Милешеве у седмој и осмој деценији XVI века вид.: С. Радојчић, Милешева, стр У последњем издању, претпостављамо грешком, пише [7]126 (1617/1618) уместо [7]136 (1628) (Архивные материалы русских собраний, стр. 277), када су Милешевци и добили даровну повељу. Година је исправно наведена у издању проте Стеве Димитријевића: во рл ѕ м году (Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 159), код Н. Ф. Капетерева је 1629 (Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр. 504). О овој повељи вид. нап Завршетак молбе није сачуван: Архивные материалы русских собраний, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Ту су објављени и изводи из молбе. Вид. и: Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап. 41.

10 62 Снежана Јелесијевић Опет бију челом цару 1. јануара и моле да дарује покров за кивот Светог Саве и за часну трпезу, јер је покров који је даровао цар Иван Васиљевич овештао. 46 Архимандрит Висарион 8. јануара добија нове црквене одежде за богослужење, а даровано им је и педесет рубаља у самуровини за набавку полијелеја. 47 Н. Ф. Каптерев помиње да су добили и покров за мошти Светог Саве. 48 Тражили су штампане књиге, јер су и оне овештале: јеванђеље престоно, апостол, служабник, типик, дванаест месечних минеја, два октоиха, два триода посни и цветни, јеванђеље с тумачењем за сваки дан, псалтир са последовањем. 49 Све тражене књиге архимандрит Висарион је добио 20. јануара, што је потврдио својим потписом. 50 Цар им је 7. фебруара издао обновљену даровну повељу по којој су по милостињу могли долазити после сваке три године. 51 По издавању ове даровнице милешевски монаси су могли добити повељу и од патријарха Никона. Сам патријарх пише да је цар монахе, указавши им поштовање и задовољивши их како му је Господ Бог известио и на срце положио, отпустио у њихов манастир. А по једном документу из Руског архива старих аката и докумената (РГАДА, ф. 235, оп. 2, д. 34, стр. 117б) 8. фебруара 1653, дан после издавања цареве даровнице, по указу патријарха Никона, Српске земље Савиног манастира архимандриту Висариону дата је милостиња од десет рубаља. 52 Тада су се Милешевци могли срести с руским патријархом и добити повељу која им је омогућавала сакупљање милостиње, можда при одласку из Русије. У том случају у повељи је писало лѣта зр ѯа (7161), другим речима, издата је године. Повеља је могла бити издата и када су милешевски монаси са архимандритом Висарионом поново дошли у Москву и предали молбу за помоћ ради обнављања старог живописа у цркви Вазнесења Господњег 45 Молба је датирана према белешци на њеној полеђини: Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап Издање у: Архивные материалы русских собраний, стр Део молбе објављен у: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап. 42. Монаси су тражили велики бакарни полијелеј : Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр. 505; Характеръ отношеній Россіи къ Православному Востоку въ XVI и XVII столѣтіяхъ. Н. Каптерева. Стр Архивные материалы русских собраний, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 458, нап. 43. Вид. и: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 161; Стари српски записи и натписи, III, стр. 172, бр Издање преписа у: В. Ђерић, Дванаест писама руских владалаца српским манастирима, стр С. К. Севастьянова, Материалы к Летописи жизни и литературной деятельности патриарха Никона, стр. 56.

