ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА ИНФОРМАТИВНО СЛУЖБЕНО ГЛАСИЛО ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОДИНА (XLV) XVIII МАЈ - ЈУН БРОЈ (615)

Transkript

1 ИНФОРМАТИВНО СЛУЖБЕНО ГЛАСИЛО ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОДИНА (XLV) XVIII МАЈ - ЈУН БРОЈ (615)

2 Костајница 9. јун Ч И Т А Ј Т Е ПРУГУ МОРАМО ШТО ПРИЈЕ ОСПОСОБИТИ СТРАНА 4-5 ЖЕЉЕЗНИЦЕ НА УСЛУЗИ ПРИВРЕДНИМ СУБЈЕКТИМА СТРАНА 6-7 АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ЖЕЉЕЗНИЦАМА СТРАНА 9 ПОСЉЕДИЦЕ ПОПЛАВЕ СТРАНА БОРБА СА УКРИНОМ СТРАНА ОДГОВОРНО ПОНАШАЊЕ СТРАНА 19 И НЕМОГУЋЕ ЈЕ МОГУЋЕ СТРАНА 20 СПАСАВАЛИ ЉУДЕ СА КРОВОВА СТРАНА РИЈЕЧ УРЕДНИКА Поштовани читаоци, Средином маја природа је још једном показала своју моћ. Уништени су домови, оранице и путне комуникације, прекинуте везе и заустављен саобраћај. Проузроковане поплавама, штете на Жељезницама Републике Српске мјере се милионима зато им је потребна помоћ међународних жељезничких организација и управа. Готово да нема километра пруге на коме водена бујица није оставила траг. Поплављени су објекти, складишта, уништена опрема и канцеларијски материјал, покидана контактна мрежа, уништени сигнално-сигурносни уређаји... Међутим, радници Жељезница Републике Српске доказали су да се не предају лако. Вриједне руке неимара, мукотрпан рад потпомогнут моћним грађевинским машинама које се нису гасиле дали су очекиване резултате. За мање од мјесец дана жељезнички саобраћај успостављен је на свим нашим пругама којим поново тутње возови превозећи путнике и робу. У специјалном издању Гласа жељезничара доносимо дио онога што се дешавало након повлачења воде која је иза себе оставила катастрофалне посљедице. Главни и одговорни уредник Информативно-службено гласило Жељезница Републике Српске ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ : Жељезнице Републике Српске А.Д. Добој Шеф службе за информисање: Нада Савић-Стевановић Главни и одговорни уредник: Нада Савић-Стевановић Новинари: Здравко Тодоровић, Бранислав Богојевић, Александра Симић, Цвјетко Удовичић ДТП: Саша Цвијановић, Драгана Лазић Новине уређује редакцијски колегијум. Лист излази једном у мјесецу. Лист је бесплатан. Адреса: ЖРС, Добој, Николе Пашића 85, телефон/факс , централа локали 304, 210, 530, ЖАТ , , glaszelјeznicara@gmail.com. Штампа: Свјетлост штампа Д.О.О. Сарајево. Први број Гласа жељезничара изашао је 1. марта године, а у Републици Српској о Усековању главе светог Јована Крститеља 11. септембра Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број /97 од године јавно гласило Глас жељезничара Добој уписан је у регистар јавних гласила под бројем 232. Лист је добитник Петнаестоаприлске награде СОУР-а ЖТО Сарајево и Плакете Синдиката жељезничара Републике Српске. СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 3

3 РЕСОРНИ МИНИСТРИ У ОБИЛАСКУ ПОПЛАВЉЕНЕ ПРУГЕ ПРУГУ МОРАМО ШТО ПРИЈЕ ОСПОСОБИТИ Приоритет у оспособљавању пруга за саобраћај је дионица Добој - Костајница која повезује привредне гиганте Жељезару Зеница и Рудник Омарска, како жељезничке компаније из Републике Српске и Федерације БиХ не би трпјеле вишемилионске штете. Истакнуто је то на састанку министра саобраћаја и веза РС Недељка Чубриловића, министра транспорта и комуникација БиХ Дамира Хаџића са генералним директорима ЖРС Драганом Савановићем и ЖФБХ Нијазом Пузићем. - Ову пругу морамо што прије да оспособимо јер због прекида превоза жељезничке компаније мјесечно губе око 2,5 милиона КМ рекао је министар Чубриловић након састанка одржаног 22. маја у Добоју. Генерални директор Жељезница Републике Српске Драган Савановић, који је обишао сва критична мјеста одмах након поплаве, упознао је министре са стањем пруга и степеном њиховог оштећења, као и осталих објеката који су поплављени. - Оштећења су велика јер на појединим мјестима као да и није било пруге. Настојимо да све што је могуће одмах поправљамо, те дионице пруге оспособљавамо и успостављамо саобраћај. Нажалост, за санацију најважније пруге за привреду од Добоја ка Бањалуци, која је највише страдала, биће потребно много више него што ми у овом тренутку можемо да урадимо, с обзиром на материјалне и финансијске могућности рекао је Савановић. Министри су са осталим учесницима састанка и домаћинима обишли пругу код Костајнице, чији прекид онемогућава одвијање жељезничког саобраћаја, упознавши се на лицу мјеста са катастрофалним посљедицама које је водена бујица оставила иза себе. Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић са посљедицама поплава на том терену упознао се и два дана раније у Добоју гдје је разговарао са члановима Управе Жељезница Републике Српске, након чега је обишао оштећену пругу. Том приликом министар Чубриловић увјерио се да радници Жељезница Републике Српске настављају непрекидан рад на рашчишћавању и отклањању посљедица поплава, како би се што прије дошло до нормализације стања у овој области. Н.С.С. 4 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 5

