Liječnički Vjesnik SLAVENSKI BROJ LE NUMERO SLAVE God. 50. Br. 11

Transkript

1 Liječnički Vjesnik SLAVENSKI BROJ LE NUMERO SLAVE God. 50. Br. 11

2

3 L i j e č n i č k i Vjesnik SLAVENSKI BROJ LE NUMERO SLAVE G o d. 5 0 B r o j 11.

4

5 Našu jubilejnu godinu završavamo najljepšim darom za naše članove i pretplatnike, predajući im ovaj slavenski broj. Na prvi glas, da naš Liječnički Vjesnik slavi svoju 50-godišnjicu, na skromnu molbu, da u toj radosnoj proslavi sudjeluju, mahom su se odazvali predstavnici slavenske medicinske znanosti iz svih krajeva Slavenstva, da svojom čestitkom, svojim znanstvenim prinosom sudjeluju u našem skromnom slavlju. Od obala Baltičkoga mora do šumne Marice pohrlili su istaknuti učenjaci svih slavenskih naroda, najrazličnijih naziranja i smjerova, svih sveučilišnih katedra, da čestitaju našem listu rijedak jubilej. Mi smo te čestitke povezali u ovom broju, na diku našu i na čast našeg znanstvenog nastojanja. * Le Liječnički Vjesnik, ayant reçu, à l occasion de son cinquantenaire des félicitations si aimables, si sérieuses et si importantes de tous le côtés du monde slave, remercie affectueusement tous ceux, qui ont bien voulu lui témoigner leur attention. Leurs travaux et encore plus leurs félicitations prouvent, que le Liječnički Vjesnik est connu et apprécié chez eux. Cet intérêt, cette appréciation seront pour lui un fort stimulant pour un travail encore plus vif et plus vigoureux, qui continuera dans le second demisiècle de son existence. Le Liječnički Vjesnik adresse ses chaleureux remerciements à tous ses collaborateurs lui ayant adressé des félicitations, pour leur aimable attention en les priant de la lui conserver aussi pleinement dans l avenir. * Predajući ovaj broj, kao dostojni završetak naših jubilarnih brojeva, u ruke Zborovih članova, uredništvo L. V. ih usrdno moli, da ga i u narednim godinama svestrano podupru, da se proširi i produbi kao naše najstarije i najodličnije stručno glasilo. Sadržaj ovog broja im najbolje svjedoči, do kuda je dopro njegov ugled, kako se cijeni i uvažava u cijelom slavenskom svijetu, na svima je nama, da taj dobri glas održimo i ojačamo. Time ćemo vršiti svoju stalešku, svoju nacijonalnu i svoju čovječansku dužnost.

6

7 Из II. Медицинске Клинике Београдског университета, Директор Др. проф. Дим. Антић. Appendicitis chronica са улкусним симтомима. Проф. Др. Димитрије Антић, Београд. Сваком je искусном клиничару познато, да je диференц. диагностика болести органа који л еж е y субхепатичној зони, коју француски аутори зову Carrefour sous-hepatique, a немачки W etterwinkel често пута врло тешка. П ред реш ењ ем диференц. диагностичког проблем а: C holecystitis, Ulcus (ventriculi seu duodeni) и Appendicitis стоји и врло искусан клиничар кадгод немоћан и поред помоћи, коју му даје модерна лабораторијска техника, a нарочито радиоскопија, односно радиографија. Ова ce тешка ситуација намеће лекару и онда, кад ce болест ограничи на поједине од поменутих органа: жучни мехур, желудац односно дуоденум и апендикс; она je још теж а кад, као што то обично бива, болесни процес, због суседства, пређе с једног органа на други, те имамо истовремено заједничко, комбиновано обољ ењ е свих трију органа. Док ce на болесничкој постељи код случајева са улкусним комплексом симтома мисли скоро увек и на могућност холециститиса, дотле ce пеоправдано и сувиш е ретко мисли на апендицитис. Да хронични апендицитис м оже бити маскиран симтомима ж елудачно-дуоденалног улкуса, доказаке нам и наша два случаја, чије историје болести овде укратко доносим о. С л у ч ај 1. П. M., 25 год. стар земљорадник, примљен 14. VII год. без значајне породичне и личне прошлости, почео je боловати пре 1 год., када je осетио бол око пупка карактера завијања, без ирадиације. У исто време осећао je муку, али није повраћао. Овај ce бол јављао с времена на време и појачавао би ce за време тежачких радова; доцније га једаред осећао 2 прста изнад пупка и нешто удесно u зрачио je кадгод y десну плећку и y крста. Кад ce згрчи и скупи и кад je гладан бол je слабији; нарочито je јак 2 3 сата после јела, a чешће пута и ноћу, те би трајао до пред зору. Пре 1 месец дана на раду од једаред му ce смучило и повратио je неку течност, која му je палила груди, и y којој je било и црне масе, која je личила на усирену крв; y то je доба имао једном и као катран црну столицу. За годину дана ослабио je 14 клг. Пуши н пије прилично, не признаје венеричне болести. Објективан клинички налаз. Средњег раста, доста добро развијене мускулатуре и слабог поткожног масног ткива. Нервни налаз: ; органи за дисање: нормални; срце и крвни судови: без промене. Абдомен: испод нивоа торакса, није затегнут; тачке бола: једну шаку испод Proc. xyph. u y десном хипохондриуму, где га сече медио-клавикул. линија. Јетра: од 6-ог ребра, не пипа ce. Слезина: од 9-ог ребра, не пипа ce. Болесннк je за сво време апиретичан. Лабораторiiјскii налази. Модсраћа: Alb. = 0, Sacch. = 0, Bilir. = 0, Urob.-ogen = -j-, Indican појачан. Седимент 0. Измет: кобасичаст, угасито-смеђе боје, без макроск. крвн н слузи; Adler = -j-, Weber = -j-. Евакуација стомака гастричном сондом. Пре пробног доручка: 25 ccm са ситним остацима сувих шљива, HC1 = 20, TA = 46. Микроскопски: ситни остаци шљива. После Boas-Ewald-овог доручка добивено 140 ccm црвенкастог садржаја са коеф. таложења: 2:1, осредње химифпкацнје, са остацима шљива. НС1 = 38, TA = 62; мнкроскопски: ћелије квасца i i скроба, ситне капљице масти, Sare. ventr. = 0, Lugol = +, Sudan =