11 Повеља руског патријарха Никона који је избледео ( ст нное иконное чудесное письмо все слиняло ), будући да је од грађења манастира минуло шесто седамдесет година. 53 Од цара су, према запису у Посољском приказу од 11. марта исте године, добили двесто педесет рубаља у самуровини за живописање цркве. 54 Пред пут у своје крајеве српски старци су 29. маја молили цара да им додели десет запрега да би имали на чему возити свете иконе и књиге а и сами са храном да путују. 55 А по документу из Руског државног архива старих аката и докумената (РГАДА, ф. 235, оп. 2, д. 41, стр. 126б) патријарху Никону су 5. јуна по благослов долазили Српске земље Саве Српског манастира архимандрит Висарион са тројицом јеромонаха. Патријарх им је том приликом даровао новац. 56 Ако им је тада издао и повељу, онда је у њој стајало лѣта зр ѯе (7165). Надали смо се да је текст повеље пре конзервације био боље сачуван, али на тада начињеном снимку код године нисмо уочили никакву разлику. Можда ће потпуни увид у документа Руског архива старих аката и докумената о контактима Милешеваца са руским патријархом и проучавање друге архивске грађе дати коначан одговор на питање о вре- 53 Издање преписа у: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Вид. и: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр По овом податку излази да је манастир основан 987. године. О разматрању ове и других година настанка манастира које се помињу у молбама милешевских монаха руским царевима вид.: С. Петковић, Настанак Милешеве, стр. 3, нап. 16. Монаси се овде обраћају царевићу и великом кнезу Алексеју Алексејевичу ( ), сину цара Алексеја Михајловича из његовог првог брака са Маријом Иљјиничном. 54 Архивные материалы русских собраний, стр Вид. и: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр О тим новим фрескама вид.: С. Радојчић, Милешева, стр ; С. Радојчић, Везе између српске и руске уметности у средњем веку, стр Цар, заправо, нигде не наређује да се наслика као што је било испрва, како пише С. Радојчић. То му монаси пишу: заповеди, господару, својим царским даром да се у цркви Вазнесења Господњег фреске насликају исто као што испрва беше ( вели государь въ церкве Вознесенiя Господня ст нное письмо написать такожде, какъ было изначала своимъ государевымъ жалованьемъ ). Вид.: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Архивные материалы русских собраний, стр. 461, нап С. К. Севастьянова, Материалы к Летописи жизни и литературной деятельности патриарха Никона, стр Исте године патријарху Никону за помоћ су се обратили представници још двеју српских обитељи. Пре 13. априла архимандрит Успенског манастира из Требиња Михаил са братијом моли га за храну и смештај у Москви, камо су указом патријарховим доспели из манастира Светог Павла после смрти митрополита требињског Арсенија (Архивные материалы русских собраний, стр , 461 (нап. 56); о заточењу митрополита Арсенија вид.: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр ; Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр А 20. децембра архимандрит Хиландара Виктор са братијом моли патријарха да код цара посредује да буду пуштени у Москву на своје подворје у Китај-граду, како би предали дарове патријарху, цару и царевој породици (Архивные материалы русских собраний, стр , (нап. 58); Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 126).

12 64 Снежана Јелесијевић мену издавања повеље. Склонији смо претпоставци да су је милешевски монаси добили Мислимо да су желели што пре да успоставе контакт са новим патријархом, обавесте га о својим невољама и обезбеде помоћ и подршку убудуће. Сем тога, у молби цару од 12. новембра пишу да откупљују православну хришћанску веру, а патријарх, обраћајући се у повељи народу, вели да архимандрит Висарион са братијом моли за милостињу ради прехрањивања, помоћи и искупљивања братства те часне обитељи. Да је повеља издата 1657, патријарх би, можда, поменуо да је помоћ неопходна за обнављање живописа, због чега су милешевски монаси те године и долазили у Москву. У децембру године поново су са архимандритом Висарионом у руској престоници. У љутој невољи моле цара да им пода милостињу не би ли како откупили од Турака манастирско подворје. 