СЕМИНАРСКИ РАД. Тема: ПРОРАЧУН РЕСУРСА ЗА БОРБУ СА ПОЖАРОМ

Transkript

1 ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ ОДСЕК: ЗАШТИТА СМЕР: ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА ПРЕДМЕТ: ВАТРОГАСНА ТАКТИКА СЕМИНАРСКИ РАД Тема: ПРОРАЧУН РЕСУРСА ЗА БОРБУ СА ПОЖАРОМ Студент БАНДИН БРАНИСЛАВ ЗП 16/12 Професор др Драган Карабасил У Новом Саду; децембра 2014.

2 1

3 1. УВОД Запаљиве течности 1 су течности чије се паре пале у додиру са извором паљења, и које на температури од 35 о C нису у чврстом или тестастом стању, а на температури од 50 о C имају напон пара до 3 bar. Нестабилне течности су течности које у чистом стању као финални производи или због транспорта могу да полимеризирају, распадају се, кондензују или да постану самореактивне потресањем или променом притиска и температуре. Течности са карактеристиком избацивања (кипљења и закаснелог кључања) Течности склоне закаснелом кључању су течности које приликом горења у резервоару имају слој воде на дну суда. Под дејством топлотног талас који се шири према дну резервоара, услед тренутне експанзије воде у водену пару у односу 1 : избацује течност из резервоара до удаљености 120 м од плашта опожареног резервоара. Код кипљења запаљена течност се прелива преко плашта опожареног резервоара врло слично кипућем млеку. Постројење за запаљиве течности састоји се од резервоара или других затворених посуда, уређаја за претакање или других уређаја, који чине технолошку целину. Ускладиштавање запаљивих течности је свако трајно или привремено држање ових течности у резервоарима или затвореним посудама (боце, канте и бурад) код производње (складишта произвођача), дистрибуције (складишта дистрибутера) и потрошње (складишта потрошача). Атмосферски резервоар је резервоар чији је радни притисак једнак атмосферском притиску и не прелази вредност 0,5 bar натпритиска. Резервоар ниског притиска је резервоар чији је радни притисак најмање 0,5 bar натпритиска. Посуда под притиском је посуда или резервоар чији је радни притисак већи од 1,0 bar `натпритиска.неломљиви резервоар је резервоар који при ускладиштавању, транспорту и руковању остаје непропусан под уобичајеним механичким утицајима. Ломљиви резервоар је резервоар израђен од ломљивог материјала, као што су керамика, стакло и други сличан материјал. Резервоари за чување запаљивих течности 2 се граде као надземни и подземни. Основни проблем који се поставља код конструкције, постављања и експлоатације резервоара је да се спречи расипање течности и излаз паре течности у зоне где је могуће стварање запаљиве смеше. Посебно се треба решити питање ограничавања расипања великих количина течности у случају хаварија. До хаварија већих размера може доћи приликом земљотреса, поплава, клизања терена, у пожарима и ратним условима. До експлозија резервоара може доћи услед повећања притиска услед тренутног сагоревања пара експлозије или ако је резервоар напуњен до врха услед топлотних дилатација. 1 Миланко В.,"Превентивна заштита од пожара",висока техничка школа струковних студија, Нови Сад 2 Миланко В.,"Превентивна заштита од пожара",висока техничка школа струковних студија, Нови Сад 2

