Ishrana kao faktor rizika i prevencije hroničnih nezaraznih bolesti kardiovaskularna oboljenja

Ishrana kao faktor rizika i prevencije hroničnih nezaraznih bolesti kardiovaskularna oboljenja Kardiovaskularne vaskularne bolesti(kvb ) Koronarna bolest srca Arterijska bolest srca Ishemijska bolest srca Cerebrovaskularne bolesti Periferne arterijske bolesti Slični patološki procesi Neadekvatna ishrana se konstantno dovodi u vezu sa KVB

Prevalenca KVB Svake godine KVB izazivaju Preko 4.3 miliona smrtnih ishoda u Evropi preko 2.0 milliona smrti u EU Uzročnik smrti u Evropi (48%) a u EU (42%) Mortalitet od KVB opada u većini Severnih Zapadnih i Juznih zemalja, ali beleži porast u Centralnoj i Istočoj Evropi ECDS, 2008 Koji su to kardiovaskularni faktori rizika? Termin Faktori rizika se koristi da opiše genetske, fizičke i hemijske karakteristike, kao i karakteristike stila života koje predviñaju povećan rizik od razvoja KVB Faktori rizika se dobijaju kada se napravi poreñenje izmeñu ljudi koji su već oboleli od KVB i zdrave populacije Mnogi faktori rizika su povezani sa stilom života, te stoga mogu i da se modifikuju!

Faktori rizika za nastanak KVB Ireverzibilni (non-modifiable) Muški pol Uzrast Genetika Telesna graña Psihosocijalni Stresogene situacije Geografski Klima i godišnje doba Meka voda (smanjeni sadržaj magnezijuma) Faktori rizika za nastanak KVB Potencijalno reverzibilni (modifiable) Pušenje Dislipidemija Gojaznost Hipertenzija Dijabetes, hiperglikemija Fizička neaktivnost Preterano konzumiranje alkohola Inflamacija Hiperkalorijska ishrana bogata sa ZMK i holesterolom Visok nivo homocisteina

Ateroskleroza Pušenje Gojaznost Hipertenzija Povećan LDL-C Geni Visoko zasićene masti/hol dijeta Povećani trigliceridi Neaktivnost Dijabetes Smanjen HDL-C Starenje Hiperhomocisteinemija Disfunkcija endotela Akumulacija plaka Adapted from Mahan et al, 2006 Oksidacija plaka je najvažniji dogañaj u procesu ateroskleroze Fundamentalni princip u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti je identifikacija osoba sa faktorima rizika i modifikacija ovih faktora rizika Skrining na rizične faktore raditi kod osoba bez KVB i dijabetesa Cilj: Svi odrasli moraju poznati svoje rizične faktore i njihovo značenje Ocenivanje faktora rizika kod odraslih počinje od 20 godine dalje. Kod svake posete pitati o pušenju, ishrani, alkoholu i fizičkoj aktivnosti Meriti TA, ITM, obim struka i puls (zbog otkrivanja atr. fibrilacije) kod svake posete ili barem na 2 godine Meriti serumske lipide i glikemiju barem jednom u 5 godina, a kada postoje faktori rizika na 2 godine Proveravati podatke iz porodične anamneze

Opšti koncept prevencije bolesti Primarna prevencija Sekundarna prevencija Faktori rizika Bolest Uznapredovala bolest Progresija Moguća mesta za delovanje dijetarnih intervencija u smislu modifikacije faktora rizika Gojaznost Glavni faktor rizika za nastanak KBV Povećani BMI ali još više odnos struka i kuka su prediktori nastanka KVB Gojaznost je u vezi sa drugim faktorima rizika za KVB - dislipidemije, hipertenzije, insulinske rezistencije and dijabetesa tipa 2 Redukcija TM dovodi do korekcije metaboličkih i kliničkih parametarakojisu poremećeni kod većine predgojaznihi gojaznih pacijenata

Potencijalni pozitivni efekti redukcije 10 kg telesne mase 50% smanjenje glukoze na tašte 10% smanjenje ukupnog holesterola 15% smanjenje LDL-C 30% smanjenje triglicerida 8% povećanje HDL-C Smanjenje krvnog pritiska 10 mmhg sistolonog i dijastolnog (RCP, 1998) Značaj lipidnih parametara - Diet-heart hipoteza Pozitivna korelacija izmeñu statusa lipida krvi i načina ishrane i bolesti srca Studija 7-zemalja je najznačajnija studija koja je potvrdila snažnu korelaciju izmeñu bolesti srca i unosa zasićenih masti