4 У РЕКОРДНОМ РОКУ САНИРАНА ПРУГА И УСПОСТАВЉЕН САОБРАЋАЈ ЖЕЉЕЗНИЦЕ НА УСЛУЗИ ПРИВРЕДНИМ СУБЈЕКТИМА Најважније је да смо успоставили саобраћај и у прилици смо да прекид од двадесетак дана надокнадимо, у наредном периоду несметано опслужимо привреду и да почнемо да остварујемо приходе од превоза који је поплавама био заустављен, сматра први човјек Жељезница Републике Српске Завршетком санације највећег оштећења пруге изазваног катастрофалним поплавама успостављена је физичка веза жељезничком пругом између Добоја и Бањалуке и од недјеље, 8. јуна жељезнички саобраћај функционише на правцу исток запад у Републици Српској. Санација локалитета Костајница, гдје је водена бујица однијела пругу уништивши комплетан земљани труп и контактну мрежу на дужини од 230 метара, уз велике напоре радника Интеграл инжењеринга и радника жељезничке инфраструктуре, у рекордном року је завршена. - Оправци пруге на најоштећенијем дијелу приступили смо са великим ентузијазмом и жељом да се што прије заврши како би саобраћај у потпуности био успостављен на овом, за ЖРС и привредне субјекте који користе наше услуге, најважнијем правцу рекао је Драган Савановић, генерални директор Жељезница Српске. Приликом недавног обиласка пруге, једног од многобројних од када су поплаве тешко оштетиле жељезничку инфраструктуру, Савановић је истакао да су током оправке ове оштећене дионице направљени и пропусти у насипу који ће у будућности заштитити, како пругу, тако и имовину и објекте локалног становништва уз пругу. - Посао смо, у грађевинском смислу, завршили за непуних 15 дана, а сада се ради на контактној мрежи која је покидана и стубови изваљени из земље, како не бисмо морали користити дизел вучу - рекао је Савановић. Жељезницама су у помоћ притекли Интеграл инжењеринг и Арцелор Митал Омарска, који је са двије машине учествовао на овој санацији и донирао кубика камена са рудника Дреновача који је уграђен на локалитету Поповићи. - Ово је био изузетно тежак посао. Од 23. маја до 8. јуна уграђено је преко кубика материјала на овом и локалитету Поповићи између Кулаша и Присоја и положено преко 50 метара цијеви у пропусте који су урађени рекао је Никола Дубравац, замјеник генералног директора Интеграл инжењеринга. Током радова ангажовано је било 25 камиона кипера, гредери, дизалице, ровокопачи, ваљци и друге грађевинске машине. Дубравац истиче да се, због околности, радило у двије смјене. Да нису наилазили на минскоексплозивна средства радили би и ноћу. Имајући у виду значај жељезничког превоза, важно је било само да се посао што прије заврши и омогући саобраћај на комплетној прузи од Добоја до Бањалуке. Генерални директор ЖРС очекује да ће убрзо бити саниран и оштећени дио пруге према граници са Србијом. Све робе се тренутно усмјеравају на гранични прелаз Добрљин са Хрватском, превоз руде из Приједора иде за Зеницу, превоз боксита већ је кренуо из Бањалуке за Зворник, а оспособљавањем пруге у Костајници омогућен је и превоз глинице из Зворника и других производа тим правцем за Европу. - Најважније је да смо успоставили саобраћај и у прилици смо да прекид од двадесетак дана надокнадимо, у наредном периоду несметано опслужимо привреду и да почнемо да остварујемо приходе од превоза који је поплавама био заустављен рекао је Савановић. Н.С.С. 6 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 7

5 СЛИКА ГОВОРИ ВИШЕ ОД РИЈЕЧИ ЖЕЉЕЗНИЦЕ УПУТИЛЕ АПЕЛ ЗА ПОМОЋ Жељезнице Републике Српске у недавним поплавама остале су без дијелова пруге, стубова контактне мреже, пружне механизације и машина за одржавање пруге. Поплављени су пословни објекти, уништена опрема и намјештај, заустављен превоз путника и роба. Због вишемилионске штете од поплава Драган Савановић, предсједник Управе Жељезница Републике Српске 20. маја од међународних жељезничких организација и управа затражио је материјалну и финансијску помоћ. Како смо мала жељезничка управа, али веома значајна за привреду земље, причињену штету нисмо у могућности да сами санирамо. Зато молимо колеге и жељезничке управе широм Европе за солидарност у невољи и помоћ како бисмо што прије могли да наставимо превоз од чијег прихода живе наши радници и њихове породице. Помоћ нам је хитно потребна у материјалу, механизацији, опреми и новцу. Дрвени и бетонски прагови, шине УИЦ 60 и С 49, туцаник, тирфоњерке, моторне дрезине за превоз људства, пружна возила за одржавање контактне мреже и машине за збијање насипа неопходни су нам за санацију оштећене инфраструктуре, као и теретно друмско возило носивости до двије тоне. С обзиром да су и пословни објекти поплављени неопходна нам је помоћ у рачунарској опреми и канцеларијском намјештају, наводи се, између осталог, у апелу за помоћ Жељезницама Републике Српске. Апелу се придружио Жан-Пјер Лубину, генерални директор УИЦ поруком солидарности након драматичних поплава у региону Балкана у којој стоји: Поштоване колеге и пријатељи, Ускоро ћемо одржати Генералну скупштину у Порторожу, обиљежавајући формирање нашег удружења у овом дијелу свијета. Протекло је 93 године током којих се жељезничка заједница развијала, упркос свим врстама потешкоћа са којима се суочавала. Данас, неки од наших чланова у региону Балкана пролазе кроз трауматична искуства која су узроковале незапамћене поплаве и природне катастрофе. Овим путем желим да изразим најискреније саосјећање и подсјетим на наше вриједности, а нарочито солидарност, и позовем све чланове да помогну на било који могући начин да се обнове њихови жељезнички системи што је прије могуће. Апел за помоћ наишао је на одјек и код осталих међународних жељезничких организација и управа које су га врло брзо пренијеле путем својих комуникационих канала. Тако су Жељезницама Републике Српске своју помоћ понудиле управе многих европских жељезница, а неке, као ХЖ Карго и конкретизовале упутивши одмах 10 вагона кипера који су добро дошли на рашчишћавању. Такође, Кристијан Керн из ОББ Холдинга и даље je врло ангажован на проналажењу начина да се Жељезницама Српске помогне, као и Андреас Мајер из СББ и многи други. Управа Жељезница Републике Српске свима који су се јавили захваљује на разумијевању проблема које су катастрофалне поплаве изазвале, а посебно на понуђеној помоћи која нам је у овом тренутку неопходна. 8 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 9

