Финансијско посредовање и тржиште капитала: основни појмови и концепције. Борис Беговић

Transkript

1 Финансијско посредовање и тржиште капитала: основни појмови и концепције Борис Беговић

2 Капитал: неке дефиниције Капитал се може дефинисати на различите начине. Kапитал je вредност која ствара принос. Капитал представља створени фактор производње, фонд вредности створен у процесу производње, па стога представља и обновљив производни фактор Капитал настаје као последица штедње (пропуштене потрошње), тј. одлуке привредних субјеката да не потроше целокупан производ, oдносно доходак који им је био на располагању. 2

3 Капитал: неке дефиниције Капитал се може дефинисати на различите начине. Kапитал je вредност која ствара принос. Капитал представља створени фактор производње, фонд вредности створен у процесу производње, па стога представља и обновљив производни фактор Капитал настаје као последица штедње (пропуштене потрошње), тј. одлуке привредних субјеката да не потроше целокупан производ, oдносно доходак који им је био на располагању. 3

4 Штедња као извор капитала Штедња као (привремено) одрицање од потрошње Мере одрицања су мере умањења дохотка, штедња представља алтернативну употребу дохотка Приватна штедња Штедња становништва (појединаца), као део дохотка који не потроше Штедња корпорација, реинвестирање профита уместо његова потрошња Јавна штедна, уколико су приходи буџета већи од буџетских расхода 4

5 Мотиви штедње: зашто људи штеде? Како би увећали потрошњу у будућности Штедња из предострожности Основни фактори штедње: Маргинална склоност ка штедњи која је већа од нуле: са порастом дохотка раста стопа штедње Што су већи приноси који се добијају од штедње (камата или неки други принос) већа је стопа штедње Што је мањи ризик пласмана штедње, већа је штедња Што је већа могућност кредитирања, мања је штедња 5

6 Штедња и акумулација капитала C C 2 x C 1 s 0 t 1 t 2 6 t 6

7 Стопа приноса Одрицање од потрошње у садашњости, ради повећања потрошње у будућности, омогућава формирање, односно акумулацију капитала. Однос увећања потрошње у будућности и пропуштене потрошње у садашњости представља стопу приноса. 7

8 Реални и финансијски капитал Облици капитала су реални и финансијски капитал. Реални капитал обухвата машине, опрему, грађевине, и све друге ствари које својом употребом омогућавају да се створе одређени приноси. Финансијски капитал новац и други финансијски инструменти који се могу, услед своје ликвидности, лако претворити у реални капитал или се њиме могу купити други фактори производње. 8

9 Одлике капитала Финансијски и (у одређеној мери) реални капитала су: Лако мерљиви (новчане јединице мере) Дељиви (до најситнијих јединица мере) Мобилни (на националним и глобалном нивоу), према приносима и ризицима Глобализација заснована на глобалним токовима капитала (контрола токова капитала) 9

10 Профит, камата и дивиденда Профит представља принос од пласмана, односно алокације реалног капитала. Финансијски капитал који је позајмљен (зајмови капитал) генерише камату фиксни принос Финансијски капитал уложен посредством берзе, односно куповином акција или удела, генерише дивиденду варијабилни принос. 10

11 Опортунитетни трошкови капитала Капитал има своје опортунитетне трошкове пропуштене приносе од алтернативног пласмана тог капитала. За тржишну цену и опортунитетни трошак капитала најчешће се узима каматна стопа износ који се плаћа за употребу позајмљеног капитала, односно износ који финансијски посредник плаћа депоненту као накнаду за депоновани капитал. 11

12 Штедња и тражња за капиталом Они који штеде не морају да буду, односно нису они који инвестирају Треба повезати оне који штеде и оне који инвестирају Финансијско посредовање је управо то повезивање. То је посао финансијског сектора Без посредовања нема ни штедње, ни инвестиција свако мора да штеди за себе и своју инвестицију 12

13 Инвестиције Инвестиције представљају прираст реалног капитала. Одлука о реализацији инвестиционог пројекта доноси се на основу стопе приноса коју он доноси. да би се инвестиција уопште реализовала, стопа приноса те инвестиције треба да буде најмање једнака каматној стопи са порастом каматне стопе, опада количина инвестиција које ће бити реализоване, што је и узрок негативног нагиба криве тражње за капиталом 13