8 Д у о д е н а л н а т у б а ж а. Ha 45 сш добивено за 2 сата 150 ccm зел ен к астб течности; HC1 = 12, Т А = 27, W eber = +. Ha 75 cm добивена ж уч A., a п осл е провокације са M g S 0 4 и ж учи В., која je 3 пут јаче обојен а од ж учи A. Сви ж учни пигменти као и ф ерм енти панкреаса нађени су y нормалним количинама. М икроскопски: слуз, биљ не ћелије: W eber (- y дуоденалном садрж ају. Крв: W ar = 0. Л еукоцита: 6.200, N = 54 /0, Ly. = 39%, M ono = 4%, Ео = 3%. Рентгенски налаз: (Др. М. Протић, Р ен тг. И нстит. Д р ж. Б олнице y Б еогр аду). Ж ел удац спуш тен и ш ирок; form e en cuvette; сл ободно иокретљ ив. Б у л - б у с ce ne да испунити на притисак дистинктером првих 15 мин. Ha антрум у врло ж ива перисталтика дубоки х тал аса; п осле 1/2 сата Ve бариум а евакуисана y јејунум - илеум. Ha 1. дуоденалној порцији види ce једн а нзол исана ниш а величине сочива, која персистира и види ce и п осле U /г сата; на том м есту je и зо н а бол а. П осле 2 х/4 сата ж ел удац испраж њ ен. Закљ учак: U lcus duodeni. Б олесник je са клиничком диагнозом Ulcus duodeni (penetrans?), Stenosis pylori relativa преведен на хирурш ку клинику. 6. VIII г. операција (проф. Др. М. Костић). У п р ед ел у дуоден ум а н ађене м р еж асте атхези је, б е з улкуса на ж ел у ц у нити на дуоден у. А пендикс д угачак око 20 cm, постављ ен ретро-цекал но, срастао атхезијам а са околином. Цекум и апендикс о сл о б о ђ ен и атхези ја и изврш ен а апендектом ија. С в еж е зап аљ ивог пр о- ц еса иије било. Б олесник ce после операције осећ ао здравим. Случај 2. Д. В., 17 год. стар келнер, примљен на клинику 1. XI г., до садањ е болести био увек здрав; венеричне болести негира. Садања болест почела je пре 2'/г год. са боловима испод груди y трбуху и то или 3 4 сата п осле ручка да би трајали преко целе ноћи, или би ce појавили и зјутр а наш тину, трајали би до подне, да би са ручком и 3 4 сата п осле њ ега престали; бол би зр ачи о y о б а хипохондрија, na и y леђа и то виш е с леве стр ане; б езб о л н и би интервали били y прво време no неколико дана, a доцније су ce појављ и- вали скоро сваког дана. П овраћао je ч есто спонтано, обично 4 сата п осл е оброка, и т о обично хран у коју je појео, a никад за о ст а л у хран у од прош л ог дана, нити je кадгод црно повратио. П овраћани садрж ај имао би кисео укус; иекипут повратио би сам о б ел у т еч н о ст киселог укуса. П осле повраћањ а б у д е му лакш е. А п етит добар. С толицу има уредну, никад црну; омрш авио je неколико килограма. П оследњ их 15 дана болови су постали несносни. Објективан налаз. С редњ ег раста, д о б р о развијених костију, миш ића и д о ст а д о б р о ухрањ ен. Нервни систем, органи за дисањ е, срце и крвни судови све б е з патолош ких промена. Aб д о м е н : неш то испод нивоа торакса, трбуш ни зи д свугде м екан; 3 п оп речна прста испод ш иљ ка гр удн е кости ocefca болесник на притисак јак бол, a лака осетљ ивост постоји и y F o ssa iliaca dextra. Јетра: почињ е на 6-ом р ебру и једва ce пипа, б е з нарочите осетљ ивостн. Слезина: y нормалним границам а. З а сво време болесник није показивао повиш ену тем пературу. Лабораторијска испитивања. Мокраћа: б е з патолош ких састојака. Крв: W ar = 0. Л еукоцита: N. = 72%, Ly. = 20%, M ono. = 5%, Ео. = 3%. 6. XI год. Ж елудачни садржај (добивен гастричном сондом ): П ре доручка: 0. П осл е п р обн ог доручка no B o a s-e w a ld -y извађено je 148 ccm д о б р о хим ифицираног садрж аја, прљ аво-см еђе боје са траговима од шљива; коеф иц. талож ењ а 2:1; HC1 = 38, TA = 72; микроскопски: ћелије квасца, ск роба и капљ ице масти; Särcin. ventric. = 0. Дуоденална тyбaж a: на 45 cm за 1 сат текло 120 ccm беличасте теч н о- сти, HC1 = 28, TA = 43; микроскопски: сл уз и крупне капљ ице масти. Ha 75 cm добивена ж уч A., a после провокације са M g S 0 4 и ж уч В., која je 4 пута јаче о б о - јена од ж учи A. М икроскопски: д етр и тусн е ч естице и биљ не ћелије; сви ж учни пигменти (билирубин, уробилин и уроби лин оген) позитивни, исто тако и панкреасни ф ерменти. Cholecystographia: пози тивн а^ т.ј. после тетр ајода видела ce јасно сенка ж у ч! ^ мехура. Измет: см еђе боје, норм ално ф ормиран, б е з видљ иве слузи, гноја и крви; W eber = +. Радиоскопски налаз (Р ен тг. И нститут Д р ж авне Б олнице y Б еогр аду. Др. М. npothii). Ж ел у д а ц м ало спуш тен и ш ирок, даје ce пом ерати; м ален и н тер - м едиални слој. Б улбус ce б р зо пуни и на притисак б р зо празни; иначе je правилних контура; на првој дуоденалној порцији види ce једн а баритна мрљ а величине сочива, осетљ ива на притисак; она ce видела и при доцнијем пр егл еду. П еристалтика норм алног тем п а и фреквенције. Ж ел удац празан после 3 часа. Закљ учак: сумњ а на U lcus duodeni, Periduodenitis. 1102

9 Ca клиничком ди агн озом : Ulcus duodeni, Periduodenitis, Sten osis relativa болесник je преведен на хирурш ку клинику ради операције. 1. XII год. операција (проф. Др. М. Костић). Н ађене д оста јаке сраслине изм еђу дуоден у м а и ж учн ог мехура, које су отклоњ ен е. Улкус није нађен. Слепо црево дугачко, за д ебљ а н о и срасло навиш е ca колоном; операција слеп ог црева остављ ена за доцније. # Х ронични апендицит (a сам о хронични и јесте предм ет ове наш е дискусије) je y великој већ ини случајева секундарни, т. ј. п осл еди ц а п рвоби тн ог акутног (једног или виш е) напада, који ce одиграо ca виш е или мањ е јасн и х сим том а п р е дуж ег или к раћ ег врем ена. Да ли L. Kuttner има право ш то верује и y примарни хронични аиендицит, или као ш то га Кlеmm назива хронични апендицит без напада, то je виш е питањ е: ш та ce под апендицитичним нападом р азум е. И сам Kuttner и ако верује да апендицитис м ож е од почетка бити хроничан, т. ј. б е з напада, ипак признаје да напади м огу бити врло сл аби и да п рођ у тако р ећ и н еоп аж ен и. Б ар до сада Kuttner није у сп е о да п р и доби је већи број лекара за своје схватањ е о п остојањ у прим арног хр оничног апендицита; a нарочито je важ но и стаћи, да ни чувени патол. анатом Aschoff не п ризн аје прим арни хрони чни апендицит. Симтоми, које Kuttner наводи з а стављ ањ е диагн озе прим арног апендицита, не тичу ce сам о прим арног већ хроничног апендицита уоп ш те, чија je диагн оза, као ш то je п озн ато, обично врло теш ка, зб о г чега га Ewàld назива A p p en d icitis larvata ca којим ce називом иначе Kuttner не сл аж е. Т и су сим том и сл едећи: неуредна столица, упоран затвор, који ce м ењ а некипут ca проливом ; болови, који немају типичну локализацију (за р азлику од акутног апендицита); јер они м огу бити: y еп и гастриум у и зм еђ у пупка и Proc. xyp h., на пупку, н еш то и сп од пупка, y медијалној линији и н еш то y десн о од њ е, y хи п охон дријам а, као и преко ц елог т р б у х а. Б ол дакле није лок ал и зован y F o ssa iliaca dextra. И сто тако, ни притиском руке и за зв а т е тачке бола y M ac B urn ey-y или ма на којем другом м есту, као ни хи п ер естети ч к е зо н е no Mackenzie-y и Head-y, н и су м ер одавне з а хронични апендицит. Т ем п ер а тур е м ож е бити и не бити, a d éffen se m u sculaire оби чн о никад нема. Радиолошки преглед, y др уш тву ca другим клиничким си м т о- мима, од велике je в аж н ости за диагностику хр оничног апендицита. По Kuttner-y значајни су сл едећ и радиолош ки симтоми: 1. неиспуњ авањ е апендикса бар и ум ом уоп ш те, a нарочито ако су то деца или м лађе личности, и 2. ако ce апендикс испуни бариум ом, али ако и п осл е лаксанса (1 2 каш ике 01. R icini) остан у трагови бариум а y њ ему, док ce je м еђ у - тим остали део д еб ел о г црева п отпуно и сп р азн и о. Ј. Strasburg er вели: да y нејасним случајевим а абдом иналних б о л о - ва, ако ce исти појаве при каквом напорном ф изичком р аду (ди зањ е т еш - ких предм ета, сагињ ањ е, скакањ е, п отр ес при вож њ и и др.) и ако имају карактер вучењ а да тр еба м ислити на хронични апендицит. И з овога ce види, да за стављ ањ е ди агн озе A p p en d icitis chron., не р асп ол аж ем о ниједним патогном оничким сим том ом, na чак ни ком плекс клиничких сим том а удр уж ен ca Р ен тген ом, дал ек о су од тога да имају патогном оничку вредност. О но ш то нас овде нарочито и н тер есује из ц ел е т еж и н е си туац и је кад ce тиче хр оничног апендицита, јесте факт: да хронични ап ен ди ц бт м о ж е п р езен ти р ати y свем у сим том е U lcu s-a ventriculi seu d u od en i. T o п ризнају сви аутори б е з р азл и к е; a то п отврђују и м ногобројн и п огр е- ш но оперисани случајеви, т. ј. да ce бол есн и ц и оп ер и ш у зб о г улкуса, a y ствари не нађе ce улкус, већ хронични апендицит; и сто тако, р азум е ce, и обр н уто. 1103