57 Цар их том приликом обдарује, а 18. априла за откуп подворја даје сто педесет рубаља у самуровини. 58 Али тешко да су тада могли добити повељу од патријарха, који је још 10. јула оставио трон и повукао се у Новојерусалимски манастир, а током њиховог боравка и није био у Москви, где је повеља писана, већ у Валдајском Иверском и Кијском Крсном манастиру. 59 Од тада до када је Никон рашчињен, 60 још су једном били у Москви 57 Издање повеље и белешке из Посољског приказа у: Архивные материалы русских собраний, стр Готово цео препис повеље објавио је прота Стеван М. Димитријевић (Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 162). Међу издањима има разлике. У скраћеном облику садржај повеље, ближи издању проте Стевана, изложио је Н. Ф. Каптерев, по коме су Милешевци у Москву стигли 23. новембра: Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Овај аутор пише да је монахе цар примио 21. децембра, када му је архимандрит поклонио икону царева српских и крст у дуборезу, док у белешци у Посољском приказу стоји да је то било 19. децембра и да је архимандрит Висарион цару и царевићу поклонио по икону чуда Светих Саве и Симеона ( образ в чюдесех святых Савы и Симеона сербских чюдовторцов ) и царици икону Светих Саве и Симеона (Архивные материалы русских собраний, стр ). За подворје монаси веле да је на њему црква Светог Николе Чудотворца коју је Сава чудотворац својим рукама саградио. Није ли то црква Светог Николе у Хвосну коју је Милешеви подигао краљ Урош I (вид. нап. 30)? 58 Архивные материалы русских собраний, стр. 462, нап С. К. Севастьянова, Материалы к Летописи жизни и литературной деятельности патриарха Никона, стр , Вид. и: Макарий (Булгаков), митрополит Московский и Коломенский, История Русской Церкви, книга седьмая, стр У овим описима патријарховог напуштања трона као сведок тог чина помиње се и српски митрополит Михаил, по свој прилици, кратовски. Документа о његовом бављењу у Русији вид. у: Архивные материалы русских собраний, стр. 461 (нап. 57), , , , Вид. и: Б. Ангелов, Михаил митрополит Коласийски [у:] Руско-южнославянски книжовни връзки, София 1980, стр Макарий (Булгаков), митрополит Московский и Коломенский, История Русской Церкви, книга седьмая, стр ; С. К. Севастьянова, Материалы к Летописи жизни и литературной деятельности патриарха Никона, стр

13 Повеља руског патријарха Никона године, поново предвођени архимандритом Висарионом. 61 Обнова Милешеве средином XVII века, последња у знатнијем обиму, 62 можда је у непосредној вези са тадашњом руском дарежљивошћу. Као у молбама милешевских калуђера руским царевима кроз читав XVII век, и у овој повељи пише како у Милешеви леже мошти Светог Саве. 63 Верујемо да је то био део моштију што су га монаси некако сачували од спаљивања Светитељеве мошти су, по свој прилици, поново паљене о чему сведоче неколики извори. 65 Међу њима су подаци које су на протоколу саслушања у Москви 23. октобра оставили монаси славонског Знаменског манастира Пакре, негдашњи Милешевци. 66 Намесник манастира Теодор Метали тада је казао да су пре двадесет пет година Турци разорили Милешеву, однели црквену утвар и сажегли мошти чудотворца Саве, но за велику суму мољењем 61 Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр. 162; Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Да су се тада или без царевог знања обратили патријарху Никону, без сумње би прошли као кастамонитски архимандрит Теофан Србин, који је због самовољног контатка са патријархом Никоном указом цара Алексеја Михајловича крајем био заточен у Кирило-Белозерски манастир: Разсказъ о сятогорскихъ монастыряхъ архимандрита Өеофана (Сербина) Сообщилъ нам стникъ Сято-Троицкой Сергiевой лавры Архимандритъ Леонидъ. С.-Петербургъ 1883 (Памятники древней письменности и искусства, 40), стр. [3] [4]; Ђ. Трифуновић, Казивање о светогорским манастирима архимандрита Теофана Србина [у:] Ђ. Трифуновић, Са светогорских извора, Београд 2004, стр О. Кандић, Д. Минић, Е. Пејовић, Манастир Милешева. Истраживање и обнова, стр И влашке војводе дарујући у XVII веку Милешеву истичу да у њој почивају светитељеве мошти, а Герасим Добриловац дарује књигу на исцељујуће мошти светог оца Саве. Вид.: Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, Браство, XXVIII, Београд 1934, стр ; Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр ; Д. Поповић, Мошти светог Саве, Међународни научни скуп Свети Сава у српској историји и традицији, Београд 1998, стр. 263 (друго издање у: Д. Поповић, Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд 2006, стр ; у раду упућујемо на прво издање). 