14 Тржиште зајмовног капитала Сучељавањем понуде и тражње на тржишту зајмовног капитала долази до успостављања равнотежне каматне стопе и равнотежне количине тражње, односно понуде зајмовног капитала. 14

15 Понуда зајмовног капитала Највећи део понуде зајмовног капитала одвија се преко финансијских посредника банака, Банке могу да: боље сагледају и контролишу бројне ризике пласмана зајмовног капитала, боље сагледају кредитну историју дужника једноставније прибаве обезбеђење свог пласмана. 15

16 Врсте ризика пласмана капитала Најзначајнији ризик поверилаца јесте финансијски ризик ризик неизвршења финансијске обавезе (default). Поред њега, јављају се и: ценовни ризик, тј. ризик промене каматне стопе, валутни ризик, тј. ризик промене девизног курса, ризик куповне моћи, тј. ризик инфлације. 16

17 Кредитни однос Кредитни однос представља уговорни дужничко-поверилачки однос којим дужник прибавља капитал који инвестира и преузима обавезу да уредно враћа главницу и плаћа камату према унапред утврђеном плану. Фиксне или варијабилне рате Период почека (grace period) 17

18 Компоненте активне каматне стопе Каматна стопа по којој банка позајмљује новац има три компоненте основну каматну стопу (пасивну каматну стопу) или цена прикупљеног капитала каматну маргину премију на ризик LIBOR London Interbank Offered Rate Каматна стопа: LIBOR + маргина + премија на ризик 18

19 Кредитни рејтинг Кредитни рејтинг дужника је оцена његове кредитне способности, која зависи од кредитне историје и процене његове могућности да уредно сервисира постојећи, односно планирани дуг/обавезу Standard & Poor s. AAA, AA, A, BBB, BB, B, CCC, CC, C, D 19

20 Обвезнице Обвезнице су дугорочне хартије од вредности којима се позајмљује капитал ономе који емитује обвезнице и то се чини без финансијског посредовања. Обвезнице, у начелу, карактерише фиксни износ главнице и фиксни износ камате, односно фиксна каматна стопа, а могу да гласе на име или на доносиоца. 20

21 Емитовање обвезница Обвезнице могу да емитују: Држава (оличена у министарству финансија или централној банци), Локалне заједнице, (јединице локалне самоуправе) Корпорације Питање је врсте гаранције Обвезнице старе девизне штедње 21

22 Финансирање инвестиција Предузећа могу да финансирају сопствене инвестиције: Коришћењем сопствене акумулације (реинвестирање профита) Позајмљивањем капитала на тржишту зајмовног капитала Прикупљањем (сопственог) капитала емитовањем акција. 22

23 Расподела ризика од инвестиција У случају позајмљивања капитала, власници предузећа суочавају се са целокупним ризиком неуспеха инвестиционог пројекта, па ће бити мање спремни да реализују инвестиционе пројекте који, иако имају високу стопу приноса, са собом носе и високи ризик. Емитовањем акција долази до прерасподеле ризика. 23

24 Акције Акције представљају власничке хартије од вредности. Акције дају право на присвајање приноса (дивиденде), све док те акције власник држи у свом портфељу, а њиховом продајом се, евентуално, може присвојити и капитална добит акција нема рок доспећа дивиденда, зависи искључиво од износа профита 24

25 Акције и корпоративно управљање Акције омогућавају њиховим власницима учешће у доношењу пословних одлука предузећа, пропорциопнално броју акција Постојање привилегованих акција У случају поседовања контролног већинског пакета акција, пуну пословну контролу над предузећем. 25

26 Примарно и секундарно тржиште акција Емитовање акција ради формирања потпуно новог предузећа или ради докапитализације представља операцију на тзв. примарном тржишту власничких хартија од вредности. Када се врши купопродаја раније емитованих акција, реч је о секундарном тржишту, тј. на берзи, односно јавном тржишту на којем су регулисана правила трговања. 26

27 Терцијарно тржиште На терцијарним тржиштима правила трговања нису формализована. У овом случају најчешће се ради се о преузимању, тј. стицању већинског власништва над одређеним предузећем, како би се пре узела контрола над њим. 27