10 П озн ато je, да je т. зв. Syndrom pylori que т. j. зб и р сим том а у сл ед пилоричног сп азм уса, карактеристичан за U lcu s ventriculi одн осн о d uod en i; али, сем тога, м ож е ce и сти појавити и код др уги х унутарњих и спољних локалних узрока, као код: запаљ ивих и улцеративних процеса на стом аку и дуоден ум у др уге п р и р оде: P yloritis, G astritis, D u o d en itis, зати м P erigastritis, P erip yloritis и P erid u od en itis. С ем пом ен ути х локалних м огу играти етиолош ку у л о г у y п останку п илоричног синдром а и други удаљени фактори, који га и зази вају реф лек торним путем. Т и су фактори обољ ењ а р азн и х других органа, као болести у т ер у са и аднекса, уоп ш те ги н екол ош к е аф екције, C olitis chronica, болест и панкреаса (ли ти аза), н еф р ол и ти аза, a понајчепгће: C h olelith iasis (C h olecystitis, C h olangitis) и A p p en d icitis chronica. Moynihan, J. Ch. Roux и др. говоре о G astrop athies d o u lo u reu ses y ток у хр оничног апендицита, које су и зр а з пилоричног сп азм уса и за зв а - тог р еф л ек торно иритацијом од стр ане апендикса. П ри том е м ож е доћ и до евакуаторних п орем ећ аја ж ел уц а, т. ј. до за стоја хр ан е наш тину, после 12 часова, као и за стоја бар иум а на Р ен тген у п осл е 6 часова. Russel, Carman и Müller суу 1 2% случајева y току A ppend, chron. утврдили такав гастрични застој; a H e l d b lo m и Cannon су експерим ентим а код мачака надраж ајем цекум а и зазвал и задоц њ ен о п р аж њ ењ е стом ака ( Н.М и љ а н и ћ ). A ko ce изврш и анализа наш их случајева, н аћиће ce неколико анам нестичких података, који ce иначе обично налазе код U lcu s ventr. seu d uod en i, као: хр оничност (м ањ е y случају 1., виш е y 2.), дон ек л е п ер и о- дичност, појава бола часа посл е обр ока, који пут ноћу и наш тину. Б ол je истина y случају 1. био нестал н е и за улкус н етипичне лок ал и - зац и је: око пупка, изнад и y десн о од њ ега и појављ ивао ce радо y вези са теш ким телесним радовима, ш то no Ј. Strasburger-y иде виш е y п рилог хроничном апендициту. У случају 2. карактер бол а м ного je типичнији за U lcu s d u od en i, и, доиста, њ егова ан ам н еза нем а ничега ш то би м огло да ск р ен е л ек ару п аж њ у на апендицит. L. Ramond наводи, да су болови y т р б у х у код хр оничног апендицита м ањ е јаки него ли код U lc. duod. И сти. аутор тврди, да бол есн и к са хроничним апендицитом п овраћ а ч еш ће, лакш е и обилније. О ба су бол есн и к а повраћала, први je чак им ао наводно и хем атем езу, док je други п овраћао к и сел у теч н ост ; сем тога, случ. 1. им ао je колико м у ce м ож е веровати, и м ел ену. С вакако, на осн ову н аш ег личног искуства т р еб а бити врло о п р езан са и ск ор и ш ћ ењ ем података црне ст о л и ц е који нам болесн и ц и дају; јер, при тачнијем испитивањ у, оно ш то je болесн и к назвао црним, y ствари није црно већ угаси то зел ен о. О бјективни налази, клинички, л абор атор и јск и као и р адиоскопски, говорили су и сто тако y главном е за улкус, ма да, истина, ни ми na ни радиолог нисм о обр ати л и п аж њ у на сп ом ен ута два сим том а, која истиче Kuttner код хр оничног апендицита, јер ce на њ ега није ни м ислило. Ha притисак je болесн и к 1. п ок азао тачку б о л а као ш то je налазим о код U lc. p ylori s. duod en i, a и болеси и к 2. им ао je тачку бола y епигастриум у, ма да и y F ossa iliaca dextr. У о б а случаја п осл е п р обн ог доручка евакуисане су крајњ е м аксим алне количине садр ж аја из стом ака (1 4 0 и 148 ccm ) и нађени с у остац и од ш љива у зе т и х y очи дана п р а- ж њ ењ а. Дакле елем енти, који говор е и за релативан порем ећај м отилитета и евакуације, т. ј. з а релативну п и л ор усн у ст ен озу. Даљ е, вредности ац и - ди тета дост и зал е су и сто тако крајњ у висок у границу (H C l = 38 и TA = 62 и 72), као ш то их код U lc. ventr. s. duodeni налазим о; ма да ce као ш то Bergmann тврди, суперац и ди тет и суп ер сек р ец и ја н ал азе y м ањ е од V2 1104