6 КАКВЕ ЈЕ ПОСЉЕДИЦЕ ИЗА СЕБЕ ОСТАВИЛА ВОДЕНА БУЈИЦА ПРУГА НАЈВИШЕ ОШТЕЋЕНА Након повлачења воде жељезничка инфраструктура остала без дијелова пруге, прагова и контактне мреже, а десет клизишта у дужини око 600 метара озбиљно угрожавају пругу. Директне штете око 60 милиона конвертибилних марака Готово да нема километра пруге Жељезница Републике Српске на којем поплаве нису оставиле трага. Дијелови пруга, прагови и засторна призма, стубови контактне мреже на многим дионицама заувијек су изгубљени. Тамо гдје бујица није све однијела оштетила је труп пруге којим, без поправке, возови не могу да саобраћају. Десет eвидентираних и ко зна колико потенцијалних клизишта... Прелиминарни подаци о процјени штете показују да она само за пругу износи око 50 милиона конвертибилних марака. Додају ли се томе уништена складишта, оштећени објекти и канцеларијски намјештај, опрема и уређаји, груба рачуница показује да су Жељезнице Српске претрпјеле директну штету од око 60 милиона марака. Пруга Добој Бањалука Нови Град На тој прузи најтеже је оштећена дионица између станица Српска Костајница и Руданка гдје је вода однијела комплетан труп пруге са засторном призмом у дужини од 230 метара, а на још два мјеста, у укупној дужини преко 40 метара, однесена је десна страна трупа пруге са засторним материјалом. Између станица Руданка и Станови је клизиште у трупу пруге у дужини од 50 метара. Пруга између Драгаловаца и Присоја претрпјела је два озбиљна оштећења. На локалитету Поповићи однесена је лијева страна трупа пруге са засторном призмом у дужини 60 метара, а само километар даље однесен је друмски пут и оштећена ножица насипа у дужини од 250 метара. Поред изградње обалоутврдне заштите и армирано-бетонских зидова од 120 и 150 метара неопходно је одбијање ријеке Укрине од жељезничке пруге, односно враћање у њено старо корито. Пруга између Присоја и Укрине оштећена је на шест мјеста, јер је вода пореметила засторну призму и параметре геометрије колосијека, а посебан проблем представљају три клизишта у укупној дужини од преко 50 метара. На дијеловима пруге од Укрине до Сњеготине поплава је иза себе оставила велике количине наноса, али је однијела велику количину туцаника и пореметила засторну призму и геометрију колосијека. Слична ситуација је у станици Јошавка као и на дионици Јошавка Челинац. Значајно оштећење претрпјела је и пруга између Челинца и Врбање гдје је водена стихија подлокала обалне стубове бетонског моста, а оштећен је и путни прелаз Бијели поток. И клизиште у дужини од 14 метара између Бањалуке и Залужана потребно је санирати, као и три километра пруге са које је однесена значајна количина туцаника што је пореметило засторну призму и параметре геометрије пруге. Ни дионица пруге од Поткозарја до Пискавице није остала поштеђена током поплава. Осим туцаника који је однесен ту је и клизиште у дужини од стотину метара. Пруга Ент. граница Шамац Добој Маглај Комплетна пруга угрожена је на више локација, посебно дионица од државне и ентитетске границе до Модриче која је у потпуности девастирана. С обзиром на стање у коме се налази умјесто санације потребан је ремонт за који треба издвојити средства од више десетина милиона марака. На дионици од Модриче до Врањака вода је однијела велику количину туцаника и више од 500 дрвених прагова, а оно што их је преостало дотрајало је. И на овој дионици неопходан је ремонт горњег строја пруге, за који пројекат постоји. На дионици пруге од Добоја до Маглаја такође су велики наноси, поремећена је засторна призма и параметри геометрије колосијека. Пруга Добој Зворник Нови држ. гр. На овој прузи, између Цапарди и Зворника, чак су четири клизишта у укупној дужини од преко 430 метара које је неопходно санирати, као и велика количина наноса, а од станице Зворник Нови до државне границе са Србијом однесена је лијева страна трупа пруге са засторним материјалом. Ово су само неке од локација које је поплава оштетила. Како су изгледале по повлачењу воде свједоче фотографије. Слика поплављених пруга мијења се из дана у дан јер радници Жељезница Републике Српске напорно раде на отклањању посљедица и санацији оштећених дионица како би пруге што прије оспособили за превоз. Да се у потпуности врате у пређашње стање, требаће времена. Н.С.С. 10 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 11