28 Инвестициони фондови Инвестициони фондови прикупљају капитал од инвеститора тиме што продају инвестиционе јединице, па онда тај капитал пласирају на тржишту акција, настојећи да увећају вредност имовине фонда, па тиме и вредност инвестиционе јединице. 28

29 Инвестициони фондови - механизам Куповином инвестиционих јединица инвеститори у потпуности препуштају одлуку управи инвестиционог фонда у које ће акције улагати, односно како ће пласирати њихов капитал. Управа инвестиционог фонда се специјализује за инвестиције на берзи, односно за купопродајне трансакције на тржишту капитала и тај посао обављају у име и за рачун власника инвестиционих јединица тог фонда. 29

30 Цена акција Цена акција зависи од очекиваних, будућих приноса од те акције. Садашња вредност акције једнака је садашњој вредности будућих готовинских токова које ће та акција да обезбеди, укључујући очекиване дивиденде и капитални принос од њене продаје. 30

31 Стопа очекиваних приноса Уколико је једнака стопи приноса одговарајућих, једнакоризичних акција, може да се искористи као дисконтна стопа за претварање вредности будућих приноса власника акције у њихову садашњу вредност: SV P DIV1 1 r P

32 Ризик куповине акција Ризик куповине акција добија се на основу података о ризику тог пласмана у прошлости и на основу спекулације о будућем кретању ризика. Спекулација је метод спознаје у условима неизвесности 32

33 Специфични ризик Специфични ризик пласмана и представља разлику између укупног ризика пласмана у одређену (специфичну) акцију и систематског ризика тржишта капитала. Специфични ризик зависи од односа кретања вредности акције појединачног у односу на тржишту у целини и мери се тзв. бета коефицијентом. 33

34 Међународно финансијско посредовање Постојање различитих стопа штедње од земље до земље различита понуда капитала Исте такве разлике у погледу приноса од капитала и тражње за њим Посредовање које се заснива на позајмљивању капитала (фиксни приноси) Са сувереном (државном) гаранцијом Без суверене гаранције Посредовање које се заснива на улагању у сопствени капитал (варијабилни проноси) 34

35 Међународне финансијске институције Настале како би се поспешила спољна трговина и како би се унапредило међународно финансијско посредовање Веровање у то да је међународно финансијско посредовање теже од националног, па је цена капитала за многе прохибитивно висока МФИ као посредници у финансијском посредовању чиме се умањују трансакциони трошкови Светске и регионалне (попут европски) 35

36 Међународни монетарни фонд Настао са идeјом да поспеши спољну трговину, путем поспешивања међународног платног промета Услови златног стандарда, односно фиксног курса између националних валута. Постојање платнобилансног дефицита треба финансирати док се не промене структурни параметри који до њега доводе Умањени значај у том погледу у време флексибилних курсева Појачавање улоге у фискалном домену 36

37 Светска и европска банка Основна идеја Светске банке јесте да својим посредовањем умањи асиметрију информација при међународном финансијском посредовању Усредсређеност на инфраструктурне пројекте и пројекте реформе, односно оспособљавање јавног сектора да пружа квалитетне услуге Поред сопственог капитала, позајмљује средства на међународном финансијском тржишту. С обзиром на свој кредитни рејтинг ААА, добија најнижу могућу каматну стопу. ЕБРД као иста таква банка за земље у транзицији 37

38 Међународно позајмљивање капитала Питање врсте гаранција: државне обвезнице уз суверену гаранцију за финансирање буџетског дефицита Улога страних банака, делова мултинационалних банкарских групација Ризик земље као кључна категорија којом се дефинише каматна стопа при позајмљивању капитала. Каматна стопа коју плаћа банка представља основу за каматну стопу коју она наплаћује 38

39 Задуженост земље Питање врсте дуга: да ли је суверени (има државне гаранције) или не? Питање нивоа задужености: мери се у односу на БДП Питање кредитног рејтинга земље: цена новог задуживања. Колики ризик позајмљивања капитала перципирају повериоци? Колико део јавних расхода одлази на финансирање сервисирања међународних обавеза? Могућности нето одлива капитала из земље при високом задужењу 39