64 О питању времена и места спаљивања моштију Светог Саве вид.: Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, стр ; Д. Поповић, Мошти Светог Саве, стр Милешевци су последњи пут у Русију по помоћ долазили и том приликом поменули свете часне и миомирисне мошти светог и великог чудотворца Христова светитеља Саве првог архиепископа и просветитеља Српске и Поморске земље : Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Вид. и: Архивные материалы русских собраний, стр (на стр погрешно је наведена година наместо 1688); Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр Издање преписа даровнице коју су тада добили вид. у: В. Ђерић, Дванаест писама руских владалаца српским манастирима, стр Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, стр ,

14 66 Снежана Јелесијевић неких хришћана откупљена би десна рука светитељева што се и до данас у том њиховом манастиру находи, а даровницу Агарјани подераше и отад манастир надуго запусте и у Москви ради мољења за милостињу не беху. 67 Поред руке светитељеве сачуван је био и прст његов, оба у засебним кивотима. 68 По мишљењу проте Стевана Димитријевића, обе ове реликивије доказују, да су спасени од првог спаљивања делови моштију Светога Саве пре коначног спаљивања били у кивоту разједињени, па ова два, и можда и више милешевци били засебно оковали ради ношења по народу, кад се у писанију ишло. 69 Како се и када повеља патријарха Никона обрела у Архиву Српске академије? Документа у њему заведена су по времену када су пристизала. Деловодни протокол Првог српског устанка у Друштво србске словесности доспео је 1847, а заведен под бројем Стога смо претпоставили да је Никонова повеља онамо доспела између 1842, када је Друштво почело са радом, и 1847, али у његовим протоколима она се не помиње, као ни у документима из архива Друштва. 70 Рад је био готово приведен крају када смо сазнали да је повеља у Архив доспела са заоставштином породице грофа Бранковића. У записнику петог редовног заседања Друштва србске словесности одржаног 6. јуна године, под тачком 47 пише како је потпредседник Друштва Јован Гавриловић поднео извештај да је примио рукописе фамилије грофа Бранковића у шест завежљаја, које је прегледао, и да је у шестом 67 Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Вид. и: Архивные материалы русских собраний, стр ; Н. Ө. Каптеревъ, Прiѣздъ въ Москву за милостынею сербскихъ iерарховъ..., стр (овде је име намесниково наведено као Өеодоръ Менгали ). 68 Руку Савину откупио је Никола Бошковић: Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, стр ; Д. Поповић, Мошти светог Саве, стр И док прота Стеван пише да се и данас у манастиру Пећке патријаршије налази прст Светог Саве, Леонтије Павловић казује: Једна Савина рука (прст?) помиње се у Пећи (1680. и 1757), одакле је нестала. Вид.: Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца. Историјско-етнографска расправа, Смедерево 1965, стр Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, стр Савина рука је седамдесетих година XVI века већ била издвојена од осталог дела моштију и чувана у засебном реликвијару, о чему сведоче посетиоци Милешеве. По натпису на икони Светог Саве из једина рука светог Саве остала је у манастиру Пећком, а сличан натпис је и на икони из поклоњеној Добрићеву. По предању, десна рука (којој недостаје један прст) у манастиру Свете Тројице код Пљеваља део је моштију Светог Саве. Вид.: Д. Поповић, Мошти светог Саве, стр После паљења Милешеве године (Д. Медаковић, Ризница манастира Милешеве. Прилог реконструкцији [у:] Милешева у историји српског народа. Међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања. Јуни 1985, Београд 1987, стр. 223), ове светиње су могле доспети у Пећки манастир. 70 С. Илић, М. Станић, Водич кроз архив Друштва србске словесности (1842, године). Поводом стогодишњице оснивања Архива Србије, Београд 1999.