Nutricioni faktori & lipidni status Povećavaju LDL-C Zasićene i trans-masne kiseline Dijetarni holesterol Povećana TM Snižavaju LDL-C Polinezasićene MK Viskozna vlakna Biljni stanoli/steroli Redukcija TM Proteini soje sa izoflavonima (ograničeni dokazi) Proteini soje Fletcher et al, 2005

Hipertenzija Najznačajniji je faktor rizika za nastanak KVB u EU i SAD Osoba ima hipertenziju ako je sistolni krvni pritisak 140 mmhg ili viši a dijastolni 90 mmhg ili viši Lako se dijagnostifikuje, ali je asimptomataska i samo pojedini slučajevi se leče Krvni pritisak je... Individualna karakteristika koju odreñuju i na koju utiču brojni faktori, sa jasno izraženim intraindividualnim varijacijama Radije nego da damo definiciju hipertenzije, mi označavamo vrednost KP iznad koje je rizik značajno povećan i korist od terapije je jasna

Klasifikacija hipertenzije prema Britanskom Udruženju za hipertenziju Kategorija Krvni pritisak Sistolni KP (mm Hg) Dijastolni KP (mm Hg) Optimalan < 120 < 80 Normalan < 130 < 85 Visoki normalan 130-139 85-89 Hipertenzija Stepen 1 (blaga) 140-159 90-99 Stepen 2 (umerena) 160-179 100-109 Stepen 3 (teška) 180 110 Izolovana sistolana hipertenzija Stepen 1 140 159 < 90 Stepen 2 160 < 90 Faktori koji utiču na hipertenziju Uzrast Pol Geni, pripadnost etničkoj, socijalnoekonomskoj grupi Masa, BMI indeks Životni stilovi i shrana Na+,zasićene masti, pušenje, fizička neaktivnost Druge patologije-sekundarni razlozi

NaCl - Scientific Advisory Committee on Nutrition izveštaj i preporuke za unos soli ( 2003) uzrast 0-6 meseci 7-12 meseci 1-3 godine 4-6 godina 7-10 godina 11-14 godina odrasli g/dan 0.6 0.84 1.3 1.8 3.06 4.08 oko 5-6 g PovezanostredukcijeunosaNa hranom sa smanjenjem krvnog pritiska je potvrđena Umerenosmanjenjesadržaja samo Na(na 60-70%od uobičajenog unosa)ima 3 puta manji uticaj na sniženje krvnog pritiska nego veće sniženje (na 40% od uobičajenog unosa) Journal of Human Hypertension(2005) Dijetarne intervencije DASH(Dietary Approaches to Stop Hypertension) pokazala se za sada najdelotvornijom kod hipertenzije Eating pattern DASH Serving sizes Žitarice, cerealije 7 porcija/dan 1 parče hleba; ½ šolje kuvanog pirinča, paste ili cerealija Povrće 5 porcija/dan ½ šolje kuvanog povrća; ½ čaše soka od povrća Voće 4-5 porcija/dan 1 srednja voćka; ½ čaše voćnog soka Niskomasni mlečni proizvodi 2-3 porcija/dan 1 čaša mleka ili jogurta Mršavo meso, piletina i riba Semenke, jezgrasto voće, leguminoze Masti i ulja Slatkiši i rafinisani šećer Oko 140 g/dan 4 porcije nedeljno ½ šolje pasulja, sočiva ili graška 2-3 porcija/dan 5 ili manje porcija nedeljno 1 kašika šećera

Osnoveovedijetesukombinovanje voća, povrća i mlečnih proizvoda sa smanjenim sadržajem masti, u odnosu na prosečnu savremenu dijetu Na taj način se postiže povećani unos kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, dijetarnihvlakana, proteina, a smanjuje se unos zasićenih masti i holesterola Rezultati DASH dijete: 412 učesnika Kod osoba sa normalnim pritiskom - smanjenje sistolnog pritiska za 6.8 mmhg, a dijastolnog za 3.5 mmhg Kod hepertenzivnih osoba - smanjenje sistolnog pritiska za 11.5 mmhg, a dijastolnog za 5.5 mmhg Dijabet Kriterijumi za dijagnozu dijabetesa: FPG Hemoglobin A1C 2-H PG u OGTT Diabetes Mellitus Diabetes Mellitus Diabetes Mellitus Predijabet 7.0 mmol/l 5.6 mmol/l 6.5% 6.0% Predijabet 11.1 mmol/l Poremećena tolerancija glukoze 7.8 mmol/l Normalno stanje Normalno stanje Normalno stanje FPG=Fasting plasma glucose, PG=Plasma glucose, OGTT=Oral glucose tolerance test The Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus. Diabetes Care 2001;24:S5-S20