7 У ПОПОВИЋИМА УКРИНА УГРОЖАВА ПРУГУ За трајно рјешење неопходно да свако уради послове из своје надлежности, Жељезнице Републике Српске осигурају труп пруге а локална заједница преусмјери ријеку Укрину и осигура локални пут Радови на санацији оштећене пруге у близини Поповића успјешно су завршени и пруга је 1. јуна оспособљена за саобраћај од Станова до Добрљина. Саниран је труп и горњи строј жељезничке пруге са високим насипом од седам метара на дионици пруге од Добоја према Бањалуци од км до км гдје је ерозивним дјеловањем ријеке Укрине током поплава у потпуности однесено 60 метара пруге. - Са грађевинског аспекта пруга је отворена за саобраћај, али је у наредном периоду на овој локацији потребно урадити армирано-бетонски зид у ножици насипа или на неки други начин трајно осигурати труп пруге од подлокавања ријеке Укрине каже Горан Рајковић, директор Сектора за грађевинске послове. То је неопходно јер се ријека, која је промијенила свој ток у дужини од око пет километара, приближила прузи чиме је угрозила и жељезничку пругу и локални пут за насеља Поповићи, Вијачани, Присоје и Кулаши те засеоке Шпанићи, Драганићи и Лукићи. - Враћање ријеке Укрине у пријашње корито, односно њено удаљавање од жељезничке пруге и локалног пута у надлежности је општине Прњавор. Зато смо начелнику општине упутили захтјев за предузимање потребних радњи у циљу трајног рјешавања тог проблема каже Рајковић. Од те локалне заједнице се очекује да у склопу санације локалног пута и оштећеног моста, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и ЈУ Воде Српске изврше удаљавање ријеке од пута на адекватан начин. Уколико се не изврши регулација водотока ријеке Укрине и њено враћање у старо корито, у наредном периоду биће угрожене све саобраћајнице и обрадиве површине дуж њеног тока на наведеном локалитету. И узводно, на километар даље према Бањалуци, ријека Укрина такође је направила огромну штету уништивши друмски армирано-бетонски мост и однијевши труп пута за оближња насеља, чиме директно угрожава жељезничку пругу у дужини од 250 метара. Жељезнице су и на тој локацији предузеле неопходне мјере на осигурању трупа пруге уградњом крупног ломљеног камена и ваљањем у слојевима. Пруга је проходна и безбједна за саобраћај, али се санациони радови настављају у континуитету како би се спријечило даље угрожавање пруге и евентуално угрожавање жељезничког саобраћаја. Да би се дошло до трајног рјешења неопходно је да свако уради послове из своје надлежности, односно ЖРС осигура труп пруге а локална заједница преусмјери ријеку Укрину и осигура локални пут. - Ми смо свој дио посла урадили. Надамо се да ће и надлежни из општине Прњавор предузети одговарајуће радње да послове из своје надлежности што прије ураде истиче Рајковић. Н.С.С. 12 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 13

8 14 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 15

9 РАДИОНИЦАМА ОШВ ДОБОЈ ПРИЈЕТИЛЕ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ ОПРЕМА И УРЕЂАЈИ ИЗВУЧЕНИ НА СИГУРНО Правовременом интервенцијом радника и руководилаца у радионицама за одржавање шинских возила електромотори, опрема и уређаји склоњени на безбједна мјеста, чиме су избјегнуте вишемилионске штете КАКО ЈЕ САЧУВАНА И КРОЗ ВОДУ ВРАЋЕНА ПЛАСЕРИЦА ДОЛЕ ВОДА, ИЗНАД НАС СТРУЈА На поплаве које су 15. маја задесиле шире подручје Добоја у радионицама за одржавање шинских возила (ОШВ) Добој су спремно реаговали, правовремено предузетим радњама у обезбјеђењу електромотора, опреме и уређаја. Према ријечима директора Сектора за ОШВ Добој Мирослава Ковачевића, захваљујући брзом дјеловању радника и непосредних руководилаца у Секцији, прије наиласка поплавног таласа извучени су сви електромотори, опрема и уређаји на безбједна мјеста. - Све је извучено на сигурна мјеста у четвртак ујутро до десет часова, сложено на сувом, а чим се вода повукла електромотори, опрема и уређаји поново су враћени у функцију и почињу са радом - каже Ковачевић. Тога јутра прекинуте су све телекомуникације, жељезнички и друмски путни правци. Одмах је добијена наредба да се изврши контрола струга за обраду бандажа без извезивања. - Видимо да продире вода и одмах реагујемо ископчавањем електромотора и његовим дизањем на платформу. Пошто су електромотори тешки, а нестаје и електричне енергије, у помоћ нам долази радна машина ЗОП-а, која са својим грајфером електромоторе диже на други плато - каже Недељко Илић, један од радника који је учествовао у извлачењу електромотора пред надошлим подземним водама. Подземне воде се у радионицама појављују истовремено са наиласком поплавног таласа на шире подручје града Добоја. Ниво воде у радионицама прати се даноноћно и то траје пуна три дана. У четвртак ујутро када долази до поплава у ОШВ стиже пумпа са дизел мотором за испумпавање воде, тако да захваљујући њој и правовременом извлачењу електромотора, опреме и уређаја, до њиховог потопљавања није дошло Нову пумпу одмах стављамо у функцију. Служба набавке је имала разумијевања да нам правовремено купи пумпу, којом неколико дана за вријеме поплава вршимо испумпавање воде - каже Ковачевић. Шеф РЈ Колска радионица Жељко Старчевић, шеф РЈ Технолошка припрема Васо Миливојевић, директор Секције Младен Зарић и радници Стефан Зарић, Драган Станковић, Зоран Петровић, Жељко Петровић, Миленко Савковић, Здравко Шушковић, Далибор Марковић, Недељко Илић, Миленко Ђукић, Милисав Благојевић, Младен Милановић и Бојан Топаловић понијели су највећи дио посла око извлачења електромотора, опреме, уређаја и испумпавања воде. - Вода надире великом брзином. Извукли смо моторе, активирали помоћни воз и укључили централу пошто нисмо имали електричне енергије. У радионицама на смјену по групама испумпавамо воду пуна три дана. Сваких сат времена екипе су се мијењале и испумпавале воду из сенкова, гдје се налазе електромотори - каже Шушковић. Било би им лакше да их је било више, али неки од њихових колега нису успјели да прије изливања Босне стигну до својих радних мјеста. Они који су били на лицу мјеста, урадили су велики посао. Захваљујући томе што су схватили озбиљност ситуације и дали све од себе у тренуцима када је требало хитно реаговати, спасени су електромотори, опрема и уређаји вишемилионске вриједности. З.Т. У најтежим животним ситуацијама, када људски фактор не може да утиче на елементарне непогоде и када борба за живот постаје основни циљ, жељезничари су помогли и машини да преживи Велика поплава, највећа у посљедња два вијека на подручју Добоја, Шамца и Бијељине, 15. маја уништила је огроман дио жељезничке инфраструктуре, објеката, машина, алата, докумената, архиве. Вода која је носила све пред собом, иза себе је оставила и тешко оштећену радионицу Секције за одржавање пруга у Добоју. Дио радника у радионици у Добоју вода је заробила док су били на својим радним мјестима и били су принуђени провести три дана окружени Босном која је и даље пријетила. - Спавали смо ту, у мјерним колима. То нам се чинило најбезбједније али смо на смјену дежурали и пратили ситуацију прича Милан Павловић, руковалац на подбијачици за машинско регулисање колосијека. А о ситуацији коју је затекао тог дана када је дошао на посао Павловић прича са грчем на лицу који и данима након поплаве не попушта. - Наша машина Пласерица налазила се у Модричи. Срећа је да су двије машине Хрватских жељезница ишле из Плоча за Хрватску па смо са њиховом посадом стигли до Модриче да преузмемо машину. Борба је била вратити се назад у Добој са машином по поплављеној прузи, гледајући невјероватан призор прагова који су плутали око нас објашњава Павловић. Висина воде на прузи износила је око 40 центиметара у дужини од једног километра, на релацији Модрича Добој. Тек трећи дан након што су популарну Пласерицу успјешно довезли у Добој, оба руковаоца на машини постали су свјесни опасности у којој су се налазили. - Возили смо машину кроз воду, компјутер је отказао, у тим тренуцима размишљали смо и о искакању из машине уколико се ситуација додатно закомпликује, али гдје и како искочити, доле вода, изнад нас струја прича Недељко Милетић, такође руковалац Пласерице. Машину без које, кажу познаваоци, нема ни добре пруге и која је 1986-о годиште храбри жељезничари успјешно су довезли на одредиште и већ сутрадан обишли пругу према Петрову гдје су отклонили постојеће проблеме па је та пруга сљедећи дан и пуштена у функцију. Посао је одрађен и према Маглају, до Врањака, помагало се и у ФБиХ према Лукавцу као и према Брчком. У оваквим ситуацијама нема питања, иде се тамо гдје је помоћ неопходна. Радови на прузи и око ње настављају се и даље са циљем да се што прије санирају оштећена мјеста и пруга оспособи за безбједан саобраћај. А.С. СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 17