11 сл учајева улкуса, ш то значи да и евентуал ан и зостан ак суперац и ди тета не м ож е да ce уп отр еби диагностички против улкуса. И кад свем у том е додамо још и р адиоскопски налаз, где je радиолог y оба случаја видео и п ер си сти р ајућ у н и ш у y првој дуоденалној порцији, онда je сасвим оправдано б и л о,д а клиничар на осн ову свих тих ел ем е- ната стави ди агн озу U lcu s d uodeni, P erid u od en itis, S ten o sis relativa. У осталом, y оба наш а случаја хи р ур г je наш ао перидуоденалне атхези је, сам о ш то je п орекло њ ихово би л о од хроничног апендицита, a не од улкуса. У лкусни синдром и м огу ce објаснити y наш им случајевим а не толико као удаљ ен о д ејс т в о (Fern w irk un g) од апендицитиса, п остало р еф лекторним путем, већ тим е ш то je запаљ иви п р оц ес хр оничног ап ен - дицита захв ати о на виш е колон na п р еш ао и на дуоденум. Овакве су посл еди ц е нарочито м огућ не кад ce зап аљ ењ е одиграва y навиш е п о са - в рн утом апендиксу. Закључак. A p p en d icitis ch ron ica м о ж е који пут да иде са ком плексом симтома, који су карактеристични за U lcu s ven triculi seu d uod en i. У лкусни синдром код хр он и ч н ог апендицита м ож е би ти и зазват р еф л ек торно или пропагацијом запаљ ивог п роц еса од апендикса д у ж к олона до дуоден ум а, у сл ед чега ce о б р а зу ју перидуоденитичне атхезије. A p p en d icitis chronica не п ок азује никаквих патогном оничких сим том а, на осн ову којих би ce он м огао п оуздан о диагн ози р ати. Б ол ови са нетипичном локал изацијом, евентуал но неур една столица, Kuttner-ови р адиоскопски сим том и, за ул к ус не сасвим типична анам неза, т р еб а да о п о м ен у клиничара, да и y п р и суству иначе за улкус к арактеристичних објективних клиничких сим том а, пом исли на апендицитичну ети ол оги ју. З б о г и сувиш е нејасн и х и н еодр еђ ен и х сим том а, диагностичке ce греш ке y сличним случајевим а не дају и зб ећ и ; али клиничар n a и хирург т р еба да м исли ч еш ћ е на хронични апендицит код улкусн и х сим том а. A н арочито хи рур г, при негативном биоптичком н алазу за улкус, т р еба увек да изврш и и ек сп лор ац и ју апендикса. Zusammenfassung. Prof. Dr. Dimitri je Antić, Vorstand der II. m ediz. Klinik, B eograd (SH S.): Appendicitis chronica mit Ulcussymptomen. A ppendicitis chronica wird m anchm al von einem Sym ptom enkom plex, der charakteristisch für U lcus ventriculi seu duodeni ist, b egleitet. D as U lcussyndrom bei chron. A ppendicitis kann reflektorisch oder durch P rop agation d es entzündlichen P ro z esse s vom A p pend ix längst d es C olon bis zum D uodenum, w esh alb sich periduodenische A dhaesionen bilden, hervorgerufen w erden. A p pendicitis chronica zeig t keine pathognom onischen Sym ptom e, auf deren Grund man sie m it Sicherheit diagnostizieren könnte. Schm erzen von einer atypischen L okalisation, eventuell u n regelm ässiger Stuhlgang, Kuttner sch e radiosk op isch e Sym p tom e, ein e für U lcus nicht ganz ty p isch e A nam nese, w erden den Kliniker darauf hinw eisen, dass er trotz der so n st für U lcus charakteristischen objektiven klinischen Sym ptom e an ein e appendicitische A etiologie denken m uss. W egen der zu undeutlichen und unsicheren Sym ptom e kann man in ähnlichen F ällen diagn ostisch en Irrtümern nicht a u sw eich en ; aber der Kliniker und der Chirurg m üssen bei U lcussym ptom en öfters an chronische A ppendicitis denken. Und b eson d ers der Chirurg m uss bei negativem bioptischen U lcusbefund im m er auch eine Exploration d es Appendix vornehm en. Литература. J. Strasburger: H andbuch d. inneren M edizin, v. Bergm ann u. Staehelin. v. Bergmann: H andbuch der inner. M edizin, v. Bergm ann u. Staehelin. L. Kuttner: Ü ber chronische A ppendicitis. Internation. aerztlich. Fortbildungskursus in K arlsbad, N. M i l y a n itch: D e la P yloro-sphyn cteréctom ie. L. Ramond: C onférences de Clinique m éd icale. G. Durand et M. E. Bi net: L es ty p h lo -ch o lecy stites chroniques. 1105

12 ПриносЂ кђмђ ендокриннин сифилисб. П роф. Д -ргб. Б. БеронЂ, Софич. Brb последно време наблгодавахме три случаи отт> сифилисч. на ендокриннигћ органи, но преди да ги опишемт,, гце си п о з в о л и м ђ да направимђ едно кратко изложение на СЂвременнигћ познанин no вђпроса. Ендокринничгв сифилисв има огромно теоритично и практично значение, поради важностбта на засегнатитћ органи за живота на организма и загцото кргвнигћ жлези, бидеики силно иригирани с ђ кргвб, преставчгб удобна среда за вир^ене на спирохетитћ. При все това, познанинта ни no луеса на ендокриннигћ органи датират-б о т ђ к ђ с о време, т-ћ сж ош,е оскждни и много о т ђ гћхђ очакватг научното си обоснование. Самил фактг обаче, че сифилисђгб поразнва еидокринната система е окончателно установенг; тои ce потвт>рждава о г б множеството клинични наблнзденич вт>рху ендокринни луетични страданич, о т ђ находката y поразенигћ ендокринни жлези на типичната за сифилитичната гбканб хистологична картина и на самата бледа спирохета. ВтзпросЂТЂ за ендокриннич сифилисг или по-право за сготношението между луеса и ендокриннигћ органи, може да ce разгледа о т ђ две становтца: 1. Какт> ce отразлва ендокринин сифилисв вгрху хода на болествта сифилисђ и 2. Какви сж последицитћ за гћлото о г б луетичното заболнване на крђвнигћ жлези. Вличнието на ендокринната деиностб вгрху сифилиса, теоритично разгледано, тр-ћбва да е огромно. Знае ce, че хода на сифилиса, неспецифичното, no всћка в^ронтностб и специфичното му л^чение, зависнгв преди всичко о т ђ реакцичта, сгпротивната сила на гћлеснигћ клетки, a именно това ценно качество на организма ce сгздава и подд-вржа предимно о г б функцичта на кргвнитћ жлези; страдатђ ли последнигћ, гце страдатг и загцитнигћ сили на организма и следователно тр^бва да ce приеме, че лица сл> ендокринна дисфункцил гце понасчгв луеса по-мжчно о г б обикновено. Но клиничнигћ наблкзденич вт> тан насока сж малко в^роитно не че случаигћ сж редки, но загцото диагнозата на ендокринитћ дисфункции е огце много мжчна и огромната частб о т ђ последнигћ остава незабелчзана. Е ндокриннигђ ж л ези за б о л н в а т г както о г б придобитин, така и о г в конгениталнич си ф и л и сг; п о-ч ест и сж к он генитал н и тћ п ораж ен и ч. В ђ последнил случаи прочвитћ о г б ендокриннитћ страданич ce забелчзватл. вт> пђрвит-fe години на ж и в о т а или вт> врем е на п ол ов ото зар азч в ан е и на усиленин растеж ч, на т^ л ото. С иф илитичнитћ ендокриннити могатт> да ce отразнттв и в ђ втор ото даж е и т р етет о п околт ние. Т ака, Marfan napert сж намтрили y м аикигћ на болни о г б A ch ondrop lasia сп ец и ф и - чни пораж енин на тириоидента, a Weigand, Fournier и др. описвагб случаи сб ВЂЗдеиствие в г р х у тр етн та генерацин. СифилисЂТЂ може да нападне ендокриннитћ жлези поотдкгсно или групово; по-чести сж полигландуларнитћ пораженин, поради гћсната физиологична вр-взка между кр-бвнигћ жлези и гћхната обгца вргзка сч> вегетативната нервна система. Моногландуларни пораженич сж наблгодавани при почти всички ендокринни жлези. НастаналитТ пронви о г б едножлезнигћ луетични страданич ce изразнватђ обикновено вч> хипофункцил на заболчлата жлеза, и вђ последицигћ отл, ВЂЗдеиствието на последнчта вгрху други кргвни жлези и вт>рху автономната нервна система. Тин прочви сж наи-често дискретни, слабо изразени или даже 1106