4 Надземни резервоари се граде са чврстим, понтонским и пливајућим кровом, Код чврстог крова поставља се због могућег повећања притиска сигурносни вентил. Због могуће експлозије и због усмеравања експлозивног према горе спој између кровног лима и плашта је ослабљен. Обавезна опрема код надземних резервоара: одушак нормални (спречава надпритисак или подпритисак кодили пражњења резервоара) одушак сигурносни (ослабљено место, покретни кров или вентил) задржач пламена (због спречавања уласка пламена) показивач нивоа течности уређаји за пуњење и пражњење резервоара уређај за обезбеђење од препуњавања отвори за преглед и чишћење Горива материја - Пламиште или тачка запаљивости је најнижа температура код које долази до паљења течности. 3 - Тачка кључања или врелиште је температура на којој, под датим условима, течност испарава по целој запремини, односно тачка кључања је температура на којој се напон паре течности изједначава са спољашњим атмосферским притиском. Тачка кључања директно зависи од спољашњег притиска. 4 - Запаљиве течности су течности чије се паре пале у додиру са извором паљења и кој на температури 35 0 C нису у чврстом или получврстом стању, а на температури од 50 0 C имају парни притисак од 300 kpa (3 бара), а пламиште им је до 60 0 C. 5 По NFPA 6 стандардима течности можемо у односу на пламиште подијелити: I класа пламиште < 37 0 C II класа пламиште > 37 0 C III класа - пламиште > 60 0 C Код нас важе друге класификације течности 7 у односу на пламиште: - Класа I пламиште < 38 0 C која се дијели: o I А - пламиште < 23 0 C, а врелиште < 38 0 C o I Б - пламиште < 23 0 C, а врелиште > 38 0 C o I Ц пламиште 23 0 C до 38 0 C 3 ИНЗА: Приручник за руковање запаљивим течностима и гасовима Сарајево ИНЗА: Приручник за руковање запаљивим течностима и гасовима Сарајево ИНЗА: Приручник за руковање запаљивим течностима и гасовима Сарајево NFPA: Америчка Национална агенција за заштиту од пожара 7 ИНЗА: Приручник за руковање запаљивим течностима и гасовима Сарајево

5 - Класа II чија је пламиште од 38 0 C до 60 0 C - Класа III - чија је пламиште већа од 60 0 C, која се дели: o III А пламиште од 60 0 C до 93 0 C o III Б пламиште од 93 0 C и више Наведене класе су по хемијском саставу угљиководици или њихове смјесе чија је специфична тежина мања од 1. Особине: Бензин 8 је смеса угљиководика са отприлике 5-12 угљикових атома у молекулу. - Чист бензин је бистра, безбојна течност, интензивног мириса и масна на додир. - Не мијеша се са водом, а на води плива. - Калорична моћ им је врло велика те се користе као гориво. - Добија се прерадом сирове нафте. - Бензин је веома запаљива и испарљива течност, а паре стварају експлозивне и запаљиве смјесе са ваздухом. - Приликом горења вежу врло велике количине кисеоника па често имамо непотпуно сагоријевање које се огледа у великим количинама црног дима. - Паре бензина су теже од ваздуха (3 4), те се скупљају при дну просторија и могу се далеко проширити, ако се запале пожар може обухватити велики простор. - Температура паљења им је C Код горења, запаљиве течности прво испаравају, те њихове пара горе изнад површине течности. Слој испод површине је загрејанији од нижих слојева који су хладнији, јер течности лоше проводе топлоту. Преношење топлоте се врши струјањем или конвекцијом. Складиштење Лакозапаљиве течности можемо складиштити на више начина, али ћемо посматрати само резервоаре изнад површине земље. Tо чинимо у резервоарима намијењеним у ту сврху, који конструктивно могу бити: - Резервоари са фиксним конусним кровом - Резервоари са покривеним пливајућим кровом (понтонски кров) - Резервоари са непокривеним пливајућим кровом Резервоари са фиксним конусним кровом Ови резервоари су вертикалне атмосферске посуде цилиндричног облика и велике запремине, често и преко m 3. 8 Б. Илић: Тактика гашења пожара Београд

6 Зато се приликом њихове изградње захтева посебан начин израде конструкције, одабира материјала (челик). Израђују се према стандардима, сештени су у заштитним базенима танкванама, које имају улогу преузимања и спречавања разливања запаљиве течности у случају цурења из резервоара, ако дође до оштећења конструкције резервоара. Данас се надземни резервоари најчешће раде као посуде цилиндричног облика са: - конусним кровом с ослабљеном везом, ради одбацивања крова приликом евентуалне експлозије и - ниског притиска без ослабљених веза. Слика 1. Спој плашта и крова резервоара с ослабљеним спојем ова два елемента 9 Слика 2. Резервоар са чврстим кровом 10 9 И. Дружета, J. Модли: Ватрогасна техника Београд И. Дружета, J. Модли: Ватрогасна техника Београд