10 САНАЦИЈА ШТЕТА НА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА ДУГОТРАЈАН ПОСАО OДГОВОРНО ПОНАШАЊЕ УМАЊИЛО ШТЕТУ Пожртвованим радом радника секција за електротехничке послове у кратком року отклоњен велики дио посљедица поплава које су оштетиле контактну мрежу, сигнално-сигурносне уређаје и телекомуникације, али има још доста посла Отклањању озбиљних оштећења на електротехничким постројењима и уређајима изазваним поплавом запослени на електротехничким пословима у Добоју и Бањалуци приступили су одмах након санирања дијелова оштећене пруге. Пуне руке посла имали су да положе нове каблове, стубове контактне мреже и оспособе уређаје за наставак рада, aли и прије тога да успоставе покидане везе. Вода је однијела више хиљада метара телекомуникационих каблова, десетине стубова контактне мреже и других електроуређаја попут детектора воза, предсигнала, уређаја за осигурање путних прелаза, система за напајање електричном енергијом... Полагањем нових 250 м SPZ кабла оспособљен је предсигнал PsE у Српској Костајници из правца Бањалуке, a полагањем и спајањем новог STKA кабла у дужини од 430 м у потпуности отклоњене сметње на телекомуникационим везама на дијелу пруге Српска Костајница Руданка. - На том дијелу пруге, који је претрпио велика оштећења, извршена је санација свих осам стубова контактне мреже које је однијела или помјерила вода, од којих су изнова бетонирани темељи за четири стуба, а преостала четири су затрпани земљом заједно са постојећим темељима. Такође су постављена сидра за затезање чврсте тачке и обилазног вода. Монтирано је седам комплетних конзола, а наставља се са монтажом преостале три конзоле и почиње постављање возног вода, након чега слиједи фина регулација контактне мреже каже Зоран Илинчић, директор Сектора за електротехничке послове. Тамо гдје одмах није била могућа трајна санација вршено је импровизовано повезивање STKA кабла, као на дијелу пруге између Драгаловаца и Присоја. На тој дионици урађено је и укопавање темеља једног стуба након чега је контактна мрежа враћена у редовно погонско стање. 18 Поред телекомуникационих каблова потопљене су комплетне телефонске централе. У Шамцу је страдала телефонска централа типа SI 2000 а у Добоју централа Siemens Hipath 3800, као и неколико малих централа које су годинама беспријекорно функционисале. Радници добојске Секције су по повлачењу воде почели да раде на стварању услова за успостављање телефонских веза. Уништени кабл између управне зграде, у којој је смјештен највећи дио заједничких служби предузећа, и зграде Секције за одржавање пруга замијењен је новим са 200 парица и оспособљено 12 дигиталних и шест аналогних телефона. - На подручју које покрива наша бањалучка Секција под водом су били поједини дијелови сигнално-сигурносних уређаја у станицама Брезичани, Сводна, Благај, Нови Град и Равнице. Потопљене скретничке браве, механичке исклизнице, комплетна жицоводна траса станица Брезичани, Сводна и Благај очишћени су и доведени у редовно стање каже Илинчић. У потпуности су отклоњене сметње на телекомуникационим везама у чвору Бањалука, а на подручју Приједора и Новог Града извршено је импровизовано повезивање STKA кабла на пет мјеста. Контактна мрежа санирана је и на дијелу пруге Сњеготина Јошавка, гдје је клизиште покренуло велико дрво које је пало на контактну мрежу и покидало је. Контактна мрежа је и на том дијелу пруге враћена у редовно погонско стање. На дијелу пруге Приједор Брезичани извршено је привремено затезање помјереног темеља сидра на стубу број 36, али је потребно извршити бетонирање новог темеља, те постављање сидра за затезање чврсте тачке. Илинчић истиче да има још доста посла па ће радници електротехничких послова наставити интензивне активности на отклањању преосталих посљедица поплаве. Н.С.С. СПАСАВАЈ ШТО СЕ СПАСИТИ МОЖЕ Жељезнички камион за превоз радника и терета, тог 15. маја вода је у кругу радионице за одржавање пруга у Добоју кренула да гута. Механичар и возач моторних пружних возила Душко Гојковић, затекавши поплављен круг и камион који је до браника већ био у води, није пуно размишљао. - Није ту било мјеста а ни времена за размишљање. Скинеш се, пресвучеш и загазиш. Док сам стигао до камиона вода је већ била изнад фарова камиона. Камион сам закачио на сајле и уз помоћ осталих колега успјели смо га ручно извући, једним дијелом, касније га је повукао униклок и извукли смо га. Било је: спасавај што се спасити може прича Гојковић. Скромно причајући о свом храбром чину и пожртвовању Душко Гојковић каже да би то сигурно урадио сваки савјестан и одговоран човјек. Гојковић је, заједно са колегама, камион за превоз радника и терета успио да оспособи за непуна два дана. Није се гледало на сат, нити да ли је радни дан прошао, битно је било што више учинити на спасавању, поправци и враћању у функцију свега што се могло спасити. Залагање великог броја радника из радионице Секције за одржавање пруга у Добоју похвалили су и руководиоци, између осталих замјеник шефа ЗОП радионице Саша Недић. Радницима је драго да чују похвале, али им највише значи то што су извукли и оспособили камион који им је неопходан за обављање посла. А.С. СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 19