40 Стране портфиоллио инвестиције Мотив је краткорочно максимизивање профита, најчешће спекулативом куповимо и продајиом. Дубина и деиверзификација домаћег тржишта касијског капитала је кључна Добија се додарни капитал, нарочито за финансирање нових инвестиција (иницијална јавна понуда) Прати флуктуација која доводи до многућности наглог повлачења оваквог капитала 40

41 Стране директне инвестије (мотиви) Максимизација профита на дуги рок; због тога се често профити у првим годинама реинвестирају Умањење транспортних трошкова (инвестиција за добијање тржишта); у потпуности се односи на случај неразменљивих производа Увећање укупне ефикасности; инвестиције (углавном) намењене извозу, услед више продуктивности, односно ниже релативне цене производних фактора И ове друге снабдевају домаће тржиште 41

42 Стране директне инвестиције (ефекти) Трансфер стране штедње, увоз капитала Могућност позајмљивања капитала на светском тржишту по нижој каматној сопи Трансфер технологије Трансфер савремених управљачких знања Укључивање у међународну поделу рада, нарочито повезана мала и средња предузећа (подуговарање посла) Ефекти преливања у домену људског капитала и нових организационих решења (имитација) 42

43 Стране директне инвестије (предуслови) Релативна цена радне снаге (за дати ниво људског капитала, односно продуктивности) Квалитет пословног окружења Лакоћа уласка (баријере уласку) Лакоћа пословања Заштита саме инвестиције Контроверза везана за субвенције: калкулација њихове оправданости. 43

44 Финансијска привредна друштва: банке Борис Беговић

45 Банке Привредна друштва регистрована за финансијско посредовање Надзор пословних банака врши народна банка Србије Минимални износ оснивачког капитала ( цензус ) који мора да опстаје током рада банке Лихвари и зеленаши! 45

46 Структура биланса банке Извори Сопствени капитал (20%) Депозити (штедња грађана, депозити компаније итд.) (40%) Позајмљена средства (40%) Питање рочности и валутне структуре депозита и позајмљених средстава Пласмани Кредити физичким лицима Кредити правним лицима Куповине дужничких хартија од вредности (најчешће државних) 46

47 Ликвидност банке Мали део депонованих средстава је у банци: новац мора да ради Обавезне резерве на депозите, прописује их НБС Разликују се према валути Разликују се према рочности Обавезне резерве на позајмљена средства Опасност од јуриша на банке, наглог и симултаног подизања свих депозита Типичан случај асиметрије информација 47

48 Солвентност банке Феномен проблематичних кредита, оних који се не сервисирају редовно Активирање ризика неизвршења Резервације на страни трошкова, умањује се профитабилност банке Подизање каматне стопе како би се компензовала умањена профитабилност банке Умањује се обим пласмана, односно пословања банке, Смањује се подстицање штедње, будући да пада ниво пласмана 48

49 Асиметрија информација Репутација банке и репутациони ризик из одређених пословних потеза Привлачење депозита све је у поверењу Репутација дужника: кредитна историја и кредитни биро Уверљивост плана сервисирања обавеза Пројекција прихода дужника у току времена кредита Анализа пословног плана и његова веродостојност Анализа будућих прихода физичког лица 49

50 Ризик неизвршења обавеза (финансијски ризик) Средства обезбеђења залога Хипотеке у случају некретнина Залога покретних и непокретних ствари Капитална опрема компанија Специјална средства обезбеђења Приоритет у наплаћивању потраживања Могућност шишања поверилаца: наплата потраживања у одређеном износу Начелно посматрано, није интерес банке да дужник иде у стечај 50

51 Ценовни ризик Варијабилна каматна стопа Усаглашавање активне и пасивне камате: могућност наплаћивања каматне маргине Питање усаглашености рочности извора и пласмана Формулисана на основу LIBOR Фиксне каматне стопе неминовно доводе до пораста износа те стопе Питање је на кога се пребацује овај ризик, односно каква је његова расподела, па се стога наплаћује премија на ризик 51

52 Валутни ризик Питање валутне усклађености извора и пласмана Валутни ризик значи и могућност губитка и могућност добитна: питање очекивања промене курса на девизном тржишту Индексација главнице у валути извора средстава за кредит Повећање каматне стопе као премија на валутни ризик Случај кредита у швајцарцима (CHF) 52