7 Резервоари са покривеним пливајућим кровом (понтонски) Код ових резервоара кров је најчешће израђен од пластичних покривача или пластичних пливајућих понтона прекривених фиксним металним кровом. Резервоари са пливајућим кровом Код ових резервоара кров плива на површини течности па не постоји простор за паре испод крова, а самим тим нема запаљивих смеса, осим ако се на одушним вентилима створи вакум узрокованим пребрзим пражњењем терета када може доћи до формирања запаљиве смјесе. Слика 3. Резервоар са пливајућим кровом 11 Средства за гашење пожара резервоара са запаљивим течностима Основа гашења пожара резервоара са запаљивом течности је: Вода - Халони - фреони - инертни гасови - пена која је најјефтинија и најзаступљенија. Воду, осим као средство за гашење за гашење пожара (класа А), у случају оваквих пожара (класа Б) користимо и као средство за хлађење, урањање, разређивање и истискивање запаљиве 11 И. Дружета, J. Модли, Ватрогасна техника Београд

8 течности. Важно је нагласити да је при томе количинама. за ову сврху неопходно имати воде у већим Вода има особину да на себе преузима велике количине топлотне енергије. Познато је да челик загријан на С губи половину своје носивости и чврстоће, те може доћи до деформација и урушавања резервоара 12. Дакле, воду при пожарима резервоара можемо користити за: - за хлађење плашта резервоара, - смањења притиска који може проузроковати загревање и испаравање запаљивих течности, - потискивање запаљене локве горива отплављивање. Вода која се користи за хлађење плашта резервоара се доводи на резервоар кроз стационарну инсталацију инсталирану на њему. Стационарна инсталација је прикључена на хидрантску мрежу, а њено активирање се врши из шахта који се налази на безбедној удаљености од резервоара. Важно је напоменути да су системи стацинарне инсталације за хлађење плашта и хлађење крова резервоара раздвојене, као и њихово активирање. У случају пожара резервоара постоји опасност да се вода намијењена за хлађење крова слива у течност, тиме подиже њен ниво и може доћи до разлијевања течности и ширења пожара на околину, кипљења и сл. па се из тог разлога код резервоара са пливајућим кровом не приступа хлађењу истог. При хлађењу резервоара водом уз помоћ мобилне опреме битно је нагласити да ватрогасци млазове усмеравају на највишу тачку плашта резервоара не рачунајући кров. Посебним интензитетом се хладе она мјеста на плашту гдје се уводи пена за гашење у резервоар. Добро охлађен плашт на тим мјестима омогућава да се пена слива низ зидове плашта и на тај начин ефикасно гаси пожар запаљене течности 13. У супротном, прегријаност плашта би термички уништила пену и не би имали никаквог ефекта при гашењу пожара пеном. Командир ватрогасне јединице мора водити рачуна и о хлађењу суседних резервоара, водећи рачуна о правцу ветра како се запаљива течност у њима не би загрејала и запалила. Пена Пену као средство за гашење чине раствор воде, пенила и ваздуха, која као покривач или плашт плива на површини течности и на тај начин запаљену површину одваја од ваздуха. Гаси угушивањем. Реч је о механичкој пени, која се данас најчешће и користи. При томе вода чини базу пене, пенило које додајемо је најчешће концентрације 3% - 6%, а у тај раствор увлачимо или утискујемо ваздух. 12 Д. Карабaсил, Основе тактике гашења пожара Нови Сад Д. Карабaсил, Основе тактике гашења пожара Нови Сад