13 неуловими и то понгћкога при силно стр адание на ендокриннин органђ, к оето естест в ен о затрудннва м ного кон стати р ан ето имт>. В т> л и тер атурата ce срегцагв СЂобгценил за сл едн и т^ м оногландуларни п ораж енил: Надбжбречнижлези. О тђ в с и ч к и ендокринни органи, н адбж бр еч - н итћ ж л ези б и в агв н а и -ч е с т о п ор азен и отч. сиф илисђ и предим но о т г конгениталнин си ф и л и сг. Н аблгодавани сж сл едн и тћ пронви: х и п ер - пигментацин на к ож ата и на лигавицигћ ( P a u trier, Mi li an, Gailliau), типиченђ А д д и з о н ђ, (Crohn, Gaffin), астенин (Flandin), силно пониж ен и е на крт>внин натискт>, сл> астенич и гл авобол и е (Pau tri er), Raie blanche (Sergent), смусцение на хр аносм и л атн ата си стем а и вд> к р г в о - обравдението, нервни смугценин, сенилент» нанизгм Ђ, хи п ер тр и хози сђ, V irilism us и др. Хипофизисвттз бива сжгцо често поразент> о т ђ вроденич сиф и- л и с ђ. В ђ л и тер атур ата срегцаме сл едн и гћ за луетична дисф ункцич на тан ж л е за и п р и ч и н ен и гћ отт> посл еднчта прочви: С индром а на Fröhlich (Nonne, Payennville, Gailliau и др.), Infantilism us и N anism u s ( N o n n e, Schack, Mayerowsky-Cerny), A crom egalia ( B a b o n e t, C o s ta, Sainz de A ja ), D ia b etes in sip id u s (Apert, Kermagan, Peritz), A d ip ositas (Josephi), H yd rocep halu s ст> N anism u s и а д и п о зо -ген и т а л ен т синдромђ (Nonne, Babonet, Ca ret ti), евнухоидизм Ђ (Nonne), кахексин (R. Jaffé, L. Pick, Lipschütz), астм а (A. Frisch, Wittgenstein, Kroner), психични аном алии (Schlesinger). НДитовидната жлеза. О писани сж случаи о г б подуване до сж гдинско в т зп а л ен и е на ж л еза т а,с п ец и ф и ч ен г струмитт> (Engel-Reimers, Lang, Seifert, Julien, Mauriac). К ато последици сж отбел н - зани: тиреоигененђ инфантш ш злгв (Fournier, Brisaud, Me i g e ), Б а з е - дово п одобн и и м и к седем атозн о подобни синдром и, до т и п и ч ен г B a sed o w i M ixoed em a (Clarck, Gaucher, L evy-fraenkel, Hutinel, L e o n a r d ). П аратиреоиден. Вт> л и тер атур ата ce ср егц атг п овечето патологоанатом ични измјзненич, така нпр. Haberfeld, Lindemann описватт, атроф ич на ж л еза т а y конг. луетични, a Langeron, Jeanvin и др. гум озни п ораж ен и ч при п р и д о б и т г си ф и л и сг. К линичнигћ раблгоденш сж р-ћдки; има С Ђ обгценинзапронви о гб сп азм оф и лин (Heubner, Hutinel) и тетанин (Mouricaud), всл едствие луетично п ор аж ен и е на ж л еза т а. Полови жлези. У м ж ж а ендокринни смугценин отд. придобитин сифилист> не сж наблгодавани. Следнит-ћ последици о г б к онгенитално си - ф илитично п ораж ен и е на сем ен н и т ћ ж л ези сж о п и са н и : евнухоиденђ ф ем и- низђмтз, хипогенитализђ М Ђ (Fournier, Lettule, Barthélémy, Hutinel), инфантилизђмђ ( C a s t e x, d e S o u z a ), аплазин на п ол ов и гћ органи (Lettule, Wassermann, Netter), гигантизђмч». К ато последици о т ђ ендокринно см угдение на чичницигћ, вследствие на л уети ч н ото имт> п ораж ен и е, наблгодавани сж: закђснение и н ередовноств вт> м енструацичта, инф антил и з ћ м ђ, am enorrhoe (Davidson), к ђ с н о р азвити е на половитћ органи (Franсе s с h i ni), преж деврем ененч. климактериумч. (Kahn, S m e 1o w ). П ри сифилитичнит-ћ полигландуларни заболнванич, б о - лестб та засчга едноврем енно или п осл едовател н о н-ћколко ж л ези. Наблнздавани сж главно сл едн и тћ. групови заболнвании: Т и р еои ден -н адбж бречна: ж л еза-хи п оф и зи сђ (Baboneix); гдитовидна ж л еза-овариум ч, (G o u - cher); гцитовидна ж л еза-п ол ови ж лези-надбт>речни ж л ези (Gauffin); тиреоидеч-надбж бречна ж л еза -сем ен. ж л е за (Cost a). П ронвигћ y м н о- гож лезнит-ћ страданин ce д-блж атг на хипоф ункцич на п о р а зен и гћ ж л ези, като при това вд> повечето случаи хипоф ункцинта на една о т ђ за сегн а т и гћ ж л ези и зп гк в а така нсно, гцото обхвагца ц ^ л ата клинична картина, при всичко че ce касае за п олигл андулар но п ор аж ен и е, (м он о- гландуларни синдром и на п олигландуларно стр адание) Claud. 1107

14 Ho и находката на намалена, засилена или премахната деиностб на една жлеза y полигландуларнигћ заболнванин, не показва винаги.че именно тан жлеза е наи-поразената, загцото нам-ћренитћ пронви могатђ да ce дђлжатч. на синхондро или противоположно деиствувагца или деиствува!ди жлези или на поражение на вегетативната нервна система. Като последици на полигландуларнигћ пораженин сж описани: N anism u s (F o u r nier, Gaucher, Bur ni e r ), Infantilism us (Lesné, Fal ta, Ca ste x), G igan tism us ( C o s t a ), O b esitas (Barthélémy), ендокринна астенич (Demoulière), КЂсенЂ евнухоидизмг, (Nonne, L е 11 u 1 е, Falta), малформации и др. Патологоанатомичнит^ изм-ћненин, нам-ћрени y сиф илитичнигћ пораж енич на ендокриннигћ органи ce свеж датг, к ђ м ђ ск л ер оза и склерогум озни п роцеси. К акто ce спом ена, м ного автори сж кон стати - рали присж тствието на сп и р охети (Levađiti, Hoffmann и др.). Диагнозата на сифилитичнигћ заболнванич на ендокринната система ce основава вгрху: a) установчването на луетичното страдание, б) клинично и лабораторно доказване на ендокринното поражение и в) премахване или намаление на пронвигћ чрезч, специфично л-ћчение. Само в ђ р^дки случаи сж и з п ђ л н и м и и тригћ тич условин. Но вђобгце диагнозата на сифилитичнигћ ендокриннити е обикновено много трудна и то no следнигћ причини: a) Установиване сжгцествуването на луеса, особено на конгениталнин срегца често затрудненин, тги като характернигћ знаци за унаследено обременение не р-ћдко липсватч., лабораторнитћ изследванич сж често негативни и специфичната диагноза остава в ђ подобни случаи да ce базира само B tp x y личната и фамилната анамнеза; б) лабораторната диагноза на ендокриннитћ дисфункции е сложна, несигурна и изпђлнима само вч> добре уредени физиологични лаборатории. Клиничната диагноза ce затрудннва много, поради слабигћ ни познанин no ендокринологичта изобгцо, преплитането функциигћ на отделнигћ ендокринни органи, вч> повечето случаи слабо изразенигћ прочви на ендокрината дисфункцин; в) л^чението ce почва обикновено к ђ с н о когато сж настанали вече дистрофии, настжпила вече склероза на тгканбта; ето загцо, пробното л-ћчение не може да има това диагностично значение y ендокриннич сифилисђ, каквото то има при обикновенигћ сифилитични страданин. П р огн озата на ендокриннин сифилисђ е винаги сер и озн а, р-ћдки сж случаигћ, y които ce е п остигнало и зв естн о п одобрен и е на н астан а- л и гћ дистроф ии. Л1зчението на ендокриннин си ф и л и сг тр^бва да бж де см1зсено, антилуетично и опотерап евти чно; то тр^ бва да c e п р о д гл ж а в а д ђ л г о. Наблгодгованитћ отч, насч> случаи сж сл едн и гћ : 1. К. T., 16 год., родител и починали; ф ам илна и лична анам - н еза оскждни, поради сл абоум и е на болната. П реди една година, чзви no т%лото, в ђ н оса и в ђ у ст а та. Ош,е не м ен стр уи ра. Болната no ргстб и тклосложение не отговарч на вгзрастбта си (висока Г 3 4 мт., тежи 31 кл.). Лице сч> т ж п ђ, монголоидент> изгледг; черепт> долихоцефаленђ; чело низко, вежди дебели приближени; уши неправилни; ушната мида плоска, в ђ д о л н и н с и краи срастната; н о с ђ г б в ђ основата си широкг, спитенч>; зжби и челгасти безђ особености; вгрху мекото небце перфоративна гумозна чзва; подобна чзва и втфху носната преграда. НЦитовидната жлеза не може да ce опипа; Proces, x y p h. липсва; гржднитћ жлези с ђ в ђ р - шено неразвити, вторичното полово окосмнване липсва, но чсна хипертрихоза no горнчта устна и no краиницигћ. Полови органи: гол^митћ бтфни нормални, малкит-fe слабо развити; влагалшцето гћсно, 1108