15 Повеља руског патријарха Никона завежљају под редним бројем 190 Ориг[иналъ]. Писмо Никона митрополита московскогъ цару Алексiю Михаиловићу. /Славенски/. 71 Уз рад објављујемо повељу у оригиналу и преводу на српски језик. У издању оригиналног текста скраћенице разрешујемо помоћу полукружних заграда, без титле помоћу угластих. При разрешавању скраћеница руководили смо се правописном нормом Речника старог руског језика Измаила Ивановича Срезњевског 72. У складу са њом самогласнике настале вокализацијом полугласника бележимо полугласничким словима, а а које води порекло од назала предњег реда означавамо малим јусом. Надредна слова спуштена су у ред. Задржавамо изворну пунктуацију. Сви надредни знаци, изузев титле када означава бројну вредност, изостављени су. У стреластим заградама су реконструисане речи и делови речи који су захваћени оштећењем документа, истрвени услед пресавијања, или се не виде под трагом печата. Два спојена о бележимо као ѡ. Име Исусово разрешујући скраћеницу пишемо само са једним и, како се писало пре Никонове реформе: їс оу са, и соу са. Збуњени писањем е и а где би се у руском тексту очекивало я или ѧ (кнезем ъ, боларѡм ъ, инокинам ъ, проса и др.), и неискусни у читању текстова писаних руским брзописом, обратили смо се за помоћ Анатолију Аркадјевичу Турилову, руском медиевисти, врсном археографу и палеографу. Погледавши снимак, саопштио нам је своје мишљење да повеља није писана руским брзописом, већ је српски препис. Указао нам је и на неке пропусте у читању текста. Користимо и ову прилику да Анатолију Аркадјевичу изразимо захвалност за драгоцене примедбе! Повеља почиње формулом где се помињу намесници и волостељи, којих у време њеног издавања није било. Наместо њих средином двадесетих година XVII века на читавој територији Русије највиши локални 71 В. Крестић, М. Станић, Записници седница Друштва србске словесности (у штампи). За овај драгоцени податак и помоћ приликом истраживања захваљујемо заменику директора Архива Српске академије наука и уметности Милету Станићу, а особљу Архива на свагдашњој предусретљивости. Заоставштина грофа Ђорђа Бранковића припала је Јовану Бранковићу, његовом једином законитом наследнику. Гроф Ђорђе Бранковић је био у Русији. Вид.: Српски биографски речник, 1. А Б, Нови Сад 2004, стр , (М. Чуљак). О молбама његовим цару Петру Алексејевичу вид.: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, стр Како је и када Никонова повеља доспела у посед Бранковића? Да ли са оном групом милешевских монаха који су после разарања манастира за патријархом Арсенијем III стигли до Будима и Сентандреје (Прота Ст. М. Димитријевић, Спаљивање моштију Светога Саве, стр. 159; Д. Медаковић, Ризница манастира Милешеве. Прилог реконструкцији, стр )? 72 Матерiалы для словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ. Трудъ И. И. Срезневскаго. Изданiе Отд ленiя русскаго языка и словесности Императорской Академiи Наукъ. Томъ первый. А К (Санктпетербургъ 1893), Томъ второй. Л П (Санктпетербургъ 1902), Томъ третiй (Санктпетербургъ 1903).