9 Међутим, не мора значити да ватрогасци могу користити само ову пену, по потреби може се употребити и тзв. неаерерирана пена која се користи из опреме за рад са распршеном водом. Ватрогасци приликом својих интервенција могу употријебити готову механичку пену тзв. CAFS (Compresed Air Foam System) пена која се добија убацивањем ваздуха који је генерисан у компресору. Пене можемо поделити: a) по коефицијенту експанзије К е, односно према односу запремине добијене пене и запремине раствора (воде и пенила) из којег је генерисана пена, разликујемо: - Слабо аерирану пену 5 до 6 - Тешку пену 4< К е < 20 - Средњу пену 20 < К е < Лаку пену 200 < К е < b) По начину производње пенила се деле на: - Протеинска - Флуоропротеинска - Синтетичка - Алкохолна Пена као средство за гашење пожара гаси пожаре методом угушивања. Због присуства воде у себи, има и хлађења горива и зидова резервоара и уједно спречава поново паљење тако што онемогућује стварање запаљивих смеса пара и гаса изнад слоја нанете пене. Нарочито је ефикасна у гашењу пожара разливених течности. Приликом гашења пожара већих количина запаљиве течности мора се осигурати њена густина дужи временски период, јер ће у супротном пена бити термички разорена услед велике температуре на пожару те гашење пожара самим тим неће бити успешно. Ако направимо квалитетну пену, онда се она приликом гашења ускладиштених запаљених течности у додиру са зидовима резервоара, тако да помоћу ње хладимо зидове суда и редукујемо испаравање што нам омогућује брже и ефикасније гашење пожара. Гасећи пожар са пеном као средством за гашење, потребно је млаз пене усмерити у жељеном правцу, водећи рачуна да је при томе ветар не разноси по оклини већ да пада на површину запаљене течности. Начини гашења За гашење пеном можемо користити: - Стационарнау инсталацију - Полустационарну инсталацију - Мобилну опрему Стационарна инсталација 8

10 Стационарна инсталација за гашење пожара пеном може бити ручно активирана или аутоматски. Аутоматска инсталација се одмах по појави пожара сама активира и гаси га. Приликом пројектовања и извођења стационарне инсталације неопходно је да се поштују законски прописи из ове области. Ручну инсталацију укључује човек. Ако он, у тренутку пожара, није присутан све пада у воду. Да би пожар на резервоару горива био погашен на време неопходно је да он има аутоматски систем за гашење. 14 Полустационарна инсталација Слика 4. Стационарна инсталација загашење пеном 15 При изради полустационарних инсталација вреде исти прописи и стандарди као и код стационарних инсталација. Међутим разлика у употреби полустационарне инсталације у односу на стационарну инсталацију је у времену реакције. Полустационарну инсталацију снабдевамо раствором из ватрогасних возила онда када је већ дошло до пожара, на начин да се ватрогасна возила прикључују на постојећу суву инсталацију за гашење пожара и гасе пожар припремом раствора у самом ватрогасном возилу. Значи да постоји извесно кашњење гашења пожара у односу на стационарну аутоматску или ручну инсталацију. Важно је напоменути да та ватрогасна возила морају задовољавати услове капацитета и квалитете пене као средства за гашење. Може се применити и подповршинско ињектирање пене у резервоар кроз слој запаљене течност у резервоару. Радећи на овај начин добија се добар ефекат хлађења горива због убацивања хладне тешке пене, али и због турбуленција унутар саме течности. Битно је да се притисак за убацивање пене регулише и контролише, јер би у случају великог притиска приликом ињектирања добили јаке турбуленције унутар течности које би довеле до тоњења и разградње пене убачене испод површине запаљиве течности, самим тим гашење не би било ефикасно, а уједно би подигли ниво течности у резервоару до тачке преливања, и ширењем пожара на околину. 14 Д. Карабaсил, Основе тактике гашења пожара, Нови Сад И. Дружета, J. Модли, Ватрогасна техника Београд

11 Слика 5. Подповршинска инсталација за убацивање пене у резервоар 16 Важно је напоменути да се приликом гашења пожара полустационарном инсталацијом морају обезбедити и довољне количине резервног пенила и воде за ватрогасна возила како би се гашење вршило у континуитету до краја акције у времену гашења. Код стационарне и полустационарне инсталације можемо користити метод набацивања или уношења пене на врху резервоара, било да се ради о затвореном или резервоару са пливајућим или понтонским кровом, помоћу млазница, тј. комора за пену. Слика 6. Комора за ваздушну пену стационарног система за гашење пожара резервоара горива 17 Мобилна опрема Под мобилном опремом подразумевамо сву ватрогасну опрему која није уграђена на резервоар и која служи за хлађење и гашење пожара запаљивих течности, пре свега на бацаче воде и пене великих капацитета (ватрогасни монитори). 16 И. Дружета, J. Модли, Ватрогасна техника Београд И. Дружета, J. Модли, Ватрогасна техника Београд