15 6 стм. дглбоко; чичници и матка липсватг. Психичното СЂСТоание показва нсно изразена олигофренин. Рентгеновото изследоване на черепа показва se lla turcica двоино по-малка, о г б колкото би отговарела на вгзрастбта. В -Р. е силно положителна, лумбалната течн о с т б нормална. 2. fo. В., 2 9 год. ж ен ен а. Родители и единт> б р а т г боледували о т ђ сифилисђ. Б ол ната проговорила следт> птврвата си годиш на вт>зрастб, a п р оходи л а с л е д г ч ет в гр т а та; като д ете имала главоболие, болки в"б д-ћсното у х о и вл> д^ сн ото око и о г б тогава не чува и не виж да на тан стран а. М ен струи р а отт> 15 год. в гзр астб редовно; преди 9 години болната ce л-ћкувала за нзви bt> устата, a о г б 7 години стр ада o t t > чести епилептични припадгци, за които до cera правила 12 серии специф ично л"ћчение; п р и п адгц и гћ сл ед г л ^ ч ен и ето прем инавали з а и зв естн о врем е, з а да ce п о д н о в н т ђ наскоро наново. О ж ен ен а преди 4 години, забр ем ен нвал а н^колко пжти, но винаги пом чтала. Б ол н ата има грацилно, детск о гћ л осл ож ен и е; висока е 1 м. 25 стм. и т еж и 26 клг.; г л а сг детински; черепђ натиформенђ ; зж би дребни, кукленски; вт> ж глитћ на уст ата радиерни бел ези : окосм ч- ването no половитћ органи и п о д -б м иш ницитћ сл або и зр а зен о ; зр ен и ето на д-ћсното око Vso, като ce поправн сч. стчж ло о т ђ 8 диопт. до 6/го. С/Бстонние на уш и г ћ : двата вестибуларни апарата не ф ункционирагб, о со б ен о д-ћснин, вследствие л у ети ч ен г лаби р и н - т и т ђ, ст> дегенеративни измф ненич на Ram us cochlearis, така и вт> Ram us vestib. n. acu stici. П ол ови гћ органи, сг о т в ет н о гћ л ото, сж миниатурни; P e lv is nana. Р ом бер гб полож ителен-б, сухож илнитф р еф - лекси заси л ен и. В -Р. п олож и тел н а, ликворт,: P andy -f-, левкоцити 10, останалит-ћ реакции отри ц ателн и. 3. A. Г., 17 год. Ф амилна ан ам н еза безт> о со б ен о ст и. К ато б и л г м алђ кг, страдалђ, о г б болки вт> л ^ в ото око и о т ђ тогава не виж да с ђ това око. П реди 8 год. почуствувалђ болки в г д в егћ кол^на, п осл едн и тћ сж подули, подутостб та трае и до cera, безт> да му п ричинчва болки или да го смугцава вт> х оден ето. Отч. 10-та си год. вг>зрастб забелн зал Ђ, че престаналтз да р асте. Б о л н и н г б n o р-бстђ и згл еж д а като малко момче, тои е 1 мтр. 3 6 стм. в и с о к ђ и 2 6 килг. т е ж а к г. Л ицето е набртучкано, стар ческ о; вт> ж гл и гћ на у ст а т а радиерни н ^ ж ни линеини б ел ези ; асно и зр а- зен и зж бн и изм-ћненич на H utchinson и на M oser, л-ћвин горенг. кан и н ђ аморф енђ. П ол ови гћ органи сж к ато на 6 8 годиш но момче, сем ен н и гћ ж л ези и м агв гол-ћмината на ч ер еш ева костилка. О к осм - нване no половата областб, no горннта уст н а и п о д ђ м и ш ницигћ липсва; г л а с в т г е гбнакђ, детински. Х идропсч. на дветћ кол^на, сам и т^ кости не п о к а зв а т г излгћненин при радиоскопинта. И в гб д в егћ очи следи о г б прекарант> и р и гв, вт> л ^ в о п о-силно, зр ен и е вт> десн о /io, a в ђ л % в о 3/so - В -Р. и л и к в о р г нормални. A ko резгомирам е на кратко гор н и гћ случаи, виж дам е, че и y т р и гћ ce касае си гурно за конгенитално л уети ч н о о бр ем ен ен и е; ли чната и ф ам илната анам нези, сти гм ати гћ, видим игћ специф ични пронви, л а б о р а - т орнигћ и зследованин и пр. п отв гж дав агб н а т > л н о диагн озата. М ислл, че сжгцо сигурно м о ж е да ce прием е и сж гцествуването на ендокринно стр адание. У пђ рвата болна това ce и згв к в а нсно отт, инф антилизм а, липсата на вж треш н и тћ полови органи, хи п ер тр и хозата, м алката S ella turcica и пр.; при втората болна, за ендокринно п ор аж ен и е говори главно нанизма, г б и като последнич ce наблгодава преди всичко при ендокринни см у- гценин, a и други ети ологи чн и причини з а тфшесната ди строф и ч на бол н ата 1109