16 68 Снежана Јелесијевић представници власти су војводе. 73 Велможе би могле означавати више дворске чинове, изузев бојара. Ове руске називе, као и мање земске људе становништво које држави даје дажбине у преводу задржавамо. Једино руске госте (чланове највише привилеговане корпорације трговаца у земљи 74 ) и купце (трговце 75 ) обједињујемо нашом речју трговци. 76 Порекло другог цитата, после цитата из Јеванђеља, нисмо успели да установимо, зато нисмо сигурни где се тачно завршава и крај навода означавамо по смислу. Милешевској ризници и њеним деловима расутим по разним манастирима, посвећено је више истраживања. 77 До сада је сачувано пет докумената некадашњег милешевског архива: две српске повеље Уроша I и деспота Стефана Лазаревића, 78 две повеље влашких владара Радула Леона из и Шербана Кантакузена Басарабе из 1680, 79 и даровница руског цара Михаила Фјодоровича. Проналажење повеље патријарха Никона буди наду у нова откривања и осветљавања прошлости Милешеве. Снежана Јелесијевић * 73 В. О. Ключевский, Русская история, Книга вторая. Лекции XLIV LXXXVI, Москва 2003, стр ; История России с древнейших времен до конца XVII века. Под редакцией Л. В. Милова. Москва 2006, стр Вид.: Словарь русского языка XI XVII вв., Выпуск 4 (Г Д), Москва 1977, стр Вид.: Словарь русского языка XI XVII вв., Выпуск 8, стр За појашњење ових назива захвалност дугујемо Анатолију Аркадјевичу Тури лову. 77 Д. Медаковић, Ризница манастира Милешеве. Прилог реконструкцији; С. Милеуснић, Милешевска плаштаница [у:] Краљ Владислав и Србија XIII века. Научни скуп новембар 2000, Београд 2003, стр (са подацима о ранијим радовима). Само смо делом стигли да прегледамо недавно објављену обимну студију: Д. Милосављевић, Изгубљена ризница манастира Милешеве, Службени гласник, Вид. нап Издања у: Љ. Котарчић, Две повеље влашких владара манастиру Милешеви из XVII века [у:] Милешева у историји српског народа. Међународни научни скуп поводом седам и по векова постојања. Јуни 1985, Београд 1987, стр Вид. и: С. Ануики, Свети Сава у повељама румунских војвода [у:] Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења , у Београду 1977, стр Обе повеље данас се налазе у Музеју Српске православне Цркве. Није нам познато да ли се ту чува и повеља коју је Милешеви издао молдавски војвода Василе Лупу. Њу је, поред повеље Радула Леона, објавио Павел Јозеф Шафарик: Dřevního písemnictví jihoslovanův.díl předchozí. Sebral a vydal Pavel Josef Šafařík. Vydání druhé, doplnky z pozůstalosti Šafaříkovy rozmnožené, upravil Josef Jireček. V Praze 1873, стр , * Филолошки факултет Универзитета у Београду

17 Повеља руског патријарха Никона [Прилог] Повеља патријарха московског Никона Бл а г о словение великогѡ г о с по д и на с вѧ тѣишагѡ никона патриарха московскогѡ ї всеа р снїи 1 ѡ св ѧ тѣмь д сѣ с ы новом ъ и сосл жеб ь никомъ н а шегѡ смирениа бл а говѣр ь нимъ кнезем ъ і б о голюбивим ъ митрополитѡм ъ и архиеписк пѡм ъ ї еписк пѡм ъ и боларѡм ъ ї вел ь можам ъ ї вѡ градѣхѡм ъ 2 намѣст ьн икѡм ъ ї воеводам ъ ї волостелем ъ и гѡстем ъ и к п ь цѡм ъ ї м ьнь шем ъ 3 людем ъ зем ь ским ъ ї во вса пр ѣ ч ь стныа ѡбители св ѧ тых ъ м о н а ст ы реи настоателем ъ д хѡв ь нымъ архимандритѡм ъ ї ч ь ст ь ним ъ їг менѡм ъ ї протопопѡм ъ ї в ь сем свещен ь нѡм чинѵ и їнокѡм ъ ї инокинам ъ ї всем ъ православ ь ним ъ христианѡм ъ иже во бл а гѡчестїи цвѣтѵщим ъ б о гѡпрѡсвещен ь ним ъ г о с по д ь ним ъ людем ъ ї всем с щ нарѡдѵ їстин ь нагѡ н а шего правѡславна 4 ѡт ъ г о с по да б о га вседержитела свьїше бл а годать и мир ъ ї м и л о сть ї пр ѣ ч и стые егѡ м а т е ри ї великих ъ чюдотворцѡв ъ петра ї алеѯѣа ї иѡны и ѳилиппа р скихъ митрополитѡв ъ бл а