11 САНАЦИЈА ЖЕЉЕЗНИЧКЕ МРЕЖЕ И НЕМОГУЋЕ ЈЕ МОГУЋЕ Санацијом дионице оштећене пруге од Зворника до државне границе са Србијом за саобраћај оспособљен комплетан паралелни коридор Х и жељезницом спојени исток и запад Републике Српске. Ускоро возови редовним брзинама Да се може и немогуће доказали су радници жељезничке инфраструктуре оспособивши у кратком року тешко оштећене пруге за саобраћај. Напоран рад и јака жеља да се што прије зачује писак локомотиве иза које су вагони пуни робе, јер се од тога живи, уродили су плодом: пруге су оживјеле под теретом. - Према процјенама вриједност досадашњих радова на санацији жељезничке мреже, која је била приоритет, је око 1,9 милиона конвертибилних марака каже Драган Субашић, извршни директор Послова инфраструктуре. Напорним радом санирана су сва оштећења на пругама од Зворника до Добрљина и од Добоја до Маглаја, односно ентитетске границе, а саобраћај успостављан како је која дионица оспособљавана. - На најоштећенијем дијелу, у Костајници, потпуно смо санирали труп пруге, али још увијек нисмо извршили потпуну санацију горњег строја. Остало је да се заваре шине и пусте у дуги шински трак да бисмо имали редовну брзину каже Субашић. Радници Секције за електротехничке послове завршавају радове на контактној мрежи што ће омогућити електровучу од Добоја до Добрљина. Тако неће бити потребе за дизелкама, што ће смањити трошкове о којима се мора водити рачуна. Поповиће, гдје је извршена санација и горњег и доњег строја пруге, ових дана очекује још једна регулација колосијека након које ће бити могуће редовне брзине возова од 100 км на сат, као прије поплаве. Иако је на том пружном правцу даље према Бањалуци односно Приједору, Новом Граду и Добрљину извршена санација свих оштећења на прузи, на одређеним мјестима недостаје туцаника, па су уведене лагане вожње. - Ових дана смо потписали уговор са добављачем за туцаник тако да ћемо лагане вожње укидати како горњи строј пруге будемо допуњавали туцаником објашњава Субашић. Лагана вожња уведена је и на дионици од Зворника до државне границе са Србијом која је 15. јуна пуштена у саобраћај, а биће укинута након регулисања колосијека подбијачицом која је већ на том терену. Највећи проблем на тој прузи, на дијелу између Цапарди и Зворника, представљају клизишта која су само дјелимично санирана. Тачније, уклоњени су наноси материјала који се обрушио на пругу, како би била проходна за саобраћај, а урађени су и одређени грађевински захвати у циљу спречавања даљих одрона. - Да би оспособили пругу од Врањака до Модриче радници жељезничке инфраструктуре морали су склонити велике количине разних наноса, а потом поставити преко двије хиљаде кубних метара туцаника и више од пет стотина дрвених прагова које је вода однијела. И то је урађено из властитих средстава истиче Субашић. Једини дио пруге на коме нису предузимани никакви захвати је дионица између Модриче и Шамца. Оштећења су толико велика да све процјене говоре да се не исплати улагати у санацију, тим прије што је још раније планиран ремонт и урађена пројектна документација. За оспособљавање тешко оштећене пруге од Модриче до Шамца требаће највише новца, а потом за трајну санацију десет евидентираних клизишта. Само за санацију једног од клизишта која су се појавила након поплаве, и то на ремонтованој прузи између Руданке и Станова, требаће око КМ. Иако су пруге оспособљене и возови саобраћају, посла још има. Радници настављају готово истим интензитетом да отклањају преостале посљедице. На ред долазе и пословни простори које треба оспособити како би се поплављени вратили из избјеглиштва. Н.С.С. САЧУВАНИ ПЕРСОНАЛНИ СПИСИ Игор Мишић из Кадровске службе, Босиљка Чумић, Тихана Шиповац и Милена Мишић са Протокола, Славица Радовановић из Правне службе и чувари Бојан Василић, Ненад Пантић, Мирослав Алаџић и Саво Радовановић успјели су да сву документацију везану за радне односе измјесте и сачувају од потапања. Захваљујући њима око 400 досијеа радника, преко 100 регистратора са документацијом Правних послова, око 50 књига протокола трајног карактера и друга вриједна документација подигнути су на више спратове. - Није било времена за размишљање. Прво смо преносили оно што смо у том тренутку сматрали најважнијим, а потом рачунаре, штампаче и копир апарате каже Мишић. У спасавању документације прекинула их је бујица плавећи подрумске просторије и приземље. Опкољени водом остали су заробљени у управној згради два дана и двије ноћи, али задовољни што су успјели да бар дио онога што је било у приземљу отму од водене стихије и сачувају за наставак рада и функционисања ЖРС. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ФУНКЦИОНИШУ Радници Секције за електротехничке послове Бањалука успјели су у рекордном року да ефикасно ријеше проблеме настале током поплавног периода и успоставе телефонске везе између Бањалуке и Новог Града. - Великим залагањем и упорним радом успјели смо да ријешимо све проблеме који су довели до прекида телефонских веза. У реализацији послова имали смо и несебичну помоћ радника приједорских секција за одржавање пруга и саобраћајно-транспортну дјелатност. Добра сарадња била нам је од изузетне користи, па је телефонски саобраћај нормализован - рекао је Саша Гаврановић, главни инжињер за телекомуникације у тој Секцији. Највећи проблеми су били поплављени дијелови на дионици Брезичани - Сводна, Сводна - Благај и Нови Град - Равнице. Поплављени телефонски каблови и кабловске спојнице, као и ТОРУС (телефонски ормар) узрок су прекида телефонских веза између жељезничких станица и чворова. Након отклањања сметњи телефонски саобраћај одвија се без потешкоћа. Б.Б. 20 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 21