12 При гашењу пожара резервоара са запаљивом течности неопходно је брзо и тачно прорачунати потребне количине средстава за гашење, узимајући при том да су то минималне количине које су нам потребне за успешно гашење, јер често се на терену дешава да због вањских атмосферских утицаја, пре свега ветра, пена не погађа тачно жељено место, скраћује домет приликом гашења, а и због заклоњености резервоара, односно немогућности приласка запаљеном резервоару трошимо веће количине средстава за гашење од израчунатих. Из тог разлога се израчунати минимални интензитети повећавају за 20%. 11

13 2. ТАКТИКА ГАШЕЊА РЕЗЕРВОАРА Први корак У првим тренутцима након избијања пожара на резервоару неопходно је да се крене са координисаном акцијом ватрогасне јединице и радника у погону са препумпавањем запаљиве течности из резервоара који гори у нeки други резервоар који се налази на безбедној удаљености од горућег. Пракса је показала да се овом акцијом може спасити, односно спречити изгарање скоро 2/3 запремине течности из угроженог резервоара 18. Овом акцијом значајно смањујемо количину запаљиве течности која гори, а уједно и смањујемо еколошку катастрофу која настаје горењем велике количине запаљиве течности у резервоару. Други корак Приликом гашења пожара, руководилац акције гашења одређује правац дјеловања ватрогасних јединица узимајући при том у обзир смер ветра на самом пожару. Неопходно је одмах почети са акцијом хлађења резервоара потребним количинама воде и то део зида резервоара изнад нивоа запаљене течности, све одушке и вентиле, као мерну опрему на резервоару. Истовремено са хлађењем запаљеног резервоара, потребно је усмерити део снага на хлађење суседних резервоара који су на удаљености мањој од 2D D пречник горућег разервоара. Трећи корак Овај корак је дисконтинуалан. Заштита се предузима само ако је лим резервоара прегрејан. То ватрогасци установљавају кратким млазом који се усмерава на кров резервоара у зони заштите. Ако вода за хлађење која пада на кров резервоара интензивно испарава хитно применити хлађење. Ако не испарава сачекати и поново применити овај једноставни тест. Наравно исти тест се може обавити и IC камером ако је јединица која интервенише има. Суседни резервоари у зони заштите се морају држати под надзором, узимајући у обзир правац ветра и правац кретања топлотне радијације. Слика 7. Резервоар запаљиве течности у пламену Д. Карабaсил, Основе тактике гашења пожара Нови Сад Rijeka 12

14 Четвти корак Када се стекну услови, потребно је почети са гашењем пожара пеном. Веома је важно напоменути да се са гашењем пожара пеном не започиње док нису обезбеђене довољне количине пенила као средства за гашење. Разлог за то је једноставан, не успе ли се пожар угасити са расположивим количинама пенила, онда је оно узалудно потрошено, a пожар ће се поново разбуктати. У том случају пожар се само држи под контролом и хлади до обезбеђивања довољне количине пенила за гашење. Тежиште акције гашења мора да буде запаљени резервоар, и танквана око њега. Слика 8. Паралелно са хлађењем плашта приступа се гашењу запаљеног резервоара 20 Командир ватрогасне јединице који руководи акцијом гашења резервоара дужан је да прати ситуацију на терену, боју дима, промену правца ветра, јачину пламена и правце могућег разливања горива, те да у складу с променама услова на терену, обавести ватрогасце и да по процени прилагођава акцију гашења. Неопходно је да зна: Слика 9. Гашење са млазницама за пену 21 - Обезбедити и планирати путеве евакуације за ватрогасце у случају потребе - Пена се наноси пажљиво, тако да се слива низ зидове резервоара и танкване 20 Rijeka 21 www. /JVP Rijeka/ 13