гословение ї м о л и тва да и н а шего смирениа бл а гѡслѡвение и м о л и тва да есть в сегда с вашим ъ б о голюб ь ствѡм ъ и бл а готворением ъ и бл а гѡ гождением ъ н ы нѣ ѵбо с ы нове и чада с щїи о Х ри сте пиш вам ъ сл а вы ради великого бл а гочестиа ї возвещаа о сих ъ чтѡ пришли чьрнь ци из ъ сербъские земли к св ѧ тѣишем ц а рю ѡ св ѧ тѣмъ д оу сѣ возлюблен ном сын наше го смирениа ко бл а горѡд ь ном ї бл а говѣрном и христо люби вом великом кнез алеѯѣе михаилович всеа р сїи самодѣрж ь ц ѡт ъ ч ь ст ь ныа ѡбители вознесениа г оспо да б о га ї сп а са н а шего їс са хр и ста ї ѡбщего м о н а ст ы рѧ иже во св ѧ тых ъ ѡт ь ца н а шего сави серб ъ скаго идѣже его гроб ъ и св ѧ тые и ч е ст ь ние мощи лежат ъ архиимандрит ъ 5 висариѡн ъ з брат и ею проса м и л о стыни на прокормлениа и на под ъ можениа и на иск плениа тоя ч ь ст ь ныа обители брат ь ства православныї же и хр и столюбивы ц а рь о св ѧ тѣмь 6 д се возлюблен ь ныї с ы нъ н а шего смїрениа кн ѧ зь великї алеѯѣи 7 михаилович ь в сеа р сїи самодержец ъ поч ь тив ъ їхъ и ѵдоволив ъ какъ ем великом г о с д а рю б о гь известил ъ и положил ъ на сьрд ь ци да и ѡт ь пѵстил ъ їхъ в м о н а стирь ї н ы нѣ тот ъ архимандрит ъ висариѡн ъ з брат и ею пошли до вашего истин ь наго православиа проса и жел а прияти ѡт ъ вас ъ м и лостиню ї того ради послахѡм ъ к вам ъ сию грамот про с лавляа ї возвеличая има г оспо д ь не иже в р ских ъ землах ъ просиав ъ шаго бл а гочест и а и благ о словлаю вас ъ своих ъ детеи всѣхь ѡ христе к пно правѡслав ь них ъ да подате им ъ м и л о стыню по силе вашеи 1 Тако у повељи. 2 Тако у повељи. 3 У повељи мш. 4 У повељи прав л на. 5 Тако у повељи. 6 У повељи свтѣмь. 7 Изгледа да је испод ѣ прво писало е.

18 70 Снежана Јелесијевић за сп а сение и за ѡчищение грехов ъ единорѡд ь них ъ и безсемертних ъ 8 д ш ъ помнаще евангил ь ское 9 хр и ст о въ ѵстъ слово г лаго лющеѧ бл а жени нищиї яко ти помїловани б дѵт ъ ї паки даѧи рече бог самом хр и стѵ дает ъ ї в самые х ри ст о ви р це влагает ъ и ѡт ъ негѡ сторицею мьздѵ воспрїимет ъ и жизнь вѣчн ю наследит ъ мїлостина бѡ велие дерзновение имѣетъ ко вл а д ы це хр и стѵ и невозбран ь но бївает ъ ѡ д оу шах ъ грѣшних ъ ї ѡто з ъ таж ь ких ъ разрешает ъ ї к б о г на н е б е сах ъ возводит ъ твораи бѡ милостиню тѡи дрѵг ъ б о жїи наречет ъ ца и воспрїимет ъ достоиние ради 10 дари ѡт ъ сп а са 11 н а шего и с са хр и ста въ царствїи н е б е с ь нем ъ а въ страш ь ныи ѡн ъ ї грознїи д ь нь великаго б о жиа с да м и л о стивит ъ и добре свѡбодит ъ д оу ш свою ѡт ъ веч ь них ъ м къ и небес ь наго и безконеч ь наго 12 егѡ ц а рствиѧ за то ѡт ь него сподобит ъ це восприяти егоже мѡлю и вам ъ пол чити а м и л о сть б о жиа и пр ѣ ч и стыа б огоро д и цы ї великих ъ св ѧ т ите леи петра и алеѯѣя ї иѡны и ѳилиппа митрополитѡв ъ мѡсковских ъ ї всеа р сиї чюдотвѡр ь цовъ м о л и твы и н а шегѡ смирениа бл а гѡсловение да есть в сегда с вашим ъ б о гѡлюбствѡм ъ во веки амін ь писал ъ на москвѣ лѣта 13 /з рѯ г о СМИРЕНЫИ НИКѠНЪ Б О ЖЇЕЮ М И Л О СТЇЮ ПАТРИ АРХЪ МО С КО ВЬ СКЇИ Ї ВСЕА Р СЇИ Превод Благослов великог господина најсветијег Никона, патријарха московског и све Русије, у Духу Светом синовима и саслужабницима нашег смирења: благоверним кнежевима, и богољубивим мирополитима, и архиепископима, и епископима, и бојарима, и велможама и у градовима намесницима, и војводама, и