53 Ризик инфлације Губитак вредности главнице, што се своди на негативни новчану ток за банку реалном износу Губитак неминовно настаје уколико је каматна стопа нижа од стопе инфлације Индексација кредита индексом цена на мало Индексација кредита страном валутом уколико је инфлација изазвана депресијацијом домаће валуте. Питање је на кога се пребацује овај ризик. 53

54 Ризик и профитна стопа Банке и њихови власници имају аверзију према ризику Због тога они наплаћују премију на ризик, што увећава каматну стопу. Потребно је да буду покривени опортунитетни трошкови капитала Банке ће одлазити или ће умањити ниво понуде кредита Ефекти не само на дужнике, него све потенцијални дужници. 54

55 Стране банке Омогућавају увоз штедње Нето прилив капитала по две основе: Оснивачки капитал Позајмљивање капитала из иностранства Изношење или реинвестирање профита Питање високих каматних стопа Кључно финансијско и развојно питање: да ли постоји одређена финансијска услуга или не? 55

56 Финансијска привредна друштва: осигуравајуће компаније Борис Беговић

57 Осигурање као делатност Постојање аверзије према ризику као потребан услов за постојање делатности осигурања Ради се о прерасподели ризика и његовом преузимању од стране онога који може боље да га сноси - да плати одштету Увећање тзв. заједнице ризика као основни механизам осигуравајућих компанија Дејство закона о великим бројевима Премија на ризик постаје премија која се плаћа осигуравајућој компанији 57

58 Заједница ризика Заједничко сношење ризика два или више лица која имају аверзију према ризику. Не мења се очекивана вредност, али се мења ризик који се сноси мерен варијансом: варијабилитет промене Што је већи број учесника заједнице ризика, мањи је варијабилитет промене Што је већи број стварни резултат се приближава очекиваном резултати, односно вероватноћо која је забележена 58

59 Пример заједница ризика Вероватноћа штете је 10%, а штета је Очекивана вероватноћа је Варијанса је: Удруживање два лица даје три вероватноће: 81% (без штете), 9% (штета само једном) и 1% штета и једном и другом Очекивана вредност је и дање Варијанса је мања: Свако додатно лице умањује варијансу: људи могу да се сами осигурају. Боље је да то за њих раде специјализоване компаније 59

60 Основни појмови Премија коју плаћа осигураник Осигурани случај: настанак штете Накнада из осигурања одштета Портфељ осигурања /сви ризици који су предузети Критеријум солвентности (сигурности) осигуравајућег друштва, надокнада штете без проблема. Категорија катастрофалног догађаја Критеријум ликвидности (питање пласмана средстава прикупљених премијама) 60

61 Солвентност осигуравајуће компаније Висина премије, која се наплаћује унапред, треба да одговара маси штете при одређеној рочности Техничке резерве (депозити осигураника) Гарантне резерве (сопствени капитал осигуравајуће компаније) Надгледање резерви од стране регулатора Проблем катастрофалног догађаја Исувише ниске премије: ограничене могућности ценовне конкуренције 61

62 Плсамани осигуравајуће компаније Потреба да се очувају и увећају средства наплаћена путем премија осигурања Пласмани тих средстава на хартије од вредности (дужничке и поверилачке), углавном обвезнице и акције Премије осигурања представљају штедњу домаћинстава, односно компанија. Добар систем пласмана представља финансијско посредовање Финансирање буџетског дефицита 62

63 Ликвидност осигуравајуће компаније Потреба за ликвидним средствима како би се несметано испуниле све обавезе у погледу накнаде штете. Све накнаде су новчане. То што је нека осигуравајућа компанија солвентна не значи да је и ликвидна. Структура рочности пласмана и обавеза. Продаја хартија од вредности ради управљања ликвидношћу. 63

64 Појам реосигурања У случају веома великих ризика, потребно је додатно ширење заједнице ризика. Домаћа осигуравајућа друштва су ограничена својим портфељом. Ефективни увоз услуга путем реосигурања, преузимање дела ризика од стране великог страног осигуравајућег друштва. Домаће подружнице страних друштава за реосигурање. 64