16 не м огагб да ce иалгћрнгб; сж ш,ествуването на ендокринна дисф ункцич y третин случаи ce о б о сн о в а в а на инф антилизм а, дисп л ази ч та на сем ен - HHT'b ж л ези. С ледовател но и вђ тригћ случаи им ам е ендокринно з а б о л - чване и то, споредт> пронвитћ, за б о л ч в а н ето е п олигл ан дулар н о. Н ап р а- в ен ото специф ично и оп отерап евти ч н о л"ћчение п рем ахн а видим игћ л у - етични пораж енин, безч> да п о д о б р и ди строф и и тћ, това, разум нва ce, n o причини и зл ож ен и п о -гор е, не говор и п р о т и в т сиф илитичното естест в о на ендокриннигћ смуш енич. К ато н ^ б ц о п о-и н т ер есн о в ђ н аш и гћ случаи, и з в ђ н ђ ендокриннин сифилисђ, за сл у ж в а да ce о т б ел е ж и : 1. У п гр в а т а болна: a) липсата на м атката и на личницигћ, б ) м алката Sella turcica, в^ронтно знакч> на дисплазин на х и п оф и зн ата ж л еза, както м икроцеф алинта п р о и зх о ж д а о т " б дисплазин на м о зг к а, в) х и п ер т р и х о за т а, п осл еди ц а на конгениталнин л у е с г (Тарновски и др.) и преди всичко на п олигл ан дулар н ото ст р а - дание на болната. 2. Г лавната особен ост Б y втор ата б о л н а ce с ђ с т о и в ђ силно и зр азен ич нанизђмђ (в гзр а стб, 29 год., р ђ с т б Г 2 5 м., тегл о 26 кл.), к а к гв то ce наблгодава р ^ дк о. 3. У третич случаи, и з в г н т и нф антилизм а и хи п оп лазичта на сем ен н и гћ ж л ези, за с л у ж в а да ce и згв к н е двоинин симетричен-б хи драр трозђ на д в егћ к ол ^ н а, о п и са н т з а пгрв-б п ж т б о т ђ Clutton к ато х ер еди т арно-л уети ч н а пронва; при това, ставното п ораж ен и е при наш ич болент> не ce п ридруж ава, както оби к н овен о, о г б интерстициаленђ к ер а т и гв (Jacqueau, Pesech, Cantonnet), a о г б иридохориоидитђ. Zusammenfassung, Prof. В. В е rоn, Sophia (B ulgarien): Beitrag zur endokrinen Syphilis. D ie Syphilis (con gen itale oder aquirierte) befällt die Blutdrüsen, einzeln oder grupp en w eise. D ie Sym ptom e der endokrinen Syp hilis sind m eisten s der H ypofunktion der befallenen D rüse bzw. D rüsen zu verdanken. M onoglanduläre Erkrankungen sind fast bei allen endokrinen Organen beobachtet, so z. B. Syphilis der gland, suprarenalis, m it Sym p tom en von H yperpigm entation der Haut und der Schleim häute, M orbus A ddisoni, A sthenie, R aie-blanche-sergent etc., Syp h ilis der gland, thyreoidea m it Infantilism us, B a sed o w und M yxödem a ähnliche E rscheinungen oder typisch e so lch e Erkrankungen: Syphilis der H ypophyse m it Infantilism us, G igantism us, D ystrophia a d ip o so -g en ita lis, D iabetes insipidus, E unuchoidism us, C achexia usw ; Syphilis der glandula parathyreoidea m it S p a s m ophilie, T etanie; S yp hilis der T estik el mit H ypogenitalism u s, Eunuchoidism us, Infantilism us, A p lasie der G esch lech tsorgane; Syp hilis der O varien m it Infantilism us, Am enorrhoe, frühzeitigem Klimakterium etc. Polyglanduläre Erkrankungen sind häufiger beob ach tet. S ie betreffen gew öhnlich fo lg en d e D rüsengruppen: T h yreoid ea-s upraren alis-h ypop hysis; T hyreoidea-o varium ; T hyreoid ea-s up raren alis-t estis etc. Als F olgeerscheinugen der polyglandulären Fälle sind verzeich n et: N anism us, Infantilism us, G igantism us, O besitas, A sthenia, Eunuchoidism us, M issbildunden etc. D ie D ia g n o se der endokrinen Syp hilis beruht auf dem N a ch w eis der Lues, dem N achw eis der endokrinen D ysfunktion und dem N ach w eis der B eein flu ssu n g der Krankheitserscheinungen durch die sp ezifisch e Behandlung. In den m eisten F ällen ist die D iag n o se sch w er zu stellen, einm al w egen der noch m angelhaften K enntnisse im G eb iete der E ndokrinologie überhaupt, und insb esondere desh alb, w eil die A u sfallserscheinungen der befallenen D rüsen m eist latenter und diskreter Natur sind. D ie P rogn ose ist im m er ernst, da die B ehandlung g ew ö h n lich einsetzt, w enn sich bereits irreparable V eränderungen in den D rüsen ausg eb ild et haben. D ie T herapie so ll gem isch t sein sp ezifisch und o p o - therapeutisch. Sie so ll m öglichst lange fortgesetzt w erden. D ie vom Autor beobachteten F älle von endokriner L ues sind folgen d e: jähriges M ädchen m it gum m ösen E rscheinungen auf der Haut, in der N a se und im Rachen. Infantilism us (K örperhöhe l -34 m. K örpergew icht 31 Ko), A p lasie des Uterus und der Ovarien, gl. thyreoidea nicht tastbar, Fehlen der sekundären G esch lech tsm erkm ale, keine M enstruation, O ligophrenie; rön tgen ologisch : F ast auf die H älfte verkleinerte sella turcica; W.-R L um balflüssigkeit norm al jährige Frau, fam iliär stark belastet, persönlich e A n am nese w e ist auf sichere kongenitale L ues; M enstruation seit dem 15. Lebensjahre, reg elm ä ssig ; se it 7 Jahren E pilep sie. Verheiratet seit 4 Jahren, kein Kind, zw eim al Abortus. S eit 7 Jahren sp ezifisch behandelt, aber sehr unregelm ässig. Status praesens: N anism us (Körperhöhe 1 25 m. G ew icht 26 Ko). Z eichen kongenitaler Lues. H ochgradige M yopie, b eson ders rechts, T aubheit rechts infolge Labyrintherkrankung, W.-R Liquor: P andy Leucocyt

17 3. A. G. 17 Jahre alt, F am ilienanam nese o. B.; als Kind am rechten Auge erkrankt; seit 8 Jahren A nschw ellung beider K niegelenke, ohne besondere Schm erzen; seit dem 10. L ebensjahr angeblich im W achstum zurückgeblieben. S tatus p raesen s: Zeichen kongenitaler Lues. In beiden K niegelenken Hydrops, ohne B ew egungsstörung. R öntgenologisch die Knochen frei. Infantilism us (Höhe 1'36 m. G e w icht 26 Ko). H ypoplasie der H oden, keine secund. G eschlechtsm erkm ale. In beiden Augen Folgen von Iridochorioiditis. * «Prof. Dr. B. B e r o n, Sofija : Prinos endokrinom sifilisu.. Sifilis (kongenitalni i akvirirani) zahvaća krvne žlijezde, pojedinačno ili u grupam a. Sim ptom i endokrinog sifilisa ponajčešće su posljedica hipofunkcije zahvaćene žlijezde ili žlijezda. M onoglandularna oboljenja opažena su gotovo kod sviju endokrinih organa, tako na pr. sifilis glan. suprarenalis, sa sim ptom im a hiperpigm entacije kože i sluznica, m orbus Addisoni, astenija, R aie-blanche-s ergent i t. d. Sifilis gland, thyreoideae s infantilizm om, B asedow om i s pojavam a, koje sliče m iksedem u; ili tipična oboljenja: sifilis hipofize s infantilizm om, gigantizm om, sa dystrophia adiposo-genitalis, diabetes insipidus, eunuchoidism us, cachexia i t. d.; sifilis glandulae parathyreoideae sa spazm ofilijom, tetanijom ; sifilis testikula s hipogenitalizm om, eunuhoidizm om, infantilizm om, aplazijom spolnih org an a; sifilis ovarija s infantilizm om, am enorejom, ranim klim akterijem i t. d. P oliglandularna su oboljenja češće zapažena. Obično zahvaćaju ove žlijezdane grupe: thyreo idea-gl. su p rarenalis-hypophysis; thyreoidea-ovarium ; thyreoidea-gl. suprarenalistestis i t. d. Kao posljedice pluriglandularnih oboljenja sm atram o: nanism us, infantilism us, gigantism us, obesitas, asthenia, eunuchoidism us, m onstra i t. d. D iagnoza endokrinog sifilisa tem elji se na dokazanom luesu, dokazanoj endokrinoj disfunkciji i dokazanom uplivu specifičnog liječenja na pojave bolesti. U pretežnom broju slučajeva diagnoza je teška, s jedne strane radi još nedostatnog našeg znanja o endokrinologiji uopće, a s druge strane pogotovo za to, jer su porem ećaji i nedostaci u radu zahvaćenih žlijezda latentni i diskretni. P rognoza je vazda teška, jer liječenje obično počinje onda, kad su se u žlijezdam a razvile nepopravljive prom jene. T erapija m ora da bude višestrana specifična i opoterapeutična. I m ora se što većm a produžiti. A utor potanje iznosi tri p o sm atran a slučaja endokrinog luesa: godišnja djevojka s gum oznim pojavam a na koži, u nosu i ždrijelu. Infantilizam (tjel. visina 1,34 m ; težina 31 kg.), aplazija uterusa i ovarija, gl. thyreoidea ne m ože se napipati, m anjak sekundarnih spolnih pojava, izostanak m enstruacije, oligofrenija. R entgen: gotovo na pola sm anjena sella turcica. W ar : Lum balni likvor norm alan godišnja žena, fam ilijarno veom a opterećena, vlastita anam neza upućuje na sigurni kongenitalni lues; m enstruacija od 15. god. redovita; već 7 godina epilepsija. Od 4 god. udata, djece nem a, abortirala dvaput. O d 7 god. već specifično liječena no vrlo neredovito. S tatus p raesen s: N anizam (tjelesna visina 1,25 m ; težina 26 kg). P ojave kongenitalnog luesa. Vrlo znatna m iopija, osobito desno, desno i gluhoća uslijed oboljenja labirinta. W a R: h L ikvor: P andy -J-; Leukocit god. dječak; fam ilijarna anam neza b. o.; kao dijete bolovao na desnom oku; od 8 godina oba koljena otečena, bez jačih bolova; od 10. godine navodno zaostaje u razvitku. Status p raesen s: Pojave kongenitalnog luesa. U oba koljena hidrops, bez sm etnja u gibivosti. R entgenološki nalaz na kostim a negativan, infantilizam (tjel. visina 1,36 m ; težina 26 kg.). H ipoplazija testis, nikakvih sekundarnih spolnih znakova. N a oba oka posljedice iridohorioiditide. Л и т е р а т у р а. Merklen, A. Devant, A Demoulière. Les asthénies par trouble poliglandulaire d origine syphilitique. P resse méd. No 14, Falta. Funktion u. D iagnostik der E rkrankungen der B lutdrüsen. Z eitschrift für ärztl. Fortbildung No 14, H. Hoffmann. U ntersuchungen über endocrine Störungen bei H autkrankheiten. Acta D erm atol Hutinel. Le terrain hérédo-syphilitique C om ptes ren d u s du 3 C ongrès des D erm atologistes et Syphiligraphes de langue française. B ruxelles, Juillet Buschke u. Jost. Syphilis und endokrines System. Z entralbl. für Haut- u. G eschlechtskrankkeiten. Bd. XXIII. H. 7/8, B. Ascher. K rankheiten durch Funktionsstörung der w eibl. K eim drüsen J. Pa y e n n e v i l l e et F. G a i Ilia u. C ontribution à l étude des lésions des glandes endocrines o b serv ées chez les hérédosyphilitiques. H. Schlesinger. Syphilis und innere M edizin. III. Theil