15 - Код пливајућег крова нема парног дела те нема ни експлозије - Код фиксног крова: када је боја пламена златно наранџаста, а дим чађав значи да се смеса запаљиве паре - ваздух налази изнад ГГЕ и нема опасности од експлозије. боја пламена је плаво црвенa, а дима скоро да и нема, значи да је могућ продор пламена у резервоар и експлозије која ће одбацити кров. - Могуће је потонуће пливајућег крова и ширење пожара ван резервоара. - Превелика количина воде убачене у течност која гори може довести до разливања горива око резервоара. - При гашењу танкване и око цевовода потребно је користити пену веће експанзије, нарочито ако се у њих треба улазити. - Мора се приступи препумпавању горива што је могуће пре. - Пазити на предзнаке кипљења и закаснелог кључања горива из резервоара. 14

16 3. ПРОРАЧУН: 3.1 Интензитет хлађења плашта I hp = O hp q hp специфични интензитет хлађења плашта је q hp = 0,5 l/s/m 22 O hp - обим плашта који се хлади O hp = D π O hp = 36m π O hp = 113,097m I hp = O hp q hp I hp = 113,097m 0,5l/s/m = 56,55l/s Множимо добијену вредност са 60 да би добили интензитет хлађења у l/min. I hp = 56,55l/s 60 I hp = 3393l/min Повећавамо минималне вредности интензитета хлађења за 20% тј множењем са 1,2. I hp = 3393l/min 1,2 = 4071,6l/min Усваја се 4800l/min због монитора чији је проток 800l/min Потребан број ммонитора: N m = 4800l/min / 800l/min = 6 монитора капацитета 8/8 (800l/min при 8 bar) N v = 4800l/min / 1600l/min = 3 навална возила капацитета пумпе 16/8 (1600l/min при 8 bar) Потребна количина воде за хлађење плашта резервоара за првих сат времена пожара: O hp = I hp τ τ = 60min O hp = 4800l/min 60min O hp = l = 288 m 3 22 Преузето са сајта таблице: 15

17 Легенда симбола на карти: Слика 10: Оперативна карта хлађења резервоара Р-5 надземхи хидрант ( један ватрогасац по хидранту ) сабирница 2Б/А 16

18 ватрогасно навално возило број 1 B црева која повезују хидранте са ватрогасним возилима и њих са мониторима монитори 8/8 Приликом рекапитулације потребног броја ватрогасаца морамо обратити пажњу на ком месту поставити ватрогасце - један ватрогасац иде по хидранту, један је моториста и по један на мониторе. Рекапитулација: 3 комада навална возила са пумпом за воду капацитета 16/8 30 комада B црева ( 3*10 = 30 ) 6 комада сабирница 2Б/А 6 комада надземних хидраната појединачног капацитета cca 800l/min воде 6 монитора капацитета 8/8 (800 l/min при 8 bar ) за хлађење плашта горућег резервоара 18 ватрогасца + 1 командир 17

19 3.2 Гашење резервоара P gr = r 2 π P gr - површина огледала тачности површина гашења резервоара r = D/2 P gr = 18 2 π P gr = 1017,88m 2 Интензитет гашења резервоара q gr = 0,08l/s/m 223 Узимамо 0,08l/s/m 2 зато што је горво у пожару сирови бензин I gr = P gr q gr P gr = 1017,88m 2 I gr = 1017,88m 2 0,08l/s/m 2 = 81,43l/s I gr = 81,43l/s 60min = 4885,82 l/min Множимо сада са 1,2 због резерве I gr = 4885,82l/min 1,2 I gr = 5862,98 l/min Усвајамо 6400l/min τ gr = 15 min Време гашења резервоара 24 Q gr = I gr τ gr Q gr = 6400l/min 15min = l = 96 m 3 Потребна количина воде за гашење Q gr = I gr τ gr 0,97 (однос воде) Q gr = l 0,97 = l односно 93,12 m 3 воде. Потребна количина пенила Q gr = I gr τ gr 0,03 (однос пене) Q gr = I gr τ gr 0,03 = 2880l пене N m = 6400l/min/400l/min = 16 генератора средње пене капацитета 400l/min раствора N v = 6400l/min/1600l/min = 4 навална возила капацитета пупме 16/8 (1600l/ min при 8 bar) 23 Карабасил Д.," Таблице из заштите од пожара и експлозије", Виша техничка школа, Нови Сад, Карабасил Д.," Таблице из заштите од пожара и експлозије", Виша техничка школа, Нови Сад,