Dijabet i rizik od KVB Rizik za nastanak koronarne bolesti srca je 2-4 puta veći u bolesnika sa insulin nezavisnim dijabetesom (NIDDM). Godišnja stopa fatalnih i nefatalnih kardiovaskulamih oboljenja kod NIDDM bolesnika iznosi 2-5% Velika MRFIT (Multiple risk Factor Interventiona Trial) studija je pokazala da je absolutni rizik od smrtnosti usled KVB tri puta češći u muškaraca sa dijabetesom, nego u onih bez dijabetesa. Rizik se dodatno povećava u prisustvu većeg broja faktora rizika za KVB. Da dijabetičari imaju povećan kardiovaskularni rizik pokazano je i u East/West Study, gde je nadjeno da dijabetičari bez prethodnog infarkta miokarda (IM) imaju isti rizik za IM kao i nedijabetičari sa prethodnim IM. Faktori rizika za razvoj dijabetesa Dokazi Smanjuju rizik Povećavaju rizik Ubedljivi Namerni gubitak telesne mase kod gojaznih i predgojaznih osoba Fizička aktivnost Gojaznost i predgojaznost Abdominalna gojaznost Fizička neaktivnost Dijabet u trudnoći Verovatni Ne-skrobni polisaharidi ZMK Zastoj u intrauterinom rastu Mogući Nedovoljni N-3 PMK Nizak glikemijski indeks hrane Isključivo dojenje Vitamin E Hrom Magnezijum Umeren unos alkohola Ukupan unos masti Trans MK Preterano konzumiranje alkohola

Preporuke za ishranu u prevenciji dijabetesa: unos ZMK na <7% ukupnog unosa energije u visokorizičnim grupama Ukupan unos masti treba da bude <30% ukupnog unosa energije Adekvatan unos ne-skrobnih polisaharida može se postići korišćenjem proizvoda od punog zrna žita, leguminoza, povrća i voća Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom Glikemijski indeks namirnica Glikemijski indeks (slatki indeks) predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine odreñene vrste hrane. Kao standard se uzima 100 g belog hleba ili odreñena količina glukoze. Glikemijski indeks odreñuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane. Mono i disaharidi (glikoza, saharoza), brže dižu nivo šećera u krvi. Fruktoza iako je monosaharid, sporije diže nivo šećera u krvi. Složeni ugljeni hidrati, kao što je skrob iz žitarica i krompira, moraju prvo da se razlože do prostijih šećera, pa tek onda prelaze u krvotok. Taj proces se odvija u organima za varenje i jetri i zavisi od vrste šećera, načina pripreme hrane i dijetnih vlakana (količine) u obroku. http://www.diabetes.rs/ishrana05.htm

Biološki aktivna jedinjenja Biološki aktivna jedinjenja mogu promotivno delovati na zdravlje kardio-vaskularnog sistema Nutritivne biološki aktivne komponente sa povoljnim efektom na KVO Meñu nutritivnim biološkim aktivnim komponentama od posebnog značaja su: 1.Makronutrijenti omega-3 masne kiseline, gama-linolenska kiselina, proteini, vlakna 2. Esencijelni mikronutrijenti vitamini, mineralne materije

Preporuke za ω-3 MK EPA & DHA Riblje ulje Riblje ulje u kapsulama Morska riba (najbolje) Za pacijente sa KVB Doza 1 3 g/dnevno EPA & DHA kombinacija Za pacijente sa hipertrigliceridemijom Doza 2 4 g/dnevno EPA & DHA kombinacija Smanjuju TG 15 40 % Preporuka za smanjenje KV rizika Jesti ribu bogatu ω 3 MK (losos, skuša, sardine) najmanje 2x nedeljno Odobrene zdravstvene izjave od strane Evropske agencije za bezbednost hrane EPA i DHA doprinose normalnoj srčanoj funkciji Može se izjava koristiti za namirnice koje obezbeđuju dnevni unos od 250 mg EPA i DHA EFSA, 2012 DHA i EPA doprinose održavanju normalnih nivoa triglicerida u krvi Može se izjava koristiti za namirnice koje obezbeđuju dnevni unos od 2 g EPA i DHA; za suplemente i obogaćene namirnice je potrebno da se navede da potrošačne treba da prekorači unos od 5 g EPA i DHA dnevno EFSA, 2013 DHA i EPA doprinose održavanju normalnog krvnog pritiska Može se izjava koristiti za namirnice koje obezbeđuju dnevni unos od 3 g EPA i DHA; za suplemente i obogaćene namirnice je potrebno da se navede da potrošačne treba da prekorači unos od 5 g EPA i DHA dnevno EFSA, 2013