18 Ústav pro obecnou biologii lékařské fakulty Masarykovy university v Brně (RČS). N ová teorie teplokrevnosti. Prof. MUDr. Jan Bělehrádek, Brno. K nové teorii teplokrevnosti byl jsem přiveden studiem účinků teploty na živou hmotu po stránce fysikálně chemické. Pokusím se tedy v tomto článku rozvésti stručně nejprve fysikálně chemické praemissy nové teorie a nakonec teorii samu. I. Většina fysiologických úkonů se urychluje, stoupne-!i teplota organismu v určitých mezích. V tom jeví fysiologické reakce nápadnou shodu s reakcemi chemickými, které rovněž jsou urychlovány teplotou. Tato shoda byla dlouho vyjadřována v biologii takzvaným pravidlem V an t Hoffovým, podle něhož rychlost reakce v živém těle stoupne dvakrát až třikrát, zvýšíme-li teplotu o 10 podobně, jako je tomu u reakci ryze chemických. Ale přihlédneme-li blíže, liší se reakce v živých organismech přece jen značně od reakcí čistě chemických a to v tom, že teplotový koeficient Qio neni u živých bytostí týž za všech teplot. Jak se hodnota výrazu Q to mění s teplotou, je vidno z následujícího příkladu, počítaného na základě pokusů Langendorffových (17) o vlivu teploty na rychlost tepu isolovaného srdce kočičího: t Qio Je tedy patrno, že teplotový koeficient je tím vyšší, čím je teplota nižší. Úplně tak se chová Qio u velké většiny reakcí fisiologických, a neproměnný Qio (nebo málo proměnný) je v biologii výjimkou. S hlediska matematického nelze ho tedy pokládati za skutečný koeficient (viz Bayliss 1.). Nehledíc k této jeho matematické nepřípustnosti, jest přiznati, že rozsáhlý výzkum V a n t Hoffova koeficientu teplotového v biologii nevedl k nijakým závěrům, jejichž důležitost bi se mohla měřit s vynaloženou prací. Spolehlivých závěrů, k nimž vedlo studium této veličiny v biologických vědách, je ve skutečnosti pramálo (viz Bělehrádek 2). Dnes ostatně neplatí V an t Hoffovo pravidlo ani v čisté chemii, byvši nahrazeno novou formulí Arrheniovou. Má tedy biologie plné právo, aby zastavila další výzkum o platnosti veličiny Qio a je vskutku s podivem, že některé dnešní příručky, jež chtějí býti na výši doby, přinášejí ještě souborná a rozsáhlá pojednání o tomto thématě. To platí zejména o stati Půtterově v novém Handbuch der norm, und pathol. Physiologie, redigovaném Beth em. II. Většina biologů dnes uznává, že V an t Hoffův koeficient nevyjadřuje vztahu mezi teplotou a rychlostí životních dějů, a někteří badatelé se snaži nalézti matematický vztah jiný, který bi vyjadřoval závislost životního dění na teplotě správněji. Těchto nových formulí byla v poslední době navržena celá řada, ale každá z nich platí jen pro určitý omezený počet případů a nikoliv obecně. 1112

19 Někteří fysiologové, zejména američtí, zavádějí do biologie novou formulí Arrheniovu, jež se dnes uznává za platnou pro reakce chemické (molekulové), a která zní: V této rovnici znaěí K0 a Ki rychlost reakční za dvou teplot, T0 a Ti dvě teploty, měřené od absolutní nuly ( 273 C), e je základ přirozených logaritmů a p je nový teplotový koeficient. Avšak ani tato formule nevyjadřuje skutečného vztahu mezi teplotou a rychlostí fysiologických úkonů, a to z důvodů, jež jsem vyložil obšírně na jiném místě (10) a jež jsou, stručně shrnuty, tyto: 1. Hodnota [x se mění s teplotou podobně, jako hodnota Qio. 2. V mezích teplot 0 40 může býti formule Arrheniova nahrazena formuli Van thoffovou a není tedy třeba už z důvodů čistě matematických zaváděti složitou formuli Arrheniovu. 3. Nemá smyslu počítati u biologických dějů teplotu od absolutní nuly, poněvadž fysiologické úkony se zarážejí už při 0, někdy i při teplotách vyšších. 4. Arrheniova formule může platit pro chemické reakce v prostředí homogenním, ale nemůže platit pro reakce v prostředí heterogenním, jako je Protoplasma Srovnávaje číselný materiál četných autorů, kteří zkoumali platnost zákona V an t Hoffova v biologii, shledal jsem, že většina biologických dějů je urychlována teplotou podle vztahu: kdež y je čas, potřebný k uskutečnění daného děje, x je teplota ve stupních Celsiových, a a b dvě konstanty, z nichž b je teplotovým koeficientem (viz mé předešlé práce 2, 3, 4). Tato formule je ryze empirická a nelze tedy už proto čekati, že bi vyjádřila skutečný vztah ve všech případech. Nicméně však lze dokázati, že platí jediné b skoro všude tam, kde formule Arrheniova a Van t Hoffova dávají koeficienty proměnné. Proto není správné, odmítá-li Crozier (15) mou rovnici, opíraje svou kritiku o jediný pokus, který je nadto ještě vadný technickým provedením. Ostatně nesejde na tom, platí-li ta která rovnice ve všech případech, vždyť ani fysikální zákony nejsou platný zcela přesně a bez výjimek. Účelem empirických formulí může býti jedině to, aby poskytly materiál k další práci a aby se tak staly pracovními hypothésami. Formule, zde uvedená, může býti psána také logaritmicky: log. y = log. a b. log. x Je tedy logaritmus času (nebo rychlosti) úměrný lineárně logaritmu teploty. Vyjádřeno biologicky znamená to, že ohřátí organismu o jeden stupeň za teploty nízké má za následek značnější urychlení reakcí, než za teploty vysoké, což je ve shodě se skutečností. IV. Každý životní úkon je dán řadou reakcí chemických a fysikálních, jež tvoří jeho podklad látkový a energický. Podle principu Nernstova je dána výsledná rychlost takovéhoto komplexu reakcí oním dílčím dějem, jehož rychlost je nejmenší. Tento dílčí děj se tak stává omezujícím činitelem celku. Tímto omezujícím činitelem u reakcí životních bývá nejčastěji, podle některých dokonce pokaždé, rychlost difuse. Protoplasma je totiž soustava více nebo méně vazká a právě její vazkost klade překážku volné difusi molekul, spomalujíc jejich pohyby. 1113