волостељима, и трговцима и мањим земским људима и у све пречасне обитељи светих: манастира настојатељима духовним архимандритима и часним игуманима, и протопоповима, и свем свештеном чину, и иноцима и инокињама, и свим православним хришћанима који у благочашћу напредују, богопросвећеним Господњим људима и свему народу истинског нашег православља, од Господа Бога Сведржитеља свише благодат, и мир, и милост, и Пречисте његове Мајке и великих чудотвораца Петра, и Алексеја, и Јоне, и Филипа, руских митрополита, благослов и молитва нека је вазда са вашим богољупством, и добротворењем, и доброугађањем. Сада, дакле, синови и чеда у Христу, пишем вам славе ради великог благочашћа и извешћујући о томе 8 Тако у повељи. 9 Тако у повељи. 10 Прецртано. 11 После спаса неко слово написано па прецртано. 12 Испред г прво писало ѣ па тамнијим мастилом преко њега написано а. 13 Изгледа да је на крају речи прво писало о, па исправљено у а.

19 Повеља руског патријарха Никона да дођоше монаси из Српске земље најсветијем цару, у Духу Светом вазљубљеном сину нашега смирења, благородном и христољубивом великом кнезу Алексеју Михајловичу, све Русије самодршцу, од часне обитељи Вазнесења Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа и општежитељног манастира оца нашег Саве Српског, где је његов гроб и свете и часне мошти почивају, архимандрит Висарион са братијом, молећи за милостињу ради прехрањивања, и помоћи, и искупљивања братства те часне обитељи. А православни и христољубиви цар, у Духу Светом вазљубљени син нашега смирења, кнез велики Алексеј Михајлович, све Русије самодржац, указавши им част и задовољивши како му је, великоме господару, Бог известио и на срце положио, отпустио их је у манастир њихов. И сада тај архимандрит Висарион са братијом крену вашем истинском православљу молећи и желећи да прими од вас милостињу, и тога ради посласмо вам ову повељу прослављајући и узвеличавајући име Господње у руским земаљама засијалог благочашћа, и благосиљам вас, сву децу своју у Христу православну, да им подате милостињу према моћи вашој за спасење и очишћење грехова једнородних и бесмртних душа, сећајући се јеванђељске речи Христовим устима изговорене: блажени ништи јер ће ти помиловани бити. И још: који даје, рече, убогом, самом Христу даје и у саме Христове руке меће, и од њега ће стоструку плату примити и живот вечни наследити. Јер милостиња велику смелост има према Владици Христу и непобедива бива за душе грешне и од окова тешких ослобађа, и ка Богу на небесима узводи. Који чини милостињу, пријатељем ће се Божјим назвати и примиће достојне дарове од Спаса нашег Исуса Христа у Царству небеском, а у онај страшни и грозни дан великог Божијег суда умилостивиће и добро ослободити душу своју од вечних мука. И удостојиће се за то да од њега прими Небеско и бесконачно његово Царство, што молим да и ви добијете а милост Божја и Пречисте Богородице и великих светитеља Петра, и Алексеја, и Јоне, и Филипа, митрополита московских и све Русије чудотвораца, молитве и нашег смирења благослов нека су свагда са вашим богољупством, у векове. Амин. Писах у Москви лета СМИРЕНИ НИКОН, МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ

20 72 Снежана Јелесијевић Слика 1. Архив Српске академије наука и уметности, бр. 78

21 Повеља руског патријарха Никона Слика 2. Архив Српске академије наука и уметности, бр. 78