12 ПОПЛАВЉЕН И БАЊАЛУЧКИ ЧВОР ЖУТА ЗГРАДА У ВОДИ У ПОПЛАВИ ОШТЕЋЕНА И РАДИОНИЦА ЗОП ДОБОЈ НАПРЕДУЈУ КОРАК ПО КОРАК За санирање посљедица поплаве сваки дан је драгоцјен па за поправку ситне механизације радници доносе алат од куће, јер је онај у радионици поплављен Око двије трећине круга радионице за одржавање пруга у Добоју тешко је уништено поплавом. У радионици за поправку друмских возила вода је достигла ниво од два метра а поред ње под водом су се нашле и радионице за одржавање ситне механизације, браварска, варилачка и ковачка радионица, алатница и магацин. - Стање у радионици након поплаве је катастрофално, мислим да је то адекватна ријеч каже замјеник шефа радионице за одржавање пруга у Добоју Саша Недић. - Данима уназад радимо на санирању и отклањању штете али се чини да смо тек загребали по површини. Чишћење, прање радионица и пратећих објеката све су то свакодневне активности. Приоритет је, наравно, што брже оспособљавање радионица и њихово стављање у функцију истиче Недић. Радионица за одржавање пруга у Добоју у функцији је и као сервис осталим радним јединицама у Сочковцу, Брчком и Модричи. Подршка у виду помоћи у обављању текућих послова редовно је присутна. Дежурне екипе и у вријеме док је радионица била под водом биле су присутне даноноћно и простор радионице није ни у једном моменту био напуштен. - Колеге тренутно раде на одржавању и поправкама ситне механизације. Пошто је већина алата у радионици уништена у поплави, људи доносе свој алат од кућа како би што прије поправили и довели у ред све што се може поправити. То вам довољно говори колико је у овим тренуцима присутна лојалност и људска одговорност запослених у овој секцији, који заиста дају свој максимум прича Недић. У радионици за одржавање пруга у Добоју раде укупно 34 радника. У данима када се због воде нису могли пробити до својих радних мјеста у Добоју, јер је већина њих са подручја Драгаловаца, јављали су се и долазили у најближе станице и радне јединице гдје су се стављали на располагање и пружали неопходну помоћ. У радионици у Добоју и даље се ради пуном паром, напредује се споро, корак по корак, али се надају најбољем у данима који слиједе. А.С. Мајске поплаве иза себе оставиле су оштећења и на подручју бањалучког жељезничког чвора, гдје су значајне санације неопходне у објектима Секције за саобраћајно-техничку дјелатност, Секцији за одржавање пруга и Секцији за вучу возова Према извјештајима надлежних комисија Жељезница Републике Српске након што је завршен посао на терену по повлачењу воде, утврђена су оштећења објеката, архивске документације и радионица у Секцији за одржавање пруга у Бањалуци. Процјеном је утврђена штета на зидним облогама док је архивска грађа и документација великим дијелом готово уништена. У води су се нашле грађевинске књиге и дневници, пројекти пруге и велике оправке пруге, као и одређени уговори. У РЈ радионица Бањалука под водом су се нашла два електромотора са обларице и апарат за варење и тренутно се ради на њиховом оспособљавању и утврђивању конкретног оштећења. На основу затеченог стања након повлачења воде, у комисијским извјештајима забиљежана су оштећења и у Секцији за вучу возова. Оштећен је велики број ормара и столова, а нису поштеђене ни пећи. Такође, велика су оштећења дрвених подова у коначишту у Бањалуци, Новом Граду и депоу, као и зидова у поплављеним објектима. Популарна жута зграда у непосредној близини бањалучке жељезничке станице претрпјела је слична оштећења. Иако је ниво воде која је ушла и задржала се у објекту износио око 40 цм, због капиларног влажења зидова, висина до ко су они оштећени скоро је удвостручена. Подови у канцеларијама готово да су уништени, али је канцеларијска опрема сачувана. За укупно 33 канцеларије неопходно је санирање подова и зидова на чему су се већ ангажовали запослени. Замјеник директора Сектора за инвестиције и развој Боро Дакић, истакао је неопходно ангажовање свих запослених како би се стање у поплављеним објектима што прије нормализовало. - Посљедице након поплаве са којима смо се одмах ухватили у коштац нису нерјешиве. Заједничко ангажовање свих жељезничара уз малу помоћ око неопходног материјала, довешће до бржих резултата. Три канцеларије већ су оспособљене за рад а ускоро ће, надам се, бити завршено још десет канцеларијских простора - истакао је Дакић. Лијепом времену и дугом топлом љету надају се и у Бањалуци, што ће помоћи исушивању плављених простора, отклањању посљедица, бржем санирању и нормалном функционисању комплетног жељезничког чвора. Б.Б. 22 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 23