Antioksidantni vitamini i minerali Oksidativni stres je jedan od uzročnika aterosklerotskih oboljenja Vit. E, vit. C i selen se smatraju najvažnijim prirodnim antioksidansima koji se nalaze u svim tkivima i ćelijama organizma, gde učestvuju u odbrani od oksidativnih oštećenja Mnogo se očekivalo od suplementacije antioksidativnim vitaminima Neki, ali ne svi, epidemiološki podaci podržavaju koncept da dijetarni antioksidansi mogu da spreče oksidaciju lipoproteinskih čestica i tako smanje rizik od ateroskleroze Dijetarne intervencije antioksidansima nisu ispunile očekivanja Vitamin B6, B12 i folna kiselina Homocistein Metionin sintetaza Metionin Folat, B12, B6 Ateroskleroza Imaju ulogu u metabolizmu homocisteina koji se smatra jednim od faktora rizika za KVO, mada za to još uvek ne postoji dovoljno dokaza.

HOPE-2 Prevencija kardiovaskularnih dogañaja primenom folne kiseline, vitamina B 6 i B 12 Ishod Aktivna terapija Placebo Relative risk (95% CI) p Primarni ishod (smrt zbog KV uzroka, MI, moždani udar) n (%) 519 (18.8) 547 (19.8) 0.95 (0.84-1.07) 0.41 5522 pacijenta >58 godina sa KVB ili dijabetes melitusom; 5 godina primene folne kiseline 2.5mg, vitamina B 6 50mg, vitamina B 12 1mg Homocistein smanjen za 0.3 mg/l The Heart Outcomes Prevention Evaluation (HOPE) 2 Investigators. N Engl J Med 2006. Vitamin D Sve je više dokaza koji govore u prilog da je deficit vitamina D u vezi sa povećanom incidencom KVO 30-50 % populacije deficit (epidemija) Nezavisan mehanizam delovanja na hipertenziju Nivoi 25-metabolita su pravi pokazatelji nivoa vit D

Vitamin D i mortalitet bez obzira na uzrok Osobe sa niskim vitaminom 25-OH D su imale 2.34 puta povećani rizik od smrti bez obzira na uzrok u poreñenju sa osobama koje su imale normalne nivoe (30 ng/ml) Mortaliet bez obzira na uzrok(rr) n = 3,258, 7.7-godina studije Serum ski vitamin D status Dobnig H et al. Archives of Internal Medicine 2008;168:1340-1349. Vitamin D i mortalitet bez obzira na uzrok kod ljudi bez bolesti srca U subgrupi sa 693 osobe bez koronarne bolesti srca, razlika u riziku je bila još dramatičnija 4.6 puta veći rizik od smrti kod osoba sa niskim vitaminom D (donjih 25%) u poreñenju sa adekvatnim nivoom (gornjih 25%). Deficijencija je:<10 ng/ml Adekvatna koncetracija je 30+ ng/ml Mortaliet bez obzira na uzrok(rr) 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0 n = 693, 7.7-godina studije 1,00 Adekvatan 4,60 Deficijentan Serumski vitamin D status Dobnig H et al. Archives of Internal Medicine 2008;168:1340-1349.

Mineralne materije Kalcijum, kalijum i magnezijum snižavaju krvni pritisak Proteini soje Pokazana je značajna korelacija izmeñu povećanog unosa soje hranom i sniženja nivoa holesterola na primeru azijske populacije Azijati unose 50 puta više proteina soje od Evropljana Meta analiza 38 kontrolisanih kliničkih studija pokazala je da dnevni unos soje od 31 do 47 g redukuje: ukupni holesterol za 9,3 % LDL holesterol za 12,9 % i trigliceride za 10,5 % dok povećanje HDL holesterola nije značajno Anderson, J.W., Johnstone, B.M., Cook-Newell, M.E. (1995). Meta-analysis of the effects of soy protein intake on serum lipids. N. Engl. J. Med.333: 276-282