20 Слика 11: Оперативна карта гашења резервоара горива Р-5 Легенда цртежа: специјално возило зглобна платформа број 1 хемијско возило са пенилом број 1 19

21 мешач B групе генератор средње пене капацитета раствора 400 l/min која се налази на врху зглобне платформе троделна разделница Б/ЦБЦ Рекапитулација: 4 навална возила капацитета 16/8 (1600l/min при 8 bar) 2 хемијска возила са пенилом капацитета цистерне по l 4 специјална возила - зглобне платформе 16 млазница средње пену капацитета 400l/min раствора 64 B црева 8 сабирница 2Б/А и 4 разделнице Б/ЦБЦ 8 надземних хидраната капацитета cca 800l/min 4 мешача B групе 22 ватрогасаца + 1 командир Један ватрогасац по хидранту, један у навалном возилу, један у цистерни са пенилом, један на B мешачу, на свакој разделници по један и по један управља са платформом. Генератори средње пене су фиксирани на врху корпе зглобне платформе. 20

22 3.3 Гашење танкване I gt - интензитет гашења танкване Узима се у завнисности од пречника резервоара који гори (у нашем случају D =36m) што значи да је потребно 3 млазнице капацитета 200l/min 25 τ gt = 36min τ gt - време гашења танкване Q gt = I gt τ gr Q gt = ( 3 200l/min ) 36min = l Потребна количина воде за гашење танкване Q gt = l 0,97 = l = 20,952 m 3 воде Потребна количина пене за гашење танкване Q gt = l 0,03 = 648l пенила N m за гашење танкване потребно је 3 млазнице капацитета 200l/min раствора и возило капацитета пумпе 16/8 (1600l/min при 8 bar) Слика 12: Оперативна карта гашења пожара танкване резервоара Р-5 Бензин није склон кипљењу тако да вероватно неће доћи до кипљења и потрбе гашења танкване, ако се не направи, у току интервенције, нека фатална грешка. Легенда цртежа: 25 Карабасил Д.," Таблице из заштите од пожара и експлозије", Виша техничка школа, Нови Сад,

23 хемијско возило са пенилом број 1 млазница за тешку пену капацитета раствора 200 l/min разделница Б/ЦБЦ Рекапитулација: 1 хемијско возило са водом и 4000 l пенила, 3 млазнице за тешку пену капацитета 200 l/min раствора, 4 B црева 2 * 2 = 4, 6 C црева ( од разделнице исто рачунамо по два 3*2 = 6 ) 1 трокрака разделница Б/ЦБЦ 1 надземни хидрант капацитета cca 800l/min 9 ватрогасаца + 1 командир Принцип одређивање потребног броја ватрогасаца је следећи (један ватрогасац на сваки хидрант, један је возач ватрогасног возила, један је код разделнице, и пошто имамо три млазнице ставићемо по два ватрогасца на сваку) Како је по прорачуну добијена мала количина пенила, нећемо стављати мешач B групе зато што већ постоји мешач у ватрогасном возилу који није претерано поузданог намешавања али се са великом вероватноћом претпоставља да ће ова опрација у гашењу резервоара изостати. 22

24 3.4 Заштита суседних резервоара d 1 = Удаљеност резервоара R-2, R-4, R-6, R-8 од опожареног резервоара R-5 je 2*d 1 па следи, пошто је 2*d 1 =2*17 < 2 D (34<72 ова четири резервоара су у зону заштите. d = =98,99m 2d 2 d - D 98,99m - 36m 62,99m 2d 2 < 2D ; 62,99m<72m што значи да су и резервоари R-1, R-3, R-7, R-9 у зони заштите. Слика 13: Зона заштите резервоара Слика 14: Одређивање параметара крова резервоара Површина плашта и крова резервоара X = X = X = 39,05m h = R X h = 43m 39,05m h = 3,95m 23