13 ЖЕЉЕЗНИЧАРИ У ЕВАКУАЦИЈИ ПОПЛАВЉЕНОГ СТАНОВНИШТВА СПАСАВАЛИ ЉУДЕ СА КРОВОВА Значај жељезничког саобраћаја најбоље је схватило 236 становника поплављених насеља у долини ријеке Босне који су, захваљујући управо жељезници, 15. маја успјели да се извуку из воденог пакла. На први телефонски позив из Штаба цивилне заштите Жељезнице Републике Српске ангажовале су воз и жељезничаре добровољце који су поплављенима притекли у помоћ Да Жељезнице нису одмах реаговале житељи Придјела Горњег, Јабучић Поља и Доње Пакленице узалуд би чекали чамце који ће их превести на сигурно. Све друмске комуникације од раног јутра биле су пресјечене, па је једини излаз била жељезница којом су чамци достављени. Иако је водени талас већ плавио градске улице, жељезничари чвора Добој су без двоумљења кренули у помоћ становништву чији су животи били угрожени. Шеф станице Добој Бојан Ристић, распоредни радник Дражен Петковић, школски инструктор Недислав Кузмић, столар Ален Сувајац и машиновође Саша Зељко и Дарко Гаврић, кренули су локомотивом серије са чамцима натовареним на кола серије Ргс да спасавају поплавама угрожено становништво у долини ријеке Босне. - Од надлежних у предузећу добили смо зелено свјетло да користимо све расположиве ресурсе и људе који ће добровољно ићи у помоћ становништву. Организовали смо екипу, натоварили чамце и одмах кренули према Придјелу Горњем - каже Ристић. Вода на паркингу Градске топлане достигла је висину од два метра и прелази регионални пут. Ситуација се погоршава идући даље према Придјелу. Огроман број кућа и објеката је угрожен. - Видимо успаничена лица на прозорима кућа, који ишчекују помоћ и евакуацију. Вода на појединим дијеловима пруге је достизала ниво шине, а све путне комуникације су пресјечене. Требало је хитно реаговати - каже Ристић. Прво су евакуисана дјеца и старије особе, а затим и остала угрожена лица у висинске дијелове Придјела Горњег, након чега је стигла дојава да је ситуација у Доњој Пакленици критична. - Становништво у Доњој Пакленици је животно угрожено, јер је вода продрла кроз подвожњаке и одводне канале и поплавила доста објеката и кућа. Људи су већ у поткровљима и на крововима, пресрећни што нас виде - прича Ристић. Спасиоци су само страховали да локомотива не остане заробљена јер се од воде практично није видио насип, са горњег строја пруге је однесен туцаник, па машиновођа на свакој кривини, изласку из тунела, вози лагано. Један од спасилаца, машиновођа Дарко Гаврић каже да су радили свим срцем да би што више људи спасили. - У спасавање поплављених кренули смо локомотивом с којом смо издржали све невоље, она је спасила нас и многе људе. Вода је долазила до саме шине и то су биле критичне ситуације за локомотиву и нас саме. Једини спас тим људима била је жељезница и морали смо да ризикујемо. Исплатило се и све угрожене смо евакуисали - каже Гаврић. У спасавању људи од поплава, осим жељезничара, посебно су се истакли Далибор Глигорић и Лука Кршић, припадници Јединице за подршку и Цивилне заштите. -Успјели смо да се организујемо, имали смо Далибора Глигорића, способног момка за вожњу чамца којим смо извлачили становништво на безбједна подручја - каже Ален Сувајац, један од истакнутих жељезничара у спасавању поплављеног становништва. Посао није био лак, јер је ниво воде невјероватном брзином растао носећи све пред собом, па су на моменте били угрожени и спасиоци од којих су зависили животи поплављених. - Спасавали смо становништво непрекидно, користећи максимум физичке снаге. Нисмо се бојали воде и нисмо размишљали о угрожености нас самих. Ризиковали смо своје животе и помогли људима. Поносан сам због тога и опет бих исто поступио - говори Сувајац. Захваљујући жељезници, жељезничарима, припадницима Јединице за подршку МУП а и Цивилне заштите 236 становника из насеља у долини ријеке Босне могли су да одахну. З.Т. 24 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ 25

14 РАДНИЦИ У Жељезницама Републике Српске евидентирано је око 200 поплављених стамбених јединица запослених. На срећу, људских жртава међу жељезничарима није било. Сопствени губитак није их спријечио, као ни оне чији су станови и куће поштеђени у поплави, да се јаве на своја радна мјеста и дају свој максимум на рашчишћавању и санирању посљедица. ПОМОЋ Одмах по повлачењу воде жељезничарима у Добоју, који су највише погођени, од колега из других градова почела је да стиже помоћ. Прва је стигла из Новог Града. Иако најудаљенији, радници Секције СТД Нови Град први су се сјетили својих колега. Прикупили су храну, средства за хигијену и санитарије, одјећу и обућу, као и лијекове и доставили их у Добој. Директорки Радмили Ђајић и Љиљани Рудић-Ђурић, које су помоћ допремиле, превоз је обезбиједио Миле Радовић из Новог Града. Није жељезничар, али је, како сам каже, велики пријатељ жељезнице. ПОДСТАНАРИ Због поплављених канцеларија у нижим спратовима пословних зграда у Добоју и Бањалуци доста радника у администрацији морало је да потражи алтернативни смјештај. Док се канцеларије не санирају радни простор дијелиће са колегама који су остали на сувом. ИНФОРМИСАЊЕ Прекид телефонских линија отежао је комуникације, па су информације из ЖРС морале преко посредника. О ситуацији у предузећу информисали смо јавност свакодневно преко ресорног министарства. Након што су информатичари оспособили сервер и успоставили интранет везу, о свему што се дешавало информације су пласиране путем званичног сајта ЖРС. АРХИВА Документарна и архивска грађа Жељезница Републике Српске депонована и чувана у четири архивска депоа управне зграде у Добоју страдала је у мајским поплавама. Вода која је прекрила висину нивоа просторија у подрумском дијелу, иза себе је оставила незамисливе призоре документације у огромној количини муља. Архивске просторије које су испуњавале све неопходне техничке услове, по мишљењу добојског одјељења Архива Републике Српске, биле су најбоље уређен архивски простор на подручју града. 26

15 Шамац 23. мај 2014.