Zdravstvena izjava odobrena od FDA: Ishrana sa niskim sadržajem zasićenih masti, koja uključuje 25 g proteina soje dnevno, može da smanji rizik od ishemijske bolesti srca. Mehanizam delovanja proteina soje nije u poznat Moguće objašnjenje je da su antiaterogene osobine posledica odnosa aminokiselina lizina i arginina. Arginin je i fiziološki supstrat za sintezu azotmonoksida, potentnog vazodilatatora Izolovani proteini soje ne ispoljavaju svoj efekat u onoj meri kao konzumiranje integralnih proizvoda od soje Smatra se da je delovanje proteina soje potpomognuto delovanjem izoflavona soje Dijetna vlakna Heterogena smeša polisaharida i lignina, koju čine ostaci biljnih ćelija koji ne mogu da se hidrolizuju enzimima digestivnog trakta. Dele se na: rastvorna vlakna: pektini, sluzi, gume, deo hemiceluloza, nesvarljivi skrob i nesvarljivi oligosaharidi nerastvorna vlakna: celuloza, lignin i pojedine hemiceluloze Rezultati sprovedenih istraživanja dokazuju da rastvorljiva vlakna snižavaju ukupni i LDL-holesterol u plazmi. Preporuke SZO su da dnevni unos rastvorljivih vlakana bude od 16-24 g dnevno

β-glukan Najviše proučavano rastvormo vlakno je β-glukan iz ovsa Ima mnogobrojne povoljne efekte na ljudsko zdravlje Potvrñeno je da može da utiče na smanjenje serumskog holesterola Hemijski predstavlja linerni, visoko molekulski polisaharid, rastvoran u vodi FDA 1997. godine odobrila sledeću zdravstvenu izjavu za proizvode od integralnog ovsa: Ishrana sa visokim sadržajem ovsenih mekinja, a niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola može da smanji rizik od ishemijske bolesti srca Povoljni efekti koje ispoljava β-glukan su: povećana eliminacija žučnih kiselina i sterola, smanjena apsorpcija masti iz hrane, ubrzani katabolizam LDLholesterola Fitosteroli i fitostanoli Steroli biljnog porekla, strukturno slični holesterolu β-sitosterol Kampesterol stigmasterol brasikasterol Delom su esterifikovani nezasićenim masnim kiselinama čime se povećava njihova liposolubilnost Hidrogenizacijom sterola nastaju stanoli

Fitosteroli Biljni steroli i stanoli snižavaju plazma ukupan i LDL holesterol, interferirajući apsorpciju holesterola Dobro se podnose Moguća interferencija sa liposolubilnim vitaminima, kada se primenjuju u većim dozama, što je moguće izbeći ishranom sa povećanim sadržajem ovih nutrimenata U količini od 2-3 g dnevno mogu smanjiti nivo LDL holesterola i do 15 %.* Veliki broj proizvoda na tržištu * Circulation, 2006. Fitosteroli Pojedine namirnice sa fitosterolima i stanolima odobrene su u EU kao nova hrana i koriste se kao sastojci funkconalnih namirnica i u dijetetskim suplementima FDA je odobrio dve zdravstvene izjave za namirnice sa fitosterolima i fitostanolima (21 CFR 101.83) Dva obroka dnevno hrane koja sadrži najmanje 0,65 g po obroku estara biljnih sterola, kao deo ishrane sa niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola može da smanji rizik od ishemijske bolesti srca. Ishrana sa niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola koja sadrži dva obroka hrane koja obezbeñuje najmanje 3,4 g biljnih stanola može da smanji rizik od ishemijske bolesti srca.

Etanol U vinu se nalazi u koncentraciji od 11 do 12% Vazodilatatorni efekat Sinergističko dejstvo sa polifenolima iz vina: 1. povećava ekstrakciju polifenola 2. poboljšava apsorpciju polifenola iz digestvnog trakta 3. pojačava biološku aktivnost polifenola Umereno konzumiranje - zaštitno dejstvo U većoim količinama je toksičan i stvara zavisnost Sastojci vina sa protektivnim efektima (Francuski paradoks) Polifenoli flavonoidi i stilbeni oko 1g/L u crnom vinu efikasni antioksidansi 10-20 puta efikasniji u zaštiti LDL holesterola od oksidacije od vitamina E u in vitro uslovima inhibiraju sintezu eikozanoida i agregaciju trombocita stimulišu produkciju azot-monoksida koji dovodi do relaksacije glatkih mišića krvnih sudova resveratrol