25 P ke = 2 R π h P ke - површина калоте крова P ke = 2 R π h P ke = 2 43m π 3,95m P ke = 1067,20 m 2 затим делимо са 2 јер се штити само половина површине крова која је изложена топлотном зрачењу. P ke = 1067,19m 2 /2 P ke /2 = 533,60m 2 P P = 2 r π H P P - површина плашта P P = D π H P P = 36m π 25m P P = 2827,43m 2 затим делимо са 2 јер се штити полovina плашта која је изложена топлотном зрачењу. P P/2 = 1413,72m 2 q zp = 1,2 l/min/m 2 q zp - интензитет заштите плашта q zk = 0,6 l/min/m 2 q zк - интензитет заштите крова 26 Укупни интензитет заштите резервоара добијамо из следеће релације: I zr = 8 P p/2 q zp + 8 P k/2 q zk I zr = ,72m 2 1,2l/min/m ,60m 2 0,6l/min/m 2 I zr = 13571,68l/min ,28 l/min I zr = ,99l/min Усвајамо I zr = l/min N m = l/min / 800l/min = 21 монитор капацитета 8/8 (800 l/min при 8 bar) N v = l/min/2400l/min = 7 возила капацитета 24/8 (2400l/min при 8 bar) Потребна количина воде за заштиту резервоара за период од 60min је: Q zr = I zr 60min Q zr = l/min 60min Q zr = l = 1.,008 m 3 воде 26 Карабасил Д.," Таблице из заштите од пожара и експлозије" Виша техничка школа, Нови Сад,

26 Легенда симбола на карти: Слика 15: Оперативна карта заштите суседних резервоара навално возило број 1 надземни хидрант капацитета cca 800l/min 25

27 трокрака разделница сабирница Рекапитулација: 7 навалних ватрогасних возила капацитета 24/8 (2.400 l/min при 8 bar) 21 монитор капацитета 8/8 (800 l/min при 8 bar) 132 B црева 14 сабирница 7 разделница 21 надземних хидраната капацитета cca 800l/min воде. 56 ватрагасаца + 1 командир Један ватрогасац иде по хидранту, један управља возилом, једног постављамо на разделницу и на свако црево иду по два ватрогасца што значи 11 ватрогасаца по возилу. 26

28 3.5 Збирна рекапитулација: 1. Укупна количина воде за гашење и хлађење и заштиту Q uv = Q hp + Q grv + Q gtv + Q zr Q uv = l l l l Q uv = l воде 2. Укупна количина пенила за гашење резервоара и танкване Q up = Q grp + Q gtp Q up = 2.880l + 648l Q up = 3.528l пенила 3. Укупан број навалних ватрогасних возила N v = N v = 15 возила 4. Укупан број цистерни са пеном N vc = 2 N vc = 2 возила 5. Укупан број платформи N p = 4 платформе 6. Укупан број ватрогасаца N vat = N vat = 105 ватрогасца 7. Укупан број командира сектора N kom = N kom = 4 командира сектора 8. командант акције 1 командант 27

29 4. ЗАКЉУЧАК Предпожарно планирање од велике је важности за успешно гашење пожара резервоара течних горива. Пре него што пожар уопште и настане, битно је знати шта нас очекује у датој ситуацији. Потребно је познавати саму зону резервоара, проучити њихов распоред и све повезане проблеме, као што су прилазни путеви, канали, локације хидраната, одводњавање, прибавити податке о испитивању протока хидраната у датом подручју, да ли су они адекватни и поуздани. Такође треба прибавити копије планова за случај опасности или хаварије на том постројењу а који се односе на посматрани резервоар. Познајући ове податке, могуће је прорачунати потребне количине воде и пенила, као и најбољи размештај опреме у датим временским условима. Међутим, само теоријски приступ проблему није довољан, потребно је извести и практичне вежбе симулираних пожара резервоара како би у случају реалног пожара одговор на пожар био брз, ефикасан и успешан. 28

30 4. ЛИТЕРАТУРА [1] Карабасил Д.; ''Таблице из заштите од пожара и експлозије'', Виша техничка школа, Нови Сад, [2] Миланко В.; Превентивна заштита од пожара, Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад [3] таблице: 29