Alkohol Umereno konzumiranje Značajno smanjenjuje rizik od KVB...ali (Parks and Boys, 2002) Alkohol povećava nivo Ukupnih triglicerida dozno zavisno HDL holesterola Rezveratrol u vinu 11% do 16% povećava HDL 8% do 15% smanjenje fibrinogena (Hansen et al, 2005) Francuski paradoks (Sun et al, 2002) Francuski paradoks Čak i na engleskom jeziku, ovaj termin je zvučao romantično milionima Amerikanaca koji su ga čuli 1991. godine... Iako Francuzi jedu masnu hranu i puše više nego Amerikanci, Saferje zaključio: Ako ste sredovečan Amerikanac, vaše šanse da umrete od srčanog udara su tri puta veće nego Francuza istih godina. Očigledno da Francuzi nešto ispravno čine, nešto što Amerikanci ne rade-... A sada je i dokazano:alkohol naročito crno vino smanjuje rizik od nastanka bolesti srca"

Ograničenja za unos alkohola Muškarci 3 jedinice/dnevno Žene 2 jedinice/dnevno Vino Mala čaša (125 ml) Velika čaša (175 ml) 12 vol% 1.5 jedinica 2.1 jedinica 14 vol% 1.75 jedinica 2.45 jedinica Pivo Malo (330 ml) Veliko (500mL) 4 vol% 2.2 5 vol% 1.7 jedinica 2.8 jedinice Žestoko piće Jedno(25 ml) Duplo(50 ml) 40 vol% 1 jedinica 2 jedinice UK drinking guide, 2008 Studije o dijetarnim intervencijama Nekoliko studija je sprovedeno da bi se dokazala korist dijetarnih intervencija na smanjenje rizika od KVB Podrazumevale su pojedinačne ili višestruke dijetarne intervencije, kao i promenu stila života Lyon-s heart study (1994) Ispitanici su podvrgnuti mediteranskoj dijeti Studija pružila dokaze o korisnosti ove dijete na smanjenje KV rizika

Šta je Mediteranska dijeta? Dijeta zasnovana na tradicionaloj ishrani mediteranskih zemalja Italije Grčke i Španije Otkrivena 1945. (Ancel Keys) Piramida mediteranskog načina ishrane: U osnovi je fizička aktivnost i društveni angažman Osnovu ishrane čine povrće, voće, žitarice, masline, maslinovo ulje, semenke puno boja Drugi nivo: ribe i morski plodovi Treći nivo: mleko, sir, jaja, piletina Četvrti nivo: meso i slatkiši

Suplementacija Zaključak Globalne strategije u redukciji KVO Optimalna kontrola Hipertenzije Gojaznosti Dijabetesa Optimalna ishrana Zameniti u ishrani ZM i refinisane UH sa dijetnim vlaknima, voćem, povrćem, leguminozama i orasima Dizajnirati optimalnu suplementaciju

Promene u stilu života za prevenciju KVB Održavanje normalne TM za odrasle BMI 20-25kg/m² Ograničiti unos soli < 100 mmol/day < 6g NaCl ili < 2,4g Na+/dnevno Ograničiti unos alkohola 3 jedinice/dnevno za muškarce 2 jedinice/dnevno za žene Uvesti redovnu fizičku aktivnost Brzo hodanje 30 min/dnevno (idelano svaki dan, ali najmanje 3 dana/nedeljno Konzumirati najmanje 5 porcija svežeg voća i povrća dnevno Smanjiti unos ukupnih i zasićenih masti Ishrana može biti

Razlike u načinu života našeg pretka i savremenog čoveka Da li su uzrok civilizacijskih bolesti? Primitivne zajednice Sirove i termički ne-tretirane namirnice biljnog i animalnog porekla Ishrana sa malo soli Veća zastupljenost voća i povrća Odnos omega-6 i omega-3 MK oko 1:1 Velika fizička aktivnost Bez alkohola, pušenja Moderan način života Značajne kvalitativne i kvantitativne promene Visok unos soli Veća zastupljenost namirnica animalnog porekla i žitarica Odnos omega 6 i omega 3 MK 10:1 Velika fizička neaktivnost Alkohol, pušenje Eaton and Konner Paleolithic nutrition. A consideration of its nature and current implications N Engl J Med (1985); Eaton and Eaton III Paleolithic vs modern diets selected pathophysiological implications Eur J Nutr (2000)